NOVOGODIŠNJE ČIŠĆENJE-NAPRAVITE MESTA ZA NOVE ODLUKE!

02:24 Blaženka Vesić 8 Comments

Novogodišnja euforija je kao pokvareni lampion. Ukoliko ne radi jedna sijalica, ceo niz prestaje sa radom. Grad Kragujevac ne mari mnogo za novogodišnju eufroriju. Centar još uvek nije okićen, ako izuzmemo pojedine ukrase koji se nisu skidali već godinama i koji godinama ne rade, ni za Novu godinu ni u sred jula. Vlasnici privatnih lokala okačili su lampione da dodaju malo sjaja sumornom sivilu, a i njih je (lokala koji rade jelte) mora se priznati, sve manje i manje. Narod nema posla, oni koji imaju posao ne primaju plate... mnogo sijalica koje ne svetle, zar ne?

Moja ćera je odmah posle mog rođendana zavapila da kitimo jelku. Meni je skoro svaki dan isti, čak se ni godišnja doba ne menjanju po propisu. Pojma nemam da je Nova godinu blizu, a i mojim zvončićima je izgleda odzvonilo. Pre dva dana sam ipak  popustila deci i skinula jelku i ukrase sa ormara. Klinci su je kitili. Meni ti zvončići prosto još ne zvone u glavi. Juče sam pokušala da ih pokrenem. Povela sam sina u tržni centar "Plaza" u kojem je bilo organizovano besplatno slikanje sa Deda Mrazom. Realno,to bi uvek trebalo da bude besplatno. Kad je već velikodušan sa poklonima, treba da bude i sa poziranjem. Prvi Deda Mraz na kojeg smo naleteli nije bio besplatan model za slikanje, već onaj isti što je na tom istom mestu godinama, sa istim otrcanim štrumpfovima u pratnji i već otrcanom bradom. Moj sin se oduševio taman toliko koliko sam ja praznično oduševljena - ravnoduašan prema svemu.

 Deda Mraz koji je trebalo da pozira bez novčane nadoknade bio je na potpuno drugom mestu i juče se, kakve sam ja kurate sreće, slikao sa kućnim ljubimcima?!!!  Da vam kažem iskreno, dovesti svog psa da se slika sa Deda Mrazom meni je vrhunac preseravanja! Ribice, papagaje i mačke nije doveo niko, ali mogu da zamislim kakav bi to lančani haos bio. Nije mi bilo ni na kraj pameti da čekam da se preko 200 pasa slika sa Deda Mrazom i odlaje šta želi da nađe ispod jelke. Mada je možda trebalo da probam.

MOm sinu su animatorke iz njegovog obdaništa koje smo tu zatekli  crtale po licu. Rekli smo da želimo da bude vuk jer se tako i zove, pa je možda mogao da prođe kao pas. A poneo je i svog ljubimca - plišanog medu. Nisam probala. Pobegla sam glavom bez obzira!  Evo još razmišljam o tom kretenskom poslovnom potezu ovog tržnog centra. Koliko li su izmeta jadne čistačice morale da očiste? Ja još nisam videla da neko šeta kuče, kesu i lopaticu u Kragujevcu. Da li je iko od tih ljudi, čiji ljubimci veruju u Deda Mraz,a posetio neku radnju i ostavio neki dinar u njoj? Sa psom? Čisto sumnjam. Ali sa decom bi bilo drugačije. Što je možda i bilo, prethodni dan. Ali me kurata sreća nije naterala da idem tada.

Dok su moji klinci kitili jelku pre neki dan, ja sam krenula da preturam po kutiji sa ukrasima u nadi da pronađem svoje prošlogodišnje želje. Uzaludno. Izgubila sam ih. Naime, svake godine kada raspakujemo jelku, u kutiju sa ukrasima položimo papire na koje svako od nas napiše šta želi da  ostvari u novoj godini. Što zapravo i nisu želje, nego odluke. Nešto tih želja našla sam u ovom prošlogodišnjem postu




Stvari u životu mogu značajno da se promene u roku od godinu dana. Prošle godine u ovo vreme ja sam ostala bez posla, nakon propalog pokušaja preduzetništva i volontiranja u jednoj radnji (ono kad ideš da radiš, a ne primaš platu). Suprug je našao posao sa redovnom i pristojnom platom, a ja sam se našla u situaciji kad sam shvatila da mi se više isplati sedenje kod kuće nego neplaćen rad. Jasno vam je da sam za kratko vreme u rekordom broju puta odguglala sve moguće izraze koji bi mi mogli smestiti dupe na neko radno mesto. Tada je to bilo teško, ali ja još uvek verujem da kada ti se u životu zatvore neka vrata, otvore ti se neka druga, po pravilu bolja i lepša.

Baš negde oko Nove godine došla sam do varijante "zarada preko interneta".Mislim pri tom na zaradu od blogovanja i pisanja, ne na one MLM varijante. Cela ta pauza i nedostatak posla omogućili su mi da bolje sagledam čime želim da se bavim u životu.

Iako sam izgubila papir sa željama, ja se nekih dobro sećam. Prva se odnosila na konkretnu minimalnu platu koju želim i vrstu posla - da ostvarim zaradu pišući. Nisam ja tada imala pojma kako, šta, gde, ali znakovi su počeli sami da niču i vrata da se otvaraju. Skupila sam hrabrost i poslala tekst jednom portalu koji je tražio kolumnistu baš tada. Začudo, dobila sam odgovor. Moj tekst im se dopao i tražili su moj broj telefona da se lično dogovorimo oko nekih stvari vezanih za pisanje. Nikada me nisu pozvali (šta će jadni, ne znaju šta su propustili), ali su mi stavili do znanja da moji tekstovi nisu glupi, da ne treba da ih se stidim (a jesam), već da ih širim da im nađem publiku.

Sam ovaj blog nije doneo ni paru, ali je poslužio kao portfolio za neku drugu priču. Bilo kako bilo, da ne dužim, ja danas zarađujem platu koju sam navela u svojoj želji, i to pisanjem. Doduše na engleskom. Koji doduše nikad nisam učila. Ali ja sam bila uporna i tvrdoglava za desetoro tvrdoglavih i upornih!

Juče sam videla dve zvezde padalice. Prvi put uradila sam ono što sam obećala u jednom od prošlih postova- poželela pare!

Želje se žele kada padaju zvezde. Nova godina je vreme za odluke.

U skladu sa tim, ja ću 2015. godine da:
- upišem dete u državno obdanište, kako bih prepodne mogla da radim više, budem efikasnija i ostavrim veću zaradu i kako bi on mogao da razvije socijalne veštine i govor.
- dobijem 10000 evra niotkuda - sve dolazi u obzir, lutrija, pronalazak zlatnog rudnika ili nekog mafijaškog kofera, nasledstvo od dalekog nepoznatog rođaka iz Amerike (ne lupetam. Moj pradeda je zbrisao svojevremeno preko Bare i umro tamo, možda zaista imam nepoznate rođake koji tamo žive, jebem mu, nije bio svetac.)
- imam žuti Fiat seicento (apsolutno primam poklon ovakve vrste)
- počnem da zarađujem od pisanja na srpskom, a što da ne, i od ovog bloga (Ajmo sponzori, u red! Jedan po jedan! Javite se, vidite kako lep i koristan blog imam!)
- odem na more (pre toga izvajam svoje zmijsko telo uz zumbu)


Pojma nemam kako ću da odradim gore navedeno. Ali neki putokaz će valjda da se pojavi ako krenem u tom pravcu. (Da, može i jedan dobar, praktičan putokaz!)

Moja ćera je ove godine prerasla jelku. Ma ne, ne mislim da ne želi da je kiti, ta ludorija ne može da se preraste. Ja je lično nikad ne bih ni rasturala! Bukvalno je sada višlja od nje. Ponekad se pitam je li devojka ili devojčica. Evo, juče smo baš kupovale pidžamu i ona se zalepila za neku sa tigrastim dezenom. Hej! Pa ona je još moja klinka! Gde je nestala roze manija, srculenca, kuce, mace, cvetići? Srećom, odlučila se za tufne. A sad i kiti jelku. Ipak je još mala, zar ne?

  Ona je insistirala da sama okiti jelku sa namerom da uradi nešto originalno. Ja sam htela da jelki promenim mesto, ali sam shvatila da je nepraktično. Ona je bila ambicioznija - htela je da promeni izgled jelke. Kaže, svake godine je ista. I ove je.

Ne možeš da napraviš drugačiju jelku kada imaš iste ukrase. Možeš da im promeniš mesta, ali i dalje izgleda isto, malo drugačija nijansa kiča.Tako je to i u životu. Ne možeš da očekuješ da će godina da ti bude bolja ukoliko sam ne napraviš neke promene na životnom planu. 

Zato zakoračite napred! Ako treba i glavom kroz zid, dok ne potrefite vrata!


Slučajnim i namernim čitaocima koji su stigli do ovih redova želim dobre odluke i najlepše želje (ostavrenje želja, ne mislim na čokoladu. Mada, može jedna kao vid sponzorstva!)

Onima u "Plazi" i onima u državnom vrhu želim da počnu da razlikuju ljudske od životinjskih potreba i da svoje odluke donose u skladu sa tim.

U zdravlje!

8 коментара:

  1. Мрзим новогодишњу еуфорију, стрку и фрку. Ужасно ме нервира што сви иду као мува без главе, трче, сударају се, купују као да је последњи дан у животу и да први јануар никада неће сванути...
    Да се ја питам, а не питам се преспавала бих све дане до Нове године...:)
    Ти имаш неки план и неке жеље а ја ти желим да ти се све оствари...
    И одлично си све описала и написала :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Luna. Nadam se da ih imaš i ti i da ćeš da ih ostvariš!

      Избриши
  2. Ja već nekoliko godina prvim sa klincima ukrase za jelku. Ove kupovne su mi dosadne. I baš nam je lepo, a i jelka je svake godine drugačija. :)

    ОдговориИзбриши