RAZVOJ GOVORA KOD DETETA IZ UGLA LOŠE MAJKE

09:50 Blaženka Vesić 6 Comments

Šta je loša majka? Ne znam postoji li prava definicija, pravilo ili set obaveza koje treba da se ispune prema detetu, a koje loša majka ne ume ili ne želi. Znam da je to onaj osećaj koji ponesem sa sobom kada decu, iz bilo kog razloga, vodim kod lekara. Uz overenu zdravstvenu knjižicu, naravno.  Toliko se forsira uloga roditelja i majke u razvoju deteta da, kad nešto ne valja, ja odmah mislim da sam nešto ja pokvarila.  Videla sam da neki ljudi nose čokolade i kafe kod lekara. To je valjda način da okupiraju mesto ovom glupom osećaju, pa nemaju mesta da ga ponesu.Moram da probam, posebno zato što pojedini doktori ljubazno podele svoj slatki plen sa mojim detetom tokom tretmana.

Ponekad tako odvedem svog sina na igralište (čuj, ponekad-svaki dan) i jedva odolevam potrebi da počnem da se samosažaljevam i plačem kada njegov govor uporedim sa govorom druge dece. Posebno devojčica! Aj' što on šuškeće i mumla, jedva otvara usta i krivi ih, al' ni vokabular mu nije neki. Zbog ovog problema idemo kod logopeda, a išli smo i kod somatopeda jer sam ja tvrdila da on ima poremećaj pažnje.

 Prvi tretman kod somatopeda završila sam u suzama i nagutala sam se toliko knedli do kuće, da sam posle ceo dan podrigivala. Jebi ga, ne možeš  da ideš ulicom i plačeš. Ćuti i gutaj! Može biti da sam ja savet somatopeda primila k' srcu jer me drmao PMS, a tada plačem i zbog crtanih filmova. A  može biti da i njen pristup meni nije bio neki, jer se nisam osećala najsjajnije ni onda kad sam, uslovno rečeno, bila normalna žena.
Ukratko, njen pristup bio je : "Tvoje dete nema mašte. Igraj se sa njim, pričaj sa njim da bi razvio svoj fond reči. Pažnja mu je normalna, ali ti nisi!". Dobro, nije mi baš rekla da sam nenormalna, ali mi je svaki put nabijala na nos kako on nije slučaj za nju, kako joj oduzima vreme i kako ona ne može da popravi ništa za tih pola sata što ja ne mogu za ceo dan.  Razumno, naravno, samo što sam se ja uvek osećala kao da mi govori da sam loša majka. Ok, jeste to govorila, al' je bre mogla malo i da ga uvije u ukrasni papir. Bilo  bi mi lakše da ga nosim!

Kako razviti govor kroz igru?


Ako imate dete sa bilo kakvim problemom, ono što će vam svi preporučiti jeste da probleme rešavate kroz igru, jer deca kroz igru uče. Više primera možete naću u tekstu Motivacija za učenje govore kod dece.

Ono što nigde ne piše jeste :

- Kako zainteresovati dete koje po ceo dan peva i pleše, za igračke i druge igre (Mahati njima?  Isključiti muziku, praviti se da je Dan žalosti, zabraniti pevanje?!)

- Kako komentarisati ono što dete radi, ako ono sedi i pevuši ili igra neku besnu koreografiju (Vau, baš lepo sediš i pevaš! Koja je to pesma? Odlično si potrefio ritam! Kakva koreografija! Jel to pirueta ili plije?)

- Kako mnooooogo pričati sa nekim ko te ne gleda i ne sluša (i pri  tom imati osećaj da je sve u redu i da ne pričate sami sa sobom. Imate alibi pored vas, živ , zdrav i nezainteresovan)

- Kako naučiti nekoga ko nije zainteresovan za učenje,  i ne postavlja pitanja. (još jedna tehnika samopričanja)

- Kako upisati dete u obdanište da bi što više bilo sa vršnjacima (nemoguća misija koja zahteva da nemate obraza, ali da imate grupu tajnih agenata koji rade za vas i koji mogu to da urade preko veze)

- Kako vežbati govor u ogledalu, kada dete pred njim postane iznenada zaintersovano za svoje zube i unutrašnju anatomiju (i pri tom ne ustanoviti da su vam obrve porasle i da je mnogo efikasnije provesti vreme čupajući iste)

Ono što sam uspela da ispoštujem od  tih saveta jeste vodanje u prodavnicu ili na igrališta i u šetnje. Čini mi se ponekad da se ljudi zaprepaste kad me vide da idem sama.

Uspela sam i da ga naučim neku pesmicu, to pamti bolje i brže nego ja. Kontam da je najbolje za razvoj govora da počnem da sričem stihove i rime dok komuniciramo.

Zahvaljujući logopedskom tretmanu naučili smo kako se pišu pojedina slova koja smo učili da izgovaramo, i  razvili smo bledo  interesovanje  za pisanje. Valjda za pesme. Za govor očigledno ne!

Ukoliko vam treba dodatna ideja kako da razvijete govor kroz igru, možda je možete pronaći u jednoj ovakvoj knjizi.


Kako se prilagoditi detetu?


Pošto ljudi oko mene uglavnom misle da dramim i preterujem kada je razvoj govora mog deteta u pitanju, i ne shvataju ozbiljno kada kažem da njega više zanima plesanje i pevanje nego bilo šta drugo, preostalo mi je samo da se prilagodim. Ok, ja sam možda loša mama ili samo nosim taj osećaj kada ga vodim kod logopeda ili somatopeda . Ono što oni predlažu ja moram da modifikujem, jer su odgovori na ona gore postavljena pitanja uglavnom "Prilagodi se!".

Primenjujem sledeće taktike loše majke:

1.Gluma. Zašto da samo čitamo slikovnice kad možemo da ih glumimo! Pri tom, da bi publika jasno čula, moramo da pričamo jasno i glasno i da jako otvaramo usta, a ne da mumlamo kroz zube u bradu. Ja moram da glumim  publiku  da se oduševljavam, a on sve ostalo.Ponekad uletim sa nekom sporednom ulogom ili statiram. 

2.Psovanje. Ovo je taktika moje sestre, koja neće oduševiti sve roditelje, ali je potpuno korisna. Recimo kad naučiš dete da kaže pravilno " U pičku materinu", totalno si ga prilagodio društvu i okolini, naučio da se izbori sa besom verbalno i da tečno kaže "č" i "r". " Đubre jedno" naučiće ga slovu "đ" i tako... da ne ređam azbuku dalje.Od onog učtivog " Hvala, molim, izvoli" može da nauči samo "l".

3.Igranje igrica. Nijedan specijalista ni pedijatar neće vam prepoučiti računar  za  razvoj govora. Ipak, pošto je  to jedna od stvari koje mogu da ga zainteresuju, ja sam pronašla način da se prilagodim.Ovo odlične edukativne igrice za decu.http://gasi.rs/ucimoreci/

4, Ignorisanje. Koliko god ja puta sam pomenula logopedsko vežbanje, uzela svesku iz koje radimo ili počela nešto i bez nje, rezultat je uvek bio isti - nezainteresovanost na kvadrat! Onda sam rešila da se par dana prosto ne bavim time, ne teram da se ispravi , već samo ponovim kako treba i pohvalim ako kaže lepo. Ma izgubih  sve živce i strpljenje više.Ovako mu se vokabukar mu se znatno razvio. Valjda zato što ne očekujem rezultate.

5.Ukidanje maženja za mušku decu. Ovo ne mogu da primenim jer čim mi moj sin priđe, meni se instinktivno usta puće u poljubac. K'o nekima kad vide fotoaparat ili pametni telefon. Ipak, zaključila sam da ženska deca od maženja rastu i napreduju, a muška samo postaju maze.Pa ko može, nek proba. Ja nemam srca!

6. Prednosti temperature. Moj sin je retko bolestan, ali kada jeste, gura visoke temperature i bunca. Odjednom počinje da govori puno, da sam odgovara na svoja pitanja  (pravo je čudo i da ih postavlja) , da izvlači iz tog dela mozga koji vrši termoregulaciju tela neke reči za koje nisam znala ni da je čuo. Tada volim da ga ispitujem. Naposletku, to je jedan od retkih trenutaka kada on govori i ne pleše i isto vreme! Uživancija!

7. Učenje iz udžbenika prilagođenog deci. Setila sam se da neke kobajagi udžbenike roditelji kupuju za onu decu koja imaju privilegiju da idu u obdanište, pa sam otišla i ja da nađem jedan. Iskreno, najjeftiniju varijantu (250,00 din.) Moram priznati da sam mislila da moje dete neće savladati 5% ovih zadataka, ali je to ipak pre procenat onoga što nije shvatio iz prve. Baš sam ga potcenila. Ovo je odlična knjiga ako želite da proverite kako razmišlja vaš mališan. Ima ih u ovoj "Vulkančić" kolekciji i onih  koje obrađuju druge teme. Mi smo za sada otkrili tek ovo.



Da ne bude da sam samo smarala dete, i ja sam naučila dosta toga.

- Pevam bez blama. Za igranje još imam  rezervi. Ali, hej, idem na zumbu, ima nade  za mene!

- Sve bolje zviždim,  pošto smo  kupili papagaja da bismo obrnuli proces - da bi moj sin nekoga učio da priča i da ne oseća forsiranje. Papagaj će verovatno pre naučiti da igra disco dance i peva najnovije hitove Taylor Swift. (da, znam da bi moj sin trebalo da sluša muziku na srpskom. Ja puštam dečije pesme, ali on voli sve što vole mladi i  njegova starija sestra - napredan mali!)

- Kako se oglašava lisica. To proverite u onoj igrici  za razvoj govora. I prosledite autorima ove debilne pesme! Čisto da se zna da nisam jedina koja nije znala.




- Koliko me voli moj sin - iako ga smaram, nabijam mu komplekse, ispravljam svaku njegovu reč i ludim od njegovog pevanja i igranja. Juče se igrao sa svojim bratom nekih krimi igara . Lopovi su se, u trenutku kad sam pokušala da sredim šarku na nekim vratancima , okomili na mene i počeli da pucaju. Poučena savetima logopeda, somatopeda, knjiga i načinom na koji to ponekad radi tata, reših da je bolje da se uključim nego da ih kuliram. "Ja sam neuništiva.Imam pancir ". rekla sam. Vidim domunđavaju se da me koknu u glavu, pa brže bolje kliknem na svoj ručni zglob i uključim štit koji me  brani od svega, i vratim se svom poslu. Dobro je dok znaju šta je pancir! U tom trenutku moj sin dohvata moju ruku, skida mi uređaj koji stvara štit i ubija me. Ne budem lenja, prostrem se po podu, isplazim jezik  (povremeno virnem.... jebote kol'ko mrvica na podu, ma pusti šarku i vrata Blaženka, moraš da usisaš! Uverljivo kolutam očima i već mi stvarno nije dobro.) Moj  sin mi tada vraća narukvicu, ljubi me, kaže "Šalio sam se!". Zabrinuo se.

Valjda sam naučila i nešto o glumi, al' o ljubavi jesam sasvim sigurno.
 Nadam se da ću u skorije vreme naučiti i kako da nabavim zalihe strpljenja i živaca i razumevanja. Evo, sva sam pozitivna i motivisana!  Pa toliko je uspešnih i poznatih ljudi imalo problema sa učenjem, govorom, disleksijom, hiperaktivnošću....ma sa svim i svačim! I čvrsto verujem da će mi sve ovo biti samo sjajna anegdota kada moj sin sutra bude drugi Majkl Džekson ili nešto slično. A ja više neću biti loša majka. 



6 коментара:

  1. Sve smo mi loše majke. Samo nas pitaj za griže savesti koje nam sede na kičmi.
    Jer, sva su naša deca genijalci i genijalke, a ako to zaista i ne postanu, zna se u kom grmu leži zec, tj. krivica. Čak i ako nam to niko ne kaže, tako ćemo se osećati. :)
    Super tekst!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ako ti još i kažu, nema šanse da te osećaj mimoiđe. Hvala ti!

      Избриши
  2. Izvrno je rekla, "Letnje Igralište". Sva su naša djeca genijalci. :) Ne uvažavam tuđe savjete, osim ako se zaista ne slažem s onim što sam čula. Vjerujem vlastitom instiktu i našim prosudbama (muža i mene). Rahela xxx www.raheladrusko.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Na kraju to i preostaje. Jednostavno, niko ne može u tvoju kožu. Mada bi neki trebalo da se potrude.

      Избриши
  3. Draga moja sjajna modifikacija.Ja sam duuugo verovala svemu što mi kažu neki"učeni".Nikako nisam uklopila decu u to i brinula.Vremenom sam naučila da deca nisu ista i da pravila ne postoje.Što pali kod mog deteta neće kod drugog.Zato gledam svoju decu, verujem u njih i izvlačim ono najbolje iz tih malih bića.Ti si sjajna majka samim tim što se toliko trudiš. Veliki zagrljaj :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Realno, moj sin ima problem. Imala sam i ja kako da doprem do njega da ga zainteresujem. Onda je odjednom nešto u njegovoj glavi kliknulo, on je prezupčio i počeo da se uključuje. Ali ta upoređivanja me ubiše. Najviše sama sebe ubijam u pojam i upoređujem ga sa drugom decom ili sa mojom ćerkom. Greška! Jer prva ja nisam volela da me tako stavljaju u kalup. Hvala ti Tijana!

      Избриши