KAKO NAPISATI PRIJAVU ZA POSAO NA UPWORK-U

18:08 Blaženka Vesić 1 Comments


Želite da se oprobate kao freelancer na Upworku? Onda ovo morate znati.

Započela sam seriju ovih tekstova sa namerom da ljudima koji znaju engleski i umeju da napišu tekst na neku zadatu temu, pokažem da se preko interneta može unovčiti to znanje. Uz malo učenja i rada na sebi, naravno. Zapravo, nisam ni slutila da će to biti serija tekstova na temu zarade od pisanja na internetu - trebalo je da bude jedan koristan predlog za preživljavanje. Iako ja nemam neko neverovatno bogato iskustvo, vidim da je i to što imam ljudima od koristi. 

Ukoliko vam nije jasno šta je Upwork i o čemu pričam, preskočite ovaj tekst i krenite ispočetka. Saznajte šta je Upwork i kako da tamo zaradite


kako napisati prijavu za posao


Kako napisati prijavu za posao?


Jedno od najčešćih pitanja koje mi čitaoci postavljaju jeste kako napisati prijavu za posao na Upwork-u. Nije da ja tu imam neku specijalnu magičnu formulu koja uvek uspeva, ali možda mogu da podelim par saveta na tu temu .

1. Koknkurišite za poslove koje umete da uradite. Već sam napominjala da ja ne konkurišem na baš sve što se nudi , već gledam da to bude neka tema o kojoj umem da pišem. Uglavnom su to teme o roditeljstvu, zdravlju, sreći, porodici, motivaciji... teme koje se tiču ljudi. Potpuno sam nesposobna da napišem pregled nekog proizvoda i njegove karakteristike. Jednom je tako trebalo da pišem o nekom automobilu. Dobila sam od klijenta i linkove koje je trebalo samo da prepričam. Ne vredi. Ja automobile razlikujem po boji i po broju vrata. Koji pogon ima, način ubrizgavanja, kako mu je sklepan motor i koliko troši  goriva i druge stvari ispod haube za mene su misterija. Ja još uvek verujem da to rade mali ljudi. Ali mogu vam napisati sjajan tekst o međuljudskim odnosima i načinu života tih ljudi, kao i o njihovom zdravlju. 

2. Ne gnjavite sa uvodom. Kao što tekst treba da ima uvod, razradu i zaključak, tako i vaša prijava treba da ima to isto. U uvodu stavite do znanja da ste zainteresovani za rad i da imate iskustvo u sličnim poslovima. Poslodavcu ne treba cela strana o tome zašto ste vi zainteresovani za posao. Mislim, super je biti motivisan i pokazati to poslodavcu, ali da se razumemo - tu smo zbog novca, a ne da se šlihtamo.  Zarad motivacije druge vrste može se  raditi i bez Upwork-a.

3. Dobro pročitajte opis posla i stavite do znanja da ste ga pročitali. Neki klijenti detaljno opišu šta im treba, navedu teme, broj reči, pošalju slične primere.  To je super, jer onda znate da li to zaista umete da uradite ili ne. Vrlo često na kraju teksta ostave zahtev da svoje motivaciono pismo započnete sa nekom konkretnom frazom ili da upotrebite neku određenu reč. Neki se potpišu na  kraju ili predstave na samom početku. U  takvim slučajevima ja obavezno navedem traženu reč, ili oslovim potencijalnog klijenta sa imenom koje je u potpisu. To je prvi korak kojim stavljam do znanja da sam pročitala opis posla. 
Ostatak rešavam postepno, kao zadatak iz matematike (ja sam vam od onih maloumnih koji ne umeju da urade ništa skraćeno i napamet,  već sve razlažem, a ponešto pretvaram i u slike.... pacijent). 

Znači, otprilike ovako: 


- Ukoliko je navedena tema, stavim do znanja da imam iskustva u pisanju na tu temu i prosledim link ako imam nešto slično. 

Ukoliko nisam pisala o temi, objasnim u jednoj rečenici kako bih je obradila. 

- Ukoliko se traži umetanje linkova i ključnih reči, navedem da  to mogu da uradim (svako može), a da pritom tekst zvuči prirodno i čitljivo (ovo neki ne mogu). 

- Ukoliko se traži poznavanje rada u Wordpress-u navedem da umem to da radim. 

- Ukoliko se insistira na unikatnom tekstu, navedem da sama pišem svoje članke, istražujem i da je moj rad uvek originalan.

- Ukoliko se traže listing članci, napišem ponudu u formi "TOP 10 razloga da me zaposlite"

Dakle, idem redom i potvrđujem da umem da ispunim njihove zahteve.

4. Stavite do znanja zašto se bolji od drugih. Ukoliko nema nekih posebnih zahteva i detaljnog opisa posla, pokušavam da dam razloge zašto sam ja bolja od drugih. Recimo ovako:

- ako se radi o roditeljstvu, napišem da sam majka dvoje dece (ako imate blog o tome, još bolje!) i da sam pisala na tu temu skoro godinu dana.

- Ako se radi o zdravlju, navedem da nisam lekar, ali da sam dobar istraživač i dobar pisac, a njima pisac i treba, a ne lekar koji ne zna da napiše članak (prodajem maglu) Nismo svi stvoreni za sve!

- Vrlo često navedem da volim da čitam i da pišem, da umem da se poigram sa rečima, da imam glavu punu korisnih i beskorisnih informacija koje mogu da upotrebim tokom pisanja (ko nema u glavi, ima na internetu)

-  Stavim do znanja da su moji tekstovi informativni i zanimljivi u isto vreme, da uvek posmatram svoj tekst kroz oči čitalaca, da se trudim da tekst bude vizuelno prihvatljiv i da znam da napišem naslov koji će privući pažnju . 

- Navedem da sam odgovorna, da uvek završavam svoje obaveze na vreme i da su moji poslodavci uvek bili zadavoljni mojim radom, te ih uputim na da pogledaju  moj profil.


5.  Prosledite linkove ka člancima sa svojim imenom. Znači, da bi poslodavac ocenio vaš stil pisanja ostavite link ka svojim online člancima (čime dokazujete da imate iskustvo). Ja imam gomilu članka online koji su pisani za druge i iza kojih ne stoji moje ime. Potpuno mi je bezveze da postavim link ka takvom članku ako piše da ga je  napisao neki David ili Mary. 

Imam nekoliko članaka koji su pod mojim imenom (znači mogu ih nabrojati na prste) i njih koristim u te svrhe. Ukoliko ih nemate, otvaranje bloga nije neka mudrost, zar ne?  A postoje i mesta na kojima možete besplatno objaviti svoj članak, recimo http://ezinearticles.com.

   6. Ponudite besplatan test. Ukoliko nemate da ponudite primere (mada treba da imate makar u portfoliu), ponudite  klijentu da vas testira jednim člankom - besplatno. Naravno, uz to ponudite i kratak rok  u kojem ćete test odraditi i neki manji broj reči.

  7. Ponudite svoju cenu. To već zavisi samo od vas i od  toga za koji novac ste spremni da radite. Nije nužno da uvek navedete cenu. U nekim slučajevima, ako se to baš izričito ne traži, možda je bolje o ceni pregovarati kasnije i u motivacionom pismu dati sve od sebe da zaintrigirate poslodavca da vas kontaktira.


Šta ne treba da piše u vašoj prijavi za posao


 Ne postoji neko pravilo po kojem se piše prijava. Ima par pravila o tome šta ne treba da radite:  

- Ne šaljite klasičan CV. Poslednje što vašeg klijenta zanima jeste da li ste diplomirali ekonomiju na Megatrendu ili radili negde kao poslovođa, ako im treba pisac. Još manje ih zanima koje ste godište i vaš bračni status. To nikad ne ide ni u jedan CV, čak ni kada tražite posao u Srbiji! Ne zamarajte sa vašim ostalim veštinama, ukoliko nisu vezane za pisanje (ili drugu uslugu koju nudite)

Ne pominjite da vam engleski nije savršen - videće već u pismu. Osvojite posao, pa ih šarmirajte svojim stilom pisanja, detaljnim istraživanjem i slično. To ne znači da engleski može da bude loš, već da male nesavršenosti mogu da se provuku kroz prste. Usput, ako gramatika zaškripi, od koristi vam mogu biti ovi alati za englesku gramatiku

- Ne obećavajte ono što ne možete da uradite - recimo gramatički savršen, dobro istražen i kvalitetan tekst za sat vremena. Ili 15 takvih dnevno! Ako dobro istražujem, samo za to mi treba sat vremena.Još sat mi treba da to napravim u zaista kvalitetan tekst. A gramatički savršen je kod mene nemoguć ( možda sam i u zabludi - neću znati dok ne upoznam nekoga kome je engleski maternji jezik)


I na kraju, da bih vam stavila do znanja kako pojedine prijave ne treba da izgledaju, evo par primera koje sam dobila na jedan moj posao u kojem sam tražila 5 članaka o roditeljstvu i podizanju zdrave dece (da, opis posla je bio baš takav) 

"A+ WRITER HERE ----- Ready to start this work, expect HIGH QUALITY from me. Looking Forward......Thank you!"  (Mislim, znam da nisam uložila napor u opis posla, ali ovaj se baš nije potrudio. Ovo mu dođe kao da je hteo da četujemo)
 "hey if you need quality work then do contact to me your articles will be free of plagiarism risks and with no grammatical mistakes too.!! thanks LS Info tech" (Ovi se nisu potrudili ni oko velikog slova na početku rečenice)
"I want $2.5 for 500 words Hello, I like your project. I agree with your terms and conditions related to your Articles. I have a good experience in article writing. If you decided to work with me then I will provide an excellent work quality with minimum time duration. If you want to see my articles please check my portfolio and reviews. Would love to further talk about this task and your accurate prerequisites. I am certain I can give you first rate material that will fit your needs. I pride my work on being Proficient, of the most noteworthy quality and constantly conveyed on time. Regards Softech Infinite Solution" (prvo cena, pa onda zdravo! Garant pojma nema o čemu treba da piše, nije čitao i ovo šalje svima)
Hi, I have modest writing skills and am currently writing articles for a website.And since i am in the flow of writing i could write few more as well.I have little experience and hence am charging low. Thanks and Regards Subhash bhatt" (ja možda nisam neki ekspert za engleski, i glupo zvuči da solim pamet o tome, ali " I" ide velikim slovom)
Bir öneri henüz sağlanmadı" (Stvarno?!)
soy buen escritor y puedo escribir acerca de como criar niños sanos, espero el trabajo y la respuesta" (Ma šta mi reče!!!!)

 Par saveta za prvi posao


Najteže je doći do tog prvog posla i prve ocene. Ali možda ovih par saveta može da vam bude od koristi.

- Ukoliko šaljete ponudu za prvi posao, možda nije loše odraditi ga samo za dobru ocenu, jer će dobra ocena da vam otvori više vrata. U tom slučaju tražite male projekte, a ne dugoročan angažman. Osim toga, ciljajte na one klijente koji su novi kao poslodavci i koji nemaju mnogo iskustva, kao što nemate ni vi kao freelancer. Možda su (a nije pravilo) manje zahtevni. 

- Ne odustajte, jer nekad vam se klijent može javiti i posle nekoliko meseci. Ja sam mesec dana samo proučavala i slala u prazno, dok nisam dobila prvi posao koji sam odradila za 3$ i odličnu ocenu (neki prevod). 

- Napravite plan. Pošaljite jednu ili dve dobre prijave dnevno, na poslove koji su zaista za vas, umesto da šaljete 10 ponuda na dan koje su loše napisane. Osim toga, tako ćete za 3 dana ostati bez mogućnosti da šaljete prijave, a pravi posao možda naiđe baš  tad.

- Budite realni sa cenom. Ne možete da očekujete veliku cenu ako nemate iskustva, ni odgovarajuću školu. Na Upworku gradite svoj profil i karijeru postepeno i povećavate svoju cenu rada, onako kako se povećavaju vaše veštine i iskustvo. 



Nemojte da mislite da ćete odraditi sat vremena u pidžami i plivati u novcu. Ovo je posao kao i svaki drugi - mora da se zapne. 

Zaključak


Kao što rekoh, i motivaciono pismo treba da ima uvod, razradu i zaključak. Ja na kraju motivacionog pisma ja uvek navedem nešto prepotentno tipa: " Znam da sam najbolji freelancer za vas, pa ako i Vi  tako mislite, kontaktirajte me" (ili neka slična varijacija na temu) - sa naglaskom na  "znam" jer time pokazujem da sam sigurna u sebe, više nego ako napišem da "mislim" da sam najbolja. Mnogo puta su mi poslodavci rekli da ih je privukla moja samouverenost. 

Dakle, samo napred, hvalite se iako hvalisanje nije sjajna karakterna osobina. Kod ovakve vrste posla, to se isplati! Ali sažmite to na ono što je poslodavcu bitno. I ispoštujte formu: Uvod, razrada i zaključak.

1 коментара:

BLOG I BLOGOVANJE IZ MOG UGLA

08:07 Blaženka Vesić 22 Comments

Zašto Vi pišete blog? Ova blog- igrica u koju me uključila Jelena mogla  bi bolje da  predstavi i mene, odnosno blog iz mog ugla.

Zašto ljudi pišu  blog?


Koliko ljudi, toliko čudi, pa toliko i blogova i motivacija. Uglavnom, iz svakog bloga se jasno vidi motiv.

- Jedni žele da pametuju i da njihovo mišljenje bude poznato  prepoznato širom interneta, a FB statusi ne dozvoljavaju dovoljno kreativnosti.

- Drugi žele da zarade (a većina od njih pojma nema kako je to težak posao sa punim radnim vremenom). O tome kako se to radi i ne radi pisala sam u tekstu: Kako zaraditi od bloga

- Treći žele na taj način da podele neko svoje znanje i pomognu drugima.

- Četvrti vole da pišu i žele da podele svoja dela sa drugima.

Bilo kako bilo, jedno je sigurno - ljudi pišu da bi bili čitani! 

Kako sam počela da pišem blog?



Ja sam u svet blogovanja zalutala još 2007. godine, na nekom drugom mestu i pod nekim drugim imenom. Prvo zbog toga što sam ostavila višegodišnje konzumiranje cigareta. Jes' da nisam bila neki strastveni pušač, ali u trenucima dokolice sam trošila cigarete. Uglavnom kad ne bih znala šta ću sa rukama. Onda sam ukapirala da, kada su mi pažnja i ruke angažovane nečim, nemam ama baš nikakvu potrebu za cigaretom. Sada bi me bilo sramota tih tekstova. Bili su nezreli i glupi. Ali eto, rešila sam se jedne potrebe i stvorila drugu!

Ovde sam se naselila u nameri da napravim blog koji bi bio dokaz potencijalnim poslodavcima naUpworku i Elance-u da sam ja bloger, pa makar i na njima nepoznatom jeziku. To je bio osnovni motiv otvaranja, ali su stvari krenule drugim tokom. Da, ima par tekstova na kojima sam isprobavala upotrebu ključnih reči i slične stvari i ne mogu da kažem da nisam ništa naučila o blogovanju. Međutim, malo sam se zanela usvom pisanju i ovaj blog baš i nije neki reprezentativni primer za posao. Naime, u vreme otvaranja bloga  pod ruke su mi dolazili silni ženski časopisi pa sam ja htela da napravim blog koji bi dao savete normalnoj ženi koja živi, (pardon, preživljava) u Srbiji, i koja skupe krpice i šminku može da gleda na slikama ili da kupuje na 16 mesečnih rata. Iako neki moj i tekstovi izgledaju kao zajebancija i sarkazam, mislim da  nisu ništa manje korisni od onih koji se mogu naći u prosečnom ženskom časopisu. Ako ništa drugo, izmame osmeh. Kod nekih ljudi i ozbiljnu brigu. Nije važno kakva je reakcija, važno je daljudi reaguju i čitaju. Zato i pišemo, zar ne?


Šta me svih ovih godina i dalje drži u blogerskom svetu?


Te davne 2007/8 pobegla sam iz blogerske zajednice u kojoj sam bila jer sam videla da pojedinim ljudima blogovi služe da bi se igrali psihologa, psihijatara i pokušali da odgonetnu ono čuveno školsko pitanje "Šta je pisac time hteo da kaže". Naravno, to nikad nije ono što je na površini i očigledno, već mora da se iskopa nešto mračno - neka bolest, opsesija, kompleks...šta god.

Vratila sam se iz  gore pomenutih razloga.
I zato što volim da pišem.
 I zato što sam u školi uvek imala petice na pismenim radovima iz srpkog. :))))
 Možda zato i što bolujem od nečega, ko zna. Neko će to već da izanalizira! (Analize slobodno napišite u komentar. Sakupljam ih kao nekad salvete. Možda od njih bude nešto korisno- neki dekupaž)

Komentari i reakcije na blog, upoznavanje sa drugim blogerima i njihovim blogovima (virtuelno, za sada), činjenica da sam nekome pomogla svojim tekstom ili savetom, drže me u blogerskom svetu.  I ne planiram da odustajem, već da pustim korenje. 

22 коментара:

ČEP ZA HENDIKEP I STANJE EKOLOŠKE SVESTI U SRBIJI

10:05 Blaženka Vesić 4 Comments

Svi znamo šta je reciklaža. Doduše, samo teorijski. Da bi se ona praktično primenjivala u svakodnevnom životu potrebno je pre svega mnogo više edukacije na ovu temu. Da, i odgovarajući kontejneri u kojima se otpad sortira po sirovinama od kojih je napravljen, kao i dovoljno kulture da se takve stvari ispoštuju.

 Kragujevac, recimo, ne samo da nema takve kontejnere (ima ih sporadično) već čim izađete iz zone užeg centra grada teško da ćete  videti  kontejner uopšte. Dobro nije baš tako, ali kontejner je privilegija samo onih naselja sa zgradama. Ostali moraju da imaju kante. A niko baš nije preterano lud za idejom da ima tri kante u svom dvorištu i da sortira otpad kada mu smeće odvoze jednom nedeljno. Jasno vam je onda gde je tu mesto za svest o reciklaži. O kulturi, bilo kakvoj, da ne pričam . Ide sezona respiratornih problema i šlajma koji se bez pardona (uz dobro nakašljavanje radi boljeg nakupljanja) pljuje na ulici tako da prvo dobro prozviždi pored nečijeg uveta pre nego što padne na asfalt. Nego, nije mi to tema.Samo htedoh reći da nekad neke promene možemo započeti i od sebe. Makar i male.

Šta je "Čep za hendikep"?


Za akciju "Čep za hendikep" čula sam pre par godina, kada je kutija za ostavljanje čepova bila postavljena u školi koju pohađa moje dete. Ova akcija se proširila širom Srbije i ide i pod nazivom "Čepom do osmeha". Suština je ista.


To je akcija koju je pokrenulo Udruženje paraplegičara Banata, a čiji je cilj skupljanje plastičnih čepova sa flaša koji se kasnije menjaju za ortopedska pomagala, odnosno invalidska kolica. Naravno, meni kolica uopšte ne trebaju i nadam se da neće trebati ni meni ni mojima. Ipak, onima kojima trebaju nekada su pravi luksuz. Na ovaj način se omogućava nabavka kolica za one kojima je to potrebno. 

Za jedna kolica potrebno je 6 tona čepova. Mnogo, zar ne? Ali ne i nemoguće i nedostižno, ukoliko imamo malo svesti i savesti. A čepova imamo ih svuda - na šamponima, flašama od jogurta, ulja,  tetrapaka.... Evo slike čepova koje možete sakupljati.



Pomoć nije jedina prednost akcije "Čep za hendikep". Tu je i razvijanje te ekološke svesti. Ovi čepovi se ne odnose u prostu trampu za kolica, već se nose fabrikama za reciklažu plastike koje ih otkupljuju. Ovako stečenim novcem kupuju se kolica.

 Na isti način možemo se odnositi i prema ostatku plastične flaše - ponovo ga upotrebiti.

 Problem je što nema organizovane akcije i ekološke svesti. Tako dobijemo potoke i reke koji bujaju i preplave određeno područje kada pada velika kiša, jer se plastične flaše nagomilaju i  začepe kanal kroz koji voda treba da prođe.

U Hrvatskoj je, recimo, stvar već godinama drugačije regulisana. Za svaku plastičnu flašu (od nedavno su izuzete one od jogurta i mlečnih proizvoda) koju odnesete u prodavnicu dobijete 50 lipa i priznanicu. Zapravo, taj iznos vam se umanjuje od računa u prodavnici. A pročitah negde da veći trgovinsaki centri imaju čak i automate za ove potrebe. 50 lipa (iliti pola  kune)  nije , nešto, reći ćete. Ali evo, moja ujna je recimo sakupljala 10-ak plastičnih flaša i menjala ih za hleb.

Kod nas u Srbiji sa 10 flaša možete napraviti samo gomilu teško razgradivog smeća. Vekovima smo daleko od nekog automata u ove svrhe! A eto, toliko je gladnih koji bi na ovaj način mogli da dođu da kore hleba. Samo treba malo reda i organizacije.

slika odavde


Gde sakupljati čepove?


Ekološku svest, kao i svest o tome da treba da pomažu drugima je najbolje usaditi deci od malih nogu. Zato je dobro da kutije za sakupljanje čepova budu postavljene po obdaništima (kao što i jesu). Klinci  mogu prvo da se kreativno poigraju sa čepovima, zatim da ih svrstavaju po boji i veličini (eto prilike za edukaciju o bojama i oblicima), a zatim ubace u kutije ili u plastične balone od 5 l. Isto mogu da rade i školarci.

 Gde god ima gužve, valjalo bi postaviti ovakvu jednu kutiju u kojoj bi se prikupljali čepovi

To može biti:

- bolnica (u Kragujevcu ćeš da popiješ sigurno litar vode u bolničkoj čekaonici dok dočekaš da se neko smiluje i pregleda te, da ne pominjem silne flaše koje se donose bolesnicima u posetu)

- koncerti i druga kulturna dešavanja (kao što je bilo na Exit-u u Novom Sadu)

- teretane, sportski klubovi (jer svaka fizička aktivnost zahteva konzumiranje vode).

- sale i restorani za slavlja, svadbe, veselja

- domaćinstva




Naravno, kao što rekoh, možete početi sa promenama u životu i od sebe. Pošto je kutija u školi u koju ide moje dete iz nekog razloga "ukinuta", a nisam oduševljena idejom da nosim čepove na trening u naš plesni klub, stavila sam jedan balon od 5 l na terasu i u njega ubacujem čepove. Mi baš i nismo neki potrošači ovakve robe pa ne očekujem da ću biti nešto preterano korisna, ali i malo je dosta ako se mnogo ljudi uključi. Posebno sada kada ide sezona slava. Plastičnog otpada će biti na pretek. Barem onaj manje kabasti  deo,čep, možemo da odvojimo i upotrebimo na korisniji način od pravljenja gomile na deponiji.

Ima, da budemo realni, rešenja i za ovaj drugi deo otpada. Samo smo mi neupućeni jer se o takvim stvarima nedovoljno govori ili govori na pogrešan način. Pa dok se u jednoj Nemačkoj 50% otpada reciklira, našim građanima se o reciklaži i ne priča. Pojam "reciklaža" u Srbiji se vezuje za preturanje po kontejneru.

Šta da radim sa sakupljenim čepovima?


Ukoliko se sad pitate šta da radite sa sakupljenim čepovima i gde da ih odnesete, imam odgovor na to.

-  U akciji učestvuju brojna društva, škole, obdaništa, firme pa možete svoju kolekciju da pridružite njihovoj. Za to će vam trebati malo volje da se raspitate. Ja sam moje čepove  odnela u obdanište.

- Benzinske stanice "MOL" takođe učestvuju u ovoj akciji, pa ako imate neku u vašem gradu, čepove možete odneti i tamo.

- Tu je kurirska služba "City ekspress" i "Balkan express" koja će na vaš poziv doći i odneti čepove koje ste sakupili. Naravno, pre nego što ih pozovete prikupite neku pristojnu količnu. Nemojte očekivati da će doći za 2 čepa!

- U Kragujevcu čepove sakupljaju u Udruženju paraplegičara Šumadije, školama, obdaništima...


 Više o akciji "Čep za hendikep" i mestima na kojima se sakupljaju  možete da nađete na sajtu Udruženja paraplegičara Banata, ili na sajtu Čepom do osmeha.

Kao što rekoh, nisam inspirisana potrebom za kolicima i nadam se nikad neću ni biti. Samo mi je žao da bacim u smeće nešto što nekome može biti od veeeeelike koristi. Jer znate ono: zrno po zrno-pogača, dinar po dinar- milion dinara . Isto tako, čep po čep, možemo da dođemo do 6 tona čepova, ma koliko to mnogo bilo. I do mnogo više od 6 tona.

Možda bismo mogli i da dođemo do hleba skupljajući flaše, ali smo u Srbiji  trenutno prilično daleko od toga. Zato je za nas i sakupljanje čepova značajan korak ka nekim boljim vremenima.  Ne čekajte da vas guraju da ga napravite. Uključite se odmah! Balonče od 5 l na terasu, u špajz ili gde god želite, pa kad napunite - prosledite i krenite ispočetka!

4 коментара:

MISTERIOZNA POVEZANOST ZNAKOVA STARENJA I KONCERTA PARNOG VALJKA

17:03 Blaženka Vesić 8 Comments


Starenje? Šta je to, pitam se nekad.Jedan od genetskih kodava koje sam nasledila od mog oca jeste i trip o večnoj mladosti i blaga nesvesnost sopstvenih godina. Kako on sa svojih 73 veruje da ima 43, tako i ja sa svojih 35 ponekad spadnem na 20-ak. Dok ne dođem u izvesne situacije koje me vrate na moje mesto.

Kako znate da više niste u cvetu mladosti? 


Postoje jasni pokazatelji starenja. Me ne, ne pričam o borama, sedim vlasima, dlakama u nosu, držanju ala Kvazimodo, podbratku koji je zasenio bradu. Govorim o načinu ponašanja koje će otkriti vaše godine, čak i ako ste pofarbali sve sede, zategli mišiće u teretani, a bore u nekom kozmetičkom salonu. Meni su se ovi pokazatelji javili na koncertu Parnog valjka pre neki dan, koji je bio održan u okviru Šumadija festa u Kragujevcu.

Odlazak na koncert za mene nije svakidašnja situacija. Oprilike sam zadnji put bila na dobrom koncertu onda dok se još mahalo upaljačima, a ne mobilnim telefonima. Doduše, uglavnom sam išla na koncerte na kojima se skakalo i urlalo, a na te njanjave malo ređe. Malo je to zbog nedostatka love i viška porodičnih obaveza, jer ne možeš da pukneš 1000 dinara na koncert, a da ne kupiš detetu knjige za školu. Malo i zbog nedostatka događaja koji bi me privukli. Kada ih ima, dva puta godišnje u Kragujevcu, ne uklapaju mi se ostatkom obaveza. A nisam neki fan kojekavih splavasrskih bendova koji svi zvuče isto, niti Ace Lukasa i najveće žurke na Balkanu.

Drugim rečima, primetićete da starite onda kada stavite sebe u nesvakidašnju situaciju, pa makar to bio i koncert. Tada otkrijete da se u te situacije ne uklapate kao nekad. 

I eto jasnih pokazatelja da stariš. Da navedem neke.

- Sediš na koncertu. I dok mi u ono vreme kada se mahalo upaljačima nije padalo na pamet da sednem na tribine, ovog puta sam prvo konstatovala da se nadam da će biti slobodnih mesta . I bilo ih je, možda i više nego što je jedan Parni valjak zaslužio (mislim, u ono vreme upaljača, bilo je u Hali Jezero i nekih rok-alternativnih festivala na kojima je Trula koalicija bila ultra-popularan bend, pa je bilo više ljudi nego na jednom Parnom valjku pre par dana. A načuh nešto da Beogradski sindikat sutradan nije ni nastupio jer se publika razišla). Onda kad sam se osvrnula oko sebe, videla sam da tribine baš i ne vrve od adolescenata. Jok, bre! Sve neke zgužvane face- neki dobro matori, neki kriziraju srednje godine. I onda shvatiš da ti je tu i mesto.

- Počneš da koristiš izraze "u moje vreme" ili "u ono vreme", kao ja u prvoj tački. Čist dokaz da se jedva uklapaš u savremeno društvo. Ne shvataš to što rade današnji klinci i klinke, apsurdne su ti stvari koje su njima cool. Recimo, ne kapiraš poentu otvaranja You tube kanala na kojem postavljaš  snimke u kojima pokušavaš da odgovoriš na neki debilni viralni izazov ( tipa udaviš se žvakama, namažeš super lepak na lice, poliješ se ledom i slično). Odjednom shvatiš kako je nenormalno izgledalo tvojim roditeljima nositi pocepane farmerke kad imaš cele, ili furati minđušu u nosu. Jaz između generacija, to je to!

Oduševiš se jer si prepoznao pesmu iz prošlog života. Ja sam imala neke takve bliceve i munje uz pesmu koju sam negde početkom 90-ih godina prošlog veka na'vatala na nekoj xy frekvenciji na ponoćnom programu Radio Zagreba, držeći antenu u nenormalnom položaju.Snimila sam pola pesme na A , a pola na B stranu kasete (sa sve krčanjem i šuštanjem daleke mi radio stanice). I bila ponosna na svoj uspeh, jer se tih godina u Srbiji nisu mogle naći nove pesme Parnog valjka.Imala sam blago!                                     

- Razočaran si jer se bend vratio na samo jedan bis. Valjda zato što oni mlađi koji su stajali ispred bine nisu dovoljno urlali i vikali, i vrlo su brzo odustali od želje da se bend vrati. A mi matori na tribinama smo zatajili. Nekima je bilo glupo, neki nisu imale snage, neki nisu bili dovoljno glasni. Danas se tako lako odustaje! "U moje vreme" bendovi su se vraćali na binu najmanje 2 puta.

- Probudiš se mamuran i sa glavoboljom, iako nisi pio. Jer nekad nisi mogao da zamisliš koncert bez piva. Sada ti je dovoljno malo buke da se napiješ i da se osećaš kao da te pregazio voz. Mamurluk je postao kao neki uslovni refleks, stavka koja se podrazumeva posle koncerta, pio ti ili ne. A i kad piješ, jedno pivo to je dosta da se obeznaniš!

Ustaješ rano, čak i kada legneš kasno. Dovoljno si mator da tvoj unutrašnji sat radi kao podmazan i budi te uvek u isto vreme. Kad si mlađi, za buđenje koristiš budilnik jer ti  ovaj unutrašnji mehanizam buđenja nije dovoljno razvijen. 

Kad si među gomilom ljudi,osećaš se kao da učestvuješ u Velikom bratu. Očas posla možeš da osvaneš na nečijoj kameri jer,  gde god se okreneš, ljudi slikaju sami sebe ili druge. Sa setom se prisećaš kako je bilo slikati se sa fotoaparatom koji ima film i kako je izgledao svet bez narcisa na svakom koraku. Krišom opališ neki selfie da budeš u fazonu.



- Jedva kapiraš današnje izraze tipa "selfie", "outfit" "casual" iliti "must have" koje klinci koriste u svakodnevnom govoru. Odjednom počneš da patiš za očuvanjem tradicije i srpskog jezika jer vidiš da će od njega ostati samo "Marš u pičku materinu"  i slične psovke, koje se ne mogu adekvatno sočno prevesti na strani jezik. Čini ti se da će jedini način da se razumeš sa mlađom generacijom biti vulgaran.

- Pogađaju te drugačije pesme pa se umesto one "Uhvati ritam" zaneseš arlaučući onu "Gooooodineee proooolazeee!" Doduše, ovu prvu Valjci nisu ni svirali, morala sam sama sebi da je pevam do kuće. Dobro de, do prvog taksija, nemam baš toliko energije i ne živim u centru grada. Ok,  nek vam bude, otpevala sam je samo jednom! Ali to je samo zato što sam imala temperaturu! 

Sve u svemu, ništa nije bilo kako sam zamišljala. Čak je i ozvučenje bilo loše. Mislim, kakav je to koncert posle kojeg ti ne zuji u ušima kad trepneš i na kojem čuješ sam sebe kad pevaš?

Možda kad malčice omatoriš postaješ previše zahtevan i pomalo  namćorast?

Jedan od genetskih kodova koje sam nasledila od mog oca jeste i namćorisanje. Dobro de, i tvrdoglavost pomalo (više)! I taj nezaobilazni, da ponekad sa svojih 35 godina spadnem na 20-ak. Dok ne dođem u izvesne situacije koje me vrate na mesto. Recimo, na tribine!


8 коментара:

10 SAJTOVA ZA FREELANCER-E (10 načina umesto izgovora)

10:11 Blaženka Vesić 2 Comments

Gde neći posao kao freelancer?  Ovom prilikom imam nameru da vam ukažem na sajtove na kojima možete potražiti svoje mesto, a koje sam samo delimično proučila i o kojima ne znam baš sve.To ne znači da vi ne treba da saznate. Na vama je da odaberete koji vama najviše odgovara. Na nekima od njih možete naći posao pisca, dok ne neki nude i druge poslove-od  prikupljanja podataka i istraživanja intrneta do obrade fotografija i pevanja.O Upworku znam više. O njemu sam pisala u ovom tekstu.

Sajtovi za frilensere


sajtovi za freelancere

Freelancer je sajt kojem ja lično pribegavam u krajnjem očaju. Iako se sporadično mogu naći normalni poslovi u sferi pisanja, uglavnom su oglasi takvi da se pitam kako se nekim ljudima isplati da rade za tako male pare. Otprilike sam došla do zaključka da je život u Bangladešu, Pakistanu i Indiji jako jeftin ili da reč "freelancer" znači raditi bez naknade.Kada sam počinjala, ja sam imala jednu solidnu ponudu za posao preko ovog sajta, ali se nisam snašla sa pisanjem o online kazinima, ključnim rečima i ubacivanjem linkova. Sada bi to išlo bez problema, ali to je bio danak neiskustvu. Novac sa Freelancera možete da povučete  na Skrill, što je meni bilo veoma važno. Mana je što ne možete da povučete sumu manju od 30$. Ovaj sajt vam omogućava da  aplicirate za posao, ali i da postavite ono što umete da radite kao uslugu koju nudite. Cena za koju ćete raditi ovakvu uslugu je 5$. Dobra strana ovog sajta jeste mogućnost učestvovanja na nadmetanjima (contests). Ovde se može zaraditi veći novac, a nadmetanja ima kako u pisanju članaka, tako i u smišljanju slogana, naziva firmi, izradi sajtova, logoa i još koječemu. Svojih jedinih 10$ i odličnu ocenu na ovom sajtu zaradila sam na taj način ( i sad čame tamo dok ne zaradim još 20$ da mogu da ih povučem) Moram i da napomenem da će vas na Freelancer-u, bez vašeg znanja, postaviti kao člana koji plaća svoju članarinu (čime imate mogućnot da dajete više ponuda), i to čim primete da ste zaradili neku kintu. Naravno, vi uvek možete podesiti da budete običan član koji ne plaća ništa....ukoliko primetite to na vreme!

People per hour je sajt koji ne deluje loše, ali na kojem nisam ostvaljala mnogo traga. Iako je broj poslova za pisce znatno manji nego nego na Upwork-u ili Freelanceru, može se naći dobra prilika. Ovde radi dosta Britanaca, pa je moja hrabrost da se pojavim sa mojim invalidnim engleskim jezikom ovde bila poljuljana. I ovde  možete postaviti uslugu  koju nudite (ovde su to "Hourlies") ali možete sami da odredite svoju cenu.


Linkedin je društvena mreža koja je isključivo poslovna, pa sam ja tako dugo vremena živela u zabludi da je to samo za one koji imaju svoje firme ili su neki menadžeri, nose odela i kravatu ili poslovnu suknju do kolena. Zapravo, ovo mesto je odličan izvor posla za skoro sva zanimanja, pa i za frilensere i pisce. Ok, možda ne baš za sva. Malo ćete se teže snaći za posao ako ne znate bar osnove engleskog, ali sasvim sigurno možete naći neki koji možete da radite u pidžami. Iako ima radnih mesta u Srbiji, njihov opis je na engleskom. Doduše, takvih je sve  više i na Infostudu. Ja nisam mnogo vremena provodila na Linkedin-u treći posao pisca ili neki drugi. Ono što sam primetila je da pisce traže konkretne agencije ili magazini i časopisi, a ne pojedinci. Na Upwork-u možete raditi za pojedince, obične ljude i blogere koji su prosto ostali bez ideja u jednom trenutku. Pretpostvaljam da rad za agenciju ili časopis zahteva i bolje poznavanje jezika, ali i da podrazumeva bolju novčanu nadoknadu. Eto razloga da zapnete da naučite engleski!

Linkedin - sajt za frilensere


Freelance writing gigs je sajt koji dnevno objavljuje frilens poslove vezane za pisanje. Ovde nemate mesto za svoj profil, nego vam ostaje da prlikom konkurisanja napišete dobru ponudu koja će da obori s nogu. Zapravo, to je potrebno uvek! Često je za ovakve poslove potrebno da budete locirani u Americi ili nekoj određenoj Američkoj državi jer se plaćanja vrše čekom ili se zahteva telefonski kontakt. Međutim, uvek ima i drugih prilika koje svakako vredi pogledati jer su cene koje se nude uglavnom sasvim pristojne i veće od onih koje se nude na Upwork-u (o Freelanceru da ne govorim). U svakom slučaju, pored poslova, ovaj sajt ima puno korisnih članaka o pisanju pa svakako preporučujem da se pozabavite njegovim sadržajem.


Seoclerks je sajt koji ću pomenuti kao dobar primer onoga što treba da zaobiđete. I ovaj sajt omogućava da postavite svoju uslugu, ali i da aplicirate za neki posao. Mana je veoma mali broj poslodavaca, ali i povlačenje novca. Naime u delu sajta koji služi da podesite parametre plaćanja ima gomila pitanja i prijavljenih problema oko povlačenja novca i to je meni bilo dovoljno da ovaj sajt stavim u korpu za otpatke!

Guru deluje kao ozbiljan sajt za freelancere i mesto koje se često pominje na forumima i diskusijama kao izvor posla za freelancere. Da, ponuda poslova je manja nego na Upwork-u, ali čini mi se da je manja i konkurencija. Neko to može videti kao manu, ali ja to vidim kao moguću prednost. To vam valjda zavisi od toga da li su vam čaše poluprazne, polupune ili polupane. Razlog zbog kojeg ja obično preskačem Guru jeste mogućnost povlačenja novca. Guru nudi samo dve solucije - Paypal ili Payoneer. Naravno, nije problem otvoriti ni jedno ni drugo, pa vam ipak preporučujem da zavirite na ovo mesto.


Simply hired nudi razne honorarne poslove, od krečenja stanova, preko advokatskih usluga do pisanja članaka. Dobro, ne u Srbiji, da se razumemo. Ovde imate prostor da okačite svoj CV. Ne postoji opcija povlačenja novca, sve je u vašoj veštini pregovaranja i poverenju. Ne treba da vas uplaši lokacija koja stoji navedena pored potencijalnog klijenta. Ukoliko nećete da krečite njegov poslovni prostor, ne morate da budete locirani u Americi.


Truelancer je sajt koji ću pomenuti, čisto da popunim prostor. Verujem da se ovaj sajt tek razvija, ali to može biti prilika da se i vi razvijate sa njima.Ovde ima dosta Indijaca i često je cena poslova postavljena u njihovoj valuti, što nama ovde ne znači baš ništa. Novac se povlači na Paypal, kreditnu karticu, Payoneer ili na bankovni račun.

Fiverr i Digiserved funkcionišu po principu prodavanja usluga. Na Fiverr-u ih prodajete za 5$, dok na ovom drugom određujete svoju cenu. Da napomenem i da je Digiserved relativno nov sajt, tako da ne  znam koliko će vaša prodaja biti uspešna, mada se oni iz petnih žila trude da naprave reklamu i dođu to klijenata.

Kada uplovite u vode frilensinga, može vam se desiti da prenaglite sa davanjem svojih  ponuda na Upwork-u  i potrošite sve svoje mogućnosti u roku od nedelju dana. Dok ne dobijete posao ili dok se ne obnove zalihe vaših ponuda, nije loše da prokrstarite po drugim mestima. Možda je vaša uspešna karijera baš tamo.

2 коментара: