KAKVA JE VEZA IZMEĐU PROLEĆNOG UMORA I PROLEĆNOG ČIŠĆENJA

11:25 Blaženka Vesić 0 Comments

Kako dođe proleće tako su mediji puni naslova o prolećnom čišćenju i prolećnom umoru. Čak i Sunđer Bob ima epizodu u kojoj uključi onog svog puža da radi kao paročistač i oglanca celu kuću jer je, jebote, stiglo proleće. Sećam se da su i reklame sredstava za čišćenje imale tu priču.

Ajd' iskreno žene, jel' se vi stvarno, kad dođe proleće, mahnito hvatate za krpu i metlu i fanatično čistite kuću, ili je održavate i tokom zime?

Ukoliko napade urednosti dobijate na proleće, nije ni čudo što vas onda dokači i ovaj drugi prolećni problem - prolećni umor!
prolećno čišćenje

Lepši način da zaradite prolećni umor


Za razliku od onih žena koje proleće koriste za druženje sa krpom, ja lepo vreme koristim za šetnju. Život na periferiji grada može imati svojih prednosti, a o manama da ne pričam.Gledajmo svet sa vedrije strane. Moj sin i ja standardno idemo na "obližnje" ljuljaške kada je lepo vreme. Ove godine smo ustanovili da su polomljene. Nisu u pitanju samo ove sprave za decu na periferiji grada. Iz momenta mogu da vam nabrojim barem 5 osakaćenih dečijih igrališta u Kragujevcu (napomena gradonačelniku: Jeb'o te Diznilend u Kragujevcu! Aj' majke ti ili tate, iskamči im neki dinar za dečija igrališta u koja se ne plaća ulaz!)

Pošto ljuljaške nisu  imale dasku na koju treba da se sedne, pošto je dotično igralište  prošle godine zaraslo u travuljinu do kolena (mojih - detetu dakle do ramena) i pošto sam imala prilike da detetu pokažem kako izgleda živa zmija, jasno vam je koliko dece i roditelja možete da nađete na tom mestu. Zato smo jedno popodne rešili da odemo u avanturu.

Kada živiš ne periferiji, ne treba ti više od 15 minuta da se nađeš u šumi. Prva dva dana zaprepastila sam se koliko ne poznajem kraj u kojem živim. Treći dan, pošto smo videli da moj sin muški izdržava duge šetnje, odvažili smo se da odemo u Eko park Ilina voda. Što je, sa četvorogodišnjim detetom u društvu, 45 minuta šetnje u jednom pravcu.

Najkraći put od moje kuće do ovog parka vodi kroz šumu Košutnjak. Pošto komunalna pravila više ne dozvoljavaju držanje koza, ovaca i krava na periferiji grada, šumske staze koju su ranije bile uredno obrštene sada su zarasle. Jedva ubodosmo neku stazu, a sama šuma liči na deponiju među čijim smećem dominiraju stari dušeci i kondomi.

Boreći se tako sa granama, stigli smo do  mesta na kojem sam se na trenutak osetila kao da sam u Černobilu - do  zapuštenog motela "Košutnjak". Kažu da je nekada ovaj motel bio prava oaza. Ja se sećam de je još devedestih iz njega tutnjala neka muzika. Nekada davno izgledao je ovako:


Danas motel "Košutnjak" u Kragujevcu izgleda ovako:
motel "Košutnjak"
bungalovi pored motela
unutrašnjost motela "Košutnjak"
veliki bazen
mali bazen (naopako gledano)

A ovako izgleda Černobil. Isto, drveće, šuma i pustoš!



Već sam danima pod utiskom ove ruševine . Jer,  po broju kondoma u okolnoj šumi, verujem da bi njegova obnova  imala svoju svrhu.
Nažalost, ovo nije jedini ugostiteljski objekat u Srbiji koji je prepušten propadanju. Istu sudbinu ima recimo i hotel "Smederevo" i još ko zna koliko hotela u Srbiji.
hotel "Smederevo". Izvor "Politika"

Elem, odmah iza Černobila, pardon Košutnjaka, nalazi se Eko park Ilina voda. Ovaj kragujevački park nastao je zalagenjem i upornošću grupe građana koji su prikupili sredstva od mesne zajednice i donatora i napravili mesto kojim Kragujevac danas  može da se ponosi. Pored toga što se može pohvaliti celim ljuljaškama i klackalicama, ima i vrteške,  sprave za vežbanje ozbiljnih ljudi.


 A tu je i ZOO vrt. U njemu verovatno nećete naći zmiju, jer je park uvek besprekorno uređen i pokošen. Ali deca mogu da vide kako izgleda ovca, koza (jer na periferiji grada usled poštovanja komunalnih pravila ne mogu, a još manje to mogu oni što žive u centru grada), kornjača, paun, zec. Ulaz je simboličan, ubacite neki dinar u kutiju za hranu ovim životinjama.





 Ovaj park je pravi pokazatelj kako malo inicijative građana može da učini mnogo. Spomen park Šumarice na drugom kraju grada koji je mnogo veći, poznatiji i priznatiji, celo prošlo leto bio je u ogromnoj travi. Izuzev dela oko glavnog spomenika, do kojeg je jedino moglo da se dođe asfaltom. Pešačke stazice su se izgubile. Pretpostavljam da je razlog za to bilo nedovoljno novca za košenje trave i radnike "Zelenila".(napomena gradonačelniku: Kragujevac već ima turistički potencijal, koji bi donosio prihod samom gradu, a ne stranim investitorima i graditeljima, samo treba da otvoriš oči i pokosiš!)

Nakon što smo isprobali svaku spravu u Eko parku i zavirili u kavez svake životinje, vratili smo se kući istim putem. Po izlasku iz šume ja sam bila mrtva umorna. Moj sin je i dalje neumorno jurio po ulici.

Koristan način da zaradite prolećni umor


Pored par iscrpljujućih šetnji, ove godine prvi put sam se latila  posla u bašti. Tako sam naučila da koristim ašov i motiku i, majke mi, već dva dana me svaki mišić na telu boli. Još jedan način da zaradite prolećni umor i aktivirate mišiće.

Prolećni  umor, kažu, nastaje kada se organizam koji je faktički bio uspavan i živeo na hrani iz zamrzivača i zimnici (ako toga u Srbiji, jelte, još ima - mislim na pune zamrzivače i špajzove) iznenada susretne sa nabujalom energijom proleća. Jer kao što utiče na celu prirodu, proleće utiče i na ljude. I mi smo, mada to zaboravljamo, deo prirode. Da ga se rešite, preporučiće vam povećan unos sveže hrane i vitamina C i kretanje u cilju detoksifikacije organizma. Iliti čišćenja!

Šta je zapravo prolećno čišćenje?


Prolećno čišćenje je, dragi moji, vezano za prilagođavanje organizma vremenskim uslovima i prirodi. Zapamtite!  Nema veze sa krpom, metlom i sredstvima za čišćenje. To je samo marketinški trik i igra rečima.
Zaista, jel moguće da ste naseli na tu priču?

A ako vam se baš čisti, dohvatite motiku umesto krpe, očistite baštu ako je imate i posadite nešto. Da imate zimi materijala za špajz i za zamrzivač!


0 коментара:

DONACIJA - NAČIN UPISA DETETA U OBDANIŠTE U KRAGUJEVCU

01:30 Blaženka Vesić 10 Comments

Dečija obdaništa u Kragujevcu služe da bi se u njima čuvala deca zaposlenih roditelja. Ni slučajno nemojte pomisliti da možete ili da treba da upišete dete u obdanište zbog sticanja nekih socijalnih veština i edukacije namenjene deci predškolskog uzrasta. Zaboga, pa niste u Švedskoj  ili Norveškoj! Za to vam je u Srbiji dovoljno da dete ide jednu godinu u predškolsko. Taman posla da nam deca posle budu pametna. Sutra kad porastu tražiće da žive normalno, a to je već zaista previše!

Ovo je treća godina kako pokušavam da upišem sina u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca. O tome kako to treba uraditi pisala sam ovde, ali ništa gore nego kad ne slušaš sam sebe. Od vremena kada sam pisala gore pomenuti tekst do danas, neki uslovi su se promenili:

 - Cena obdaništa više nije 11000 dinara već onih zakonskih 20% od realne cene ( što mu dođe da je realna cena za čuvanje jednog deteta oko 18000 mesečno. Što bi bilo realno samo kada bi vaspitačica dolazila kod mene i čuvala, gledala i hranila samo moje dete umesto još njih 30 pride).
 - Čula sam i da se na jelovniku ponovo pojavilo meso.


Ono što je ostalo isto jeste kriterijum upisa u obdanište koji važi i ove godine.

Možete maštati o upisu deteta u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" u Kragujevcu samo ako se oba roditelja deteta vode kao zaposlena. Ako radite na crno, nemate nikakve šanse. 

Sama zapolsenost nije dovoljna. Najčešće je jedino potrebno da imate dobru vezu. A ako nemate vezu - nema veze (logično, zar ne!) Ustanova za decu "Nada Naumović" prima i donacije!

donacija za upis u obdanište


Kako dati donaciju radi upisa deteta u obdanište?


 Sigurno sam na moje pitanje " Kako si bre uspeo/la da ubaciš dete u obdanište?" barem 20 puta čula odgovor: " E pa dao/la sam donaciju".

Da se razumemo - nije u pitanju nikakva humanitarna akcija. U pitanju je maskiranje onoga što mi obično nazivamo "mito". Na ovaj način doniraju se usisivači, šporeti, zavese...Kažu, samo odeš tamo i kažeš da želiš da daš donaciju i odmah nađu slobodno mesto za dete u obdaništu. Ali ja neću! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! A pošto sam takva (nehumana moglo bi se reći), primenila sam drugu taktiku. Iz koje sam samo naučila sledeće:

Zašto ne treba da pišete molbe za prijem (po bilo kom osnovu)?


Pre izvesnog vremena počela sam da vodim dete u privatno obdanište. To je još skuplja varijanta, ali mi smo se ograničili na jednom nedeljno, čisto da moj sin bude u kontaktu sa vršnjacima. Njegove govorne veštine malo zaostaju, ali vršnjačko druženje učinilo je čudo.  Moj sin je odjednom postao zainteresovan za pričanje.

Ohrabren tim rezultatom moj suprug ode u Ustanovu za decu " Nada Naumović" da vidi da li je moguće da upišemo dete u obdanište zarad njegovog bržeg i boljeg napretka. Rekoše mu da napišemo molbu, da donesemo preporuku logopeda da bi vršnjačko druženje bilo neophodno i da očekujemo odgovor najkasnije za 15 dana u pismenoj formi na kućnu adresu. Posle toga se formira komisija koja utvrđuje da li je to baš tako ili se mi foliramo.

Pored preporuke logopeda imali smo i preporuku somatopeda. Sve je uredno priloženo pre 2 meseca. To je, majke mi, mnogo više nego 15 dana!  Nekoliko puta sam svraćala da vidim šta je sa predmetom. Odgovori su bili iz ovog spektra:
- " Dobićete odgovor"
-  "Direktorka nije tu trenutno"
- "Od ponedeljka "  (a nisam, majke mi, pitala kada će na dijetu)
A naravno, bilo je i prebacivanja nadležnosti. Lopta je išla od službe za prijem dece do psihologa, a ona je dobacila do direktorke. A meni , da izvinete dopizdelo to dobacivanje (ja sam, bre, operisana od sporta i igranja između dve vatre) pa pozvah direktorku. Da li sam razgovarala sa njom ili sa njenom skretaricom, pojma nemam.Objasnim da sam predala molbu i dokumenta, da povileneh čekajući odgovor (a poštar donosi samo račune, šećer mi skoči kad ga vidim), da sam dobila usmeni telefonski odgovor od psihologa da se trenutno ne vrši prijem dece jer nema mesta i da treba da se obratim njoj.

Možda je trebalo da se obratim sa "Ja želim da dam donaciju" i snimam razgovor pa trubim o tome gde stignem i ucenjujem. Ali ja nisam! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! Ja sam glupača samo rekla da smatram da tamo gde se nađe mesto viška za neku decu koja imaju vezu , može da se nađe i jedno mesto za dete kojem je to stvarno potrebno. Istog popodneva dobila sam poziv i odgovor da će sledeće nedelje biti sazvana komisija.

Da li treba da napomenem da je od tada prošlo mesec dana?

Komisija nije sazvana,  niko nije kontaktirao, a još manje poslao pismeni odgovor na moju molbu.

Čudno mere vreme u toj ustanovi.Pitam se ponekad kako onda sastavljaju obračune!

U Ustanovi za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca  ja sam primetila 5 kancelarijskih prostorija. Pretpostavljam da je svaka opremljena sa računarom, a gotovo sam sigurna da imaju i štampač. Ono što im nedostaje jeste osnovna kultura i stručni kadar koji zna da upotrebljava "Word", sroči dve- tri smislene rečenice , odštampa papir i pošalje ga na moju adresu.

Ma ne treba ni dve- tri rečenice. Da su napisali "Jebi se  nadobudna gospođo Vesić" bilo bi mi lakše. Dali bi mi do znanja da su razmatrali moj predmet. Ako sam ja mogla da se potrudim da sročim molbu, vodim dete na tretmane i donesem pismene preporuke napisane na uputima za specijalistički pregled, valjda je pristojno da dobijem pismeni odgovor. Pogotovo ako je obećan!

Da rezimiramo...

 Dragi roditelji, vi koji se interesujete za upis deteta u obdanište u Kragujevcu . Uslovi za upis deteta i ove godine su nepromenjeni. Potrebno vam je:
- Dobra veza
- Glava bez glupih principa koji će vas ograničavati i moralno sputavati da ponudite mito donaciju.
- Nešto malo papirologije
Ja planiram ovih dana da odem još jednom da vidim šta je sa mojom molbom i mojim odgovorom. I planiram da im ponesem poklone, bez obavezivanja da uzvrate slobodnim mestom u obdaništu. Zaboga, to je poklon, a ne donacija!

Mislim da bi idealno bilo da im poklonim kalendar!

kalendar



10 коментара: