PAR RAZLOGA DA POSETITE KARNEVALE U SRBIJI

09:21 Blaženka Vesić 5 Comments



Da li se pitate kako da provedete leto u Srbiji? Ima puno načina, ali karnevali su nešto o čemu možda niste razmišljali.

Da, da, evo opet solim pamet kao da sam ih sve videla, kao i onda kad sam otišla na dve IT konferenije i naučila pregršt korisnih stvari o životu. E tako je i sad. Činjenica je da sam bila na jednom karnevalu u Srbiji, ali sasvim dovoljno da me inspiriše da vam ovaj vid razonode preporučim. 

Kragujevac ima Dečji karneval koji se održava svake godine za Đurđevdan - dan grada. I možda niste ni znali, ali karnevali se održavaju u mnogim gradovima širom Srbije, a najpoznatiji su u Pančevu, Vrnjačkoj Banji, Novom Sadu, Somboru, Šapcu, Leskovcu, Požarevcu, Rakovici, Banji Koviljači...I svi ovi gradovi su manje-više povezani i gostuju jedni kod drugih na karnevalima. Što vam dođe kao ono kad odete na slavu kod nekoga, pa je red da uzvratite gostoprimstvo.

Ove godine sam, sticajem raznoraznih okolnosti, bila u povorci koja je predstavljala Dečiji karneval grada Kragujevca na Belocrkvanskom karnevalu cveća. Sve to u saradnji sa Gradskom turističkom organizacijom Kragujevca. 




I ne, nije mene lično niko zvao da pišem na svom blogu o tome - pratila sam svoju kćerku koja je nastupala i dopalo mi se.

I ne, nisam se maskirala jer ja nisam u tom fazonu, a ni devojke koje su nastupale nisu imale neke  neprepoznatljive maske. I mogu vam samo reći da mi je prosto bilo glupo što se šetam tamo onako...obična. (osim što su mi od ogromne vrućine užasno otekle noge pa sam počela da mislim da se pretvaram u slonicu, al' ništa ne bi od tog spektakla, hvala Bogu)

Sama Bela Crkva bila mi je pomalo jeziva na prvi pogled. Ovo je prvi put da sam posetila to mestašce u Vojvodini, ali znam da imaju jezera koja su im turistički potencijal. Ni karneval im nije ništa manja atrakcija. Nisam se baš zaljubila na prvi pogled.  Puste ulice, stare kuće sve u istom stilu, ispucale fasade i dvorišta koja se kriju iza ogromnih vrata - kao da sam upala u neku drugu vremensko-prostornu dimeniziju. A onda, kada je karnevalska povorka krenula, skontala sam da su verovatno svi ljudi pokupili svoje kuhinjske stolice i otišli u centar - da gledaju karneval!



Kako učestvovati na karnevalu?


Pa dovoljno je prvo da okupite grupu ljudi, date joj neki naziv, osmislite masku i popunite prijavu za karneval. Uglavnom svaka ovakva manifestacija ima svoj sajt ili se informacija mogu naći na sajtu turističke organizacije grada, pa formular prijave potpuno besplatno skinete sa sajta. Pošaljete mejlom, faksom i to je to.

Evo nekih:
Čivijaški karneval Šabac
Leskovački karneval
Vrnjački karneval


A i sajt Manifestacije vam je dobar vodič za sve slične prilike u Srbiji.

Dakle, ne morate biti pozvani od strane opštine niti biti predstavnik nekog konkretnog karnevala. Dosta je da imate dobru volju i grupu.

Nakon toga ostaje vam da pripremite maske i da osmislite koreografiju ili nastup, pa možda i da pokupite nagradu, ko zna.

A zašto bi to radili, pitate se?

- malo da biste izašli iz svoje zone komfora. Kad ste zadnji put napravili nešto glupo? Ako niste čitali zašto se to isplati, kliknite OVDE:
- malo da biste se dobro proveli sa nekim vama dragom grupom ljudi
- malo da budete nešto što niste ako ste se umorili od onoga što jeste
- malo da biste se blamirali iz sve snage i da vas opušteno baš briga. To regeneriše moždane ćelije!
- malo da bi ljudi mislili kako vam je dobro i kako ste sigurno u nekoj sekti.Neka ih, ljudi vole da tračare.Učinite dobro delo!
- malo da se uverite da je totalno OK da imate koji kilogram viška i da to ne treba da vas sprečava da svojim salcem i zaljuljate (ovo mi je valjda bio najjači utisak karnevala - toliko ljudi koji su potpuno neiskompleksirano izašli da se zezaju) 

Jer na karnevalu ništa vam neće biti mnogo glupo. Niste jedini.  Možda najgluplje je da ne budete maskirani, kao ja. A čak i "mi obični" smo dobili osmehe i aplauze samo zato što smo hodali!


Zašto posetiti karneval i šta morate imati na umu



Iz ugla posmatrača, to je vašar k'o vašar. Prilika da za malo novca odete iz grada ili u svoj grad i uživate u maskama, gužvi, sladoledu, šećernoj vuni, ringišpilu i kupite 5 pari gaća za 200 dinara. A karnevala leti ima puno. Samo treba da potražite najbliži. Važno je da proverite samo da li dečiji ili za odrasle, jer na ovim koji nisu dečiji može svašta da se vidi.

Neke maske su strašne (ova fotka ni približno ne dočarava njegove jezive oči)




A neke su bile glamurozne. Ovo je, kažu,  pobednička maska Venecijanskog karnevala.



A neke su bile totalno neukusne, toliko da mi je bilo glupo umesto njih. Njih je očigledno bilo baš briga. Ne, nemam sliku i ne želim da je imam.


Eto ideje kako da provedete leto u Srbiji. A ako vam se dopadne, ko zna gde vas ovo iskustvo na kraju odvede, zar ne? Možda učestvejute i na onom u Veneciji ili Riu!

5 коментара:

VODIČ ZA MAME: KAKO PLAKATI NA DEČIJIM NASTUPIMA (da vas niko ne provali)

14:43 Blaženka Vesić 8 Comments

Roditeljstvo nas menja i oblikuje na mnoge načine. Ne znam šta je vama zapalo u toj menjaži, ali ja znam da sam, otkako sam pre 14 godina postala mama, postala....pa... njanjava. Nemam drugu reč. Sve što deca lepo urade, ja otplačem.

- kad slave rođendan i kad im deca pevaju "Danas nam je divan dan"
- kad mi naprave nešto za 8. mart
- kad imaju neki nastup

Ovo poslednje razvila sam do tog stepena da više nije ni važno da li moje dete nastupa ili tuđe. Plačem na svu decu na nastupima, do 10 godina. Starija deca izazivaju posle ponos i tako neke emocije. 


Da ne pričam da sam postala osetljiva na filmove u kojima su deca. Suvišno je. Ugasite svetlo i pustite me da gledam nešto što deca rade i 100% ćete me (kada ga upalite)  naći sa crvenim nosom i slanom vodom na licu kako se pravim da je sve cool i kao da ništa nije bilo. 

Nije da je nešto strašno plakati u javnosti, ali je totalno glup osećaj ono kad ne možeš savladati svoje emocije.

Plakanje na dečijim nastupima podjednako je bezveze kao i smejanje na sahrani. 

(Usput, i za ovo sa sahranama sa talenat. Setim se neke gluposti i samo prsnem) 


Prilično sam svesna da nisam sama sa ovim problemom. Videla sam, majke mi! Evo, zadnji put na predstavi povodom završetka predškoskog uočila sam mnoge mame koje su brisale suze.

Moj muž je isto primetio :

 " Aj' na tebe sam već i navikao. Al' pogledam ovu pored mene, a ona brate mili... jeca!!!"

Posle ti bude glupo, jer i kad treba da progovoriš nešto, ne možeš od knedli u grlu.  I ispadneš  šuntav i mutav.

Po svemu sudeći, jedno ovakvo uputstvo za sve njanjave mame koje plaču na nastupima je više nego neophodno.


Kako plakati da niko ne vidi?




Uhvatite se u koštac sa emocijama, izbegavajte scene koje su okidač za ovakvo ponašanje, seckajte crni luk... 

Šalim se, to neka vam kaže neko drugi. Meni nije jasno kako da izbegnem nastup svog deteta. Ali zato, kad već znate da ćete cmizdriti, mogu da vam dam ove savete:

- Ne šminkajte se. Da, sve mi volimo da smo lepe kad je detetov važan događaj u pitanju. Ali kad krenete da puštate slanu vodicu iz očiju, to baš i nije pametno. Prvo, šminka će se razmazati pa će vaš gest biti još uočljiviji. Drugo, ako  posle plakanja imate još dugo crven nos, ne možete se umiti hladnom vodom da se to malo povuče. 

- Nosite naočare. Za sunce. Tamne. Što veća stakla to bolje.

- Uštinite se. Ogrebite. 

Fizički bol skrenuće vam pažnju sa emotivnog. 

Ok, ne  morate da se samokažnjavate i budete grubi. Bilo kakva fizička senzacija deluje. Recimo, prislonite hladnu flašu vode na ručni zglob. 

- Isključite se za tren iz emotivno napete situacije. Recimo, uzmite telefon i bacite pogled na Fejs ( i molite Boga da tamo nije neka srceparajuća "nećete verovati" priča) 

- Pravite se ludi. Ok, plačete, ali pravite se kao da se ništa ne dešava. Nije loše da ufiksirate neku tačku (koja nije vaše dete na nastupu nego recimo deo scenografije) i tako odlutate na koji sekund. Poslednje što treba da radite jeste da nervozno lupkate nogom jer vam je neprijatno, brišete suze i slično. Pobogu, pa nećete valjda skretati pažnju na sebe.

- Ne trepćite. Ako trepnete, suze kaplju.

- Širom otvorite oči. Pomerajte pogled levo-desno. Tako su veće šanse da sprečite suze koje su navrle da kapnu. Možda se povuku i osuše!

- Izbegavajte komunikaciju sa drugim roditeljima. Dođite sa nekim nadrdanim stavom da budete sigurni da niko neće imati hrabrosti da vas pita bilo šta dok ridate.


Kako progutati knedlu u grlu?


Druga stvar koju je jako bitno da mame znaju u ovim situacijama je kako progutati knedlu u grlu. 

Knedle se posebno javljaju onda kada ste u nekoj emotivnoj situaciji koja vas preplavi, a pokušavate da se pravite da vas baš i ne dotiče. Telo na to reaguje kao na stres i okida "bori se ili beži" prekidač u našem nervnom sistemu. Usled toga telu treba više kiseonika za akciju, a da bi to postigao, nervni sistem zadužen za taj deo posla tera nas da ubrzano  dišemo. Taj vazduh, nakupi se kao knedla u grlu.

Kako je progutati:

-  Setite se da dišete! Duboko i polako udahnite i povucite ramena unazad i ispravite leđa.

- Popijte vodu. To će vam i odvući pažnju i opustite te mišiće koji su napeti u grlu konkretno glotis. Pijte polako, dugačkim sporim gutljajima.

Designed by Freepik

- Zevnite. Tako ćete takođe opustiti mišiće i smanjiti knedlu. Moj vam je savet samo da pazite da pri tom i ne podrignete!


A šta ako ništa od ovoga ne pomaže?


Ostaje vam da plačete najnormalnije i sa puno samopouzdanja. U Opra stilu.



Tako pokažite drugim mamama koje ne plaču  da je baš vaše ponašanje ispravno, a da one nisu dovoljno dirnute i nisu dobre majke jer su bezosećajne. Sram ih bilo!

A kako vama ide na dečijim nastupima ? Koji su vaši trikovi u ovim situacijama (ako se uopšte nađete u njima) ?

8 коментара:

NE DAJ BOŽE ŠTA TI MAJKA MISLI (kako preživeti prvu detetovu ekskurziju)

16:03 Blaženka Vesić 6 Comments

Znate onu čuvenu kletvu "Daj Bože šta mi žena misli , ne daj Bože šta mi majka misli".

Za početak, osvrnimo se samo na ovu drugu varijantu koja se tiče majki. Znate li šta sve prođe kroz jedan tipičan mameći mozak kad je dete na ekskurziji?

Naime, poprilično sam sigurna da će se mnoge žene složiti sa mnom u ovom:

 Misli o deci i o tome šta im se može desiti često graniče sa horor filmovima ili crnom hronikom u novinama u najmanju ruku, čak i kada se verovatnoća mogućnosti takvog događaja graniči sa fantazijom.

Elem, ja sam skoro motala jedan takav film u glavi  kada je moj sin pre neki dan išao prvi put na ekskurziju. Drugim rečima  - prvi put u drugi grad bez roditelja. (generalno izlete u drugi grad može da nabroji na prste jedne ruke, sa nama ili bez nas, al'da ne cepidlačim)



Jasno vam je da je u mojoj glavi cvetala inspiracija horor momenata koji se mogu desiti na prvoj ekskurziji. I ukoliko još niste plivali u tom sosu, ovo su scene koje možete očekivati.

8 pitanja koja su me udavila tokom prve ekskurzije


Predškolci u Kragujevcu obično idu u posetu ZOO vrtu, bilo onom u Jagodini ili u Beogradu. U zavisnosti od toga koliko vam je bujna mašta, to može biti dodatni horor momenat u priči. Ja sam se danima davila sa pitanjima tipa:

Šta ako mu se piški?


Hej, ima dva sata do Beograda! Šta ako mu se piški? Ili još gore, šta ako mu bude glupo da traži da ide u WC i uneredi se? Da li da mu pošaljem rezervno odelo? Joj, a gde će se presvući? Svi bi mu se smejali! (Ok, smiri se. NIti je mali , niti je stidljiv da ne bi pitao. A ni kući ne ide na 15 minuta u WC, zašto bi imao te ideje u autobusu!)

Šta ako mu se kaki? 


Još gora varijanta! U zavisnosti od tvrdoće stolice stvari će proći normalno, ili će ostatke razmazati do pola leđa. Onda će sve to početi i da ga peče. Da ne pričamo da smrdi!


Šta ako mu bude muka?


Mislim, kad se on pre vozio autobusom, ako izuzmemo gradski? Možda mu bude loše? Da li da mu dam tabletu? Joj, a šta ako zaspi od njenog dejstva pa ostane sve vreme u autobusu? I šta ako mu se piški? Kaki?




Izašao mu je žulj? Šta da obuje?


Prethodni dan nosili smo neke glupe sandale na bosu nogu. I napravile su žulj. I kako da hoda sa žuljem ceo dan? Ok, staviću flaster. I čarape naravno! Da li da mu spakujem one ružne kineske papuče sa rupama koje je nemoguće uništiti? Ali šta ako ga boli? Još gore, šta ako se inficira pa se desi k'o onoj mojoj drugarici kojoj su se skoro noge oduzele od žulja koji nije lečila? (ovde možeš da dođeš i toga da razmišljaš koje veze imaš u bolnici, kako će da reaguje kad mu budu vadili krv....)

Šta ako se izgubi? 


Ako mu padne na pamet da pusti drugara iz grupe i odšeta u svom pravcu, a da vaspitačica to ne vidi. Recimo, cilja momenat kad je slučajno pogledala u telefon ili traži nešto po torbi...Šta ako ne primeti da ga nema sve dok ne počne da ih broji u autobusu? Trebalo je odavno da ga naučim moj broj telefona. (Stvarno misliš da je žena toliki idiot? Onda si ti idiot što puštaš dete sa njom)

Crvena ili plava majica?


Crvena. Ako se izgubi, više dreči i lakše ga je uočiti! Tačka!


Šta ako neke životinje u ZOO vrtu iritira crvena boja? 


Recimo, kao bikovi što se razjare na crveno. Ili kao žabe koje smo onomad kad sam bila mlada pecali na Srebrnom jezeru na crveni poklopac ne bi li spremali žablje batake? Ili one mušice što idu na žuto?  (Životinje su u kavezu, Blaženka)


Šta ako želi da pomazi lava?


Pre neki dan tupio je koliko je hrabar i kako se ničeg ne plaši. Hej, a strah uopšte nije loša stvar! Šta ako mu padne na pamet da  pomazi lava? Ili da nahrani krokodila?  Pa onda ovaj skoči i rastrgne ga! (Životinje su u kavezu Blaženka)

Šta ako mu se desi nešto u saobraćaju?


Svašta može da se desi - da se pokvari vozilo, da vozač zaspi, da se prevrne , da padne na njih avion, da ih zaveje sneg u sred leta, da izbije rat, da ih napadnu neki lopovi, da eksplodira Sunce, da se svi pretvore u zombije...


Kako preživeti prvu ekskurziju? 


 Kada sam još pre par godina pratila ćerku na neke ekskurzije i rekreativne nastave, roditelji su često postavljali pitanja: "A mi? Jel' da dolazimo? "

I iako sam i tada i sada imala poriv da krenem, da se šunjam i pratim šta se dešava i poput super heroja iskočim kada naiđe krizna situacija (bilo da je u pitanju piškenje ili napad troglavog lava) - naravno nikad nisam. Znam gde je granica i da je sve to samo u mojoj glavi. I možda još po nekoj maminoj.

Štaviše,  nijednom nisam pozvala vaspitačicu da proverim stanje.Uredno smo bili obavešteni kad su stigli, kad su krenuli, kad da ih čekamo. Ne mogu baš sve da držim pod kontrolom. I ne treba.On jeste malo čudno dete, ali nije glup.

Savet za preživljavanje ekskurzijskih trenutaka?


- Pričajte sa detetom o ekskurziji. Savetujte.  "Nemoj maziti lava", "Nemoj hraniti krokodila" i "Nemoj poželeti tarantulu kao kućnog ljubimca"  su lekcije koje se podrazumavaju - ako je vama tako lakše.
- Okupirajte se nekim poslom dok je dete na putu. Pravo je vreme za generalno čišćenje kuće
- Ako nemate pametnija posla, ne davite druge svojim glupim mislima.
- Ako ne znate šta biste sa mislima, zapišite ih ovako kao ja. Možda od toga ispadne dobar blog jednog dana!


A kakav je bio doživljaj na ekskurziji?


To kleštima ne bih mogla izvući iz njega. Čudno dete!  Jedina mu je impresija to što je spavao u autobusu! Međugradskom. Kojim se vozio prvi put u životu!




I ne, nije da smo mi navikli da putujemo avionom A klase! Ni kolima se ne pretrgosmo.

Od svega imam grupnu sliku. On je u prvom redu. Čuči. Kao da mu se kaki!

(Dopuna nekoliko dana posle: Dobila sam druge slike. Vidim da su deca bila krajnje normalna i da je moj strah bio bezrazložan. Kao da to nisam znala, jelte! Da se zapitam lepo ko je čudan u celoj toj priči. Slika ludog doživljaja spavanja u busu priložena) 

6 коментара: