4 ŽIVOTNE LEKCIJE NAUČENE NA IT KONFERENCIJAMA (totalno nepovezane sa onim što je trebalo naučiti)

20:00 Blaženka Vesić 6 Comments

Kada  radite dugo od kuće, onda se desi da počne da vam manjka offline komunikacije sa  novim ljudima i da u gužvi počnete da se osećate, pa... nelagodno. Tada  počnete da gradite u sebi neki glupi osećaj da ljudi ujedaju.  I nisam jedina sa tim tripom u glavi.

Za sve one koje misle da će im se nešto desiti ako ustanu iz udobnosti svojih fotelja (iliti neudobnosti trpezarijskih stolica kao što je samnom slučaj) i pomešaju se drugim ljudima,  donosim sasvim sveže pečeno lično iskustvo.

Ne verovali ili da, ali ovog meseca usudila sam se da odem na dve IT konferencije. Kada to kažem, ne mislim na neke o programiranju, kodiranju i koječemu već više na one vezane za nastup na internetu, copywriting, društvene mreže i slične ovozemaljske teme bliske prosečnom blogeru. Namera mi je bila da probam da naučim nešto novo iz neke druge perspektive (koja nije ona iza ekrana). I naučila sam zaista par vrednih lekcija.

Ako ste redovno pratili moje postove,onda ste do sada shvatili da ja iz svega naučim lekciju. Klasičan štreber!


Kragujevac u kojem živim je divan i ne mali gradi, ali definitivno uskraćen za neke događaje koji bi me zanimali, a konkretno mislim na tako neka predavanja o digitalnom svetu, blogovanju i pisanju za net pre svega, internet marketingu, društvenim mrežama. Čak i mnogo manji gradovi severnije od njega imaju slična dešavanja (što mu dođe potvrda onog "što južnije, to tužnije") na čemu im iskreno zavidim. Pozdrav iz Kragujevca!

A ovako je došlo do toga da ja odem na neko okupljanje ovog tipa:


Krajem aprila izašao je konkurs za zvanične blogere "Spark me" konferencije koja se održava u Budvi i ja sam stisla petlju da se prijavim jednim tekstom.

Da, dobro ste pročitali ono " stisla petlju" - kao da je strašno kada dobiješ besplatne ulaznice za super konferenciju i 4 dana smeštaja u hotelu. Klasičan pacijent!

Iako za zvaničnog blogera nisam izabrana (ne znaju ljudi šta propuštaju), to me je ipak malo trgnulo i nateralo me da zaista razmislim o tome da prisustvujem nekom sličnom događaju.  Realno, ne moram čak u u Crnu Goru po to iskustvo.

Elem, znate onaj momenat kad treba da pazite šta želite jer se to može ostvariti?  Odavno sam oprezna sa tim trenucima. Možete to zvati "Zakonom privlačenja", ali ja bih to nazvala stremljenje i fokusiranost. Već nakon par dana saznala sam slučajno za "Jagodrom" (ako verujete u slučajnosti)  i još dok mi je ideja bila sveža, nagovorim muža da idemo zajdno . On veze sa ovim dešavanjima i pričama nema, ako izuzmemo vreme koje provodi na FB, ali mi je zato beskrajna podrška u svemu. (Moram priznati i da mu se ta ideja više dopala od one da idemo zajedno na ples za parove, koliko da iskočimo iz zone komfora i uradimo nešto drugačije) .

Jagodina nije Kragujevac,jasno je, ali mi nije na kraj sveta. Eto prilike. Izgovorima nisam dala prostora.

A kad te talas neke energije ponese, onda ti nabaci još nešto usput. Nedelju dana pre Jagodroma, dobijem preporuku da idem  na SEOIT, prvu SEO konferenciju u Beogradu. Da li uopšte da vam pričam da sam imala tremu od toga što treba tamo da upoznam neke ljude sa kojima sam do tada poznavala samo virtuelno? Sa nekima i radim više od godinu dana, a znamo se samo preko telefona.  A gde je frka od svih drugih ljudi tamo i da li ću ispasti smotana i glupa...

I znate šta mi se desilo?

Preživela sam!

I ne samo to!Shvatila da imam dosta znanja i da mi većina stvari o kojima se pričalo uopšte nisu nepoznanica.Dopunila sam znanja koja imam u glavi nekim novim informacijama i dobila dodatnu motivaciju da učim još više.

Došla sam kući hipermotivisana.  Mahnito sam tražila i već sutradan upisala 2 free online kursa kojima bih produbila neka svoja znanja i naučila neznanja, jer kako da neki tamo znaju više od mene. Klasična ljubomora!


 Na kraju sam ipak  shvatila da sam se rasula na previše strana, da previše očekujem od sebe i da treba da duboko udahnem i usporim. Pa šta ako nešto ne znam?! Ne znam ni da ispeglam košulju da nema crtu na rukavu, ni da operem prozore bez tragova brisanja, pa se ne potresam oko toga!

Obične životne lekcije naučene na IT konferencijama


Glupo bi bilo da vam ja sad prenosim šta sam čula, videla - mogu da solim pamet o tome kad neke stvari isprobam na nekim svojim projektima i uspem u tome. Obećavam da hoću (oboje - i da uspem i da prenesem!) Niti je to poenta ovog teksta.

Htela sam da podelim sa svima onima koji se osećaju zavezano kao ja i koji nisu sigurni da bi se snašli na ovakvim dešavanjima sledeće životne lekcije i razloge zbog kojih bi trebalo ići na ovakva dešavanja.


- Ljudi ne ujedaju. Baš niko nije pokušao da me pojede, niko nije bio zloban, nadrndan, drven, nekomunikativan, naduven, negativan ili šta ja znam kakav.  Štaviše, Snežana sa bloga Mama i dete , koju sam upoznala u Beogradu,  ponudila mi je  prenoćište kod nje,  ali još nisam sigurna da li je to zato što je imala vodovodni kvar u kuhinji pa joj je trebao neko za pranje sudova. Možda jednom i saznam njene prave motive...

- Niko ne hejtuje. Aj' što mene niko nije pojeo niti pokazao neke izlive neprijateljstva ,ali ni ljude koji su govorili na tim konferencijama niko nije gađao paradajzom niti nekim manje skupim sezonskim povrćem, psovkama, dobacivanjima, podsmesima. Naprotiv, imali su baš finu saradnju publike, podršku, pažnju i razumevanje i atmosfera je totalno motivišuća. Shvatiš da ima ljudi koji dele ista interesovanja kao ti (što mi se u svakodnevnom životu ne dešava prečesto)

- Fotogeničnost mi je nula. Zato se i ne slikam često, a  moj FB profil izgleda kao da sam profesionalni pratilac moje kćerke na plesnim takmičenjima. SEOIT konferenciju nisam zabeležila kamerom, ako ne računate ovo kad sam već došla kući:



 Zato sam na Jagodromu dala mužu zadatak da se seti fotografisanja.


Ja sam od onih staromodnih žena kojima još uvek ne pada na pamet da baš svaki detalj života zabeleže kamerom i objave na društvenim mrežama. Klasična zatucanost!





Kad smo kod fotografija, posle višemesečnog (ili čak i višegodišnjeg) posedovanja naloga na Instagramu, stavila sam na njega prvu fotku. Nije to baš mreža za mene...To mi je gratis lekcija!



Napomena: Iako tako na prvi pogled ne deluje, bilo je još ljudi osim nas. Majke mi!



- Osećaj za blamiranje i dalje mi je besprekoran ( i dalje tvrdim da je trebalo da se zovem Blamaženka) pa sam tako  u Startit centru u Beogradu uspela da puknem glavom u plafon (ne ja nemam 2 metra, mada jesam krupna žena, ali oni imaju tribine) . Da to ne bude izolovan slučaj blamiranja, uspela sam da učinim dobro delo i pomognem u busu ženi sa dvoje dece da ponese prtljag. Čim sam joj dala i torbu i okrenula se, prosula sam koliko sam dugačka,jer nisam videla stepenik (a kažem vam, ja nisam nimalo sitna, tako da sam se dobro prosula)


Vredi li ići na konferencije i kako da znate gde se možete pojaviti? 


Treba.

 Ljudi od krvi i mesa i njihove priče više motivišu od ekrana, slova i video klipova.

Neki od ovih događaja koji se organizuju su  besplatni, neki se plaćaju, a da biste bili u toku o ovim dešavanjima, kada se i gde održavaju i kako se možete prijaviti, pratite na primer sledeće sajtove.

Kalendar događanja u StartIT centru
Konferencije
Netrokracija

Ako znate još neko mesto na kojem postoji spisak ovakvih dešavanja (FB grupe, stranice ili bilo šta slično) , podelite u komentaru da dopunimo spisak.

Većina ovih događaja ima i Live stream, pa ako niste u prilici da idete, a voljni ste da slušate i naučite nešto novo ili potvrdite ono što znate, možete i da ih pratite preko interneta. Ipak, kao i posao od kuće, i gledanje nečega od kuće ima mnogo prepreka i distrakcija. Doživljaj je mnogo bolji ako odete da pratite uživo. Za početak, deca ne traže ručak, ručak ne mora da se skuva, sudovi vam nisu prljavi od ručka i ne vape za vašom pažnjom ...

Ja sam,kao što vidite, svašta naučila. Ponešto o pisanju, ponešto o marketingu, ponešto o tome šta znam, a šta treba da savladam.


Lekcije o samopouzdanju i samouverenosti su mi još uvek tanke, ali za to ionako treba zapucati ne neka druga predavanja. Ili zakucati na vrata nekog psihijatra...No o tom potom.



6 коментара:

  1. Jao, pa super! Sve je super :) I predavanja i tvoje padanje, zbog kojeg se još uvek smejem :))) A i Snežini sudovi su kritični! Luda si, ali to je već za neku drugu konferenciju :)
    Ja idem na Zlatibor na WEBIZ u junu:
    http://www.webiz.me/edukacija/zlatibor
    To me firma časti, a i nije mi baš svejedno, iako nisam uopšte stidljiva.
    Verovatno ću proći kao ti. Samo da ne tresnem negde :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam takva. Uvek negde tresnem, nešto oborim, padnem, ispustim nešto, prospem... Šta ću kad sam smotana! Biće ti super. Ja sam pored svega otkrila i da me sve to mnogo iscrpljuje i u oba slučaja sam sutradan bila jako umorna. 3 dana bi me ubilo! Ja posle svakog druženja, čak i sa najboljim prijateljima, trebam sat vremena tišine i ćutanja. Očekujem iscrpan izveštaj od tebe!

      Избриши
  2. Legendo naša! Baš mi je drago da si krenula na konferencije, ako i ne naučiš uvijek nove lekcije, imaš priliku upoznati divne ljude, a to je ponekad vrednije od svega.
    Usput, ove dvije fotke gdje ste ti i muž su sasvim u redu, ne znam o kakvom ti manjku fotogeničnosti pričaš??? Ili si mislila na njega? ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Videćeš Mirna kad me lično upoznaš! Mnogo sam lepša :-)

      Избриши
  3. Kad pripremaš sos, često je potrebno uprljati više sudova... Mi smo draga, u istom sosu, samo u različitim šerpicama! Uvek si dobrodošla, nevezano za vodovodni kvar,samo sledeći put organizujemo i "fun time"!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Možemo odmah da pređemo na "fun time". Ne mogu tek tako da se šaltujem sa raspoloženja na raspoloženje :-) Hitno da organizujemo neko needukativno okupljanje.

      Избриши