ČEP ZA HENDIKEP I STANJE EKOLOŠKE SVESTI U SRBIJI

10:05 Blaženka Vesić 4 Comments

Svi znamo šta je reciklaža. Doduše, samo teorijski. Da bi se ona praktično primenjivala u svakodnevnom životu potrebno je pre svega mnogo više edukacije na ovu temu. Da, i odgovarajući kontejneri u kojima se otpad sortira po sirovinama od kojih je napravljen, kao i dovoljno kulture da se takve stvari ispoštuju.

 Kragujevac, recimo, ne samo da nema takve kontejnere (ima ih sporadično) već čim izađete iz zone užeg centra grada teško da ćete  videti  kontejner uopšte. Dobro nije baš tako, ali kontejner je privilegija samo onih naselja sa zgradama. Ostali moraju da imaju kante. A niko baš nije preterano lud za idejom da ima tri kante u svom dvorištu i da sortira otpad kada mu smeće odvoze jednom nedeljno. Jasno vam je onda gde je tu mesto za svest o reciklaži. O kulturi, bilo kakvoj, da ne pričam . Ide sezona respiratornih problema i šlajma koji se bez pardona (uz dobro nakašljavanje radi boljeg nakupljanja) pljuje na ulici tako da prvo dobro prozviždi pored nečijeg uveta pre nego što padne na asfalt. Nego, nije mi to tema.Samo htedoh reći da nekad neke promene možemo započeti i od sebe. Makar i male.

Šta je "Čep za hendikep"?


Za akciju "Čep za hendikep" čula sam pre par godina, kada je kutija za ostavljanje čepova bila postavljena u školi koju pohađa moje dete. Ova akcija se proširila širom Srbije i ide i pod nazivom "Čepom do osmeha". Suština je ista.


To je akcija koju je pokrenulo Udruženje paraplegičara Banata, a čiji je cilj skupljanje plastičnih čepova sa flaša koji se kasnije menjaju za ortopedska pomagala, odnosno invalidska kolica. Naravno, meni kolica uopšte ne trebaju i nadam se da neće trebati ni meni ni mojima. Ipak, onima kojima trebaju nekada su pravi luksuz. Na ovaj način se omogućava nabavka kolica za one kojima je to potrebno. 

Za jedna kolica potrebno je 6 tona čepova. Mnogo, zar ne? Ali ne i nemoguće i nedostižno, ukoliko imamo malo svesti i savesti. A čepova imamo ih svuda - na šamponima, flašama od jogurta, ulja,  tetrapaka.... Evo slike čepova koje možete sakupljati.



Pomoć nije jedina prednost akcije "Čep za hendikep". Tu je i razvijanje te ekološke svesti. Ovi čepovi se ne odnose u prostu trampu za kolica, već se nose fabrikama za reciklažu plastike koje ih otkupljuju. Ovako stečenim novcem kupuju se kolica.

 Na isti način možemo se odnositi i prema ostatku plastične flaše - ponovo ga upotrebiti.

 Problem je što nema organizovane akcije i ekološke svesti. Tako dobijemo potoke i reke koji bujaju i preplave određeno područje kada pada velika kiša, jer se plastične flaše nagomilaju i  začepe kanal kroz koji voda treba da prođe.

U Hrvatskoj je, recimo, stvar već godinama drugačije regulisana. Za svaku plastičnu flašu (od nedavno su izuzete one od jogurta i mlečnih proizvoda) koju odnesete u prodavnicu dobijete 50 lipa i priznanicu. Zapravo, taj iznos vam se umanjuje od računa u prodavnici. A pročitah negde da veći trgovinsaki centri imaju čak i automate za ove potrebe. 50 lipa (iliti pola  kune)  nije , nešto, reći ćete. Ali evo, moja ujna je recimo sakupljala 10-ak plastičnih flaša i menjala ih za hleb.

Kod nas u Srbiji sa 10 flaša možete napraviti samo gomilu teško razgradivog smeća. Vekovima smo daleko od nekog automata u ove svrhe! A eto, toliko je gladnih koji bi na ovaj način mogli da dođu da kore hleba. Samo treba malo reda i organizacije.

slika odavde


Gde sakupljati čepove?


Ekološku svest, kao i svest o tome da treba da pomažu drugima je najbolje usaditi deci od malih nogu. Zato je dobro da kutije za sakupljanje čepova budu postavljene po obdaništima (kao što i jesu). Klinci  mogu prvo da se kreativno poigraju sa čepovima, zatim da ih svrstavaju po boji i veličini (eto prilike za edukaciju o bojama i oblicima), a zatim ubace u kutije ili u plastične balone od 5 l. Isto mogu da rade i školarci.

 Gde god ima gužve, valjalo bi postaviti ovakvu jednu kutiju u kojoj bi se prikupljali čepovi

To može biti:

- bolnica (u Kragujevcu ćeš da popiješ sigurno litar vode u bolničkoj čekaonici dok dočekaš da se neko smiluje i pregleda te, da ne pominjem silne flaše koje se donose bolesnicima u posetu)

- koncerti i druga kulturna dešavanja (kao što je bilo na Exit-u u Novom Sadu)

- teretane, sportski klubovi (jer svaka fizička aktivnost zahteva konzumiranje vode).

- sale i restorani za slavlja, svadbe, veselja

- domaćinstva




Naravno, kao što rekoh, možete početi sa promenama u životu i od sebe. Pošto je kutija u školi u koju ide moje dete iz nekog razloga "ukinuta", a nisam oduševljena idejom da nosim čepove na trening u naš plesni klub, stavila sam jedan balon od 5 l na terasu i u njega ubacujem čepove. Mi baš i nismo neki potrošači ovakve robe pa ne očekujem da ću biti nešto preterano korisna, ali i malo je dosta ako se mnogo ljudi uključi. Posebno sada kada ide sezona slava. Plastičnog otpada će biti na pretek. Barem onaj manje kabasti  deo,čep, možemo da odvojimo i upotrebimo na korisniji način od pravljenja gomile na deponiji.

Ima, da budemo realni, rešenja i za ovaj drugi deo otpada. Samo smo mi neupućeni jer se o takvim stvarima nedovoljno govori ili govori na pogrešan način. Pa dok se u jednoj Nemačkoj 50% otpada reciklira, našim građanima se o reciklaži i ne priča. Pojam "reciklaža" u Srbiji se vezuje za preturanje po kontejneru.

Šta da radim sa sakupljenim čepovima?


Ukoliko se sad pitate šta da radite sa sakupljenim čepovima i gde da ih odnesete, imam odgovor na to.

-  U akciji učestvuju brojna društva, škole, obdaništa, firme pa možete svoju kolekciju da pridružite njihovoj. Za to će vam trebati malo volje da se raspitate. Ja sam moje čepove  odnela u obdanište.

- Benzinske stanice "MOL" takođe učestvuju u ovoj akciji, pa ako imate neku u vašem gradu, čepove možete odneti i tamo.

- Tu je kurirska služba "City ekspress" i "Balkan express" koja će na vaš poziv doći i odneti čepove koje ste sakupili. Naravno, pre nego što ih pozovete prikupite neku pristojnu količnu. Nemojte očekivati da će doći za 2 čepa!

- U Kragujevcu čepove sakupljaju u Udruženju paraplegičara Šumadije, školama, obdaništima...


 Više o akciji "Čep za hendikep" i mestima na kojima se sakupljaju  možete da nađete na sajtu Udruženja paraplegičara Banata, ili na sajtu Čepom do osmeha.

Kao što rekoh, nisam inspirisana potrebom za kolicima i nadam se nikad neću ni biti. Samo mi je žao da bacim u smeće nešto što nekome može biti od veeeeelike koristi. Jer znate ono: zrno po zrno-pogača, dinar po dinar- milion dinara . Isto tako, čep po čep, možemo da dođemo do 6 tona čepova, ma koliko to mnogo bilo. I do mnogo više od 6 tona.

Možda bismo mogli i da dođemo do hleba skupljajući flaše, ali smo u Srbiji  trenutno prilično daleko od toga. Zato je za nas i sakupljanje čepova značajan korak ka nekim boljim vremenima.  Ne čekajte da vas guraju da ga napravite. Uključite se odmah! Balonče od 5 l na terasu, u špajz ili gde god želite, pa kad napunite - prosledite i krenite ispočetka!

4 коментара:

  1. Sortirali bi vjerovatno i u Srbiji vise, da se smece odvozi jedanput mjesecno, kao kod mene u jednom Austrijskom selu. Sigurna sam da je upravo to i razlog, da se otpad sortira, kako bi se sto vise mogao reciklirati. Oko moje kuce samo razne kante za papir, pa za plastiku, metal, staklo, te naravno jedna kanta za ostali otpad. Ali nije mi krivo, znam da to ima smisla. S druge strane, u malim stanovim po gradovima(u kakvom sad do skoro zivjela) , recikliranje nije tako jednostavno, jer je potreban odredjeni prostor za pojedine vrste otpada, mada mene to nije sprijecilo da razdvajam pojedine vrste otpada. Ali kada stoji jedna vrsta humanitarne akcije, kao ove "cep za hendikep", onda bismo se svi mogli potruditi naci neko cose u stanu/kuci za skupljanje. Odlican post ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dovoljno je da postoje kontejneri. To je prvi korak. Pa malo edukacije od malih nogu ili neke motivacije, poput ove u Hrvatskoj. Svet b i bio lepše mesto.

      Избриши
  2. Одговори
    1. Super. Dosta škola je uključeno u ovu akciju i svi oni koji ne znaju gde bi sa čepovima, mogu zapucati do prve škole da ih ostave.

      Избриши