KAKO PREŽIVETI SOPSTVENI ROĐENDAN

12:00 Blaženka Vesić 12 Comments

Ne volim svoj rođendan. Pojma nemam zašto. I srećna sam što je juče prošao. Nisam sigurna koliko je to normalno i uobičajeno i kod drugih ljudi. Mogla bih sada da izvedem neku dubokoumnu psihološku analizu o tome, otvorim se, rašijem i sašijem, ali teško da bih nešto mogla da izvučem.

Nije u pitanju ona priča o godinama, nisam ga volela preterano ni kad sam bila mlađa. Jednostavno ne znam šta hoću na taj dan.

Kad me se ljudi ne sete krivo mi je. Kad me se svi sete, neprijatna mi je suvišna pažnja. Čemu to? Nisam se ja rodila zato što sam htela, umela i znala. Ne čemu mi bre čestitate? Moja mama treba da slavi moj rođendan. Ona me je na taj dan rodila.  Opirem se porivu da je na svoj rođendan pozovem i čestitam joj na tome.

Preživeti rođendan onda kada uživate u tome verovatno nije problem. Ali kada ne volite svoj rođendan, taj dan može postati užasan bez da se iko potrudi da ga upropasti.

 Kako se rešiti ovoko glupog osećanja?


Moja ćera je danima treperila zbog mog rođendana. Šuntavo, romantično dete, pojma nema da bih ga ja rado prespavala. S druge strane, da nije bilo nje, teško da bih svoj jučerašnji rođendan mogla nazvati lepim. Ona ga je učinila posebnim.

Probudila se ujutru u pola sedam. Mudro navila sat da zvoni kao kad je neko zove kako bih ja pomislila da ju je neko greškom pozvao ( Čuj, pomislila u pola sedam ujutru?!! Ko još tad može da misli, posebno kad legne u tri ujutru? ) Čula sam je kad je otvorila vrata od sobe pravdajući mi se da ide u wc. Ja sam naravno zakuntala već sledeće sekunde. Ipak, nije još pristojno svanulo, a ja sam ustanovila da moje ćerke još nema u krevetu. Jel ona reče da je otišla u wc? Čujem je kako kašlje. Gledam na sat,u wc-je već pola sata, sad već počinjem da razmišljam ja li joj dobro. Ustajem i ustanovim da je u kuhinji. Upadam i uhvatim je kako sprema nešto. Pojma nemam šta. Samo sam je videla čupavu u pidžami kako se lupa u glavu zato što stojim na vratima. Ukapiram da mi je rođendan i da ne treba da budem tu nego u krevetu pa se u zombi stilu vratim u njega.

Na trenutke spavam, na trenutke sam budna. Čujem svog sina kako počinje da se vrpolji i sada i on kašlje. Ne mogu da zaspim kad on kašlje jer njegov kašalj ponekad preraste u pravo zviždanje. Ne bih da mu opet dajem "Ventolin" pa se odlučim da mu pevam, kao kad je bio beba. To ga je umirilo i zaspao! Znači pevam pa razvaljujem,pardon, uspavljujem!

Čujem ćeru kako zvecka priborom za jelo! Majko moja! Nije valjda rešila da mi skuva ručak! Prošle godine je rešila da bude moja mašina za sudove za moj rođendan. Zna ona da ja najviše, ali najviše, na svetu mrzim da perem sudove. Možda je ove godine rešila da bude šporet?!! Šta ako zaboravi da iskluči plin? Ili još gore, ako joj ručak zagori pa moram i da kuvam i da stružem šerpe! Reših da se opustim i prepustim. Opet sam zaspala.

Probudila me kada je ušla na vrata. Nosila je poslužavnik i zavijen prst?!! Joj meni! Oštrim nos!  Ništa ne miriše na požar. Dobro je, sve je pod kontrolom,Poljubila me i čestitala mi rođendan. Na poslužavniku su bila dva jaja na oko u tanjiru, solir, pribor za jelo uredno savijen u salvetu (Salvete??? Gde li ih nađe samo, to nikad nemamo u kući,a i kad imamo vrlo brzo se iskoriste kada ponestane toalet papira) . Za desert sam imala "krvave jebuke" u činiji. Nije to nikakav kolač nego se moja luda posekla dok ih je seckala na komade. Hleb je valjda zaboravila! Ili je rešila da me drži na dijeti. Zatim mi je donela kafu u mojoj omiljenoj šolji sa tri krave koje igraju balet i pričaju nešto na ruskom. Google prevodilac mi je rekao da ne igraju balet nego prave pavlaku.

Jasno vam je. Da preživite rođendan treba da imate ćerku!

Elem, doručak u krevetu je idelan za skidanje kilograma. Poluležeći položaj nije položaj u kojem će vaš stomak vapiti za još hrane, a da i ne pominjem da će verovatno da vas užasno mrzi da izađete iz tople postelje po repete.

Posle smo se ona, moj sin i ja još sat vremena gnjavili po krevetu. Šta me briga, ja sam jela, može mi se! Dal' su oni gladni sinulo mi kad sam se zasitila i maženja i pevanja sa njima. Imam i selfi iz te priče, ali ne bih da vam pokažem kako izgledam kad sam krmeljiva i nenaspavana. Zaboga, treba još neki put da svratite na moj blog!

 U kuhinji me na stolu dočekao poklon, njena čestitka, na ulazu u dnevnu sobu natpis " Sretan rođendan" i onaj papirni lanac kao ukras, u sandučetu mog e-maila dočekala me još jedna njena čestitka sa željama za koje je samo ona, ludača, mogla da zapamti i da mi ih poželi. Zapitam se nekad, kako bre može da me voli ovoliko kad sam stalno nadrndana, živčana i namrkopičena!

Mrzim da spremam tortu za svoj rođendan. Zar nije glupo spremati tortu sam sebi? 


Ove godine sam kupila sastojke. Moja ćera je spremala i mutila, sin dodavao sastojke a ja nadgledala i dovršila. Kao što rekoh, ona je sva treperila zbog mog rođendana, pa me je čak naterala da duvam . U svećice, naravno! Našla je one što su letos bile na njihovim tortama, onda kada sam napravila onaj 2u1 rođendan, i pobola postolja u tortu . Nije imala dovoljno svećica, pa je umesto 35 stavila 22, ali je formirala oblik broja 35. Svećice smo muž i ja zajedničkim snagama ubadali petnaest minuta - stalno su ispadale. Na kraju me ostavio da se sama patim sa njima, j...m ti rođendan kad niko neće da ti turi svećice na tortu. Jedva ih nekako upalismo, neke popadale u nesvest odmah čim su upaljene, neke su se uhvatile u koštac sa mojom željom.

Koja želja? Otkud znam, samo sam gledala da ne napravimo i neki  požar pride. Nema veze. Ionako bi bila ona čuvena " Da smo živi i zdravi". Nikad nemam muda da poželim nešto više. Njih ću da poželim već za Novu godinu!

Ostatak dana prošao je uobičajeno sumanuto. Oprala sam dve ture veša, spremila ručak, oprala milion tura sudova (sto puta sam rekla da bih volela da mi se pare gomilaju onim tempom kojim mi se gomilaju sudovi u sudoperi, eto prave želje za rođendan sledeće godine), usisala, prebrisala,lajkovala objave na fejsu, zahvalila, mrtva umorna popila kafu i podelila tortu sa svojom porodicom  i pobegla na trening. Da se slučajno još neko ne seti da mi je rođendan.

Jutros je mojoj ćeri opet zvonio telefon istom, jučerašnjom melodijom. O,ne još jedan rođendan! O ne na kvadrat, već je pola deset i ponedeljak je, trebalo je da vodim dete u obdanište!!!! Zar sam već izlapela?!! Možda moja fobija ipak ima veze sa godinama?

Spremila sam sina na brzinu, vodeći raspravu hoću-neću u obdanište. Izašli smo raščupani i neumiveni. Na pola puta sam ukapirala da sam zaboravila da ponesem njegov ranac.Garant, izlapetis ide posle tridesetpete!

Njega sam sa strinom, koju sam našla usput, poslala da nastavi da hoda dok sam ja otrčala do kuće.

Srećom pa idem na onu zumbu, nisam se ugušila od trčanja!

Tako je to kad omatoriš.  I napuniš 22 na torti i 35 na krštenici. Svet postane konfuzno mesto kada ti se čini neudobno u sopstvenoj koži!


I HATE

12 коментара:

  1. :-) A tek si u prvoj mladosti, što se mene tiče! Neka ti se sve želje ispune!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala draga Snežana! Valjda i hoće. Samo treba prvo da ih izaberem!

      Избриши
  2. Ma ja se svoga i ne setim.
    Dugo nisam otvarao profil na fejsbuku... do pre 2 godine... a i tada su me deca nagovorila. I... da nije fejsbuka preko koga ti gomila ljudi čestita, iako ste se poslednji put videli pre 10 godina, ne bih se setio uopšte.
    Doduše, danas te istim glupim čestitkama zatrpava i Skajp i Vajber i Telenor...
    Veliki brat sve zna.
    Ove godine je bio jubilarni... pedeseti... ali sam ga "prilično iskulirao"... što bi rekla moja deca.
    Šta tu ima da se slavi?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja bih ga iskulirala! Al aj sad ti iskuliraj rođeno dete koje se ovako potrudi! Nemam srca!

      Избриши
  3. Srećan i od mene! I samo da ti kažem, blago tebi što imaš ćerku, pa ima ko i da ti pomaže :-)
    P.S. Ni ja ne volim svoj rođendan, a tu je, za koji dan :-( Mislim, stvarno, ko još sam sebi pravi tortu i sve one slane đakonije, pa još i poslužuje kafom i pićem kad se svi onako na vrata sjate...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O Danijela, baš mi je drago da čujem da nisam jedina! Taman sam mislila da nisam normalna!

      Избриши
  4. Skroz se slažem sa autorkom. Volim svoj rođendan, ali ne znam da li me više nerviraju ljudi koji se toga dana ponašaju kao da su na drogama, ili oni koji me i ne pozovu... :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa mene najviše oni retki koje imam na fejsu , a koje ne poznajem lično, koji mi čestitaju od srca, a onda na ulici prođu pored mene kao pored turskog groblja. Jebote, možeš da mi kažeš i "zdravo" kad me već toliko voliš! Hvala na čitanju i na komentaru.

      Избриши
  5. Одличан текст. Ни ја не волим нешто свој рођендан. Смара ме сва та фрка око рођендана, осим дечијих...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znači ima nas još! Mislim da moramo da organizujemo grupnu terapiju!

      Избриши
  6. Suuuper tekst :) ! I ja ne volim tu frku oko mog rodjendana - ove godine sam izbrisala i informaciju na fejsu o rodjendanu. Mada, simpatican mi je gest tvoje cerke, veoma mi se svidjela citava prica :) ! Lijep pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Obrisati datum na fejsu! To bi bio dobar eksperiment. Koliko bi me se zapravo ljudi setilo? Moram da probam :)))
      Gest joj je divan. Kaže da je smišljala svoj plan još od septembra!
      Hvala ti na čitanju.

      Избриши