IMATE ČUDNO DETE? EVO ŠTA ĆETE OTKRITI IZ NJEGOVE IGRE (a šta ako o tome istražujete po internetu)

16:26 Blaženka Vesić 15 Comments

Deca mogu mnogo da nauče iz igre. A možemo li mi naučiti nešto posmatrajući ih kako se igraju? Kakvo je ponašanje čudnog deteta?


Ja sam vam bar od onih koji u svemu traže lekcije.  Premda ponekad ništa ne naučim i uvek ponavljam iste greške, to je jače od mene. Već sam pisala o tome šta deca mogu da nauče iz današnjih igračaka. A posmatrajući svoje dete (koje se igračkama i ne igra), ja sam otkrila da je - čudak i da ima neke dijagnoze. Samoprocena, jelte.

I bar jednom u deset minuta vičem "Ne trči sine!". Već mi je prešlo i u tikove!

I sasvim sigurno barem dva puta dnevno kažem: " Hajde normalno (hodaj, igraj se, jedi,sedi...) . Bar se pravi da si normalan!".

Što on u suštini i jeste.

Samo me ponekad dovodi do ludila svojim specifičnim ponašanjem. I ne, to nije nešto što ja umišljam. ("Ne trči sine!")  Ima još ljudi ,uključujući i neke njegove lekare, koji su ustanovili i priznali mi  da su primetili da je  mali malo "specifičan karakter".


Kako se igra "čudno" dete?




Ne, ne sa igračkama. Moj sin se igra sa drugim ljudima i sam sa sobom .("Ne trči sine!") Doduše, "sam sa sobom" je retko bio, jer smo jedno vreme imali čak i izmišljenog prijatelja.

Igranje sa ljudima omogućilo mu je da  jako vešto manipuliše ljudima. Tako svog oca bez problema natera u 10 sati uveče da idu da kupe onu tamnu "Štark" krem bananicu (jer je mnoooogo dobra, a tata je nije probao) ili u sred memljivog, dosadnog nedeljnog popodneva koje je dušu dalo za razvlačenje i lenjost, da idu da kupe tempere (koje je prethodno kao ideju za zabavu izvukao iz malog mozga).

Osim toga, čudno dete još se igra tako što mumla i koristi nemušti jezik, leži i bleji u plafon, trči k'o nenormalno i igra igrice na pametnom telefonu jednom rukom bez imalo napora (iste one koje ja igram uz ogroman mentalni napor samo do prve prepreke).

Šta sam naučila gledajući ponašanje mog čudnog deteta


Mogu reći i da je prva lekcija koju sam naučila iz njegovih igara zapravo minimalistčka.

Kupovina gomile igračaka je bacanje para. Za igru ti treba jedna ili ni jedna!

Posle par dana i ta jedna dosadi. Može da se baci. I da je to zaista tako, proverila sam tako što sam mu korpu sa igračkama sakrila na terasu i prekrila nekom mušemom. Oplakao je svoje igračke, k'o one babe narikače na sahranama što kukaju za pokojnikom - radi reda. Tri meseca su stajale tamo. Nije ih pomenuo, ni prisetio ih se .("Ne trči sine!")

Elem, posmatrajući njegove igre, ja sam još naučila i sledeće:

Pun mesec utiče na našu energiju. Ja sam tada posebno osetljiva i živčana,a on trči po ce dan. Tih dana u krug oko stola (formirajući tako krug punog meseca jelte) .  Ne mora da bude napolju. Recimo, svaki dan trči sa jednog kraja sobokuhinje (soba i kuhinja koje su spojene) na drugi. Tek onako - bez neke igre, uloge, svrhe i cilja. Verujte, pitala sam ga mnogo puta zašto to radi. Nije znao.  To vam je onaj "Run Forest! Run!" fazon.


via GIPHY

-  Pevanje i mumlanje su osnova svake igre i komunikacije. Reči su samo imitacija zvukova i nije važno da li znače nešto. Pesmice na srpskom i na engleskom njemu su podjednako besmislene. Važno da imaju ritam.

-  Mir i tišina u kući znače samo dve stvari: moj sin pravi neko sranje ili ima temperaturu zrelu za "Paracetamol".

- Plesanje i pokreti su alternativa trčanju . Varijanta kada nema dosta prostora za trčanje, a odlično ide uz pevanje i mumlanje.

- "Mice" su igra u kojoj ne nemoguće pobediti. Može biti sa sam ja glupa, a može biti i da je on prepametan za neke stvari. Šah nisam imala vremena da objašnjavam. A malo se i plašim šta bih posle prve partije otkrila o svojoj inteligenciji.("Ne trči sine!")

- "Ne ljuti se čoveče" je neiscrpan izvor životnih lekcija. Između ostalog i one da je za pobedu i uspeh potrebno biti smeo, preskočiti prepreke po cenu da upadnete u opasnost. Biti i pomalo lud i igrati mimo pravila.  

Kako su "čudna" ponašanja povezana sa dijagnozama



Elem, poslednja stvar koju treba da radite u životu, kada imate čudno dete, jeste da guglate njegovo ponašanje u potrazi za nekom majkom sapatnicom, savetom, potvrdom da vam je dete specifično ili normalno.  Može vam se desiti, kao meni, da zaključite da vam dete ima dijagnozu. Moje je po svemu sudeći autistično sa primesama ADHD-a.

Kako sam to saznala? Pa, ne baš kod lekara, već istražujući po internetu. Onako iskreno, kucala sam sledeće:


"Moje dete stalno ponavlja reči šapučući"- ovo se zove "palilalija" (dijagnoza F95, iliti tikovi). Uzrok može između ostalog biti i autizam. Kasnije sam skontala da on to radi manje-više kod novih reči ili kad nešto treba da upamti. Sa istom dijagnozom sam i ja, ali ne šapućem. Uglavnom vičem "Ne trči sine!"

"Moje dete ima izmišljenog prijatelja" - otkrila sam da ovo nije neka specijalna retkost,iako sam mislila jedno vreme da je u pitanju šizofrenija. Vremenom se ovi prijatelji prerastu. Naš "prijatelj" se zvao Stasija. Ubili smo onda kada smo njegovo ime dali plišanom medi. Ja sam možda teži slučaj od njega. Ponekad pričam sama sa sobom. On je bar imao nekog!

Pretrage "Moje dete mumla ceo dan"  "Moje dete trči ceo dan" "Moje dete kasni sa razvojem u govoru"  i "Moje dete me ne gleda u oči" su mi stavili do znanja da imam hiperaktivno dete sa autizmom.

Po svemu sudeći, ja bi sad trebalo da paničim . Ali naravno, ništa od ovih dijagnoza nije istina. Iako se moji lekari slažu da je malo "specifičan" i iako sam samo tokom pisanja ove rečenice dva puta rekla: "Ne trči sine!"

Pa dobro, šta sad, možda je malo čudan.

Možda ga više zanima da muzika, trčanje i neki izmišljeni svetovi nego ovozemaljske stvari. Ali nije glup, nije zloban, nije bezosećajan.

Za neke stvari za koje sam ja glupa, on je prepametan.

 Pa da, specifičan!

Ne čudan, teška je to reč!

Poseban bre!

Ko zna, možda i nadaren i genijalan.

Mame imaju običaj svašta da pitaju. Posebno na internetu.  "Briga" je njihovo drugo ime. U nekim "mamećim" FB grupama možete dobiti od drugih mama i dijagnozu i lečenje deteta gratis. Jer neke mame se u sve razumeju.  Sve to u diskusiji, a samo na osnovu slike,objašnjenja, pretpostavki.

Ja sam se još trudila i da istražujem!

A znate šta?

Jedno sam sigurno naučila iz njegovog ponašanja - NIKADA NE TRAŽI OBJAŠNJENJA ZA DETETOVA PONAŠANJA NA INTERNETU.





15 коментара:

  1. Ја зато не истражујем... Ко зна шта би мени бата гугл рекао, а ја сам паничар...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bolje. Ali mi je zanimljivo kako mi stalno, ma šta ukucala, izađe da mi je dete autistično. A jeste mali malo u autu, ali ne za dijagnozu :-)

      Избриши
  2. Samo ti mozes sopstvenom detetu da pripises dijagnoze! Silno se nasmejah! A da te utesim - ja imam takva dva! 😢

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ha, evo teorije ( da se uklopim u Mame Savete) - to im je od alergije. Moj je na grinje i polen trava i drveća (nepoznato kojih). To utiče na mozak. Odmah da iznesemo tezu kako nisu vakcine krive za autizam, nego alergije. I neki melem da smislimo!

      Избриши
  3. Šou! Moji su blizanci i jedan dok jede ne može da sedi već stalno mrda guzom na stolici. Drugom se često misli gube u daljini, čuje me samo kad želi i jede grašak prstima. A kod dr. Google sam prestala da se lečim tek sa trećim detetom.Lepota je u različitosti!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E dobro je da sam ukapirala kod drugog ida treće i ne planiram.

      Избриши
  4. Ja mislim da si ti nama pokušala da obajsniš da je on - isti na tebe :D
    Samo malo bolji :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ha! Dobro ti ono od alergije! Jel znas da su atopicari - veoma inteligentne osobe, pa im je mozda od pameti!A akrivnost stvara inteligenciju pa je onda to unakrsna kontaminacija! 😊

    ОдговориИзбриши
  6. I ja svom starijem sinu često govorim:“Ponašaj se kao da si normalan!“:-) a u sebi mislim:“Trči sine, trčiiii!“. Blaženka, divna si!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To posebno dođe do izražaja kad se razbole. Onda shvatiš koliko je super kad trče i koliko je to znak da im je dobro, a ne dijagnoza. Hvala ti na čitanju i komentaru :-)

      Избриши
  7. Što da ti kažem?! Kako god okreneš, nema nade za naš podmladak :D
    Nasmijao me je prije par godina jedan dečkić koji je s mojom M išao u razred. Sreli ga u parku, i priča mi da taman dolazi od dječjeg dr, mama ga vodila jer su joj ljudi govorili da on ima ADHD. Pitam ja : "I Lukas, što kaže dr?", a on iskreno "Ma nemam ADHD, dr je rekao da sam samo lijen i razmažen". Pitam ga tko je mami rekao da bi on mogao bolovati od te bolesti, a on kao iz topa, "to je pročitala na internetu" :/

    Samo ti njega pusti da bude dijete i uživa u životu na način na koji njemu odgovara. Zapravo, kad iskreno zavirimo ispod površine, nisu ta mala stvorenja često ništa drugačija nego što smo i mi bili u toj dobi (ovo ja po sebi) :)



    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, ja sam se igrala sa igračkama, sama, po ceo dan. Ovo samo trči ili peva i pleše. Nema treće! A nije mi baš palo na pamet da ga vodim kod lekara da to potvrde. Hej, ima sistematski jednom godišnje. Valjda je dovoljno da vide da je specifičan!

      Избриши
  8. Hahaha,ali nIje Google kriv-meni je i enciklopedija u sedmom razredu rekla da ću da mrem od mononukleoze :-)

    bdw.starija je imala bebu za izmišljenog prijatelja (onu starinsku lutku bebu)ali i celu njenu porodicu,pa nas je obaveštavala šta se dešava i kod bebine mame,tate,tetke,u bebinom vrtiću koji je gle čuda isto na brdu ali to nekom drugom :-D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kriva je radoznalost. Mnogo puta sam zaključila da je glupima život mnogo lakši i jednostavniji. A bebabama bebećih beba i njihovoj rodbini nemam valjan komentar! Mi smo čudaci-amateri :-)))

      Избриши