KAD JE PRAVO VREME ZA LOGOPEDA,A KADA ZA RUČAK?

16:23 Blaženka Vesić 0 Comments

Ne podnosim „bapske metode“ lečenja,vaspitanja,razmišljanja,življenja uopšte. Što valjda prvenstveno znači da još nisam baba. „Bapskih metoda“koječega ima sijaset. Pa ipak,jednu sam pre izvesnog broja meseci upotrebila iz očaja,kad sam prala neki silan pribor za jelo i isti potrpala u jednu šerpu i počela da zvečim sa njim po kući,jer je to „bapska metoda“ da dete koje ne govori iznenada progovori. Ili prolupa, šta nam zapadne od ta dva!

Prošlo tako nekoliko meseci i ja ne videh nikakav bitniji napredak u govoru mog trogodišnjeg sina. U međuvremenu saznam da će,kad metoda bude delovala,mali garant da prolupa ,jer je trebalo da šerpu napunim još i vodom i da tom „prolupanom“ vodom zalijem neko mlado drvo. Ne sećam se tačno koje,a i da se sećam ne razlikujem krušku od šljive dok ne počne da rađa plodove.



Pot banging


U međuvremenu sam stigla da se posavetujem i sa stručnjakom za „nebapske metode“,tzv. logopedom. Prilikom zakazivanja sestra je napomenula da ponesem otpusni list iz porodilišta što sam ja zaboravila (i što još uvek ne znači da sam baba,al’ može biti da sluti na to da i meni treba neki specijalista). Ispostavilo se,naime, da bi bolje bilo da je napomenula da ponesem Radosnicu,Bebin dnevnik (ili kako već ko zove onu knjigu u koju mame upisuju najsitnije pojedinosti o razvoju svojg deteta od trenutka kad je kmeknulo,piškilo,kakilo,smejalo se,progovorilo,prohodalo…) te ovim putem apelujem na nadležne za te stvari da izmene pravila da zaboravne majke poput mene ne bi došle u situaciju da prolupaju.

Pre nego što smo došli do logopeda prošli smo niz ispitivanja od strane doktorke,specijaliste -pedijatra,koja je srkala kafu na način koji me terao da pomislim da i njoj treba neki specijalista (a može i kurs pristojnosti -gratis). Mislim da sam ispravno odgovorila samo na pitanja koliko je moj sin bio težak po rođenju,kad je prohodao i koliko je dugao sisao. Na pitanja koliko je bio dugačak,kad je progovorio (?!! da govori ne bih ga vodila kod logopeda!),u kojoj nedelji trudnoće je rođen,kad je ostavio pelene i slično uglavnom sam lupetala nešto onako otprilike ili gledala blagotelećim pogledom. Ne mogu baš ja sve da pamtim! Al’ piše u radosnici! Koju mi nisu rekli da ponesem!

Elem,logoped mi onako okolonaokolo reče  da se manim kompjutera i televizora i da počnem da pričam sa sinom što više, a on će već krenuti vremenom da me imitira.

Radosnica,šerpe lonci i poklopci-saveti za praktičnu upotrebu


Ne znam jel’ on gledao tu moju davnašnju ceremoniju lupanja priborom za jelo u šerpi,tek vidim da su bapske metode kontraproduktivne,a da ovo sa imitacijom pije vodu (možda bi pila i ova bapska da sam je sipala u šerpu i zalila mlado drvo- kao što nisam). Kako god- omiljena igra mog sina postala je jedna plastična kofica u koju on ubaci šaku sitnih kockica i onda ide oko stola i zveči li zveči,lupa li lupa i viče „Aaaaaaa“ (ne sećam se da sam ja „aaaaakala“ kad sam lupala?!!).

I tako,sad valjda treba da unesem u radosnicu dan kad je moj sin prolupao!

Sve u svemu, došla sam do zaključka da radosnica služi da u nju upišemo podatke o razvoju i sazrevanju deteta i veoma je bitno poneti je ako iz bilo kog razloga idete u razvojno savetovalište za decu.  


Šerpe,lonci,poklopci,pribor za jelo služe isključivo kao predmeti koje svakodnevno koristimo da se hranimo. Hranjenje je svakako bitno za razvoj ali lupanje po šerpama nema direktne veze sa tim.

Moji napori da pričam sa svojim sinom i ugasim TV i kompjuter ipak su urodili plodom. Osim što pakuje veš, zna gde da stavi prašak, a gde omekšivač i gde da uključi mašinu za veš, gde stoji šećer, gde kafa i kako se upotrebljava metla, naučio je malo i da priča.

Dobar deo i dalje ne razumem, a posebno me izbezumi kad me probudi u sred noći i traži „Ovo“. Uglavnom to „Ovo“ podrazumeva mleko ili čaj što kapiram kad upire prstom  na mesto gde stoji ponekad čaša s vodom. Pre neko veče je,međutim,upirao u pod i ja sam onako pospana baš tu gde je on pokazao: stavila nošu,odnela nošu,obula svoje papuče,izula svoje papuče,opet donela nošu,odnela nošu ,spustila čašu s vodom…pojma nisam imala šta hoće od mene!Onda je on sišao sa kreveta i tražio nešto po podu na šta sam ja zaključila da mali mesečari i da garant hoće mleko te sam mu isto i donela. Kad sam se vratila on je uveliko našao šta mu treba s druge strane kreveta- svoje papuče. Obuo ih,legao u krevet,pokrio se i nastavio da spava celu noć- obuven!!!

Podsetnik: Unesi u radosnicu dan (noć?!) kad se prvi put sam obuo!




0 коментара: