KAKO SE KUVA A KAKO SE GLEDA U PASULJ?

17:40 Blaženka Vesić 4 Comments

Svaka žena je pomalo veštica. Moj muž čvrsto veruje u to. Dobro,možda ne misli da je baš svaka,al’ je ubeđen da ja jesam. Kad god se zakačimo njemu se desi neki peh, uglavnom sa kolima. Srećom pa trenutno nemamo kola! Jedno vreme se silno napešačio i nagurao kola,što je za njega kome je dupe sraslo sa automobilskim sedištem, poduhvat vredan naslovnih strana svih novina.

 Moja ćera nasledila je taj dar, ali ga još ne zloupotrbljava. Uglavnom njen dodir i zagrljaj leče, uglavnom uspe u svemu što započne….jednom se toliko utripovala da je „magična“ da je začarala svog brata da brzo zaspi! I ponekad, samo ponekad, ume da bude malo „zla“ (surovo iskrena).

 Kaže meni moja ćera gledajući me kako razrešavam dilemu dal’ da za ručak spremim pasulj ili spanać,da ja uvek nekako krivim lice kad razmišljam. Jedno oko otvorim više,drugo manje,iskrivim desni kraj usana i odmudrujem svoje.



 Razmišljam posle(opet sa sve tim facijalnim defektom), kako da ubuduće mislim i mogu li nekako svoje razmišlajnje da dovedem do umetnosti.

Posle malo krivljenja i treptanja,odlučih da za ručak spremim pasulj-za dva dana!

Mala veštica izbegla je nastavu pa prosipa svoju pamet po kući istovremeno se radujući i žaleći što nije u školi jer ima pismeni iz srpskog jezika. Prvi pravi,ono u vežbanci sa crvenom štraftom levo i desno u kojoj meni svaki sastav liči na pesmu. Tema sastava-“Moja mama“.

 „E šteta! Baš me zanima šta bi pisla o meni“ kažem joj.

 „Pa ovako…“ počne ona sa vojom zloćom (surovom iskrenošću). „Moja mama je stalno živčana!“

 Ja mudro ćutim,rekla bih možda nešto al’ sam zauzeta gutanjem neke knedle. A ona nastavi „Ma šalim se mama! Nikad ne bih upotrebila tako ružnu reč!“ (tu ja odahnem,knedla uspešno progutana)
 „Napisala bih umesto toga da si često nervozna!“

 E al’ ga ulepša,blago meni!

 Vidi ona da ima prostora da me drnda pa kaže da bi još dodala i da imam „dnevne napade“ ili kako se već pravilno kaže.

 „Nervne!“ ispravim je, razmišljajući nije li moja ćera htela samo obazrivo da mi kaže kako sam svakodnevno nadrkana, pardon, živčana (stalno nervozna).

 Kad sve saberem i oduzmem prilično sam sigurna da i ona misli da sam veštica-živčana (često nervozna) spodoba sa metlom (ateriranom u hodniku-neće da leti, valjda što joj je polomljena drška) krpom i varjačom, koja ima tikove dok razmišlja!

 Želeći da mojoj ćeri dokažem svoje veštičje sposobnosti (koja ona nije tako imenovala doduše),rekoh klincima malo kasnije, u sred reklama na Tv-u, da se smire jer će sad da im počne crtani „Mia i ja“. Kad je crtani počeo moja ćera me upitala:

 „Mama,a kako si znala koji će crtani da bude?“, a onda konstatovala brže-bolje metodom „brži jezik od pameti“ da sam gledala pregled programa (Gde se to beše gleda? Zašto bih ja gledala šta je na meniju dečijeg TV kanala? Pojma nemam!).Odmah sam krenula da je razuveravam,(metodom „jezika bez pameti“):
 „Jesi ti,bre,čula za gledanje u pasulj?!“
 „Jesam!“ kaže ona.
 “ Pa,bre,jel vidiš da ga kuvam za ručak! U pasulju sam videla koji će crtani da bude!“
 „Stvarno?“ prilazi ona zainteresovano šporetu (malo ima onaj „krivi razmišljajući“ izraz lica-geni su čudo).
 “ A koja će epizoda da bude?“
 Ja podigoh poklopac, pogledam u pasulj koji ključa i lupim jedinu za koju uopšte i znam i-promašim!

 „To je zato što ga  nisam zapržila! Prebranac!“ Opravdah se brzo, grčeći lice dok smišljam dobar izgovor!

Kratak kurs za veštice početnice


Gledanjem u pasulj prebranac možete da ustanovite samo sledeće:
- Ukoliko su se zrna raspala,pasulj se prekuvao
- Ukoliko su cela,na možete da vidite  ništa dok ne probate.

Kratak kurs za domaćice


- Najbolji prebranac ima više crnog luka nego pasulja,
- kuva se prvo prethodno veče potopljen i nabubren pasulj,da zrna ostanu cela.
- Kada se skuva u gomili ulja proprži se gomila luka i to se doda kuvanim zrnima i ostavi da se prokrčka još malo.
 - Najbolji je kad se malo zapeče.

Sada,pošto se stručno osposobljeni,recite mi šta vidite u vom pasulju?





4 коментара:

KO SAM JA I ZAŠTO TREBA DA SARAĐUJEMO

16:34 Blaženka Vesić 0 Comments

Ja sam Blaženka i autor sam ovog bloga. Obična sam žena, realna, razumna i uglavnom sa dve noge na zemlji i glavom u internet oblacima.

Mogu za sebe da kažem da sam poluzavisnik od interneta, ali imam dobar, realan i razuman izgovor za to - bavim se pisanjem na internetu, odnosno kreiranjem internet sadržaja.

"Skitarnik" je blog odsanjanog naziva kojem je početna svrha bila da bude moj izduvni ventil. Na njemu delim svoja razmišljanja, savete o savladavanju nekih svakodnevnih, malih ili velikih prepreka. Pišem o zdravlju, roditeljstvu, preživljavanju i pomalo o zaradi na internetu. Ne ulepšavam stvarnost i opisujem stvari onakvim kakve jesu (ili kakvim ih ja smatram). U više navrata, blog je poslužio i kao više od izduvnog ventila - kao portfolio i dokaz da sam (i kakav sam) kreator internet sadržaja.



TREBA VAM PISAC ZA SAJT ILI BLOG? ZAINTERESOVANI STE ZA SARADNJU? Na pravom ste mestu!



Kontaktirajte me na blazenkavesic@gmail.com i iznesite svoju ideju i potrebu, a ja ću vam  u najkraćem roku odgovoriti. (imajući u vidu da sam internet zavisnik, to znači garantovano u roku od 24 sata). 

O čemu mogu i umem da pišem?

O raznim temama - od zdravlja, dijeta, roditeljstva, politike, recepata do internet marketinga.

Bolje da vam kažem o čemu ne mogu. Provereno ne mogu da pišem - o automobilima, mašinama, računarima, telefonima... njihovim karakteristikama i načinu njihovog funkcionisanja.



MOJE ISKUSTVO



Sva svoja znanja u kreiranju internet sadržaja stekla sam kroz rad. Prvo sam se bez ikakvog pojma o pisanju za internet zaletela na "Upwork" i našla prve klijente koje sam ubedila da sam baš ja prava osoba za njih.  Nisam ih razočarala, pa je to bio znak da sam krenula dobrim putem. A zatim sam učila iz ostalih projekata - od toga kako da napravim sadržaj koji drži pažnju prosečnog, površnog internet čitaoca do SEO optimizacije teksta. 

Na srpskom jeziku (pored tekstova na ovom blogu) dokaz da umem da napišem ozbiljan tekst možete pronaći na sajtu www.minutzamene.com gde sam jedan od autora. 

A evo i par primera mojih tekstova na engleskom ( samo mali deo onih koji su potpisani mojim imenom) 



TREBA VAM SAVET KAKO DA OTPOČNETE SA PISANJEM NA INTERNETU? 


Upornost i glavom kroz zid često su dobra opcija. Ali ako sam ja lupala, vi ne morate.Voljna sam da pomognem (besplatnim) savetima. Ne ustručavajte se da me kontaktirate na istu email adresu.




0 коментара:

KAKO U KRAGUJEVCU UPISATI DETE U OBDANIŠTE?

09:48 Blaženka Vesić 2 Comments

Dolina Gladi,poznatija kao Kragujevac,može da se pohvali da ima najluksuznije vrtiće u Srbiji. Ma ne,ne zato što decu hrane organski uzgajanom hranom i što svako dete ima svog vaspitača. Naprotiv,deca u kragujevačkim vrtićima jedno duže vreme nisu imala ni meso na jelovniku jer je račun luksuzne predškolske ustanove "Nada Naumović" bio u blokadi. Već zato što je upis deteta u obdanište i cena boravka u istom privilegija,a ne mogućnost.

 Ne postoji tako nešto kao najobičnija mogućnost da vaše dete upišete u obdanište predškolske ustanove "Nada Naumović". Isključivo privilegija!




Kad sam rodila svog sina,čim je otvoren konkurs za upis dece u obdanište ja sam odnela papire potrebne za upis. Glupača,trebala sam to da planiram pre nego što sam ga rodila! Možda još u prošlom životu. Liste čekanja u kragujevačkoj predškolskoj ustanovi su ogromne,a broj mesta prilično ograničen. Da biste upisali dete, morate da budete na listi čekanja dovoljno dugo. Ili da pojasnim ono što u obdaništu neće tako vam serviraju iz pristojnosti-dok dete ne krene u predškolsko jer je to po zakonu obavezno.

Svake godine,uredno sam obnavljala dokumentaciju za upis deteta u obdanište. Onda sam jednog dana, pre dve godine, na TV-u čula kako je obdanište za koje smo konkurisali renovirano (napravili 2 dodatne  sobe) i kako u njemu više nema lista čekanja i da  će biti upisana čak i sva deca kojima radi samo jedan roditelj.

Počela sam da skačem od sreće po kući! Majke mi,sve sam neke leptiriće imala u stomaku umalo nisam poletela! Glupača, kako sam mislila da ogroman broj dece na listi čekanja u ovom obdaništu u najvećem naselju u gradu smeste u dve sobe? Odmah sutradan sam se strčala do uprave obdaništa da upišem dete jer sam poverovala informaciji sa televizije. I leptirići uginuše.

Jer nije obdanište za svu decu. Ne, u Kragujevcu je obdanište ustanova samo za one koji imaju dobre veze koje mogu da potegnu. 

Neki mogu da vam decu upišu olako,dok će neki od vas zahtevati da donirate nešto obdaništu,tipa da kupite usisivač,zavese,televizor... Više o tome kako da donirate sredstav obdaništu u Kragujevcu možete pročitati ovde.Tako dođemo do toga ima puno onih koji sede kući a kojima dete čuvaju vaspitačice i još više onih koji ne znaju kuda bi sa svojom decom kad odu na posao.

Ne samo što je upis u obdanište u Kragujevcu privilegija, nego je i luksuz.Cene smeštaja u predškolskoj ustanovi "Nada Naumović" u Kragujevcu kreću se od 3300 do 11000 dinara. Kažu da je najveći deo roditelja u ovoj prvoj grupi koja plaća najnižu cenu. OK,mogu da potvrdim da većina roditelja koje ja znam plaća obdanište u proseku oko 4500 dinara.

Ugovori sa predškolskom ustanovom obnavljaju se jednom godišnje i ako u tom momentu ne možete da donesete sve papire i dokažete da primate minimalac ili da ne radite (recimo izbrisali su vas sa Biroa u tom periodu) imate sve šanse da plaćate obdanište tričavih 11000 dinara. Ne dao vam Bog da imate dvoje dece!

Ne znam tačno kolika je prosečna plata u Kragujevcu,ali većina ljudi koje znam rade za 25000-30000 dinara. Ima i onih koji rade za 11000 (kod Kineza) i onih koji rade za 40000. Ali 11000 za obdanište mesečno je suluda cena!!! U Jagodini, gradu koji je očigledno teleportovan sa neke druge planete, cene obdaništa su najniže u Srbiji i puna cena usluga ne iznosi ni 3000 dinara. Jebi ga,ispade da ti se najviše  isplati da probaš da upišeš dete u obdanište u Jagodini,nije ona na kraj sveta ni na drugoj planeti. Jeftinije je!

Prema Zakonu o predškolskom  obrazovanju i vaspitanju predviđeno je da roditelji učestvuju u plaćanju smeštaja dece u obdanište sa 20%, dok ostalih 80% finansira lokalna samouprava. Mogu samo da zaključim da lokalna samouprava u Kragujevcu ne misli na svoje mališane i finasira samo izgradnje kojekakvih trgovinskih cenatara tipa "Roda","Plaza" i blablabla, kao da tebi sa platom od 20000 i od koje 1/4 daš na obdanište ostaje pravo bogatstvo koje treba tamo da potrošiš. Izuzev "Plaze", koja je sada glavno šetalište u kišnim danima, ostali tržni centri su potpuno prazni, gotovo sablasni, bez zakupaca. Počevši od "Rode" preko zgrade RK "Beograd" u centru grada. Kad čujem kako u Kragujevac treba da dođe neki "Lidl" i neka "Supernova" i kako traže zemljište za izgradnju (još jednog) tržnog centra, a sve u cilju zapošljavanja...nije mi dobro. Jer gde će zaposleni roditelji da ostave svoju decu???

Zato treba krenuti redom:

- Propale tržne centre renovirati u obdaništa
- Zaposliti vaspitače, ima ih dosta koji čekaju stalno radno mesto, čime direktno utičemo na zapošljavanje i kupovnu moć stanovništva
- Obezbediti MOGUĆNOST upisa deteta u obdanište bez da se ta aktivnost planira u prošlom životu, kako bi roditelji mogli da idu na posao kao normalni ljudi, jer će pod manjim stresom davati bolje poslovne rezultate. Ne znači to višak zaludne radne snage!Mnogi će se možda upustiti u samostalne delatnosti koje su osnova svake zdrave ekonomije. U najgorem slučaju ostaće nezaposleni kao što su i bili.
- Tek onda,kad povećamo zaposlenost i kupovnu moć,razmišljati o grandioznim tržnim centrima u kojima prosečan smrtnik može da ostavi svoje pare.



O smanjenju cena i jedinsntvenoj skali za sve roditelje suvišno je govoriti. To se podrazumeva. Jer ako može u Jagodini, ne vidim zašto ne bi mogla i u Dolini Gladi za koju gradonačelnik Veroljub Stevanović stalno navodi da bi trebalo da bude prestonica Srbije!

I da odgovorim na kraju na pitanje iz naslova-Kako upisati dete u obdanište u Kragujevcu?

- Pre nego što planirate decu,planirajte u koje će obdanište da idu
- Steknite nova prijateljstva ako vam stara ne omogućavaju da upišete dete u obdanište. Ako imate vezu možete da upišete i plišanog medu u obdanište.
- Rodite dete i predajte papire u upravnoj zgradi predškolske ustanove odmah nakon što ste ga upisali u matičnu knjigu rođenih kako bi dovoljno dugo bilo na listi čekanja. Ovo bi trebalo urediti tako da možete da to uradite i pre nego što se dete rodi,ali vam nažalost treba izvod iz matične knjige
- Falsifikujte potvrde o visini primanja kako vas ne bi odrali po džepu.
- Samohrani roditelji imaju neke povlastice. Razvedite se!
- Verujte u čuda,ovo je ključni korak!
Ove godine raspisan je konkurs za upis dece u obdanište  i nije predviđeno nijedno mesto za decu rođenu 2009 i 2010 godine, iako su godinama na listi čekanja. A i šta će mi taj luksuz u životu!

2 коментара:

01. MAJ I PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O RADU

09:56 Blaženka Vesić 4 Comments

Praznik rada, koji se obeležava 1. maja svuda u svetu,mogao bi komotno da bude Praznik livadskog roštiljanja. Jer na sam pomen ovog praznika ja imam celu sliku u glavi, sa sve mirisima i ukusima.

- Livada malo podalje od grada, bilo koja gde ima slobodnog mesta
-  razapinjaje šatora za četvoro za slučaj da padne kiša ili samo radi reda ,da se provetri i da se pokaže kako ga imamo i znamo da ga razapnemo
- ćevapi - domaći, ručno i samostalno pravljeni od mesa, ne od tzv. ćevap mase koja danas ima da se kupi u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici i koja ćevapima daje draž stiropora
- dva ražnja  za dva pileta na koja glat stane i omanje prase
 - moji uzaludni pokušaji da budem sportski tip, uhvatim loptu ili udarim reketom za badminton onu lopticu (ili kakogod se zove ona čudna stvar koja se udara)
shadow badminton

 To je na neki način bila tradicija. I ostala. Nekima. Među nekima i mojim roditeljima koji više nisu radno angažovani i koji zaboravljaju da neki ljudi jesu.

 Danas me ovaj praznik uglavnom asocira na besmislen pokušaj da im objasnim da je meni taj dan najobičniji radni dan. I to pokušavam unazad zadnjih 10 godina. Oni se uvek čude i podsećaju me da je to međunarodni praznik i da se tog dana ne radi. Ja uzalud pokušavam da događaj pomerim za Uskrs, to je neradan dan uvek, nijedan poslodavac ne bi da se zamera Bogu ko zna kakvu kaznu može da mu smisli. Državi  može- od nje nikakve vajde! Super je kad na sav taj roštilj dodamo još i gomilu kuvanih jaja i to u boji! Mojim roditeljima to nije zanimljivo jer nema drugih ljudi koji rade to isto, kao za 1.maj. Everybody na livadi!

Ja sam do sad, kao i dobar deo radne snage u Srbiji,odrađivala svoju smenu, a onda navrat nanos trčala da nađem livadu na kojoj su se moji roditelji još ujutru instalirali u punoj opremi. Bez šatora doduše! On je nekako ispao iz tradicije!

Svi bi mi realno trebalo da, umesto toga, ponesemo transparente i sednemo negde da štrajkujemo glađu boreći se nanovo za prava radnika.Al’ jebi ga kad je praznik roštiljanja, to je baš iskušenje… Jer iako Zakon o radu postoji, njegova praktična primena je totalno falična!

 Od kako se pojavila ekonomska kriza (mada se ja ne sećam da je ikad i bila odsutna) nezaposlenost je veliki društveni problem čije rešenje tapka u mestu ili unazad. Unazad ne tapka - tu grabi krupnim koracima! Ogroman je broj onih koji rade na crno. Veliki je broj onih koji rade navodno na belo, a nemaju redovne lične dohotke, slobodne dane, godišnje odmore i prava na bolovanje, plaćene doprinose i zdravstvene knjižice.Što, jelte, ugrožava najosnovnija egzistencijalna prava. Regres i topli obrok su za mnoge strani pojmovi i luksuz. I naravno,državni praznici su tom luksuznom paketu.

Kakva prava ima radnik u stalnom radnom odnosu?


 Imati potpisan ugovor o radnom odnosu na neodređeno vreme danas je mač sa dve oštrice.
Super je dok je plata redovna.
Problem postaje kad firma loše posluje, a radnici moraju da ostanu vezani za svoje radno mesto i kad nemaju redovnu platu (naravno pod uslovom da im se negde drugde ne nudi bolja prilika).

Druga opcija je da daju otkaz, potpišu sporazumni raskid ugovora o radu i ostanu i bez nade da će primiti platu i bez prava na novčanu nadoknadu sa Biroa za zapošljavanje.

Još jedan način da se rešite posla koji ne donosi platu jeste da vas proglase tehnološkim viškom, čime se stiče i pravo na otpremninu od firme i pravo na naknadu sa Biroa. Snalažljivi sa ovim novcem mogu i da samozaposle.

Poslodavci ipak vrlo često zloupotrebljavaju činjenicu da je nezaposlenost ogromna i da niko nije nezamenjiv, pa ucenjuju radnike da se odreknu otpremnine. Ili još gore, da potpišu sporazumni raskid ugovora o radu čak i kada su tehnološki višak . U slučaju odbijanja sporazumnog raskida poslodavac može da ne vrati radnu knjižicu na vreme, iz čistog hira i bezobrazluka, i na taj način da ucenjuje radnika koji, ako se ne javi Birou u roku od mesec dana, gubi pravo na novčanu nadoknadu i nema radnu knjižicu koja je na neki način karta da se na belo zaposli kod nekog drugog poslodavca.

 Radnik tada ima sledeće opcije:
 - tužiti poslodavca i pokušati naći posao na crno ne bi li se nekako sastavio kraj s krajem dok se nadležni smiluju da reše problem sudskim putem

 - Fizički nasrnuti na poslodavca i oteti knjižicu u što kraćem roku
 
- Moliti poslodavca da vam ipak da da potpišete taj sporazumni raskid ugovora o radu - tako će vam preporučiti i u inspekciji rada i ombudsman ne biste li dobili radnu knjižicu nazad i na taj način makar pokušali da izbegnete rad na crno (provereno u praksi)

Sve ovo, kao i još sijaset primera, razlozi su za pobunu više nego za livadski roštilj! 

Borba za prava radnika moraće ipak da sačeka neki drugi dan (možda Uskrs,taj nam je skoro svima neradan), a i da nađe nekoga ko nije gurman.

 Ja ove godine ne radim za 1. maj. Ne zato što poštujem državni praznik već zato što nemam stalno  radno mesto. Uskrs je prošao. Čekamo da nas obasja Sunce (u svakom pogledu).Pa ću imati vremena da odem na livače i ćevape -one prave, nestiroprske.

 I uradim sledeće:
-  Da probam još neki put da dokažem ćerki da to što je operisana od sporta ipak nije na mene.Na mene je samo lepa i pametna.
-  Da proverim nije li mi koordinacija pokreta s godinama bolja pa možda ipak umem da potrefim onu lopticu za badminton (koja liči na lopticu taman koliko i Praznik rada na neradan dan)
 - Da proslavim Praznik roštiljanja.

To mu dođe kao praktična primena zakona o radu!

Picnic with MLK

4 коментара: