ZUMBA I SPORTSKOTIPSKI VODIČ ZA LENJE ŽENE

17:14 Blaženka Vesić 8 Comments

Da se razumemo odmah na početku. Ja nikad nisam bila fizički aktivan tip, nikad se nisam bavila sportom. Jesam, nekima koji ne zahtevaju fizički napor. Išla sam, recimo, dva puta na šah. Moj otac i danas voli da se pohvali time, valjda želi da ljudi misle kako ima pametno dete. A činjenica je da sam otišla na jedan trening i odmah sledeći put na takmičenje, na kojem sam izgubila jer dečak preko puta mene je bio dečak (što može biti strašno kad imaš 9 godina) , znao je da piše neke poteze na papiru, znao je da treba da pritisne dugme na onom "satu" pored nas. Ja sam se samo pitala čemu sve to služi, kada će da odzvoni na mom satu da idem kući jer sam zaboravila i ono što sam znala. Nikad se više nisam tu pojavila.

Što se sportskih aktivnosti koje zahtevaju fizički napor tiče, za to prosto nisam rođena. Tada kada sam rođena, bila je neka nestašica goriva i ono se kupovalo na neke parne i neparne kriterijume, ali je očigledno Bog imao problema i sa neštasicom sportskog talenta i samopouzdanja kada sam ja u pitanju. Kao rezultat toga, u školi je svako moje preskakanje kozlića bilo smejurija, u košarci nisam umela da potrefim ni tablu a kamoli koš, na odbojci su mi ruke bile bolne i crvene od udaraca lopte, (stvarno, ko još sebe muči tako dobrovoljno?). To je sve dovelo do toga da, kada se biraju članovi za tim, ja budem poslednja izabrana (nešto kao kazna za one kojima padnem u tim). Što je opet dovelo do toga da sam počela na časovima fizičkog da glumim da imam hroničnu menstruaciju (ono kad značajno pogledate profesora ili nastavnika dok mu govorite da ne možete da radite fizičko jer je "opravdano").

Uprkos svom neaktivnom životu ja nikad nisam imala problem sa viškom kilograma. Dok nisam,jelte, došla u izvesne godine. Ili, ajde da nađem opravdanje za sebe, dok nisam rodila dvoje dece. A vrhunac "sportskotiposti" kad sam ja u pitanju, bilo trčanje za decom i oblačenje trenereke!



Prošle godine ostala sam bez posla koji zahteva odlaženje od kuće i počela sam većinu vremena da provodim na neudobnoj stolici ispred računara. Čini mi se da je svaki zalogaj počeo da se lepi za mene, a cirkulacija u nogama je postala toliko loša da jedne večeri nisam osetila da sam dodirnula svoju nogu.

Uplašivši se da ću uskoro da budem aktivna i atraktivna koliko i stolica na kojoj sedim, a i da neću osetiti ni kad me neko drugi pipne,čvrsto sam rešila da se fizički pokrenem. I izabrala zumbu.

Kako sam pokrenula sebe?


Pre svega, odbacila sam izgovore. Jer znate ono što kažu:  Ko hoće, nađe način - ko neće, nađe izgovor.

- Izgovor "nemam vremena" je pao u vodu jer ne idem na radno mesto koje bi me u tome ograničavalo.
 - Izgovor "nemam gde decu" pao je u vodu, jer ako sam imala gde da ih ostavim 8 sati dok sam radila, mogu i 2 sata dok zumbam.
- Izgovor "smejaće mi se drugi, sramota me" je otpao, jer ako se niko nije smejao mom blogovanju, neće ni mom plesnom talentu. Naprotiv, možda otkrijem talenat u sebi.
- Ostao je onaj "ne mogu ja to - to je naporno", ali kao što već jednom negde rekoh, ja sam uporna i tvrdoglava za 10 tvrdoglavih i upornih. To sam gurnula pod tepih zajedno sa nekim drugim problemima koje imam u životu.

    Zašto je zumba prava stvar za rekreaciju?


    Kako nisam sportski tip, vežbanje kod kuće uz instrukcije sa računara (ili bez njih) kod mene nije imalo smisla. Možda me pokrene entuzijam te vrste oko Nove godine, kada se donose odluke o zdravom životu i novim počecima koje traju koliko i novogodišnja sarma.
     Međutim, dati novac za trening i to unapred, u današnje vreme kada je luksuz jesti i piti, za mene je bila dobra motivacija. Uvek kažem sebi da bi glupo bilo da ne odem na trening kada sam već dala pare za to.
    Pored toga zumba je dobra jer:

    - Kada imate dvoje dece i glumite očajnu domaćicu, zumba je pravi izgovor da pobegnete od tih monotonih obaveza. Takođe je dobar izgovor da izbegnete loše društvo i nepoželjne goste.

    - Trčanje i teretana su naporni, dosadni i jednolični. Zumbanjem se potroši isto kalorija koliko i trčanjem, oko 500, samo što imate društvo, pokreti su raznovrsniji pa se ujedno i zatetžete i oblikujete. Trening zumbe prođe veoma brzo, ne gubite vazduh i ne borite se da dođete do daha. Ipak, posle prvog treninga boleli su me mišići i koje nisam znala da imam.
    - Ukoliko imate sreće, vaš zumba trener biće žensko i na pola treninga dignuće majicu jer joj je kobajagi vrućina, a u stvari da vam nabije kompleks jer ona na stomaku ima 1 stomak i 3 reda pločica, a vi 2 stomaka i neizmernu gomilu sala. (Ja sam zato krenula u pojedinim pokretima da mašem sisama kada treba pokretati ramena, jerbo gde ima sala i sise su veće! Imam i ja keca u rukavu!)
    - Zumba garantovano štiti od demencije. Svaka nova koreografija je učenje nečeg novog čime se u mozgu stvaraju neurološke veze tj, sinapse. Ponekad je stvarno izazov  pokrenuti ruke na jedan, noge na drugi način i pri tom raditi stomačnim mišićima. Ipak, kada sve to ukopčate, bićete za dlaku pametniji i spretniji.
    - Postaćete svesni svojih godina. Ukoliko ste u tripu, kao ja, da ste još svemogući i u cvetu mladosti, zumba će da vas razuveri i postavi na svoje mesto. Posebno ako sa vama treniraju i devojke koje su recimo upola mlađe, pa još krenu i da vam se obraćaju sa "Vi".( Mislim, ja znam da me ima i da sam žena i po, ali ipak sam samo jedna!)

    - Postaćete svesni svojih dimenzija. Ja, recimo, u kući nemam ogromno ogledalo na kojem mogu da posmatram sebe dok se krećem. Tek gledajući se u onom ogledalu i skačući istovremeno videh kolika sam zapravo, posebno kad zajedno samnom krenu u pokret i moji salčići. Mislim da ću da zalepim jedno ogledalo na frižider. Špajz, nemam.


    via GIPHY

      Kalve rezultate možete da očekujute od zumbe?


      Ne znam kakva su očekivanja i prognoze onih koji se stručno bave analiziranjem ovakvih stvari. Posle 4 meseca moje zumbanje je pokazalo sledeće rezultate:

      - Cirkulacija u nogama mi je mnogo bolja, toliko da moji krvni sudovi to ne mogu da podnesu pa sam dobila proširene vene. (Zapravo, vene su od dugotrajnog sedenja i genetskih predispozicija ali ne mogu ja da budem kriva za sve)

      - Vaga pokazuje iste kilograme, ali se  telo malo preoblikovalo, a pihtijasto salo pretvorilo u malo mišića. Umesto 2 stomaka obogaćenih salom sada imam samo jedan. Gornji se istopio. Spojleri na struku su se smanjili. Ranije sam mogla da uštinem i napunim celu šaku, a sada uštinem vrhovima prstiju (ne radite ovo u ležećem položaju, salo je podložno dejstvu gravitacije i pobegne sa strane pa imate pune ruke posla). 

      - Umesto dve zadnjice koje su rasle jedna ispod druge,sada imam samo jednu. Ali i dalje se sve na meni trese dok hodam, da se razumemo. Ima tu još puno posla.

      - Kondicija mi je 1000 puta bolja. Otrčala sam manji polumaraton do kuće kada sam nedavno detetu zaboravila da ponesem ranac za obdanište, bez problema bezbroj puta sišla i popela se uz i niz stepenice kada smo slavili slavu, lakše čučnem i ustanem kada se igram sa decom. Bez problema idem peške sa treninga i na trening, što je oko 45 minuta u jednom pravcu.


        Moj "sportskotipski" život dobio je novu dimenziju - 3 puta nedeljno  primenjujem odlazak na trening , a pored trenerke u svoj sportski život unela sam i ranac.

         Zumba je zabavan način rekreacije. Ne zato što je prati vedra muzika, brzi pokreti, vrckanja i slično. Kada vidite sebe u ogledalu i  uporedite sa onim što radi trener, ne možete da makar ne razvučete osmeh. Ne zato što dobro izgleda i što ste ponosni na sebe, već zato što nije ni slično onome što ona radi. 

        I ne, neće vam biti glupo zbog toga jer vas drugi gledaju. Verujem da su svi podjednako okupirani svojim likom u ogledalu i pokušajem da ne izgledaju kao babe na fizikalnoj terapiji koje oporavljaju od povrede kuka.


        8 коментара:

        1. Moraću i ja nešto.
          Ali, kao što si i sama rekla, treba da nađem šta.

          ОдговориИзбриши
          Одговори
          1. Toplo ti preporučujem. Makar svakodnevnu šetnju u isto vreme. Ja sam bila jedna od onih koja je uvek smatrala da je bilo kakav oblik fizičke aktivnosti luskuz i da to smara. A sad se unervozim kad ne odem da se malo istrošim.

            Избриши
        2. Vec duze vreme planiram na Zumbu i uvek nalazim izgovore ..pa kako cu ,imam 41 g.,tamo su sve mlade zene,zaboravila sam da igram,necu da se blamiram itd. Nisam bucka,mrsavica sam,ali gojim se u stomaku i ako ovako nastavim vec vidim sebe bez struka :(
          Hvala za ovaj post. Posle Nove krecem :))

          ОдговориИзбриши
          Одговори
          1. Ja nisam zaboravila da igram. Nisam nikad ni znala. Mogu ti reći da se sve žene bave ovakvom dilemom. Devojke koje skaču samnom ne samo da su mlade, nego još i treniraju drugu vrstu plesa (disco dance) i razvlače se i skaču i hvataju ritam kako je ne mogu. A ima i onh koji su kao ti i ja. Ali ja sam rešila da me za moje pare i moje zadovoljstvo baš briga šta ko misli. I veruj mi, niko od tebe ne traži perfekciju! Pa nećemo na takmičenje! Bitno je da skačeš!
            Preporučujem ti posetiš neki čas i pre Nove godine. Odmah! I da se upišeš, kako ne bi posle Nove smislila novi izgovor (recimo posle Božića, posle slave, od februara ću, od ponedeljka ću...znaš već). Ne čekaj da nagovoriš neku drugaricu da pođe sa tobom. Ako hoće, super! Ako neće, a ti lepo sama sa sobom. I javi iskustva kada kreneš ;)
            Hvala ti na komentaru i na čitanju! :)))

            Избриши
        3. I ja idem na nesto slicno i bas mi prija. Najpre jer pobegnem od monotonih obaveza, a i zdravo je.

          ОдговориИзбриши
          Одговори
          1. Naravno. Malo popričam sama sa sobom dok stignem, onda se lepo iskačem uz tralala muziku. Imam mišiće koje nikad nisam imala i odlično se osećam.Imam više snage. I tegle lakše otvaram! Moraš priznati da je ti je snaga potrebna kada imaš malo dete.

            Избриши