ISTRAŽIVALA SAM: POMAŽU LI TATE OKO BEBE (i zašto bi trebalo to da rade)

12:44 Blaženka Vesić 1 Comments

Da li i koliko tate učestvuju u prvim danima života deteta? U stvari, žene to češće pitaju ovako: "Pomaže li vam muž oko bebe?

Za potrebe ovog teksta napravila sam jednu malu anketu u nekoliko Facebook grupa koje pretežno okupljaju mame, da budem sigurna da pričam pravu stvar pravim ljudima. 





Rezultati su ohrabrujući!

Od 37 žena, koliko mi se odazvalo, 9 je izjavilo da tate ne učustvuju uopšte u brizi oko bebe ( i to samo dve javno, ostale anonimno). Ostale su izjavile da podjednako sa partnerom dele roditeljske uloge (sem dojenja, jelte).

A zašto sam uradila anketu i da li je ona relevantna? I zašto uopšte mislim da je ohrabrujuća? 


Zato jer u okruženju u kojem ja živim, stanje nije takvo. Najsvežiji primer jedna izjava na skorašnjem okupljanju kojom se opravdavalo to što je jedna članica društva otišla kući ranije: " Morala je da požuri kući. Gre'ota! Dete je samo kući sa ocem"

Sva sam se naježila. Ospice dobila. Za jezik ugrizla! 




via GIPHY

Pa šta?! Oni su neposobni, šta li? Ili mi samo mislimo da smo sposobnije i namećemo sebi neke obaveze koje nam nisu nužne? Podržavamo svojim prihvatanjem tog stanja njihov nerad , umesto da ih podržimo u tome da budu tate u pravom smislu te reči.

Većina žena sa kojima sam ja u konkatu, a koje imaju bebe i malu decu, žale se da tate ne učestvuju, da nalaze izgovore, dodatne poslove i obaveze i da im je sve preče od deteta. Bebu pridrže samo ako moraju i ako se to od njih traži. Kao da čine usluge i čuvaju nešto tuđe. Ne sete se toga baš sami i ne misle da je baš normalno da to rade. Misle valjda da su papučari i da će ih okolina ismevati jer brinu o bebi! 

To šta će sutra o njima misliti rođena deca, nevažno je! Važno da su se apetiti komšiluka zadovoljili i da on nije papučar. Ali nije ni tata! Na temu šta razlikuje tatu i oca  pročitajte ovaj savršen tekst!

I kao što je jedna žena u anketi primetila - to je stvar onog pogrešno shvaćenog patrijarhalnog vaspitanja koje je imalo smisla onda kada su muškarci išli u lov na životinje, radili teške poslove, a žene brinule o deci, pećini i eventualno brale bobice u okruženju.
E pa imam novost - iz pećina smo, odavno izašli i žene danas imaju karijeru, posao i doprinose prihodima u kući kao i muškarci.


Tate nemaju istu ulogu kao mame, to je sigurno. Priroda je donekle uredila tako. Oni rade stvari na svoj način. Ali i ti načini imaju jaku bitnu ulogu u razvoju deteta i to od najranijih dana!

Sa druge strane, kao kontraargument, imam i drugačiju situaciju u kojoj jedan moj poznanik izjavljuje: " Slabo sam spavao, beba se budila noću pa sam je nosio" . Istu bebu često čujem kada razgovaramo telefonom. Tu je u blizini ili u naručju čak, što je dokaz da anketa možda ima smisla i da je relevantna, samo ja živim u nekoj drugoj dimenziji. 


Nema veze. Moj problem! 

U tom slučaju, ovaj tekst namenjujem onima koji žive u mojoj dimenziji, pomalo ograničenoj kada je očinstvo u pitanju. 



Znate li UOPŠTE koliko je važno da tate učestvuju u bebinom životu, a posebno u prvih 1000 dana?



Unicef Srbija pokrenuo je nedavno akciju o važnosti značaja prvih 1000 dana u životu deteta za njegov razvoj. Mama je tu nekako "po defaultu" baš od prvog trenutka, ali tate ne uvek. I iako danas tate sve više učestvuju u toj priči i dalje je veliki broj onih tata koji ne učestvuju u dovoljnoj meri. 

Od svih izgovora za ovakvo ponašanje posebno ospice dobijem od onog da su očevi zaboga "preplašeni" novom ulogom. A ovamo sve hrabri borci, jaki momci i alfa primerci.  Uplašili se bebe? Nije nego! Razmaženost i izgovor, a i neznanje u ogromnoj meri!


Možda deluje da bebe ne razumeju ništa, da su tate tu suvišne i da bebe i ne znaju učestvuju li oni ili ne pa je svejedno. Ali one uče i upijaju svet oko sebe - a najviše u te prve tri godine života. 





Cenim da je majka priroda iz nekog razloga predvidela da je za ljudsko potomstvo potrebno da se spoje muško i žensko. Ako oboje učestvuju u pravljenju novog ljudskog bića, onda su oboje potrebni i za vaspitanje i zdravo i normalno odrasatanje malog čoveka. Da su žene dovoljne u toj ulozi, verovatno bi prirodno bilo uređeno i da mogu da se samooplode parteogenezom. Ali nije tako, zar ne?



Evo zbog čega su tate važne!




- Učestvovanje tate u roditeljstvu ne utiče samo na bebu , već i na celu porodicu. Briga oko bebe je lepa, ali i naporna. Umorna mama je nervozna, nesrećna, prenosi to na bebu, i to je celo klupko zamršenih loših uzroka u posledica.Da i ne govorim da svojim ponašanjem tate treba da budu uzor i da će tako sutra i njihova deca biti brižni i dobri roditelji.

- Druženje sa tatama od najranijih dana kod dece podstiče zdrav psihički i fizički razvoj, pomaže deci da razviju samopouzdanje. Mame su, znate, ponekad previše brižne. Tate ponekad malo i rizikuju, puste decu u avanturu i ne strepe stalno da li će dete da padne, ogrebe se... sve je to za ljude i deca sve to treba da iskuse ne bi li razvila svoje samopouzdanje.

- Tate koriste drugačiji vokabular u komunikaciji sa decom, i drugačiji smisao za humor. Mame se uglavnom trude da se maksimalno prilagode detetu.  Ponekad su tate komplikovane sa rečima i postupcima, ali to može da pomogne detetu da ima širi rečnik (i širi smisao za humor - provereno) 

- Studije su pokazale da se deca (odnosno ljudi) koji su imali u ranom detinsjtvu dobar kontakt sa ocem bolje nose sa stresom, akademnski su uspešnija, imaju bolje ocene u školi,  bolje se snalaze u društvu i manje su šanse da učestvuju u kriminalnim aktivnostima i odaju porocima. 

- Povezanost sa ocem u najranijem detinjstvu kod devojčica oblikuje predstavu o tome kakav treba da bude njihov životni partner-nekad na nesvesnom nivou. Kod dečaka, tate su jednostavno muški uzor na koji se ugledaju. 

Ovo su samo neke  stavke i nisu nimalo nebitne! 

Saveti kako provesti zajedničke trenutke sa bebom



Ponekad tate i ne stignu od "prepametnih mama" da bilo šta urade i mrsko im je, jer sve što urade ispadne pogrešno.

Za one "uplašene" tate, koje ne znaju šta bi i kako bi provodili vreme sa bebom, evo par predloga:


- Kreveljite se i pravite face. Ako izazovete dečiji smeh, onaj iskreni, nećete moći da prestanete to da radite. Verujte, od tog smeha nema ništa lepše.

- Šetajte zajedno

- Uspavljujete se

- Menjajte pelene. Ako znate da promenite gumu na automobilu, svećicu ili tako neko čudo, pelenu ćete sigurno savladati!


- Mazite se i nosite, ležite i ostvarite kontakt kože na kožu

- Čitajte pred spavanje - Istraživanja na Harvard univerzitetu pokazala su da deca čak imaju više koristi od tatinog čitanja slikovnica nego od maminog. Tate često improvizuju, zapitkuju pa podstiču drugačije na razmišljanje. Mame to prečesto rutinski odrade kao još jednu ulogu.






Šta mame da rade da bi do toga došlo?


Iz mog iskustva, ovo:


- Da se opuste i prihvate da tate ne rade stvari na isti način kao mame, ali da to nije strašno. Strašno je ako ne rade ništa!

- Da se povremeno prave lude i ne mrdnu prstom oko deteta. Tata će se na kraju ipak uključiti i preuzeti inicijativu. 


Priča iz mog ugla nije počela sjajno, ali ide u sjajnom pravcu. Život u zajednici je uglavnom u prvim trenucima učinio da "vreme sa tatom" brzo pređe u "vreme sa babom". Parovi koji žive sami, jednostavno su osuđeni na tu ravnopravnu ulogu.


Ali sve to može doći na svoje, samo ako širimo svest o tome koliki je značaj očeva u životu njihove dece, posebno u njihovim prvim danima.



Zato, tate, ne propustite priliku da ostavite svoj pečat u njihovim životima. Nisu bebe suviše male za to. Svaki trenutak se računa i svaki je važan! A ne možete ga premotati unazad! 



Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa UNCEF-om Srbije i moj doprinos akciji "Svaki trenutak je važan" i širenju važnosti značaja prvih 1000 dana za razvoj dece! Više o ranom razvoju deteta i vašem značaju u toj priči  pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu www.unicef.rs , kao i na njihovoj Facebook strani!  A onda širite priču dalje!





1 коментара:

5 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE FACEBOOK JEZIVO MESTO

16:57 Blaženka Vesić 6 Comments

Koliko vremena dnevno provodite na Fejsbuku? Možda ćete i slagati odgovor na ovo pitanje, ali sam prilično sigurna da o detaljima bitnih i nebitnih vam osoba u životu znate više nego što bi vas realno zanimalo. No, neka bude da svi mi malo volimo da zabodemo nos u tuđa posla.

Zašto ovo pitam?


Ja lično previše vremena provodim na ovoj društvenoj mreži i težim ka tome da to drastično smanjim.

Facebook ima dobrih strana , ali postaje sve više jedno jezivo mesto! Najgore je svega što ti jezivi i lažni momenti ne ostaju na ekranu. Prenose se u stvarni život! 



 Počevši od toga da primer svog ponašanja prenosim na decu i da nisam neki uzor po tom pitanju.

Pročitajte i  Šta sve rade deca na internetu!

Evo kako i zbog čega počinjem da zazirem od njega.


1. Sve se slika


Nije da ja patim nešto zbog toga i hejtujem zato što sam prilično nefotogenična osoba. Ali realno, kad kreneš ulicom, šanse da osvaneš na nečijoj slici u pozadini su - ogromne.




A šta ako ja bre neću da budem na nečijoj slici ni u prolazu? Svi se nameštaju i sve se slika i snima i povremeno se osećam kao glavna zvezda Trumanovog šoua ili učesnica u Velikom bratu. Gde je bre nestala privatnost?


Od stvari koje se slikaju posebno me iritiraju praznične fotke sa temom:

- slavim slavu, a ovo sam ponudio/la gostima da jedu
- imam posnu trpezu za Badnje veče
- ofarbao/la sam jaja

A tu su i one iz domena:

- glasao sam na izborima - sa sve glasačkim listićem i zaokruženom opcijom.
- izašlo mi ovo na ruci, nosu,jeziku... Upomoć od čega bolujem!


2. Motivacioni statusi


Blagi Bože, ponekad se osećam kao da smo svi na kolektivnoj terapiji od depresije, apatije, anksioznosti štatijaznamčega pa nam trebaju okićeni saveti kako da se ne predajemo, da se smejemo, mislimo pozitivno, idemo visoko uzdignute glave i nosem paramo oblake jer "ne može nam niko ništa jači smo od sudbine" i sve će samo doći na svoje mesto. Samo ako Univerzum uhvati našu vibraciju. I ok, jeste da ima ljudi koji mrače i koji su večno nesrećni i zaista se čini da se loše stvari lepe za njih. Ali ne na Fejsbuku! Tamo je svima super!  A jel' bre ima neko da je ovih dana napravio nešto glupo? Omanuo? Pogrešio? Sudeći po Facebook objavama, svima teče med i mleko. Kome onda te motivacije?


3. Lažna humanost



E ovo je kategorija za sebe. Tu su mi svi oni video snimci u kojima neko ispada "nećete verovati" kako human" i pomaže starici, detetu, hrani gladne, leči bolesne i ostalo. Evo nikako ne kapiram - kako jebote baš kad je "slučajni prolaznik" skitnici dao svoje glanc nove patike patike ili vlasnica pekare uočila da hranu koju ostavlja za pse jede neka skitnica i ona je rešila da bude humana i pokloni mu obrok dostojan čoveka, kako se bre baš tad se tu nacrtala neka kamera da sve to snimi i to u prvom planu ( ne ono da ispadne u pozadini dok je neko slikao  selfi ili snimao dete kako bere cveće) . Ma važi! Od ovakve nespontane humanosti dobijem dijareju!


4. Zavisnost



Nije vam novost da skrolovanje Fejsbuskom utiče na nivo dopamina u našem telu i samim tim stvara zavisnost. Kažu, poput kokaina!



via GIPHY

Osećaj nagrade vam je tako nadohvat ruke i imate prilike da iznova i iznova okidate. Dovoljno je samo da postujete nešto: sliku, status, bilo šta, i da uživate gledajući kako vam ljudi lajkuju to.

 Ne raguju na prethodnu objavu više? Vreme je za novu dozu!

Činjenično stanje u mom domu govori u prilog toga da mo navučeni na "Facecrack". Izuzev mog sina koji nema profil na ovoj mreži, svi smo zavisnici od interneta. On je jedno vreme bio na crtaćima dok ne sredim kuću, i na igricama. Svašta sam naučila iz toga!

Pročitajte kakve sve bolesne igrice mogu igrati deca! 

Ima dana kada svoje slobodno vreme provedemo gledajući svako u svoj ekran.  I to je glavni razlog zašto želim da drastično smanjim svoje prisustvo na ovoj mreži.

5. Manipulacija


Zapitate li se nekad, može li se manipulisati drogiranom osobom? Može!


Facebook nas laže, prati i prisluškuje!


Pored toga što nam ostavlja tu neku lažnu sliku o ljudima  da je svima se lepo i sjajno da svima ide super u životu i karijeri  i sam po sebi je uvrnut i sablasan. Jasno je da mi ostavljamo mnogo podataka o sebi na ovoj mreži i da Facebook zna o nama više nego što bi nam se dopalo. To je sve u njegovom čudnom algoritmu koji besprekorno radi.Ili ne baš tako besprekorno?  Ponekad zapravo i besprekorno laže!

Na koji način to Facebook radi?

- Podesim neku objavu da se objavi sama, tek sutra. On mi u roku od sat vremena kaže da ta objava (koju još dakle nisam obelodanila svetu) prolazi bolje od drugih objava na stranici i da treba da je bustujem. Drugim rečima, laže me da mi uzme pare.

- Javlja mi da su neki ljudi lajkovali moju stranicu (valjda da mi podigne dopamin), iako pouzdano znam da su je lajkovali odavno (postoji i verovatnoća da su je slučajno u momentu "odlajkovali" pa lajkovali opet, ali je opet glupo), da ljudima nedostaju moje objave i slično. Nije nego, svi samo mene čekaju! Svet bi stao da me nema!

- Meša mene i moju kćerku. Iako baš i ne ličimo, u mnogo slučajeva sugeriše da tagujem nju kao sebe (pretpostavljam da je neko nekad tagovao mene na nekoj slici na kojoj je ona, a algoritam pokupio tu informaciju i pogrešno protumačio. Ipak, dovoljno je jezivo da pomisliš kako ti je proučio DNK)

- Prisluškuje moje razgovore.  Ne, nije teorija zavere u pitanju. Naime, dešavalo mi se da mi sin pomene da želi da spremim palačinke i da mi, dok razgovaramo o tome, na zidu baš ispadne neki recept za palačinke. Aj' neka bude slučajno!

 Onda smo muž i ja pre neki dan pričali o norveškim radijatorima. On za računarom, brlja informacije o tome po Google. Ja na krevetu lenčarim (da, radim i to ponekad)  i kao svaki zavisnik - skrolujem po Fejsu. I šta vidim na njemu? Reklamu za norveške radijatore. Jezivo, jer samo što sam pričala o tome, otkud na mom telefonu! ( kapiram da sam verovatno ostala ulogovana na računaru svojim FB nalogom, pa je tako pokupljena informacija kome treba da se dostavi reklama - pa i na telefon!)

- Prati me. Ja nisam neka šopingholičarka i ne pratim te neke modne stranice i brendove i ako se na nešto po tom pitanju palim onda je to Converse. Ostalo me jedva zanima. Kada se u Kragujevcu otvorio "LC Waikiki" i kad sam ga posetila prvi put, jedna od prvih stvari koje me je zakačila na mom Facebook zidu jeste reklama baš za njih. (opet, shvatam da su mi možda ne telefonu bili uključeni podaci i da sam nekako uhvaćena na toj lokaciji i tako sam dobila reklamu na zid)


Iako sve teorijski shvatam, jezivo zvuči da dozvoljavamo da neko ovako virtuelno viri u naše živote i naše navike , sakuplja podatke i pokušava da manipuliše pomoću njih.

Ali još je jezivije što, dok ja skrolujem, pola stvarnog života prođe pored mene!



via GIPHY


E pa ne dam!

Od sada pa nadalje i ubuduće trudiću se da se skinem sa Fejsa i bolje organizujem svoj stvarni život.
A internet u celini je sledeći na redu!

6 коментара: