EVOLUCIJA KRSNIH SLAVA

17:13 Blaženka Vesić 8 Comments

Pre neko veče, vraćajući se sa treninga, sela sam u linijski taksi-jedan od onih mnogih koji rade na divlje. Ja ne marim za to,važno mi je samo da se vratim kući za sitne pare. Nisam se jedno vreme vozila sa tim taksistom pa kad sam ušla u vozilo ostadoh malo zaprepašćena inovacijama u vozilu. Ma ne,nije u pitanju najnoviji uređaj za muziku, auto mu je u takvom stanju da i onaj uređaj koji svira verovatno radi na kasete. Nije u pitanju ni magični osveživač vazduha ni novi ukrasi na retrvizoru. U pitanju je čitav spektar malih ikona na tabli. Znam ja da je Sveta Petka zaštitnik vozača,ali ovde bila gomila svetaca na okupu,što muških što ženskih. Shvatih da bi oseveživač sa mirisom tamjana bio najprikladniji za ovakav auto, ali mi se narodnjaci koji zavijaju sa muzičkog uređaja ne uklapaju u sliku.

Kada sam ja onih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, tačnije 1991. godine došla da živim u Srbiju, krsnu slavu je retko ko pominjao. Moj otac nikad nije  ni pominjao da tako nešto postoji. Tada sam čula da je slava bila nešto zabranjeno i da su se uglavnom slavile krišom, skromno i u krugu članova najbliže porodice.

 Slava je bila porodični običaj koji se nasleđivao sa kolena na koleno. Neka vrsta porodične tradicije. Već sledeće godine, (dakle 1992) slava je postala široko rasprostranjen običaj i dobar izgovor za slobodan dan u školi i na poslu. 

Kako stvari stoje danas?

 Slavu danas slavi svako.I to ne jednu. Činjenica je da neki slave i nekoliko slava godišnje.

 Gledam one ikone u kolima! Ovaj ih ima minum tri!


 Kako danas možete postati vlasnik slavskog kolača i kako da izaberete koju slavu da slavite?


Postoji nekoliko meni poznatih načina,a vi izaberite onaj koji je vama prihvatljiv.

  • Slavski kolač možete naslediti. On se uglavnom prenosi sa oca na sina,jer se žene udaju i slave muževljevu slavu,ali nema pravila po tom pitanju. I žena može da nasledi slavu od oca!
  • Sanjali ste nekog sveca? Obavezno slavite slavu koja nosi njegovo ime
  • Nekima od nas se i priviđaju sveci. U šolji,u supi,u dnevnoj sobi. Ne plašite se,samo počnite da slavite slavu. 
  • Desilo vam se nešto značajno nekog datuma? Preživeli ste srčani napad ili jači grip ili nešto dramatičnije, a potrefilo se da je tada neki svetac? Eto razloga da slavite slavu!
  • Ako su se u vašem selu održavale litije  na neki sveti dan,što mu dođe neka kolektivna seoska slava,nemojte propustiti da iskoristite ovu mogućnost da slavite taj dan kao slavu, čak iako godinama niste zavirili u svoje selo.
  • Preuzmite sve slave svojih predaka, ne samo dede po ocu,već uzmite i slavu iz majčine porodice. Vidite da li vam se nekako uklapaju slave ostalih,daljih članova porodice,neće da se baci.

Sve su ovo načini koji su doprineli evoluciji krsnih slava. Pojedini danas idu dotle da krsnu porodičnu ne slave u porodičnoj kući,što da prljaju i kuću i sudove,kada za takve stvari postoji kafana.


Slavski kolač je, po mom shvatanju jedan od osnovnih elemenata slave, pored sveće i  vina. Domaćice ipak vrlo često slavski kolač naručuju u pekarama. Vrlo tradicionalno zar ne?! Više o slavskom kolaču i o tome kako napraviti ukrase za isti i šta oni znače, pročitajte ovde.


slika: http://www.erecepti.com/saveti/ukrasi-od-testa-za-slavski-kolac


A sam slavski ritual, Bože me sačuvaj, veze sa Bogom i svecima nema. Nakon kađenja, pijenja vina, lomljenja kolača i sličnih aktivnosti koje je nemoguće pohvatati ( jer svaka porodica ima svoje, a mnoge ih čak i potpuno preskaču), prelazi se na prežderavanje, alkoholisanje i vrlo često svađe. Da ne pričam da postoji vrlo često prvi drugi i treći dan slave, a potpuno je normalno da ti na slavu dođe neko ko ne može očima da te gleda. Onako iz poštovanja, ili nekog iracionalnog straha od Boga ili slavljenog sveca.


Bilo kako bilo, neumerenost i licemerje nisu nešto čemu bih ja zapalila sveću. 

Sve mi se čini da su,u ono vreme kada slava nije bila poželjna aktivnost, u stvari zabranjivali neumerenost i ništa drugo. Mislim da se tada slavilo na pravi način - skromno i u krugu porodice!

Taksi kojim sam se vozila smilovao se da krene. Volan škripi, amortizere nema, a čim je pošao malo uzbrdo počeo je da se napinje i štuca. Jedva se popesmo uz brdo! Gledam one ikone, gledaju one mene.Nisam znala da li savetujem vozaču da sipa gorivo ili da se pomolim. Odlučih da ćutim, gledam svoja posla i napišem ovaj post.


8 коментара:

  1. Moji su slavili oduvek.
    I ja slavim.
    Ništa pompezno i veliko... Sasvim normalno...
    E sad...
    Znam i ja za mnoge koji 1988. nisu znali ni kako se u crkvu ulazi a sada su članovi crkvenih odbora... šta da se radi...
    Ne verujem ja u njih, ja verujem u Boga... to je bitna razlika.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno i treba tako. Samo smo mi skloni preterivanju.

      Избриши
  2. Boze, koliko volim tvoje tekstove, "nepoznata blogerko" :)
    Da, te slave i ti veliki vernici. Iznikose vi u jednom danu.
    Mi slavu obelezimo porodicnim ruckom. Tako je bilo i dok su baba i deda bili zivi.
    A da ti pravo kazem, od mojih niko ne slavi slave. Ja uopste ne idem ni na jednu tokom godine. Nasa, kod muza, i kod tece. I to je to. Valjda je u vecim gradovima drugacije. Ili se ja ne krecem puno po tim krugovima "preporodjenih vernika".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Biće da se ne krećeš u takvom društvu. A možda je i do sredine, ne znam. U svakom slučaju, ovde je takmičenje!

      Избриши
  3. Šta da radim, sinoć sam sanjala AV, šta li mi je činiti? Otići u crkvu da se pomolim ili krenuti da poštujem njegov lik i delo, kad svoj dan za slavu nema? Jer, još ga svecem nisu proglasili?
    Volim tvoje tekstove da čitam ujutru. Još ako je ponedeljak? Onda je to dobar početak nedelje!
    Eno mi ga osmeh, uhvati ga!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja, ništa ne brini. Evo rešenja. Dotični je rođen 05. marta, što mu dođe dam nekog prepodobnog Timoteja. Slavi tad. Ja ću kad umre! (mislim na datum, inače nisam u stanju da ovakvo zlo želim ni njemu)

      Избриши
  4. Kod nas se slave ne slave, zavidim vam malo, da znaš :) Mislim, ne na opijanju i svađama, ali volim okupljanje familije, vjerujem da uživate zajedno (sve dok ne prelazi neke lude granice,jel). Familija se sve rjeđe viđa i posjećuje, ovo je uvijek prilika i za one polijene da se opet malo druže.

    Super tekst!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja mojih pola i ne poznajem. A suprugovi su svi ovde u komšiluku. Viđamo se dosta i bez slava... No dobro, bolje nego na sahranama!

      Избриши