6 STVARI KOJE MOŽETE NAPRAVITI OD BRAŠNA I VODE

08:10 Blaženka Vesić 15 Comments

Postoji bezbroj situacija kada vam zatreba da znate šta napraviti samo od brašna i vode. Recimo onda kada vam kasni plata 3 meseca (što u Srbiji nije neka retkost), kada ste nahranili 150 ljudi za porodičnu slavu da biste pokazali kako imate i kako ste dobri domaćini (bez obzira što posle nećete moći od toga da se oporavite finansijski 2 meseca) ili onda kada leti dođete sa mora koje ste platili na 15 rata i 5 čekova.

Svojevremeno sam na jednom  kragujevačkom portalu pročitala  kako su iz ovdašnjeg Eko-parka ukradene životinje - najverovatnije da bi završile na ražnju. Da pojasnim, Eko-park Ilina voda u Kragujevcu nema žirafe i slonove, već samo one domaće živuljke - ovce, svinje, ćurke, piliće, zečeve...Valjda jer su jeftinije, ne zato što su jestive. Kažu nadležni da su ove životinje uglavnom nestajale pred velike praznike poput Uskrsa ili Đurđevdana. Ono što sam ja lično primetila jeste deficit dve kornjače u odnosu na prošlu godinu. Nisam sigurna da li su uginule ili su završile kao obrok (Šta može da se spremi od kornjače? Supa?)

 Pored ovog deficita, jasno je svima, imamo suficit gladnih građana. Što, jelte, dovodi do toga da po obrok odu u tuđi podrum ili u zoološki vrt, ili na obližnju deponiju po torte.

Pre izvesnog vremena pisala sam o tome kako preživeti sa jednom platom, a da ne kradete.  Ono što sam zapravo htela sa tim postom, jeste da vidim koliko će čitalaca ovakva tema dovesti na moj blog . Pošto sam videla da ima sporadičnih slučajeva, a još uvek nismo naučili da živimo samo od vazduha, shvatila sam da nije na odmet da podelim mudrost šta sve možete napraviti od brašna i vode (jer računam da bar toga u svakoj kući ima).

Dakle, da ne biste tražili način da maznete jagnje ili svinjče iz zoološkog vrta, ili ne daj Bože žirafu ili slona, nije na odmet da pročitate koristan nastavak teksta.


Kako napraviti obrok ni od čega?

šta napraviti od brašna i vode


Dobro, nije baš ni od čega! Toga ima samo u onoj bajci "Lončiću kuvaj", pa on sam kuva neku kašu. Jes' da mu nije neki jelovnik, ali kad si gladan i lenj i to je super! (Pod dubokim utiskom ove priče često kažem sudovima u sudoperi "Sudovi, sudovi, operite se sami!" ili klečim ispred šporeta i garava do lakata zapomažem "Molim te, založi se! Molim te, založi se". Ne uspeva!) Ali ovo možete da napravite pomoću brašna vode i minimalno drugih sastojaka.


Krpice sa zeljem 

(pri tome mislim na kupus a ne na divlje zelje  ni blitvu , ali se u mojoj kući ovo uvek ovako zvalo). Da biste spremili ovaj specijalitet potrebno vam je pored brašna i vode i malo kupusa, crnog luka i bibera. Od brašna i vode umesite najtvrđe moguće testo. Ono će da glumi makarone.Rastanjite ga najviše što možete, isecite na kvadratiće veličine 2x2 cm (otprilike, ne treba vam lenjir) i skuvajte u provreloj, slanoj vodi dok ne počnu da plivaju. 
Krpice se inače prave i sa dodatkom jaja, ali ako vam je jaje luksuz, vi isfolirajte da volite da postite. 

Ovde je veoma bitno da ne preterujete sa kuvanjem, jer ako se prekuvaju, krpice koje su napravljene samo od brašna i vode, vrlo lako mogu postati kašaste. 

Crni luk, sitno iseckan kupus i biber propržite na ulju.Kad sve to lepo ispusti svoje sokove, dodajte u to proceđene krpice i promešajte. 

Naposletku, probajte da stavite i ono što zovemo zelje pa javite utiske.

Posne palačinke


Kao i kod krpica, i ovde su jaja poželjan sastojak, ali čega nema bez njega se posti.
Dakle, testo za palačinke umutite od brašna i vode. Ovde je veoma bitno imati dobar teflonski ili keramički tiganj, jedan od onih na kojima možete da "ispržite" krompiriće ili jaje na oko bez ulja ( jer kajgana je bez ulja iz nekog razloga neizvodljiva). Na isti način ispržite i posne palačinke, nećemo se rasipati sa uljem zaboga!. Ako nemate džem da ih filujete, o kremu i ne maštamo ovom prilikom, ne treba da idete u komšijin špajz. Dobre su i samo sa šećerom!

Pita od domaćih kora 


Kako sa čim? Pa prazna! Kad može da se po pekarama prodaje prazan burek, zašto biste se vi ustručavali da spremite praznu pitu. 

Za testo vam je potrebno da umesite 500g brašna sa 300 vode i kašičicom soli. Potrebno vam je i malo ulja za podmazivanje. Testo treba da odstoji 20 minuta, pa da se premesi u manje jufke koje se lepo zamaste (ili samo malo, jer vodite računa o liniji). Jufke se posle sledećih 20 minuta razvlače u kore. Za to vam je potreban jedan stari pamučni stoljnjak ili čaršaf , može i sa rupom (ukoliko ste već došli do tog stadijuma da ste doguglali do ovog teksta, sigurna sam da imate pregršt takvih, a manjak novih) ili muž koji je profesionalni burek majstor (imam taj primerak - bez rupe). 

Ako nemate majstora, testo lagano razvalčite po krajevima do granice pucanja. Slično kao kad razvlačite platu do sledeće. Dok ne puknete na neki neplanirani trošak! Zamastite, nafilujte ako imate sa čim (recimo jaje i malo sira ili gore pomenuto zelje, a može i kupus). Podignite jedan kraj čaršafa i zarolajte koru u rolat. Pojma nemam na kojoj temperaturi se peče, rerna mi ima falinku pa ili obigravam oko nje ili pečem dok ne osetim miris na zagorelo!

Ajnpren supa


Ovo je dobar način da napravite čorbast obrok ni od čega. Istina, za nju vam je pored brašna i vode potrebno jaje.Ali jedno!  Na malo ulja ili masti propržite jednu dobro punu kašiku brašna, dok ne porumeni ( nikad mi nije bio jasan ovaj termin - rumeno za nešto što je braon brate mili. Nije isto, recimo,dobiti na suncu bakarnu boju, bronzani ten i porumeneti kao rak). Tada dodajte litar vode i so. Kada provri, razbijte unutra jedno jaje i ludački promešajte da ga ima što više. Začinite sa malo kima, ako imate. 



Napravite zanimljivu igračku za decu


Dobro, teško da ćete od brašna i vode napraviti Lego kocke, lutku koja hoda, priča, piški i kaki, ali možete da napravite jeftinu zabavu za dokonu decu.

Plastelin


Umesite 2 čaše brašna, 1 čašu soli, 1/3 čaše vode, malo ulja. Testo obojite temperama ili prehrambenom bojom (kesica je možda 10-ak dinara) i dobili ste jestivu zamenu za plastelin. Da, pod uslovom da niste koristili tempere.Mada, i u hrani koju kupujete možete naći koješta. 

Napravite lepak za papir


 Za to vam je potrebna 1 čaša brašna, 4 čaše vode i kašičica soli. Brašno i so razmutite u vodi dok ne dobijete glatku smesu i kuvajte na laganoj vatri do ključanja. Dobijete nešto slično pudingu. Ili bešamel, bez masnoće i mleka. Jestivo je, ali kao što sam gore navela, postoje i ukusnije stvari koje možete napraviti od brašna i vode. Ovo ipak upotrebite kao lepak za papir.

Ja sam ovakvu smesu koristila za pravljenje pinjate za dečiji rođendan. Smesa se nanese na naduvan balon, a na nju se lepe trake od novinskog papira. Ta osnova se posle ukrašava sa krep papirom da napavite pinjatu. Kada se lepak osuši i stvrdne, izbušite balon. 

Ukoliko balon oblepite papirnim maramicama (valjda može i beli toalet papir) možete dobiti i dobru osnovu za luster. Belo već možete da ukrasite po želji. 


Postoje mnoge druge stvari  koje možete prekriti ovim lepkom i novinskim papirom i upotrebite ih kao kalup. Posle ih ofarbate. Recimo, možete da napravite maske.



Maske  nosite  kada idete da potražite obrok u zoološkom vrtu, kada želite da odete do supermarketa da pojedete nešto i ostavite praznu ambalažu ili da ukradete nečiju zimnicu.

Ipak, nošena u ove svrhe, maska ima i svoje rizike. Nisam isprobala, ali kažu da ima loše posledice po obraz. Čisto sumnjam da je zbog brašna i vode.

15 коментара:

ZAŠTO SE GLUPOST U ŽIVOTU PONEKAD ISPLATI

12:55 Blaženka Vesić 22 Comments

Ko zna koliko stvari u životu sam propustila zbog izgovora "Glupo mi je!", A da ne pričam o drugim izgovorima koje vadim kao keca iz rukava kada nešto ne mogu da uradim. Recimo onaj "Nemam vremena".

Onog trenutka  kada dođeš u situaciju da ti je život pun gluposti na koje ne možeš da utičeš, shvatiš kako ništa nije glupo. I kako su zapravo neke situacije možda i prilike u životu, kojima smo onako iz gluposti, zatvorili vrata ispred nosa.

Zašto treba da uradite nešto glupo u životu?

skok u nepoznato


Nema još ni punih godinu dana kako sam, ne bih li pokrenula cirkulaciju u nogama i sprečila atrofiju mišića usled konstantog sedenja, rešila da idem na zumbu. Da, iako mi je bilo glupo! Jer ja možda nemam dve leve noge i dve leve ruke (zapravo sam izraziti dešnjak i levu stranu imam samo radi estetike i simetrije na telu), ali svakako imam poteškoća da uparim leve i desne ekstremitete i omogućim im da se kreću na određeni način. To je zaista izazov. Nije to pomeram jednu ruku - treba odjednom pomeriti četiri ekstremiteta, što je četvorostruko više posla.

Onda je došao KPF 4 i naša instruktorka je dobila  ideju da izađemo na takmičenje. Jasno vam je da mi je i to bilo glupo. Ali jebote, kad sam se ja u životu takmičila?

 Naš nastup na KPF-u je ispao na brzinu, ali sam imala sasvim dovoljno vremena da se oduzmem od straha. Evo sabiram se već nedelju dana od tog oduzimanja. Sad sam na nuli! I sada slobodno mogu da kažem da je onih 18 sati , koje sam provela u bolovima na prvom porođaju,  prošlo u trenu naspram ovih nekoliko minuta. Ovo je bila večnost!

Ja jednostavno nisam tip koji voli da se manifestuje. Sreća pa su me zaslepeli oni reflektori i nisam videla koliko je ljudi gledalo naše glupiranje sa tribina - garant bih se zaledila. Ovako sam se ipak pomerala i hvatala korak. Doduše  izgledalo je kao da sam sveže izašla iz rehabilitacionog centra, ali šta sad! Naposletku, sudije i publika ne znaju da nisam.

 Nažalost, reflekori nisu smetali da vidim sudije i njihov kulturni osmeh. Što je u glavi počelo da mi pokreće i razmišljanja.


Misliti i igrati u isti čas baš i nije lako i može da utiče na koncentraciju

Ne znam kako su sudije procenjivale nas. Ja  sam procenila da su oni vrlo stručni i profesionalni. Posle dva dana sedenja i gledanja plesača, ja bih svakako na njihovom mestu počela da zevam! Ovi su se pravili da gledaju sa interesovanjem.

Negde iza sudija videla sam našu instruktorku kako  maše i skače, obučena u svečanu crnu haljinu i svesrdno nas podržava. Ludača!  Njoj je zabavno da nas gleda, a ja treba da savladam svoje ruke i noge pred gomilom ljudi i po'vatam kad šta treba da uradim! Još me dekoncentriše! E baš joj je trenutak da se veseli.(Evo me krećem da razmišljam umesto da igram k'o čovek. Još da počnem da se smejem bez razloga kao i uvek kada to ne treba da se radi i sve ću da userem). Bolje da sedi u nekom ćošku, gricka nokte i moli Boga da nešto ne zajebemo. Bio je već skoro kraj koreografije kada sam ukapirala da nam ona zapravo pokazuje koji je potez sledeći. E jebi ga! Ko je to mogao da provali u onoj frci.

I umorila sam se, brate mili! Ceo dan se vučem po tribinima, čekajući prvo ćerkin nastup pa svoj. A moj sin rešio da me zagreje pred nastup - uz tribine, niz tribine, sa stolice, na stolicu-ruke mi otpadoše! Nije ni čudo što ih jedva pomeram, a onaj deo koreografije sa skakanjem tek sledi.
Bože nikad kraja!
Stigla sam i da nagazim devojku pored mene iako nismo igrale u paru. Jer kad si talenat, onda si talenat! 

I onda dobiješ i medalju za prvo mesto.


medalja za prvo mesto

Ne gledam ja to kao medalju za zumbu!


Ja sam, bre ljudi, pobedila sebe- uradila sam nešto glupo, izašla iz svoje zone komfora! 

Nije da sam ja baš poznata po pametnim potezima u životu. Recimo, dešava mi se da se zaletim u ekstra čista zatvorena staklena vrata ili da dete pošaljem u obdanište sa dva para gaća (pa mi ga vrate sa lekcijom za mamu  - "Sledeći put kaži mami da ti obuče samo jedne gaće"). Ili da ,recimo, otvorim vrata pandurima u providnoj spavaćici. Celo leto zbog toga nisu mogli da reše neporazum koji je nastao njihovim nemarom i zvonili su najmanje jednom u 10 dana.

Sada kada sam se sabrala, vidim da sve to čak i nije bilo tako loše! Ha, imam i ja medalju! Od koje sam doduše dobila i mamurluk sutradan, kada sam se ohladila. Ali,glupost se definitivno isplati!

Kada smo kod gluposti, ovaj moj blog i deljenje ovih mojih tekstova je još jedan biser koji sam nanizala na moju ogrlicu gluposti.Ja volim da piskaram, ali podeliti to sa drugim ljudima, znanim i neznanim - pojma nemate  koliko mi je bilo glupo! Sa druge strane, da nisam podelila svoje tekstove na društvenim mrežama teško da bi iko ikad došao na moj blog. A niko, baš niko, nije rekao da je ono što pišem glupo. Reakcije su zapravo sasvim suprotne (Napomena: Smrtno mi je glupo da se sama hvalim, ali je bitno zbog poente teksta).


Šta je zapravo glupo (i šta je poenta teksta)?


Bilo je na ovo moje zumbanje  i podsmešljivih reakcija, posebno na pomen takmičenja.  A zar sam uradila nešto čega treba da se stidim pa treba da mi bude glupo?

Znate li šta je zapravo glupo?

- Pojesti punu kašiku cimeta
- Skočiti iz aviona bez padobrana
- Pokušati proći kroz zatvorena vrata (isprobano)
- Voziti levom stranom prometne saobraćajnice
- Staviti prst u struju
- Verovati da ćete istopiti salo na stomaku ako pijete limunadu
- Verovati da će vam Bog kazniti pretke i potomke ako operete veš na crveno slovo
- Gledati porno reality programe (čak ni učestvovanje nije toliko glupo jer donosi korist)
- Slikati se 70 puta dnevno u ogledalu svog WC-a i postaviti slike na društvene mreže
- Život u Srbiji, sam po sebi

Jasno sad?

Postoje i one stvari u životu koje volimo, a plašimo se da ih uradimo jer mislimo da ćemo ispasti glupi. A zapravo, bar iz ova dva moja primera, jasno je da smo svojim oklevanjem zatvorili vrata mogućnosti da nam se desi nešto lepo. Eto razloga da preispitate sebe uradite neku takvu glupost u životu. Naposletku, možda se isplati! Jedno iskustvo više u životu...




22 коментара: