MOTIVACIJA ZA UČENJE GOVORA KOD PREDŠKOLACA - OD IGRE DO UCENE!

14:49 Blaženka Vesić 5 Comments

Motivacija za učenje je govora kod dece je veoma važna ako želite da postignete pozitivne rezultate. Posebno je važna onda kada imate svojeglavo i tvrdoglavo dete kao ja ( ne, nisam htela da kažem je moje dete tvrdoglavo kao ja, odakle vam ta ideja?!!) .

Ima već cela večnost kako vodim sina kod logopeda i kako se svaki put osećam kao loša majka koja još nije naučila dete da govori kako treba. Vežbamo svaki dan i on vežbe manje-više ispoštuje. A onda mu dođe period kad se isključi (neka faza, pun mesec, nedostatak pažnje, vitamina ili ko zna šta iz tog spektra čuda), pa kad vežbe nemaju efekta, pažnja mu luta, naučeno ne usvaja, a ja dobijam ospice. To su trenuci kada treba da sakrijem vežbanje u neke druge stvari, a najčešće u igru.

Koje su igre dobre kao motivacija za učenje govora i glasova?




Ponekad učenje ne sme da bude učenje jer na sam pomen vežbanja kod mog deteta se javlja otpor.On poslušno krene da vežba, savijenih ramena, uz obavezno "piiih" i prevrtanje očima. Suviše rano za pubertet - dakle, nije to nego nedostatak motivacije za učenje. Drugim rečima, gubljenje vremena i živaca. 

Postoji dosta načina da utičete na ispravljanje govornih grešaka kod dece i da pretvorite učenje u igru. 

1. Igre sa kartama.Karte kao karte imaju slike i odlično mogu da posluže kao motivacija za učenje govora. Mi imamo razne memorijske karte, kao i neke koje je ćera dobila uz udžbenike engleskog jezika, a koje prikazuju razne pojmove. Bilo koje slike mogu da probude maštu vašeg mališana, ako mu pokažete kako.

- Možete igrati igre memorije pa motivisati dete da ispriča celu priču od onoga što vidi, kada nađe dve iste karte.
- Ukoliko imate karte koje prikazuju razne pojmove (dečak, lopta, torta...) izaberite nekoliko karata pa zajedno smislite priču sa tim pojmovima.
Na ovom gore linku takođe  možete naći slike koje možete odštampati i upotrebiti kao karte, ukoliko ih već nemate.Ne zaboravite da budete dosadni, postavite 100 pitanja i potpitanja kako biste podstakli priču i naravno, da ispravljate greške u govoru. (tipa: Kakv je bio dečak, šta je obukao, od čega je bila torta....) A da ne bi sve ličilo na učenje ( ne daj Bože), napravite takmičenje, pa naratoru koji je najbolji (detetu, to se podrazumeva) udelite nagradu. Ma kakva bila, nagrada je najbolja motivacija za učenje bilo čega!

2. Pevanje. Svako dete ima nešto što voli, a moje je zaljubljeno u muziku. Dobro, možda najviše u plesanje, ali to je način da neverbalno ispričate priču, i u ovom slučaju potpuno beskoristan. Onda sam tu negde našla mesta za pevanje. Ova ideja mi nije bila najuspešnija jer je mom detetu mnogo zanimljivije da peva kroz "Mmmm" "Hm, hm, hmm" i ostale nemušte zvuke od kojh neke ne znam ni da izvedem (specijalna tehnika koja podrazumeva kombinaciju nazalnih glasova i trbuhozborstva), ali ne znači da kod druge dece ne radi. Kao i kod karata, i ovde možete napraviti takmičenje u pevanju, recitovanju i potkupiti malog zvrka i njegovu saradnju. Evo odlične  pesmice za glas "Š"



3. Mapa sa blagom. Ovo je bio krajnje očajnički potez koji mi je pao na pamet, ali koji mu se jako dopao. Daklem, vezala sam mu na glavu neku maramu (tigrastu, sa nekom čipkom da te Bog sačuva - nije baš gusarski, više je ličio na ciganku, al' da ne cepidlačim!). Nacrtala mapu posle koje sam ustanovila da mogu da me zaposle i CIA i BIA, jedva sam sama provalila šta sam napravila. Nema šanse da se dešifruje. Elem, na 4 strateška mesta u  kući postavila sam cedulje sa zadacima. Savko mesto bilo je opisano nekim rečima, da učimo i logiku. Recimo "Voli da jede šargarepu" (nije zec nego papagaj, lepo sam vam rekla da ne može da se dešifruje lako!). Tu bi se onda metodom "toplo-hladno" tražio zadatak na papiriću, koji je bio da se ispriča neka pesmica sa komplikovanim slovima. Na kraju puta je naravno bilo "blago", u ovom slučaju krem bananica.


Ucena kao motivacija za učenje


Kad kažem da je moj sin tvrdoglav i svojeglav, to znači baš to - kad nešto neće, on neće! A ponekad jednostavno neće da se igra. U stanju je da sedi na kauču i peva ili da pleše po sobi. U takvim slučajevima pribegavam metodi ucene. Moram da priznam da ovo možda nije najprihvatljivija metoda i da zvuči grozno, ali ja znam da ucena može biti moćno sredstvo i možda i najbolja motivacija za učenje. 

Znate već kako to ide. Prilazite detetu sa stavom " Ako budeš vežbao moći ćeš da...." (dopuniti po želji). Kod mene su ulogu odigrali čokolada i igrice. Pravila igre treba da budu malo strožija, kako ne biste došli u situaciju da kljukate dete čokoladom 3 puta dnevno i posle se pitate otkud mu karijes. Nedostatak zuba može uticati na izgovaranje pojedinih glasova, pa je to kontraproduktivna metoda. 

Ucenjujete ovako: Za svako uspešno vežbanje , moj sin dobije po  jedan osmeh. Nije tako glupo kao što zvuči, ja jesam namćor, ali  ne toliki! Dakle, ja sam zalepila jedan papir na frižider i svaku put posle njegovog uloženog truda zalepila ili nacrtala osmeh tj. smajlija. Divno bi bilo da sam našla stikere sa smajlićima, mada mogu da posluže i zvezdice, srculenca i bilo šta drugo.(Eto vam i gratis biznis ideja, posebno ako imate na umu da deca sve više imaju problem sa govorom jer odrastaju uz male ekrane. Potražnja za stikerima može samo da raste, kao i potreba za logopedima)  Kada sakupi 15 osmeha (zvezdica, srculenca....) dobije nagradu. Ovo je letos rezultovalo time da se moj sin iznenada uključi i da počne ozbiljno da se trudi.




Naravno, gde su nagarade tu su i kazne. Ukoliko ne sarađuje, ne dobije osmeh nego tužno lice (nacrtani, dabome, ali odražava moja osećanja)  Pojma nemam šta ćete ako stavljate zvezde i srculenca, meni je to ionako previše njanjavo. 5 tužnih lica - kazna. Recimo, nema gledanja Sunđer Boba!

Sve je to jedno vreme lepo funkcionisalo. A onda je došlo do opuštanja, nepažnje i bezobrazluka čak - ona faza kada ja ne znam ni šta bih sa sobom i sa njim. Najčešće mi dođe da kažem "Dajem otkaz!" i pobegnem od obaveze da tražim motivacije za učenje. Zadnji put smo se posvađali ni sama ne znam zašto, pa je moj sin  pobegao u sobu, zatvorio vrata i nije mi dao da uđem. Suviše rano za pubertet, - dakle, nije to. Drugim rečima, gubljenje vremena i živaca. Tako izgubljenih živaca, rekla sam mu da  uopšte ne izlazi iz sobe i ne traži ništa od mene ako mi ne otvori vrata. On tvrdoglav, ja tvrdoglava - niko da popusti  (ups, odala sam se!)  Kad je video da sam se ozbiljno naljutila, ozbiljno se zabrinuo, a ja iskoristila da poentiram. " Neću da se ljutim, samo pod jednim uslovom - da ceo dan pričaš lepo i da se trudiš".
Još deluje...

Svako dete je priča za sebe. I svaki roditelj. Ja sam nekoliko puta imala priliku da slušam kako treba da nađem način da ga motivišem  jer motivacija za učenje je najvažnija. Isprobala sam sve, od igre do ucene. A ucena, rekla bih, daje bolje rezultate.
Korisna lekcija i za mene. Ko zna gde sve to mogu da primenim....







5 коментара:

  1. Моја млађа ћера до пре три месеца није изговарала Ч, Ш, Ж и Џ. Ишли смо и Клод логопеда, она је рекла да није алармантно и рекла које вежбе да радим са њом. Апсолутно није хтела ни да чује за вежбе!
    А онда је сека почела да је учи како се на енглеском кажу ципеле. Изговори она "шуз". Муж и ја у шоку. Она понови још једном. Тад смођјкој реклли да ако може на енглеском да изговара да то значи да она то зна и да мора да почне и на српском да изговара те гласове. Десет дана након тога више нисам морала да је опомињем, сама је исправила говор!
    Тако да... свако дете је прича за себе и никад не знаш шта ће некоме помоћи!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš tako. Doduše nikad mi ne bi palo na pamet da ga učim srpski pomoću engleskog. Doduše, beskorisno je za "Ć" i "r" ali za ostalo može....

      Избриши
  2. Не би ни мени, ово је било тотално случајно. Али, можда неком помогне или да идеју...

    ОдговориИзбриши
  3. Suzana je ispričala nešto što "radi" kod mnoge dece (bez obzira što je svako dete posebno), a to je - ZAMENA ULOGE UČITELJA. Hvala na opomeni, sad ću to ubaciti u moj tekst. Tj. imala sam slučajeve gde dete nikako ne sarađuje sa mamom, a čim neko drugi (ja, npr.) preuzme učenje, to krene. U 99% slučajeva deca odbijaju mamine naredbe, iz prostog razloga što mama gubi ulogu edukatora, od silnih drugih uloga koje vrši.
    Npr.U razred mog sina ide dečak koji je bio jako loš đak, jako lošeg ponašanja. Većina (i ja) je mislila da dete ima neki psihički poremećaj, pored toga što je razmaženo. Međutim, mama je unajmila učiteljicu, koja s njim radi posle škole, i dete je počelo da ređa četvorke i petice. Znači - može.Verujem Blaženka da te ovaj problem muči jako, i ne znam koliko se drugi u tvojoj kući bave ovim "poslom". Možda grešim, ali rekla bih da ti najviše. Možda da krene smena, da se ti isključiš, a neko drugi preuzme sve aktivnosti?.. Ne znam, samo bih da pomognem...
    Hvala za linkove.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si! Posebno bih se obradovala da neko preuzme čišćenje, pranje sudova i kuvanje :) Meni niko ni motivaciju da izmisli!

      Избриши