TAKTIKE ZA PREŽIVLJAVANJE ŽIVOTA U ZAJEDNICI

12:36 Blaženka Vesić 18 Comments

Znate, one priče o odlasku u raj ili pakao nakon smrti su samo mitovi. Ne morate da umrete da biste živeli u paklu. Dovoljno je da živite u zajednici.

Živeti pod istim krovom sa još jednom porodicom može biti super samo ukoliko se plašite da budete sami. I da, uvek možete da računate da ćete naći nekoga kome možete u  hitnim slučajevima da ostavite decu. Pored toga možete i da računate na sledeće:

- Ako jednom u sto godina legnete da odmorite popodne, sa sve nogama podignutim u vis jer vam je sva krv sišla u pete,  vaši ukućani će se baš tada setiti da vas obiđu da vide kako ste. Samo da vas natereju da spustite noge!

- Ako sednete da ručate (što se uvek čuje osim ako niste svladali postvaljanje stola bez zveckanja pribora za jelo) uvek će neko da naiđe očekujući da se oduševite punih usta.

- Upadaće vam kao padobranci i u spavaću sobu pod raznim izgovorima. Recimo, mene je do ludila dovodilo jutarnje obilaženje bebe. Mislim da su neki od mojih ukućana znali dimenzije mojih sisa bolje od mene, koja ima više mleka, koja mi je veća, koja manja, i za koliko (jer to, kažu, nije savršeno simetrično, a posebno kada dojite) do te mere da su mogli da mi kupe prikladan brushalter (što ja inače ne umem nikad da potrefim k'o čovek).

Srećom, pre nego što bilo kome zatreba nešto iz mog kupatila, pokucaju da vide da nema nekog unutra i ne ulaze bez dozvole. Ali jebi ga, ne možeš ceo dan da se kriješ u kupatilu!

U Srbiji će se obradovati rođenju muškog deteta u porodici jer se rodio naslednik - onaj koji će da nasledi kuću, imanje, slavu, prezime. Dok to ne doživi,  naslednik će se, kad osnuje svoju porodicu, gurati u istoj kući sa svojim roditeljima, bratom, a u gorim slučajevima i stricom, strinom i njihovom porodicom. Imam prijateljicu u čijoj kući živi toliko porodica da ne mogu da pohvatam ko je kome šta. Ja ih pobrojah 5. Porodica, ne članova! Neki imaju svoj sprat, neki ga dele sa članovima zajednice.

Deliti sprat sa nekim u mnogim slučajevima se svodi na korišćenje dve sobe i zajedničkog kupatila. Neretko se sukobljeni svetovi i generacije odvajaju celim sobama koje zjape prazne, jer zidovi imaju uši i nisu dovoljno debeli. Takve sobe se uglavnom koriste za porodčne slave. One retke trenutke kada se svi zajedničkim silama trude da duvaju u iste gajde.



Kako preživeti život u zajednici?


život u zajednici


Život u zajednici je suluda, ali sasvim uobičajena stvar u Srbiji. Malo je roditelja koji će podstaći svog naslednika ( ili naslednicu, ne ograđujem se od toga) da prvo bude samostalan, pa tek onda osnuje porodicu.
Da, dobrim delom su za to krivi materijalni uslovi i verovatno bismo do sada izumrli kao dinosaurusi kada bismo to čekali, ali dobrim delom je to i vaspitanje, običaj i prihvatanje zajedničkog života kao normalne pojave. A on to nije!

 Život u zajednici podrazumeva mnogo strpljenja, tolerancije, živaca, neprijatnosti, ustezanja, popuštanja, kompromisa, razvijanje taktika i tehnika preživljavanja. Imati sve to svaki dan u neograničenim količinama je nemoguće. Onda razviješ neke svoje metode.

Super moći koje sam ja razvila su sledeće:

1. Izolacija. Povući se u sebe i imati što manje kontakta sa ukućanima je jedini siguran način da ne stvorite konflikte, posebno ako vas drma PMS! Zato retko obilazim moje ukućane, jer dovoljno često oni obilaze mene. Računam i da im treba privatnost koliko i meni, da imaju bebu i da su moja deca samo dodatni teret i buka.Osim toga, jako je teško naći svaki dan novu temu za priču sa nekim sa kim živiš. Lako je ćutati sa svojim partnerom, teško sa drugima. To neminovno dovodi do toga da ja, recimo sa jetrvom, razglabam samo o kućnim poslovima, posebno zato što smo ona i ja prilično različiti  tipovi ljudi i imamo drugačija mišljenja o nekim drugim stvarima. Čistimo valjda isto! Da se razumemo, mrzm kućne poslove i u obliku razgovora. Ako nećete da mi kažete kako da pomoću tri treptaja oka postavim sve na svoje mesto, bolje je da ćutimo. Možda je neprijatno, ali meni ne smeta. 

2.Namćorisanje. Može biti da sam idiot i namćor i najgora snajka i strina na svetu. Krunišite me! Al' jebi ga, ako svima posvetim tren moje pažnje, a traži se više od trena, onda nema vremena za mene i moje obeveze.Nemam ključ da se zatvorim kada radim, a trenutno moj posao zahteva da radim od kuće. To deluje rasterećujuće - ali samo deluje. Onda kada morate u isto vreme da pišete, čuvate decu, spremate ručak i zimnicu, čistite kuću i priuštite par minuta dragocenog vremena svojim ukućanima, to postaje višestruko naporno . Naravno, moje obaveze baš ne nailaze uvek na razumevanje. Zato sam ponekad sam neljubazna, nekulturna i bezosećajna i sebična i ne ostavljam svoje obaveze da bih gubila vreme. Ćutim, namćorišem i ignorišem, pravim se da ne vidim i ne čujem i radim svoj posao.Ponekad je teško ignorisati, pa  namćorišem. Recimo vičem na dete mog devera i jetrve kad počne da divlja dok radim i oteram ga kući. Jadno dete me verovatno mrzi, ali nije on kriv što sam ja namćor.

3.Hodanje na prstima. Ne, ne igram balet, već sam vam pričala da idem na zumbu. Ovo je tehnika preživljavanja života u zajednici koju koriste oni koji žive na spratu, kao ja. Hodam na prstima da me ne čuju da sam budna, da me puste da popijem svoju jutarnju kafu i popričam sama sa sobom, da ne probudim bebu ili nekog drugog ko je legao popodne da spava.... To je, kažu dobro za ravna stopala.

4.Ujedanje za jezik. To je kompleksna veština koja uključuje toleranciju, kompromise, strpljenje i dobre živce. Ponekad teško savladiva. Recimo, kada smo delili kupatilo dok nismo uradili naše, iz istog sam izlazila otečenog jezika.Ili se neko uhvatio za kvaku, ili je svekrva čula sa sam unutra pa pitala "Šta radiš?" Obično sam se ujedala i nehajno rekla "Ništa!" jer ni nju baš nije zanimao odgovor na pitanje koje je postavila iz navike. Ipak, završile smo sa tim običajem tek kada sam jednom odbila da se ujedem i viknula "Menjaaam uložaaak!".

5.Svakodnevna šetnja. Bez obzira na vremenske uslove, to je često jedini način da budem sama sa sobom i svojom porodicom, popričam sa nekim da niko ne čuje, ogovaram, sanjarim...I da, izlazim tiho i na prstima.A dobro je biti u kakvoj-takvoj kondiciji!

6. Gomilanje veša u spavaćoj sobi. Ok, ovo baš i nije veština za pohvalu. Znači, u stanju sam često da gomilam čist veš u spavaćoj sve dok se ormari ne isprazne. Ali gomile veša koje vape za pakovanjem na simetrične ivice su ponekad odličan izgovor za izbegavanje druženja kada mi do njega nije. Osim toga, gomile veša u spavaćoj sobi odličan su izgovor za seks u istoj.Oni koji žive u zajednici, verovatno će se složiti samnom kada kažem da je seks u takvim uslovima misaona imenica. Gomile veša mogu vam omogućiti da u slučaju upada neželjenih gostiju jednostavno zgrabite nešto sa gomile, stisnete noge u pokušaju da sakrijete svoje intimne delove i viknete "Izlazi! Presvlačimo seeee!".Još uvek se sećam zbunjene face i gunđanja moje svekrve koja je jednom upala nepozvana na žurku. Ne znam da li je videla da sam probala da obučem jastučnicu, ili joj je bilo neprijatno zbog nečeg drugog. Od tada smo suprug i ja bili vrlo obazrivi u takvim situacijama. Načuljimo uši jer opuštanje ne dolazi u obzir, pa čim čujemo korake vredno krenemo da pakujemo veš. Znojavi, crveni i zadihani...jer pakovanje veša je jako težak i naporan posao!

gomila veša


Naravno, sasvim sam svesna da i moji ukućani trpe mene i moju porodicu, da im pada mrak na oči kad moja deca uđu kroz zajednički hodnik u blatnjavim cipelama, ili kad otvaraju i zatvaraju ulazna vrata koja su deo njihovog prizemlja, jer ne znaju da li hoće da uđu ili da izađu.

Znam i da sam živčana i da me čuje cela ulica kad urlam.

Znam i da lude kada moja deca dobiju crve u deset uveče koji ih teraju da igraju i skaču.

Jedino što želim jeste da imam svoj mir i privatnost. Recimo, da na +40 ne moram da nosim brushalter ispod majice jer imam dojam da će sise da mi se sparuše pod svim onim slojevima , posebno ako je još i onaj sa jastučićima - jorgan jebote!




 Niko od njih nema loše namere kada dođe da vidi šta radim . Ali,kažu da je put do pakla popoločan dobrim namerama.Ja sam sigurna u to! Jebi ga, nisu to žute cigle i put do Oza, a život u zajednici ponajmanje liči na bajku ili nečiji san (ok, možda noćna mora).  Za bekstvo nije dovoljno lupnuti petama crvenh cipelica. Potrebno je nekoliko hiljada evra ili odlazak u podstanare. 





18 коментара:

  1. E slatko se ismejah!Ziva istina i ja zivim u zajednici i to u stanu potpuno si dobro opisala situaciju,samo je kod mene malo drugacije ali se svede na isto pošto i radimo zajedno-ja i svekrva!Pa je samim tim crnje!Mnogooo zivaca

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Varijacija ne temu uvek ima. Princip je isti, sve su ostalo nijanse!

      Избриши
  2. zajednici ali ti si tako lepo sve opisala da ne mogu da se smejem..naročito kada pročitah deo oko slaganja veša hahahahaha...
    Ja nisam živela u zajednici nekoliko decenija. I sad pod stare dane mi se uvali baba...koja je gora od zemljotresa, poplave, kuge, tornada i požara...udaviću je, nabiti prljave čarape u usta da joj glas ne čujem....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, pa ti imaš višedecinijsko iskustvo. Znala baba gde da se uvali :)

      Избриши
  3. E, a sad ti ja dolivam so na ranu žilavu koja traje- to ti je, draga moja, samo sustanrstvo, ti i ne znaš šta znači zajednica. Ne znam ni ja iz ličnog, al znam iz tuđih iskustava. Mnogo je gore i teže od ovog tvog, časna reč.
    I da, hvala za ovaj smeh.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema ne čemu, i drugi put! Da, ja imam sreće za razliku od mog devera i jetrve, jer imam sprat za sebe. Oni i to prizemlje dele sa mojim svekrom. A tu su i podele hrane, troškova komunalija, prostora...Ja tu bar imam neku slobodu. Zapravo jedne spoljašnje stepenice i poseban ulaz bi sasvim pristojno rešili moj problem. Ostaje nažalost problem t o što se ovakav vid zajednici u Srbiji gotov podrazumeva.

      Избриши
  4. Tačno znam kako ti je, savršeno si sve opisala. Iako sam se slatko nasmejala, još uvek osećam gorak ukus života u jednoj sličnoj zajednici... Kratko sam i ja živela u sličnim uslovima. Bio je to pravi pakao, a na sve to ja sam još bila i trudna... Ne smeš ćutati jer će misliti da si ljuta pa će ti postavljati milion pitanja i spopadati te svakog trena sa željom "samo da ti ugode". Ne smeš ništa reći jer na tvoju reč oni imaju još hiljadu svojih... Ne smeš ništa ni uraditi, jer ti ne znaš kako se to kod njih radi, a ako ništa ne uradiš onda si lenja... Kako god da se ponašaš uvek se nađe neko ko odmah postavlja pitanja, donosi zaključke koji veze nemaju sa dešavanjima, i naravno, "u sve se meša". Nepozvan ulazi u "tvoj" prostor, upada u "konstruktivne" razgovore između tebe i tvog supružnika... Jednom prilikom sam zube pokazala (vadila sam se na neuračunljivost zbog drugog stanja) i srećom, veoma brzo posle toga raskrstila sa životom u zajednici... nadam se zauvek...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Joj i to nije pola strašnog koliko mi je strašna bila muka jedne muslimanke na koju naiđoh online, koja zbog života u zajednici mora da bude umotana od glave do pete i tako funkcioniše ceo dan, jer ni dever ni svekar ne smeju da je vide. E to treba izdržati!

      Избриши
  5. Danijela, zajednica ti ne gine...kad dobiješ snajke beri kožu na šiljak...

    Blaženka, fenomenalno si napisala i opisala život u zajednici. Ja sam bila 15 dana i rekla nikada više...ali nikad ne reci nikad, jer sad imam babu a ona jedna je gora nego da ih ima deset..uvek je bila baksuz, sad je matora, bolesna, džangrizava, zahtevna, dementna..zajebana do zla Boga...Apelujem na sve mame, svekrve, tašte i ostalu rodbinu da ako ikako mogu izbegnu zajednicu...em će više da se vole i poštuju, em će svako imati svoj mir i život...zašto ljudi vole da žžive u čoporu i da decu prisiljavaju na to, nikada mi neće biti jasno...
    Nasmejala si me do suza, ali ovo o čemu si pisala je velika muka za sve...samo što si ti to napisala vrlo duhovito..oduševila si me

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam Luna, samo se iskreno nadam da će oni insistirati da žive odvojeno od nas, tako ćemo se više voleti :) Uostalom, imam još vremena do tada :)

      Избриши
  6. Tačno tako, do u bobu hahaha :D nažalost, razumijem svaku stavku.

    ОдговориИзбриши
  7. Dobro je. Znači nisam jedina koja skuplja veš u spavaćoj sebi i smišlja sulude izgovore za sve i svašta!

    ОдговориИзбриши
  8. Danijela moli Boga da žive posebno ako je to ikako moguće...

    Blaženka nisi jedina. Što je veća kriza sve je više ljudi koji žive u zajednicama i izmišljaju svašta da prežive...šta da ti kažem...ja se sada tajno farbam, čupam obrve, depiliram, šminkam...ako baba vidi bilo šta od toga odmah mora i ona a ja nemam živaca da se objašnjavam...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha! Baba izgleda tek sad ima vremena da živi punim plućima!

      Избриши
  9. To mi je bio jedan od najvećih utisaka u Srbiji ovog leta - život u zajednici. Rekla sam sebi da će mi to biti najvažniji cilj u podizanju dece, da postanu što samostalniji, za moje i njihovo dobro. Jeste, finansijski momenat je tu jako bitan, ali mnogo je i do mentaliteta. Videla sam i vrlo pozitivne primere ali ja znam da nikad to ne bih mogla da tolerišem. Želim ti samostalan život, samo to mogu da ti kažem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja nameravam da podstičem isto. Stekla sam utisak da je u zapadnijim delovima sveta sasvim normalno da srednoškolci preko leta nađu sezonski posao. Kod nas toga nema ni kad deca studiraju. Otuda valjda i to teško odvajanje od roditeljskih skuta. Ma ima tu tema za razvlačenje i razmatranje. Ovo što sam ja iznela su samo blage neugodnosti. Hvala ti na lepim željama. Iz tvojih usta (tastature, misli....) u Božije uši pa u realizaciju! I hvala na komentaru!

      Избриши
  10. Povoda za svađu koliko ti srce želi, al` ja bih pala na onom grudnjaku - 100% :) Mrzim grudnjak i kući i na poslu, i svuda! Čim dođem kući s posla - skidam... :)

    ОдговориИзбриши