NOVOGODIŠNJE ŽELJE VS. NOVOGDIŠNJE ODLUKE

09:44 Blaženka Vesić 3 Comments

Novogodišnja čarolija se rađa kada kao dete shvatiš da postoji neki Deda Mraz koji ispunjava želje i donosi poklone. Jedva čekaš da ukrasiš jelku da  debeljko ima gde da stavi poklone i uključiš hiljadu lampiona da ne zaluta.
Čini mi se,kad sam ja bila mala,davnih 80-ih,lakše je bilo verovati u Deda Mraza. Novogodišnja čarolija  i novogodišnja euforija su pojmovi koji su tada nastali, a danas se samo traže, nekako na silu. U to vreme Deda Mraz nije baš virio iza svakog ćoška. U Rijeci, gde sam živela, organizovalo se nešto kao doček Deda Mraza na ulicama. Čini mi se da sam celu večnost stajala u gužvi gledajući zadnjice odraslih oko mene i još poneko dete osuđeno na istu perspektivu, čekajući ga da prođe i da me otac podigne na ramena da ga vidim kako u velikim sankama u pratnji Snežne Kraljice maše, nadala sam se, baš meni! Znala sam ja da su te sanke maskirana kola, možda i kamion, ali sam znala i da je to zato što na moru nema snega po kojem bi se vozio. Bila sam sigurna - to je taj, jedan jedini pravi Deda Mraz, ne bi ga inače toliko ljudi čekalo da prođe.
Novogodišnja čarolija je mirisala tada na pravu jelku, sarmu i kolače. Ukrasi su bili skupi, krhki stakleni, svaki drugačiji, jelke šarene. Dugo sam verovala u čaroliju, pisala želje Deda Mrazu čak i kad sam shvatila da ne postoji.Verovala sam da je to neka nagradna igra, možda baš ja dobijem premiju, sa ushićenjem oblačila najlepše odelo i čekala da ujutru osvane paketić ispod jelke pun slatkiša i ničega što sam godinama htela, spremno podgrevala nadu za sledeću godinu k'o novogodišnju sarmu... Pojma nemam kad sam shvatila da ne postoji,ali sam uvek imala novogodišnje želje spremne u rukavu.
 Danas je mnogo teže verovati u Deda Mraza. Zadnjica mu viri iza svakog ćoška-ovde nešto prodaje,ovde se slikaš sa njim za pare...Svi su lažni. Ima li pravi? Danas bi umesto Snežne kraljice prolazio sa nekom Deda Mrazicom okačenom o vrat, transrodnom kategorijom izmišljenom radi ravnopravnosti seksualnih opredeljanja, danas je to mnogo važnije nego ko si i šta si. Glupo bi bilo nazvati je Seka Mrazicom,zvučalo bi pedofilski ,a to nije prihvatljivo seksualno opredeljnenje. Još je gluplje nazvati je Baba Mrazicom, uglavnom su to lepe,mlade i zgodne devojke. Najprihvatljivije je da bude Deda - nit je mlada,nit je žensko! Suludo,kao i vreme u kom živimo!

Deda Mraza inače ubijaju u školi na časovima veronauke. Ovako je to bilo kad je mojoj ćerki ubijen pre dve godine.
“Mama,znaš šta nam je rekla nastavnica veronauke?“ upitala me  kad je došla iz škole.
„Šta?“ upitah potpuno nezainteresovano
„Rekla nam je da Deda Mraz ne postoji!“ saopšti moja ćera hladno
„ Jeeel?“ upitala sam „A šta kaže nastavnica,ko vam donosi poklone za Novu godinu?“
„Roditelji. Kaže da roditelji uplate paketiće u firmi i donesu nam.“
„To je glupost!“ rekla sam joj „ U mojoj firmi to ne postoji, a tata prošle godine nije ni radio, a dobila si poklon.
„Ma ne postoji!“ reče ona samouvereno

Moja ćera je još u prvom razredu počela da nas „obrađuje“ da u drugom razredu ide na veronauku umesto na građansko vaspitanje. Ja sam se protivila, znajući da su i sam Isus i gomila svetaca umrli na teškim i neprirodnim mukama od kojih mi se prevrće želudac,nisam bila sigurna koliko je to dobro za mozak osmogodišnjeg deteta. Ali pošto nije naškodilo drugoj deci računala sam da neće ni  njoj. Ali naškodilo je njenim snovima!
 Nikako mi nije jasno,šta je nastavnica veronauke sebi zamišljala!Koji je ona faktor da mom detetu kaže da Deda Mraz ne postoji? Pa na šta bi ličilo da sam otišla ja na njen čas da dovedem u pitanje postojanje Boga? Ni njega niko nije video!Pa da li je znala guska koliko sam ja truda uložila u smišljanje najmaštovitijih izgovora i načina neprimetnog ostavljanja paketića ispod jelke? Danima sam pravila planove,krišom ostavljala paketić, palila lampione i vadila pismo iz koverte da se vidi da je Deda Mraz čitao! Posle toga sam zajedno sam njom gotovo padala u nesvest od mešavine iznenađenja i oduševljenja, mogla bih za tu glumu da dobijem ako ne Oskara ono bar Caricu Teodoru. A ona je hladnokrvno sve to pogazila i ubila Deda 
Mraza i novogodišnju čaroliju-bez predumišljaja. 

Sledeće godine vratili smo se na građansko vaspitanje. Tamo deca mogu da veruju u dečije stvari.Za Deda Mraza je već bilo kasno, ali kao preventiva za druge snove i  želje.
Osim što Deda Mraza ubijaju u školi, novogodišnja čarolija danas brzo isparava. Jelke nisu prave i ne mirišu na jelke. Uglavnom su veštačke i mirišu na kineske prodavnice (specifičan, ničim uporediv miris) ili ako imate sreće, ne mirišu uopšte! Ukrasi su jeftini i plastični, a jelke ne smeju da budu u fazonu "sve mi boje lepo stoje". Ne, moraju biti stilizovane i u trendu, okićene jednom bojom, najviše dve, da se slažu uz dekor, uz haljinu uz raspoloženje… 

Ove godine ubila sam se od pokušaja da mom trogodišnjem sinu objasnim da će mu doći Deda Mraz! Ma ne mari! I ne raduje se! Možda već zna! 
Nekoliko godina unazad novogdišnja noć nema nikakvu draž. Više mi je teret,moram da se obučem, našminkam, ostanem budna, moram da donesem novogodišnje odluke. Želje se odnose samo i isključivo na zdravlje.

Shvatila sam - novogodišnja čarolija umire kad novogodišnje želje zamene novogodišnje odluke. Tada znaš da ostvarenje ne zavisi od Deda Mraza ni od nekog drugog čuda. Zavisi od tvoje spremnosti da odluke sprovedeš u delo. A to možeš i bez Nove godine i čarolije. 

Ove godine donela sam odluku da oslušnem svoje želje:

  • Želim i volim da vodim svoj blog-ostvareno! (još i da ga neko čita…)
  • Želim da probam da klizam na ledu, vučem tu želju još od detinjstva, znala sam parket da izližem pokušavajući da dočaram sebi klizanje po ledu . Ostvareno! (Pala sam odmah, razbila se ko dulek, još me sve boli, nikad vreme nije tako sporo prolazilo kao tih sat vremena klizanja. Noćna mora!Ali ostvarena!)
  • Želim novac! Eto, rekla sam!Želja oko koje stalno morališem, uvek svima i sebi poželim zdravlje, kao da novac ne ide sa zdravljem, kao da moram da biram između ta dva. Ne moram! Hoću oba!
  • Želim da dopunim spisak kako mi dune!


Moja novogodišnja odluka-ostvari svoje želje!
   



3 коментара:

  1. Vrlo zanimljiv i saljiv tekst..iskren i realan..nazalost ni Deda Mraz ni Zubic vila danas nemaju toliku vrednost medju nasom decom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Imaju Zvoncice,cini mi se,samo onu materijalnu i komercijalnu notu. Nestala je ona simbolicna,koja te tera da budes bolji i bolji. U svemu!

      Избриши
  2. Mi baš jučer otišli prošetati po jednom trgovačkom centru, pojavio se Djedica, jadne tri bijele umjetne dlake zalijepio za bradu, stavio crveni plašt, i naplaćuje slikanje s djecom. Ne znaš tko je više zavrijedio da ga se izbaci iz centra, on ili oni roditelji koji mu plaćaju. Pa si sve razmišljam, i sama tražim neki dodatni poslić, evo prilike, uzeti komad crvene krpe, iscrtati bijelom bojom bradu i naslikavati se po centrima. Zarada samo takva, konkurencija nikakva :D .
    Tužno baš, a ne veselo i čarobno kako bi trebalo biti

    ОдговориИзбриши