STUB KUĆE, OTIRAČ I PATRIJARHALNO VASPITANJE

01:07 Blaženka Vesić 12 Comments

Ovih dana, internetom se poput zaraze proširila vest da se 12-ogodišnja devojčica udaje za 25 godina starijeg muškarca. Cela stvar je, na svu (ne)sreću, samo propaganda, način da se skrene pažnja na ovaj problem koji postoji u nekim kulturama kao najnormalniji običaj. I sve ovo naravno povodom Međunarodnog dana devojčica koji se obeležava 11. oktobra.

 U Srbiji ovakve situacije nisu baš običaj (hvala Bogu, imamo dosta gluposti). Sporadičnih slučajeva da ima -ima. Ne bih nikoga da etiketiram. Samo sam, eto , na dečijem odeljenju delila sobu u bolnici sa 15-ogodišnjom devojčicom koja je rodila dečaka. Pritom je bila vrlo šarmantna, lepa i inteligentna i sasvim nepismena. I samo vrlo često na semaforima i ulicama mogu da vidim decu koja nose decu i prose.

Da li je devojka iz moje sobe to učinila svojevoljno ili ne, u to nisam zalazila. Ipak, činjenica da mnoge žene ulaze u brak i osnivaju porodicu iz totalno pogrešnih razloga.  Mada za ovu priču mi uglavnom vezujemo beskonačnu seriju "Mala nevesta" , činjenica je da se i kod nas  devojčice od najranijih dana spremaju za udaju.

patrijarahalno vaspitanje



Nije to loše samo po sebi, samo su metode i motivi suludi. Brak im u tom slučaju nikako nije predstavljen kao čin dobre volje i ljubavi između dvoje ljudi, već zapravo više liči na robiju, uglavnom opisan onom rečenicom " Videćeš da li ćeš tako da radiš kada se udaš" .
- One znaju da čiste, kuvaju i peglaju besprekorno. Jer, trebaće im, jednoga dana moraće da se udaju.
- One se ne udaju iz ljubavi prema svom čoveku već zato što to tako mora. Red je, tako treba. Kao što je red da posle toga imaju decu. Ili kao što je red da obavljaju svoje "bračne dužnosti" i kada im nije do toga. Kao što posle toga ne treba da se šminkaju, doteraju i budu lepe. Nedostaje im nekoliko zuba, a dane provode bežeći od ogledala u trenerci na masne fleke. Obrve im bujaju, a brkovi opušteno krase predeo ispod nosa, a život prolazi sa konstatacijom " Uh,ala sam se zajebala!"


U našem narodu se to uglavnom svodi pod pojam "Patrijarhalno vaspitanje".


Šta je patrijarhalno vaspitanje


Ovo vaspitanje uglavnom podrazumeva:
-  da je otac stub porodice, njegova je prva i poslednja.
- žensko je tu da održava domaćinstvo i podiže decu. Težak, ali nikad dovoljno priznat posao.
- sinovi su tu da naslede oca.
- ćerke su tu da nauče da održavaju domaćinstvo kako bi kasnije bili spremne za udaju.

Možda je to u ono vreme kada se živelo i radilo na selu i u višegeneracijskim porodicama imalo neki smisao. Neko je morao da održava neki red.

Ostaci patrijarhalnog vaspitanja danas i ne liče to.  Pod ovim vidom vaspitanja danas  uglavnom podrazumeva da "stub kuće" ide na posao i dođe umoran sa posla i zaspi.

"Stub kuće" jedan je od onih kojem su brak  predstavljali kroz rečenicu "Kad ćeš više da se oženiš da ne moram ja sve da ti perem!" ili neku njenu modifikaciju.

Žena u današnjoj patrijahalnoj porodici isto tako mora da ode na posao, ali ne sme da bude umorna ili bolesna jer ima decu i kuću. Ona  nije zaslužna ni za šta - ponajmanje je stub kuće, a najviše je otirač.

Može biti predmet podsmevanja i vređanja. Ukoliko je dobro istrenirana od malih nogu, neće to shvatiti kao uvredu, već će sa osmehom na licu da obigrava oko svog hronično umornog supruga. Postaviće mu da jede i u 2 ujutru ako je on tada gladan, jer on je sam potpuno nesposoban za to. Zato se "stub kuće"i oženio- da bi imao ko da mu čisti i sprema i da ne mora sam.

Tužna je činjenica je da oko 14 miliona devojčica godišnje širom sveta stupi u brak pre svoje 18. godine.Teško je i zamisliti kakve traume doživljava jedna, recimo, devetogodišnjakinja koja se udaje za 3 puta starijeg muškarca. Prvi seks ume da bude traumatično iskustvo i za one koju su zrelo i svesno krenuli u taj čin. O drugim posledicama ne bih ni da razmišljam.

 Srećom, ovaj običaj kod nas nije zakonom dozvoljen ( mada se ja i dan danas pitam zašto su meni, kada sam se udavala , tražili dokaz da se nisam udavala u Hrvatskoj, gde sam živela do svoje 12-te godine. U prevodu, dok sam još bila dete. Čak ni homoseksualcima u Hrvatskoj nije bio dozvoljen brak do skoro, a kamoli ovaj pedofilski! Na stranu što smo tada još bili pod sitom zastavom i istim zakonima.)

 Nažalost, običaj stupanja u brak iz "takotrebanja" je još uvek prisutan.

Teško da ja svojim laprdanjem ovuda mogu da doprinesem boljem stanju i otvorim oči ženama koje su odavno u toj bitci izgubile sebe zarad drugih. Niti mogu da objašnjavam zašto im ne stoje brkovi.



 Još manje mogu da utičem na sprečavanje dečijih brakova tamo gde su dozvoljeni.
 Mogu samo da učinim samo ono što preporučujem i drugim roditeljima koji imaju devojčice:

- Da naučim svoju  ćerku da voli sebe.
- Da naučim svoju ćerku da voli druge.
- Da je naučim da je brak čin ljubavi, a ne takmičenje iz domaćinstva, gajenja dece i seksa na komandu.
 Ostali delovi slagalice će se valjda uklopiti. Kao puzzle. Ako se i ne slože, ja ću da budem tu i pomognem da ih  rotiramo na pravi način, iz pravog ugla.




12 коментара:

  1. Većina stvari se nosi iz kuće ali ima i genetike i svojeglavosti.
    Mislim da se u gradu odnos prema tome dosta promenio.
    Ni ja ni žena ne učimo ćerke da će se udati i da treba da se udaju i da treba da rade sve u kući....
    Kako će izgledati njihov brak... ko to zna?
    Ima i druga strana medalje...
    Dobiješ snajku koja ne zna ni jaja da ispeče... i šta onda?
    Ideš ti kao majka da im kuvaš, spremaš...
    Nije život jednosmerna ulica.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja zapravo ovakvu vrst zatucansoti zateknem upravo tamo gde se ne nadam. Među mladim devojkama odraslim u gradu. Ova druga krajnost je totalna razmaženost. I to je stvar vaspitanja. Ne ideš za njom. Pustiš je da nauči ili umre od gladi! Ili bude prljava kako god. To svakako treba da zna. Zbog sebe. Ali ne treba da se pretvori u krpu.

      Избриши
  2. Još gore je ovo što gledam oko sebe - devojke preko 30, zaposlene, situirane... I same. Nespremne da se bilo kome daju, da bilo kome kuvaju, ugadjaju... Ubedjene da će brakom izgubiti sebe i svoju "slobodu". Sve je, nekako, naopako...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Snežana, nisu same zbog toga i mislim da je to malo nepravedno prema njima. Same su zato što muškarci ne žele da se vezuju, čak ni bez braka, jednostavno samo vezom- njima je draže da se druže i izlaze sa društvom i da nađu neku tetu, bez obaveza. A devojke čekaju... i čekaju...i to je najčešća istina naše stvarnosti, nažalost.

      Избриши
    2. Negoslava, o muškarcima kojima je draži tiket za kladionicu od bilo koje žene sam već mnogo pisala i pričala. Komentar je posledica onoga što slušam iz usta tih devojaka. Pogrešno vaspitanje, pogrešni stavovi, vrlo loše mišljenje o braku... Ponekad se zapanjim kada čujem kako razmišljaju. Pokušavam da im objasnim, ali ne ide...

      Избриши
    3. Baš o tome pričam. Brak je često predstavljen kao tortura. Nije to ugađanje nekome zbog ljubavi, nege i pažnje. Nego više kao kazna. Kada razmisliš da još treba i da ideš na posao pored svih obaveza, nije baš nešto čemu ćeš pohrliti u zagrljaj. A podrške od države porodici ni na kašičicu. Ali to je tema za sebe.

      Избриши
    4. SindžaMrsomud Re; Negoslava Stanojevic

      Eto ti sad...
      Uvek muškarci krivi.

      Избриши
  3. Сјајан пост.
    Све се ипак понесе из породице. Ако мајка брак доживљава као робију, тешко да ће ћерка мислити другачије. Можемо ми деци причати шта год хоћемо, али они су упијачи наших поступка, понашања...много више него наших речи.
    Тако мајке које су на "робији" упуте потпуно несвесно своје ћерке на исто такво "робијање" или потпуну аверзију према браку.
    Нису ту изостављени ни очеви. Опште је познато да девојке, свесно или не, бирају оне који су врло слични њиховим очевима или потпуно супротне типове...
    Брак није и не мора да буде робија, може да буде нешто јако лепо. Понекад тешко, да...али лепо

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Luna na čitanju. Slažem se sa tobom, sve počinje od porodice. A mnoge dozvoljavaju ženskoj deci da misle da je krpa njihovo jedino zanimanje. Znam dosta devojaka, žena sada zapravo (iliti otirača) koje su se posle škole prvo hvatale krpe i metle,a posle domaćih zadataka. Jasno je šta je takva porodica htela da postigne vaspitanjem svoje ćerke. Da bude spremna da udovoljava drugima. I nažalost, nisu cenjene zbog toga.
      Klinci su upijači,posebno za ono loše. Moja ćerka verovatno misli da je brak pranje sudova. Oko toga najviše ludim. Ono lepo ne komentarišem. Ćutke uživam.

      Избриши
  4. Da, mnogo, ako ne i gotovo sve, dolazi iz porodice. Dete raste i posmatra brak svojih roditelja, i po tome i formira svoja očekivanja. Moji roditelji su imali divan brak (ne savršen, naravno, ali skladan) i ja sam imala dosta visoka očekivanja o tom partnerstvu. Srećom, uspela sam da ih ispunim. Ima tu, naravno, prostora za doradu, ali ipak je sve to ok. Iskreno se nadam da će i naše ćerke da se ugledaju na nas - nauče iz onog dobrog, a i iz onog manje dobrog.

    ОдговориИзбриши
  5. Svidja mi se post i brojni komentari. Ne bih puno da pisem,spadam u mladju generaciju:) Sigurna sam da postoje krajnosti i da nije dobro da devojke ili zene ne zele uopste da se udaju. Ja sam se nazalost udala veoma mlada za ovo vreme,usledio je razvod. Bivsi suprug je bukvalno i trazio devojku koja nece zeleti da zavrsi fakultet i koja ce da mu bude krpa u kuci,pritom stalno nametanje cinjenice da se mora ziveti sa njegovim roditeljima.Kasnije mi je rekao da ja nisam patrijarhalno vaspitana. Znam samo da sam sad mnogo srecnija,da nikada ne dozvolite da neko od vas pravi krpu,da nije prava ljubav ako ne postujete tudje zelje. Cenim zene koje du dobre domacice a pritom i zaposlene. Takva je moja majka. Pozdrav i mlade ljudi dobro procenite da li je osiba za vas pre stupanja u brak,ne zurite kao ja.. Sve najbolje

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Jelena na komentaru koji je sjajno poentirao i dopunuio svrhu ovog teksta.

      Избриши