MISTERIOZNA POVEZANOST ZNAKOVA STARENJA I KONCERTA PARNOG VALJKA

17:03 Blaženka Vesić 8 Comments


Starenje? Šta je to, pitam se nekad.Jedan od genetskih kodava koje sam nasledila od mog oca jeste i trip o večnoj mladosti i blaga nesvesnost sopstvenih godina. Kako on sa svojih 73 veruje da ima 43, tako i ja sa svojih 35 ponekad spadnem na 20-ak. Dok ne dođem u izvesne situacije koje me vrate na moje mesto.

Kako znate da više niste u cvetu mladosti? 


Postoje jasni pokazatelji starenja. Me ne, ne pričam o borama, sedim vlasima, dlakama u nosu, držanju ala Kvazimodo, podbratku koji je zasenio bradu. Govorim o načinu ponašanja koje će otkriti vaše godine, čak i ako ste pofarbali sve sede, zategli mišiće u teretani, a bore u nekom kozmetičkom salonu. Meni su se ovi pokazatelji javili na koncertu Parnog valjka pre neki dan, koji je bio održan u okviru Šumadija festa u Kragujevcu.

Odlazak na koncert za mene nije svakidašnja situacija. Oprilike sam zadnji put bila na dobrom koncertu onda dok se još mahalo upaljačima, a ne mobilnim telefonima. Doduše, uglavnom sam išla na koncerte na kojima se skakalo i urlalo, a na te njanjave malo ređe. Malo je to zbog nedostatka love i viška porodičnih obaveza, jer ne možeš da pukneš 1000 dinara na koncert, a da ne kupiš detetu knjige za školu. Malo i zbog nedostatka događaja koji bi me privukli. Kada ih ima, dva puta godišnje u Kragujevcu, ne uklapaju mi se ostatkom obaveza. A nisam neki fan kojekavih splavasrskih bendova koji svi zvuče isto, niti Ace Lukasa i najveće žurke na Balkanu.

Drugim rečima, primetićete da starite onda kada stavite sebe u nesvakidašnju situaciju, pa makar to bio i koncert. Tada otkrijete da se u te situacije ne uklapate kao nekad. 

I eto jasnih pokazatelja da stariš. Da navedem neke.

- Sediš na koncertu. I dok mi u ono vreme kada se mahalo upaljačima nije padalo na pamet da sednem na tribine, ovog puta sam prvo konstatovala da se nadam da će biti slobodnih mesta . I bilo ih je, možda i više nego što je jedan Parni valjak zaslužio (mislim, u ono vreme upaljača, bilo je u Hali Jezero i nekih rok-alternativnih festivala na kojima je Trula koalicija bila ultra-popularan bend, pa je bilo više ljudi nego na jednom Parnom valjku pre par dana. A načuh nešto da Beogradski sindikat sutradan nije ni nastupio jer se publika razišla). Onda kad sam se osvrnula oko sebe, videla sam da tribine baš i ne vrve od adolescenata. Jok, bre! Sve neke zgužvane face- neki dobro matori, neki kriziraju srednje godine. I onda shvatiš da ti je tu i mesto.

- Počneš da koristiš izraze "u moje vreme" ili "u ono vreme", kao ja u prvoj tački. Čist dokaz da se jedva uklapaš u savremeno društvo. Ne shvataš to što rade današnji klinci i klinke, apsurdne su ti stvari koje su njima cool. Recimo, ne kapiraš poentu otvaranja You tube kanala na kojem postavljaš  snimke u kojima pokušavaš da odgovoriš na neki debilni viralni izazov ( tipa udaviš se žvakama, namažeš super lepak na lice, poliješ se ledom i slično). Odjednom shvatiš kako je nenormalno izgledalo tvojim roditeljima nositi pocepane farmerke kad imaš cele, ili furati minđušu u nosu. Jaz između generacija, to je to!

Oduševiš se jer si prepoznao pesmu iz prošlog života. Ja sam imala neke takve bliceve i munje uz pesmu koju sam negde početkom 90-ih godina prošlog veka na'vatala na nekoj xy frekvenciji na ponoćnom programu Radio Zagreba, držeći antenu u nenormalnom položaju.Snimila sam pola pesme na A , a pola na B stranu kasete (sa sve krčanjem i šuštanjem daleke mi radio stanice). I bila ponosna na svoj uspeh, jer se tih godina u Srbiji nisu mogle naći nove pesme Parnog valjka.Imala sam blago!                                     

- Razočaran si jer se bend vratio na samo jedan bis. Valjda zato što oni mlađi koji su stajali ispred bine nisu dovoljno urlali i vikali, i vrlo su brzo odustali od želje da se bend vrati. A mi matori na tribinama smo zatajili. Nekima je bilo glupo, neki nisu imale snage, neki nisu bili dovoljno glasni. Danas se tako lako odustaje! "U moje vreme" bendovi su se vraćali na binu najmanje 2 puta.

- Probudiš se mamuran i sa glavoboljom, iako nisi pio. Jer nekad nisi mogao da zamisliš koncert bez piva. Sada ti je dovoljno malo buke da se napiješ i da se osećaš kao da te pregazio voz. Mamurluk je postao kao neki uslovni refleks, stavka koja se podrazumeva posle koncerta, pio ti ili ne. A i kad piješ, jedno pivo to je dosta da se obeznaniš!

Ustaješ rano, čak i kada legneš kasno. Dovoljno si mator da tvoj unutrašnji sat radi kao podmazan i budi te uvek u isto vreme. Kad si mlađi, za buđenje koristiš budilnik jer ti  ovaj unutrašnji mehanizam buđenja nije dovoljno razvijen. 

Kad si među gomilom ljudi,osećaš se kao da učestvuješ u Velikom bratu. Očas posla možeš da osvaneš na nečijoj kameri jer,  gde god se okreneš, ljudi slikaju sami sebe ili druge. Sa setom se prisećaš kako je bilo slikati se sa fotoaparatom koji ima film i kako je izgledao svet bez narcisa na svakom koraku. Krišom opališ neki selfie da budeš u fazonu.



- Jedva kapiraš današnje izraze tipa "selfie", "outfit" "casual" iliti "must have" koje klinci koriste u svakodnevnom govoru. Odjednom počneš da patiš za očuvanjem tradicije i srpskog jezika jer vidiš da će od njega ostati samo "Marš u pičku materinu"  i slične psovke, koje se ne mogu adekvatno sočno prevesti na strani jezik. Čini ti se da će jedini način da se razumeš sa mlađom generacijom biti vulgaran.

- Pogađaju te drugačije pesme pa se umesto one "Uhvati ritam" zaneseš arlaučući onu "Gooooodineee proooolazeee!" Doduše, ovu prvu Valjci nisu ni svirali, morala sam sama sebi da je pevam do kuće. Dobro de, do prvog taksija, nemam baš toliko energije i ne živim u centru grada. Ok,  nek vam bude, otpevala sam je samo jednom! Ali to je samo zato što sam imala temperaturu! 

Sve u svemu, ništa nije bilo kako sam zamišljala. Čak je i ozvučenje bilo loše. Mislim, kakav je to koncert posle kojeg ti ne zuji u ušima kad trepneš i na kojem čuješ sam sebe kad pevaš?

Možda kad malčice omatoriš postaješ previše zahtevan i pomalo  namćorast?

Jedan od genetskih kodova koje sam nasledila od mog oca jeste i namćorisanje. Dobro de, i tvrdoglavost pomalo (više)! I taj nezaobilazni, da ponekad sa svojih 35 godina spadnem na 20-ak. Dok ne dođem u izvesne situacije koje me vrate na mesto. Recimo, na tribine!


8 коментара:

  1. Ma, znam da nisam u cvetu mladosti odavno, ali sam sada u potpunom daunu. Šalim se! Potpuno si u pravu. Dođe mi da sama sebi lupim šamar kad god počnem da pričam o događajima od pre 20,30 i više godina kao o nečemu što se desilo ne tako davno. Ponekad mi nedostaje bezbrižnost, pa i naivnost tog vremena. Slušala sam "Valjak" prošle godine na Gitarijadi, i uživala od prvog do poslednjeg trenutka.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš to, zaprepastim se kako je brzo prošlo 15-20 godina. I kolike su se promene desile! A ja pričam kao da je juče bilo, pa me zateklo !

      Избриши
  2. Negde sam pročitala da znaš da si ostario onda kada uhvatiš sebe da dok obavljaš kupovinu pevušiš na pesmu koju puštaju u supermarketu. Ako je suditi po tom kriterijumu, mnogo sam matora... Puštaju sve što ja volim...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Redovna pojava kod mene! Osim ako ne o dem u obližnji dragstor. Tamo cepaju samo neke narodnjake!

      Избриши
  3. Чудо једно како нам "неки народњаци" сметају :)
    Могу само да ти кажем: "Благо теби, ти си бар ишла на конерт. Ја једине концерте које посећујем су наступи моје ћере."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I to najlepši trenuci! Nijedna pesma Parnog valjka (niti bilo koga drugog) ne moža da me raspekmezi i rasplače kao dete na javnom nastupu. Ridam i na moju i na tuđu :)

      Избриши
  4. Taman u tim godinama sam pobegla sa jednog od prvih Exit-a. Uz reči 'Odoh ja da pravim slatko od belih trešanja!" ☺
    Sve si pravo rekla. ☺

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha! Dobro, valjda je normalno da se to preraste!

      Избриши