KAKO NAHRANITI PMS AŽDAJU? NAPRAVITE PMS KOLAČ LAKO I JEDNOSTAVNO

21:54 Blaženka Vesić 4 Comments

Znate ono kad menstruaciju nazivaju "oni dani" kao da je nešto neprirodno, nenormalno i zarazno? Koja besmislica!  Kao i kad neki kancer nazivaju "ono najgore", ne pominjući mu ime, jer od izgovaranja tih reči valjda raste, šta li? Ne znam za vas,ali kod mene "oni dani" podrazumevaju isključivo PMS, stanje nervnog sloma pred menstruaciju. A da  su samo nervi u pitanju, dobro bi bilo. Ma koji hormoni. Istina je sledeća!

Moj PMS je aždaja! I to ne bilo kakva, nego ona u drugom stanju! Vi pojma nemate šta to može da pojede!


Napomena: PMS aždaja nije ja. Ja nisam trudna, čim je moguće da sam u PMS-u!

Pročitajte i kojih 10 stvari ne treba raditi u PMS-u!

Januar je bio veoma hladan i uprkos mojim naporima da založim dobru vatru, uglavnom sam se po kući kretala troslojno obučena i izgledala k'o trokrilni ormar. Pravo iznenađenje usledilo je početkom februara kada je malo otoplilo i kad sam se vratila na jedan sloj odeće. (Ok, nek' vam bude - dva, ako računamo da nosim i veš) Tada sam ustanovila da i dalje izgledam kao trokrilni ormar, samo sam umesto odeće imala slojeve sala. I tako sam početkom februara rešila da idem na dijetu i ne jedem slatkiše i hleb. 

I sve je to lepo išlo po planu dok nije došla gladna PMS aždaja!

Ma sve znam, hranila sam je zdravo - semenkama, maslinama,  (jer sam ustanovila da mi pružaju isti onaj osećaj zadovoljstva golicanja iza ušiju kao i čokolada, a imaju manje kalorija) ribom, voćem - sve jede, ali prosto vapi za slatkišima. (Kako to mislite vas ništa ne golica iza ušiju kad uživate u hrani? E svašta!)

I tako sam jedno veče, u nedostatku čokolade, napravila PMS kolač. Tačnije mafin!


PMS kolač - recept koji radi provereno!


Iskreno, mafini su jedno takvo foliranje na koje ne vredi bacati vreme ni sastojke. Običan ili malo manje običan patišpanj. Big deal! 

Kalup za mafine nemam, ali sam svojevremeno gledala u nekoj svojoj bolesti "Praktičnu ženu" pa videla savet da oni mogu da se peku u onim aluminijumskim posudicama od paštete. I tako sam ih skupljala neko vreme (da budem i ja malo praktična, pa uz to i žensko) ,  pa rešila da ih eto, po prvi put upotrebim.

Našla sam  recept za neke čokoladne mafine na netu, ali je u momentu nadahnuća i potrebe da nahranim PMS aždaju, računar bio zauzet, pa sam morala da se oslonim na svoje kulinarske sposobnosti. Koje su by the way, tokom PMS-a prilično osakaćene. No,postoji jedno nezaobilazno pravilo u životu !

Kada praviš kolače za svoj gušt, oni ispadnu sjajno. Kada ih spremaš za goste, sva je šansa da će ispasti tako da ćeš morati da lažeš da su ih deca pravila. I to ona najmlađa!

Tako sam iz glave i od raspoloživih sastojaka umesila sledeće:

- 3 žumanca
- 8 kašika šećera
- 3 šolje od kafe brašna (one male šolje - uvek se pitam da li još neko koristi to zaista za kafu)
- prašak za pecivo

Onda sam skontala da mi za čokoladne mafine treba kakao. Koji ja nisam imala kod kuće. Jebi ga, može i puding od čokolade. Dakle, sipajte jedan puding.

Onda sam skontala da nemam šolju mleka. Voda mi se nije dopala kao izbor. Jebi ga, može valjda jogurt! Nema cela čaša! Do đavola! Daj šta daš! Bilo valjda pola čaše. Za svaki slučaj, dodala sam i pola šolje vode.

Hm, valja tome dodati i malo masnoće. Dodala sam šestinu margarina koji je ko zna od kad stajao u frižideru i čekao svoj trenutak slave.

Belance sam umutila posebno, jer to kažu daje izdašnost testu. Osim što nisam bila sigurna da li treba da se doda šećer ili ne. Ja dodala. Aždaji neće smetati višak šećera! 4 kašike! Pa to sunula u smesu od jaja, brašna i pudinga... Ručno promešala, da ne ubijem izdašnost, i sipala u kalupe za mafine.

Onda sam skontala da nemam čokoladu za kuvanje. Jebi ga, može eurokrem! Dakle, dodati umesto komadića čokolade po malo krema. Očekujte da tokom pečenja  padne na dno mafina.

Koliko se to peče i na kojoj temperaturi, pojma nemam. Moja rerna ima samo dva moda: peče ili ne peče! Ako primetite da je počelo da crni odozgo, a da su unutra još živahni, prekrijte ih alufolijom.

Pečeni su, znate već, kad ih ubodete čačkalicom, a na njoj nema tragova testa.


Kako nahraniti aždaju? 


Ohladiti malo mafine, koliko da se ne opečete. PMS aždaja nema strpljenja, znate! Pošto je moja još i trudna verovatno (jer ima neke prohteve sačuvajmebožeisakloni) , servirala sam ih uz majonez i masline! Sve je to kombinovano poždrala!

Kako to mislite hoćete sliku?

Pa pojela sam ih! Samo vam pričam...

A valjda znate kako izgledaju glupi mafini. Običan patišpanj u manjem okruglom kalupu. Big deal! Toliko je boljih načina da se potroše gore navedeni sastojci!

Nego, stvarno,   golicaju li i vas neki trnci iza ušiju kad jedete nešto u čemu baaaaaaš uživate?










4 коментара:

IMATE ČUDNO DETE? EVO ŠTA ĆETE OTKRITI IZ NJEGOVE IGRE (a šta ako o tome istražujete po internetu)

16:26 Blaženka Vesić 15 Comments

Deca mogu mnogo da nauče iz igre. A možemo li mi naučiti nešto posmatrajući ih kako se igraju? Kakvo je ponašanje čudnog deteta?


Ja sam vam bar od onih koji u svemu traže lekcije.  Premda ponekad ništa ne naučim i uvek ponavljam iste greške, to je jače od mene. Već sam pisala o tome šta deca mogu da nauče iz današnjih igračaka. A posmatrajući svoje dete (koje se igračkama i ne igra), ja sam otkrila da je - čudak i da ima neke dijagnoze. Samoprocena, jelte.

I bar jednom u deset minuta vičem "Ne trči sine!". Već mi je prešlo i u tikove!

I sasvim sigurno barem dva puta dnevno kažem: " Hajde normalno (hodaj, igraj se, jedi,sedi...) . Bar se pravi da si normalan!".

Što on u suštini i jeste.

Samo me ponekad dovodi do ludila svojim specifičnim ponašanjem. I ne, to nije nešto što ja umišljam. ("Ne trči sine!")  Ima još ljudi ,uključujući i neke njegove lekare, koji su ustanovili i priznali mi  da su primetili da je  mali malo "specifičan karakter".


Kako se igra "čudno" dete?




Ne, ne sa igračkama. Moj sin se igra sa drugim ljudima i sam sa sobom .("Ne trči sine!") Doduše, "sam sa sobom" je retko bio, jer smo jedno vreme imali čak i izmišljenog prijatelja.

Igranje sa ljudima omogućilo mu je da  jako vešto manipuliše ljudima. Tako svog oca bez problema natera u 10 sati uveče da idu da kupe onu tamnu "Štark" krem bananicu (jer je mnoooogo dobra, a tata je nije probao) ili u sred memljivog, dosadnog nedeljnog popodneva koje je dušu dalo za razvlačenje i lenjost, da idu da kupe tempere (koje je prethodno kao ideju za zabavu izvukao iz malog mozga).

Osim toga, čudno dete još se igra tako što mumla i koristi nemušti jezik, leži i bleji u plafon, trči k'o nenormalno i igra igrice na pametnom telefonu jednom rukom bez imalo napora (iste one koje ja igram uz ogroman mentalni napor samo do prve prepreke).

Šta sam naučila gledajući ponašanje mog čudnog deteta


Mogu reći i da je prva lekcija koju sam naučila iz njegovih igara zapravo minimalistčka.

Kupovina gomile igračaka je bacanje para. Za igru ti treba jedna ili ni jedna!

Posle par dana i ta jedna dosadi. Može da se baci. I da je to zaista tako, proverila sam tako što sam mu korpu sa igračkama sakrila na terasu i prekrila nekom mušemom. Oplakao je svoje igračke, k'o one babe narikače na sahranama što kukaju za pokojnikom - radi reda. Tri meseca su stajale tamo. Nije ih pomenuo, ni prisetio ih se .("Ne trči sine!")

Elem, posmatrajući njegove igre, ja sam još naučila i sledeće:

Pun mesec utiče na našu energiju. Ja sam tada posebno osetljiva i živčana,a on trči po ce dan. Tih dana u krug oko stola (formirajući tako krug punog meseca jelte) .  Ne mora da bude napolju. Recimo, svaki dan trči sa jednog kraja sobokuhinje (soba i kuhinja koje su spojene) na drugi. Tek onako - bez neke igre, uloge, svrhe i cilja. Verujte, pitala sam ga mnogo puta zašto to radi. Nije znao.  To vam je onaj "Run Forest! Run!" fazon.


via GIPHY

-  Pevanje i mumlanje su osnova svake igre i komunikacije. Reči su samo imitacija zvukova i nije važno da li znače nešto. Pesmice na srpskom i na engleskom njemu su podjednako besmislene. Važno da imaju ritam.

-  Mir i tišina u kući znače samo dve stvari: moj sin pravi neko sranje ili ima temperaturu zrelu za "Paracetamol".

- Plesanje i pokreti su alternativa trčanju . Varijanta kada nema dosta prostora za trčanje, a odlično ide uz pevanje i mumlanje.

- "Mice" su igra u kojoj ne nemoguće pobediti. Može biti sa sam ja glupa, a može biti i da je on prepametan za neke stvari. Šah nisam imala vremena da objašnjavam. A malo se i plašim šta bih posle prve partije otkrila o svojoj inteligenciji.("Ne trči sine!")

- "Ne ljuti se čoveče" je neiscrpan izvor životnih lekcija. Između ostalog i one da je za pobedu i uspeh potrebno biti smeo, preskočiti prepreke po cenu da upadnete u opasnost. Biti i pomalo lud i igrati mimo pravila.  

Kako su "čudna" ponašanja povezana sa dijagnozama



Elem, poslednja stvar koju treba da radite u životu, kada imate čudno dete, jeste da guglate njegovo ponašanje u potrazi za nekom majkom sapatnicom, savetom, potvrdom da vam je dete specifično ili normalno.  Može vam se desiti, kao meni, da zaključite da vam dete ima dijagnozu. Moje je po svemu sudeći autistično sa primesama ADHD-a.

Kako sam to saznala? Pa, ne baš kod lekara, već istražujući po internetu. Onako iskreno, kucala sam sledeće:


"Moje dete stalno ponavlja reči šapučući"- ovo se zove "palilalija" (dijagnoza F95, iliti tikovi). Uzrok može između ostalog biti i autizam. Kasnije sam skontala da on to radi manje-više kod novih reči ili kad nešto treba da upamti. Sa istom dijagnozom sam i ja, ali ne šapućem. Uglavnom vičem "Ne trči sine!"

"Moje dete ima izmišljenog prijatelja" - otkrila sam da ovo nije neka specijalna retkost,iako sam mislila jedno vreme da je u pitanju šizofrenija. Vremenom se ovi prijatelji prerastu. Naš "prijatelj" se zvao Stasija. Ubili smo onda kada smo njegovo ime dali plišanom medi. Ja sam možda teži slučaj od njega. Ponekad pričam sama sa sobom. On je bar imao nekog!

Pretrage "Moje dete mumla ceo dan"  "Moje dete trči ceo dan" "Moje dete kasni sa razvojem u govoru"  i "Moje dete me ne gleda u oči" su mi stavili do znanja da imam hiperaktivno dete sa autizmom.

Po svemu sudeći, ja bi sad trebalo da paničim . Ali naravno, ništa od ovih dijagnoza nije istina. Iako se moji lekari slažu da je malo "specifičan" i iako sam samo tokom pisanja ove rečenice dva puta rekla: "Ne trči sine!"

Pa dobro, šta sad, možda je malo čudan.

Možda ga više zanima da muzika, trčanje i neki izmišljeni svetovi nego ovozemaljske stvari. Ali nije glup, nije zloban, nije bezosećajan.

Za neke stvari za koje sam ja glupa, on je prepametan.

 Pa da, specifičan!

Ne čudan, teška je to reč!

Poseban bre!

Ko zna, možda i nadaren i genijalan.

Mame imaju običaj svašta da pitaju. Posebno na internetu.  "Briga" je njihovo drugo ime. U nekim "mamećim" FB grupama možete dobiti od drugih mama i dijagnozu i lečenje deteta gratis. Jer neke mame se u sve razumeju.  Sve to u diskusiji, a samo na osnovu slike,objašnjenja, pretpostavki.

Ja sam se još trudila i da istražujem!

A znate šta?

Jedno sam sigurno naučila iz njegovog ponašanja - NIKADA NE TRAŽI OBJAŠNJENJA ZA DETETOVA PONAŠANJA NA INTERNETU.





15 коментара: