PRETPRAZNIČNA MATEMATIKA (jer euforije odavno nema)

10:04 Blaženka Vesić 23 Comments

Svake godine isto. Kad preživim rođendan, polako počnem da se pripremam za preživljavanje Nove godine.  A rođendan je ove, kao i svake druge godine, bio dan koji bih najradije prespavala. Umesto spavanja, bivša koleginica me probudila u pola osam i ponudila mi posao. Zapravo, ponudu je iznela još prethodno veče i ja sam celu noć imala neke košmare, surfovala na nekim talasaima i preživljavala neke kataklizme i tražila neki znak u podsvesti, neki odgovor na njenu ponudu. Ne teba mi sanovnik da protumačim da su se to borili razum i srce - da li da batalim ova pisanja i počnem da radim posao koji ne volim, zarad sigurne zarade i radnog staža. I blagog pojma nemam kako sam zaključila da je razum u pravu. Hoće to valjda kada pokušavaš da razmišljaš razumno.

Kaže koleginica da je to što me je zvala  na moj rođendan  možda taj znak koji sam tražila. E, ne zna  ona kako ja nisam u ljubavi sa rođendanima! Otišla sam na probni rad i nisam se snašla. Nije mi prijao način rada, još manje proces selekcije u kojem nas tri treba da se izborimo za svoje mesto napadnošću i nasrtljivošću na druge ljude. A kap u prepunoj čaši bio je moj pokušaj da izračunam na kineskom digitronu 30% od 10990. Računala sam 6 puta, promenila 2 digitrona, probala dva načina, promenila sam 10 nijansi crvene u licu ali rezultat  mi je uvek ostajao nepromenjen -10990. I brzo posle toga odustala. Izgleda da je ipak tupava cifra na kineskom digitronu bila znak. Garant je to neki kod, kao onaj binarni, nule i jedinice koje su jasne samo veštačkoj inteligenciji. Kod jasan univerzumu.



 Došla sam kući razočarana u samu sebe, u svoju matematiku, nesnađenost, u uslove tog rada, u razum, u srce,u rođendan... Kako je odustajanje mizeran i glup osećaj. Sela sam za računar sa namerom da proverim jesam li toliki debil da ne umem da izračunam 30% od neke sume, iako sam to radila milion puta u životu. Uradila sam i sad, bez problema. Kažem vam ja - to je bio znak. Ostaje da vidim da li sam ga protumačila kako treba. Noć sam provela bez kataklizmi i košmara. Zapravo, većim delom i bez sna. Glupi rođendanski stres!

I da li sada da se usudim da svodim račune za Novu godinu?  Šta ako opet omanem?

Svaka Nova godina kod  mene počinje isto. Godinama unazad obećevam sebi da ćemo muž i  ja otići na neku proslavu. Umesto toga, završimo kod mojih roditelja jedući kao stoke. Jer moja mama kuva najbolje. Ma šta! Ona ima magični frižider u kojem i najgora salama ima sjajan ukus.
Atmosfera ista!Mama bude nervozna jer je  mnogo radila i nekad se snalazi sa ljudima k'o ja sa kineskim digitronom.Mi se  smorimo, deca mlate nešto za sebe. A tata odmah posle ponoći hvata telefon i zove ostatak porodice i prijatelja i govori uvek isto pun sebe: " Svi su mi bili tu! Ćerke sa zetovima i unuci!" I tada znam da sam uradila pravu stvar što nisam otišla na neku proslavu. Jer realno, više i ne umem da se provedem. I jasno vam je da sam se na ovu reklamu zarozala  za medalju. (o ne, evo opet!)




                                                 
Elem, mamina sarma prošle godine nije bile neka jer je stavila neku slaninu koja je užegla. Dal' zbog toga i li zbog nečeg drugog, 2015. godina je bila jedna od gorih godina u mom životu. Slično kao onaj rođendanski osećaj. Ma šta - kao užegla slanina!Kada pogledam ovaj prošlogodišnji tekst, ništa od mojih planova se nije promenilo, ni ostvarilo. Sve  je isto - kao 10990 ma digitronu. I od cele ove 2015.  bih pobegla i odustala da se to može. Teško da sam imala goru godinu. Al' mrzi me sad da kukam!

Treba svesti račune,a ne znam koji obrazac da primenim u pretprazničnoj matematici.

  • Podvući ću zato crvenom neke lepe trenutke, nova poznanstva, nova iskustva, nove čitaoce na blogu, nove ideje. To ću da množim i sabiram. One loše trenutke ću da delim i oduzimam i da probam da ih neutrališem.
  • Od želja ću da poželim zdravlje za sve nas i  mir u svetu! Kao na izboru za miss! Nekako mi je to gorući problem ovih dana. Htela sam i da poželim put u Pariz i letovanje na Lefkadi, ali su mi neki dogđaji srušili te snove. 
  • Da uspem u nameri da ostvarim jedan svoj projekat. Za početak je dovoljno da poželim da ne odustanem. Ostalo će valjda, po pretprazničkom obrascu, doći na svoje.
  • Od materijalnih stvari želim auto (menjam skuter u istoj ceni jer je neupotrebljiv zimi, a bogami i leti ja lično na njemu mogu da izvršim samo kvalitetno samoubistvo).Može i jedna mašina za pranje sudova, smanjiće procenat pominjanja "pičke materine" za 30%. Sa garancijom, da ne bude kao na kineskom digitronu. 

A 10990 može da bude iznos u evrima koji bi mogao da mi padne s neba  ili iz nekih drugih iznenadnih i neplaniranih nepovratnih izvora.

Testiranje obrasca je u toku....
 Do prvih rezulatata, preusmeravam vas na ovaj prošlogodišnji tekst  (Šta?!! Još ga niste pročitali!?!) U njemu ima više optimizma i odlučnosti!


23 коментара:

  1. Super si uradila domaći zadatak.Čitala sam i onaj prošlogodišnji i ne znam koji mi se više dopada.I nemoj da se bakćeš sa digitronima.Lakši i brže ćeš ti to iz svoje glave(lepe i pametne ) :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Milice! Meni je matematika jako loša strana, ali obično mi digitron pomogne. Ovom prilikom sam se baš tako prilagodila- sapontano i iz glave. Pitanje je koliko je rezultat tačan!

      Избриши
  2. Hahaha bravo za tekst i zelim ti da ti 2016 bude bar tako laka i duhovita kao ovaj tekst. I naravno, zelim ti od srca masinu za sudove u prvoj polovoni godine (mnogo vise od 30% pominjanja onih ruznih reci :), ciste ruke i sudopera), a onda tamo negde pred leto i novi auto. Mozes ti to, znam!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moram da obrnem proces- auto sad kad je loše vreme. Na leto se šeta! Mašina može da sačeka, ali ne mnogo, jer nema ništa što toliko mrzim kao pranje sudova. Hvala ti Ivana!

      Избриши
  3. Ne brigaj Bleženka puno, znaš onu narodnu "Uvek ima gore". A imaš i svoje parče internet svemira u kome opet imaš nas, neke nevidljive prijatelje koji te razumeju i žive neke slične živote. I onda se svi tako lepo izjadamo, nasmejemo i odemo da se najedemo :) Eto.

    ОдговориИзбриши
  4. Vjerujem ti da te kineski digitron nanervirao, i loša sarma uprskala godinu, ali tvoji tekstovi su unatoč svemu zakon! Nema ti kopije na daleko :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ovo mi liči na ono; kakva godina takav i opis iste, jer nije zaslužila bolje ;) Mislim realno, bez doterivanja.
    Dobro si ti odradila ovaj "domaći", iskreno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Utisak t renutnog raspoloženja. A bilo je i lepih trenutaka. Biraš za šta ćeš da se uhvatiš.

      Избриши
  6. Za medalju! Odluka da ne odustaješ već je velika :) a ja vam svima želim da budete zdravi i nasmejani :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dobro me podseti- i medalju sam dobila ove godine. Hvala Majska!

      Избриши
  7. Baš sam duboko dirnuta.
    Više nam nije dovoljna uteha da i drugi ljudi žive slično i imaju slične probleme. Opet, kad nema druge i to je puno.
    Naravno da nećemo odustati, ni zbog sebe, a naročito zbog onih sa kojima nas vezuje ljubav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Internet ima tu moć da ulepša stvarnost. Na razne načine. Treba i da ga koristimo na taj način.Hvala Snežana!

      Избриши
  8. Делио и разочарења (у себе) и наде.
    "Смијешано најлакше се пије".
    Страшна НАША стварност,коју је оловно тешко преокренути у нешто утешније.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja volim onaj "zimski" mix- više nade nego razočarenja. Mada i takav ima ukus na grejpfrut. Hvala Žana!

      Избриши
  9. Da ne odustaneš, naravno. I nema bre 30 odsto od... nego svih 10.000 itd. Mislim, plata. Mesečna.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Evra, jel da? Mislim, da budem konkretna. Odustajanje je možda najbolji način kada nešto radiš protiv sebe. Problem je kada odustaneš od nečega što voliš. U oba slučaja, jako ružan osećaj.

      Избриши
  10. Od svega što si napisala (odlično), meni samo u glavi tvoj tata, sa telefonskom slušalicom, srećan... Eto, sve sam ti rekla :)

    ОдговориИзбриши
  11. Ne mogu da verujem da sam preskočila ovaj tvoj tekst! Čitam prve redove i ne verujem - moja 2015. je počela baš tako, ponudom za "siguran" posao. Do tada sam frilensovala isto kao i ti i držala privatne časove engleskog, pa sam kontala: okej Sandra, ovo ti je sve od danas do sutra, idi mi dođi mi, smuti pa prospi, a ovaj posao istina da ti se ne dopada, ali radićeš kao svi normalni ljudi od 9 do 5, a ne preko dana s jednog na drugi čas, a noću Elance, i još dvoje dece, podosta godina, itd. Šta da ti kažem, radila sam od 8.30 do 19 sati, svoje mišice nisam viđala uopšte, izašao mi neki osip po laktovima i kolenima, dobila stomačni virus i posle 5 meseci sam rekla sebi: nije profesorka književnosti za fakture, nije, ma koliko se trudila. Bar sad mogu sebi da kažem da sam tu ideju o "normalnom" poslu ostavila daleko iza sebe, manula sam se osećaja krivice i sad stvarno znam - nema kompromisa sa ovim što sam. Nema. Draže mi je pisanje i frilensovanje od bilo kog, nazovi "normalnog" posla.
    Tebe je vasiona zaštitila, pa nisi morala 5 meseci da živiš u iluziji i da se mučiš bezveze, veruj mi. :)
    Srećna ti ova Nova godina!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti. Utešno je znati da nisam jedina. Ovih dana, kada nikako ne mogu da ubodem posao, pitam se da li sam pogrešila... Ovo mi je došlo kao Andol za samopouzdanje.

      Избриши