STUB KUĆE, OTIRAČ I PATRIJARHALNO VASPITANJE

01:07 Blaženka Vesić 12 Comments

Ovih dana, internetom se poput zaraze proširila vest da se 12-ogodišnja devojčica udaje za 25 godina starijeg muškarca. Cela stvar je, na svu (ne)sreću, samo propaganda, način da se skrene pažnja na ovaj problem koji postoji u nekim kulturama kao najnormalniji običaj. I sve ovo naravno povodom Međunarodnog dana devojčica koji se obeležava 11. oktobra.

 U Srbiji ovakve situacije nisu baš običaj (hvala Bogu, imamo dosta gluposti). Sporadičnih slučajeva da ima -ima. Ne bih nikoga da etiketiram. Samo sam, eto , na dečijem odeljenju delila sobu u bolnici sa 15-ogodišnjom devojčicom koja je rodila dečaka. Pritom je bila vrlo šarmantna, lepa i inteligentna i sasvim nepismena. I samo vrlo često na semaforima i ulicama mogu da vidim decu koja nose decu i prose.

Da li je devojka iz moje sobe to učinila svojevoljno ili ne, u to nisam zalazila. Ipak, činjenica da mnoge žene ulaze u brak i osnivaju porodicu iz totalno pogrešnih razloga.  Mada za ovu priču mi uglavnom vezujemo beskonačnu seriju "Mala nevesta" , činjenica je da se i kod nas  devojčice od najranijih dana spremaju za udaju.

patrijarahalno vaspitanje



Nije to loše samo po sebi, samo su metode i motivi suludi. Brak im u tom slučaju nikako nije predstavljen kao čin dobre volje i ljubavi između dvoje ljudi, već zapravo više liči na robiju, uglavnom opisan onom rečenicom " Videćeš da li ćeš tako da radiš kada se udaš" .
- One znaju da čiste, kuvaju i peglaju besprekorno. Jer, trebaće im, jednoga dana moraće da se udaju.
- One se ne udaju iz ljubavi prema svom čoveku već zato što to tako mora. Red je, tako treba. Kao što je red da posle toga imaju decu. Ili kao što je red da obavljaju svoje "bračne dužnosti" i kada im nije do toga. Kao što posle toga ne treba da se šminkaju, doteraju i budu lepe. Nedostaje im nekoliko zuba, a dane provode bežeći od ogledala u trenerci na masne fleke. Obrve im bujaju, a brkovi opušteno krase predeo ispod nosa, a život prolazi sa konstatacijom " Uh,ala sam se zajebala!"


U našem narodu se to uglavnom svodi pod pojam "Patrijarhalno vaspitanje".


Šta je patrijarhalno vaspitanje


Ovo vaspitanje uglavnom podrazumeva:
-  da je otac stub porodice, njegova je prva i poslednja.
- žensko je tu da održava domaćinstvo i podiže decu. Težak, ali nikad dovoljno priznat posao.
- sinovi su tu da naslede oca.
- ćerke su tu da nauče da održavaju domaćinstvo kako bi kasnije bili spremne za udaju.

Možda je to u ono vreme kada se živelo i radilo na selu i u višegeneracijskim porodicama imalo neki smisao. Neko je morao da održava neki red.

Ostaci patrijarhalnog vaspitanja danas i ne liče to.  Pod ovim vidom vaspitanja danas  uglavnom podrazumeva da "stub kuće" ide na posao i dođe umoran sa posla i zaspi.

"Stub kuće" jedan je od onih kojem su brak  predstavljali kroz rečenicu "Kad ćeš više da se oženiš da ne moram ja sve da ti perem!" ili neku njenu modifikaciju.

Žena u današnjoj patrijahalnoj porodici isto tako mora da ode na posao, ali ne sme da bude umorna ili bolesna jer ima decu i kuću. Ona  nije zaslužna ni za šta - ponajmanje je stub kuće, a najviše je otirač.

Može biti predmet podsmevanja i vređanja. Ukoliko je dobro istrenirana od malih nogu, neće to shvatiti kao uvredu, već će sa osmehom na licu da obigrava oko svog hronično umornog supruga. Postaviće mu da jede i u 2 ujutru ako je on tada gladan, jer on je sam potpuno nesposoban za to. Zato se "stub kuće"i oženio- da bi imao ko da mu čisti i sprema i da ne mora sam.

Tužna je činjenica je da oko 14 miliona devojčica godišnje širom sveta stupi u brak pre svoje 18. godine.Teško je i zamisliti kakve traume doživljava jedna, recimo, devetogodišnjakinja koja se udaje za 3 puta starijeg muškarca. Prvi seks ume da bude traumatično iskustvo i za one koju su zrelo i svesno krenuli u taj čin. O drugim posledicama ne bih ni da razmišljam.

 Srećom, ovaj običaj kod nas nije zakonom dozvoljen ( mada se ja i dan danas pitam zašto su meni, kada sam se udavala , tražili dokaz da se nisam udavala u Hrvatskoj, gde sam živela do svoje 12-te godine. U prevodu, dok sam još bila dete. Čak ni homoseksualcima u Hrvatskoj nije bio dozvoljen brak do skoro, a kamoli ovaj pedofilski! Na stranu što smo tada još bili pod sitom zastavom i istim zakonima.)

 Nažalost, običaj stupanja u brak iz "takotrebanja" je još uvek prisutan.

Teško da ja svojim laprdanjem ovuda mogu da doprinesem boljem stanju i otvorim oči ženama koje su odavno u toj bitci izgubile sebe zarad drugih. Niti mogu da objašnjavam zašto im ne stoje brkovi.



 Još manje mogu da utičem na sprečavanje dečijih brakova tamo gde su dozvoljeni.
 Mogu samo da učinim samo ono što preporučujem i drugim roditeljima koji imaju devojčice:

- Da naučim svoju  ćerku da voli sebe.
- Da naučim svoju ćerku da voli druge.
- Da je naučim da je brak čin ljubavi, a ne takmičenje iz domaćinstva, gajenja dece i seksa na komandu.
 Ostali delovi slagalice će se valjda uklopiti. Kao puzzle. Ako se i ne slože, ja ću da budem tu i pomognem da ih  rotiramo na pravi način, iz pravog ugla.




12 коментара: