KAKO PREŽIVETI UPIS U SREDNJU ŠKOLU I OSTATI ZDRAVOG RAZUMA (vodič za roditelje)

06:48 Blaženka Vesić 8 Comments

Upis u srednju školu je samo jedan u nizu izazova roditeljstva na koje naiđeš kako deca rastu. Manji je izazov ako deca znaju šta hoće. Ali, budimo realni - sa 15 godina malo ko ima pojma o tome.




E, a nije upis u srednju školu samo to! Tu je čitav niz bisera nanizanih na ogrlicu problema. Zato u ovom tekstu tupim o tome:

- Kako pomoći detetu kod upisa srednje škole? Kako ga usmeriti?
- Kako ga naterati da počne konačno da uči za maturu?
- I šta ako ne upiše ono što želi?

Dobro de, i maturska proslava je tu, i problemi da li obuti štikle za malu maturu da bi se u njima slikali pa obuli baletanke.  I šta je najbolje da piše na majicama za kraj godine.

Ok, treba i sve to isfinansirati, ali to na kraju ispadne i najmanji problem. O tome kako ne bankrotirati za malu maturu ipak ne bih sada.

Najveći je problem kako izabrati srednju školu?






Da li smo sa 15 godina dovoljno zreli za izbor srednje škole?


Hajde sad, vratite se lepo u ono vreme kada ste imali po 14-15 godina i kada je trebalo da izaberete "svoju budućnost" izborom srednje škole.

Živo me zanima  koliko je vas uopšte znalo šta hoće da upiše?

Da li smo sa 15 godina uopšte zreli za ovu odluku?

Ne bih rekla!

Evo, ja ću prva da vam kažem - pojma nisam imala šta želim od života. I to do svoje tridesete!

Ja sam upisala ekonomsku jer je neko mojima rekao da za ekonomiste uvek ima posla (i možda eto uspem da nasledim mamino radno mesto službenika u jednoj banci.  Kontam da sam mojima donela totalno razočarenje u životu, pa žive sa tim. Tako ću valjda i ja preživeti upis u srednju školu i sve ostale izbore.).

Nisam birala baš ja moju srednju školu. Uticali su na moju odluku.

Al' danas mu to dođe lutrija, samo se umesto brojeva izvlači škola sa liste želja. Dobro, znam da nije sve to do sreće i da za one sa super uspehom i super prolaskom na maturi ima mesta u svim školama. No, treba to objasniti detetu.

E tu mi škripi!

Sa popunjavanjem te liste želja videla sam takve apsurdne rezultate da je to strašno. Na primer, dete koje voli medicinu, na kraju upadne recimo u neku tehničku školu da bude, šta znam, građevisnki tehničar ili nešto tako.

Niđe veze!

U listi želja navode se sve moguće škole, pa ako je izbor solidan ( a u Kragujevcu jeste) zaista treba da se zapitaš je li to u redu.

Ima li u nekom pojedincu toliko različitih sklonosti i talenata da je svejedno gde upadne?

E zato sam sve živce pogubila pričajuči kćerki da treba da se sprema, popravi ocene i uči za maturu koja je heeeej za mesec dana. A probni je uradila užasno. No, nikako da doprem do nje!

Pravi se kao da me razume, a zapravo ne dela na taj način. Klimne glavom, kaže "u pravu si", kol'ko da mi bude lakše. Ali ne uči!

I pričamo o nekoj zrelosti i donošenju odluka?

Kako da ne!

Kako naterati dete da uči za maturu? 


Pojma nemam.

Oduzela sam telefon. Gledala je televizor.

Zabranim televizor - ona slaže Rubikovu kocku ili svira gitaru. Čita knjigu eventualno. Ne lektiru, ni slučajno.

Pomislim da je otišla u sobu da uči jer je nema u mojoj blizini. Odem da proverim kad se zabrinem jer dugo ne izlazi. Mislim, hej, treba ponekad i u WC da se ode i voda da se popije, ne treba baš preterivati sa učenjem.  Ona spava sve u šesnaest!

via GIPHY

Prisila dakle ne radi.

Pokušala sam i da razgovaram i da pričam. Ne vidim da mi polazi za rukom!

Ostaje mi da se uzdam u njenu inteligenciju. I tu sreću i lutriju gore pomenutu, jelte!

A onda, kad malo bolje razmislim - džabe se i nerviram!

I tu dolazim do poente!

Kako preživeti upis u srednju školu? 


Utešiti se sledećim rečima:

"Ok. Pa šta i ako omane sa izborom škole!"

Koristiti 3 puta dnevno!


via GIPHY


Naposletku, kad sve saberem i oduzmem,  mogu da nabrojim tek par onih koji su nastavili da se bave onim za šta ih je srednja škola osposobila (koliko nas srednje škole uopšte osposbljavaju ako nema prakse, to je tema za sebe)

Ali zato znam ljude koji su završili ekonomsku ili medicinsku, a sada predaju engleski u školi.

Niđe veze!

I znam štrebere koji ostali na srednjoj školi, i neke Vukovce koji čak i ne rade nigde.

I znam one koji su ponavljali, pa su se super snašli u nekoj desetoj profesiji za koju su završili samo kurs.

I one koji nikad nisu bili neki kapacitet u učenju, a koji su sada super uspešni preduzetnici.

I znam da ja sad pišem, iako sam završila ekonomiju na nekom višem nivou (što pomaže kad treba da pišem o istoj, ali onako na mišiće)

I znam da je moj muž bravar, a da već godinama radi kao majstor za burek. O bravama verovatno ne zna ništa (osim što ume da otvori vrata na našem autu. Ja ne umem ni to)

I da je moja mama nastavnik istorije i geografije, a da je ceo radni vek provela radeći u banci.

I da život piše romane. Nepredvidljive! Što bih se ja nervirala zbog toga!


Kako onda usmeriti dete? 



Moja kćerka , sva sreća, zna šta hoće da upiše i šta voli.

Za one koji ne znaju i koji nisu imali priliku da odrade u školi test za profesionalnu orijentaciju evo par saveta:

- Odličan vodič može biti ovaj sajt: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/ 
- Pričajte sa detetom i poslušajte njegove želje i predstavite prednosti i mane određenih smerova u školama. 
Informišite se dobro o tome koja se misterija krije iza naziva zanimanja za koji se učenik osposbljava. Primera radi, elektrotehničar multimedija ne kreira multimedilajlni sadržaj (kako bi klinci to voleli) , već popravlja kamere i slično. O tome se možete informisati na ovom sajtu: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja
- Pričajte sa drugom decom koja idu u srednje škole i saznajte šta se od dece tu očekuje.
- Pričajte sa onima koji obavljaju određena zanimanja. Garant će vam otkriti mane posla koje i ne slutite!
- Bacite pogled na Infostud i pogledajte šta se od zanimanja najviše traži (osim da poznajete engleski k'o maternji da biste uopšte razumeli većinu radnih pozicija).


I tako ćete shvatiti da je cela ta buka oko srednje škole malo precenjena.


Za mnoga danas zanimljiva zanimanja i nema adekvatne škole. 

Recimo, može se zaraditi i od blogovanja, ali vas studije novinarstva neće naučiti tome. I od Facebook-a, You tube-a i Instagrama, ali ni za to nema škole.

Snalažljivost je bitna. A ona se  u školi baš i ne uči i ne podstiče.


I , kao što rekoh, živo me zanima sledeće:

Jeste li vi lično napravili dobar izbor srednje ( i fakulteta) .

Radite li ono za šta ste školovali? Ili se snalazite?

Da li ste zadovoljni svojim konačnim izborom?

Jer, na kraju krajeva, raditi ono što voliš i što te čini srećnim i zadovoljnim je jedna od bitnijih stvari u životu, zar ne?




8 коментара:

  1. Moji su imali sreće sa mnom jer sam od 2. osnovne znala da želim biti učiteljica. Ali brata su zato vodili po kojekakvim testiranjima, otkrivanjima želja i kojekuda, i na kraju ga upisali u ekonomsku (a on uopće nije imao volju za tom školom). Nakon nezavršenog faksa geografije, eno ga sad u Lidlu (u Irskoj).

    Mi smo za naše morali nakon 4. osnovne izabrati srednju. Eno ih oboje u gimnaziji, nemaju problema, ali školu ne vole. Srećom pa su nakon mature već punoljetni, i ne planiram se puno miješati u odluku hoće li ići dalje studirati, ići na zanat ili krenuti raditi.

    Misli samo na to da se u današnje vrijeme školovati moramo stalno. I ako sada ne odabere ništa (ili ono što joj se kasnije neće svidjeti), ima uvijek prilike za popravkom. Nekad nas težak posao, ili onaj koji ne volimo, same prisili da se odlučimo preškolovati za nešto drugo (a to će uvijek biti efikasnije nego da ju mama na nešto sili). Ti joj ponovi više puta izreku sa kraja, a ona neka sama nađe posao koji će ju usrećiti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najveći problem je u tome što su joj radne navike (iliti navike da uči) loše.Ali dobro, tešim se time da sam bila - ista. Opet, kažem, ona bar zna šta voli. Ja sam bila totalno nezainteresovana. Valjda dođe iz dupeta i glavu jednom...

      Избриши
  2. Joj, skoro da pocnem sa hiperventiliranjem kad citam ovo - a moje dete TEK krece u osnovnu! Zalostivo je kad se skoluju radi reda ili tamo gde ne vole, a sav potencijal cuci i mre u njima.
    Ja sam primer pogresnog skolovanja - polagala za grafickog dizajnera, naterana na dizajnera tekstila (budiBogsnama, ja i moda ...). Od srednje radim kao graficki dizajner! Koliko bi mi samo lakse i lepse bilo da su me prebacili kad sam trazila, ali direktor je odlucio "kako pripadam tu gde jesam", nisam ja za to. Btw, vecina graficara moje generacije radi potpuno druge poslove ..
    15 godina je rano, za sve. Ne znas gde ti je koji kraj tela, a ne sta ces biti kad porastes!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eto. Čist dokaz da se nerviram za dž! Hvala na podeljenom iskustvu :-)

      Избриши
  3. Ja sam znala šta hoću. Iskreno. Ali, iz iskustva s druge strane školske klupe rekla bih sledeće - veći prolem sa upisom su roditelji nego deca. Pa šta ako ne zna? Pa šta i ako je omašio školu? Neće omašiti život. Gore je ako ga uguramo u školu koju ne želi. Onda dete bojkotuje. Ako dete pogreši u izboru, može da se prebaci u drugu školu. Bitno je da prijemni položi. Što ga bolje položi veće su šanse da dospe u željenu školu. Željena škola se nekad bira zbog društva, često zbog toga što u njoj nema mnogo matematike... ili jezika... šta već dete ne voli... A uvek su tu i gimnazije opšteg tipa za decu koja su u svemu solidna. U svakom slučaju, škola nije garant da ćemo raditi baš ono za šta se spremamo. I to ne mislim u lošem smislu. Srednja škola je dobra, u krajnjem slučaju da dete nema samo osnovnu, jer ako neće odmah da studira... ok, to može i jednog dana... ali ako neće u srednju... malo je nezgodno da to radi jednog dana :) I, da... nakon srenje škole postoje sjajni kursevi, obuke, stipendije za odlazak u Evropu (ne mislim na Ameriku). Postoje sjajni programi za preduzetnike namenjeni baš onima koji nisu sigurni šta bi nakon srednje škole - da se okušaju u nekom biznisu u nekoj od evropskih zemalja. Ako im to nešto ide... nastaviće, ako ne ide... menjaće. A možda taj neki biznis prenese u Srbiju pa nastavi... Ili ga tamo zaposle... Samo neka su živi i zdravi i neka nešto upišu :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve se slažem. Ova moja je "jezičara", najradije bi kod tebe u školu! No, ima specijalno odeljenje engleskog i ovde pa baš i ne mora tako daleko. Ono što me brine najviše - šta ako joj propadne taj san? No, sve se to preživi. Klinci možda i lakše nego mi veliki. Hvala ti!

      Избриши
  4. Mislim da samo treba voditi računa da ne upišu nešto što u toku tog srednjoškolskog perioda neće moći menjati, ili nakon čega neće moći upisati željeni fakultet.
    Jer, prebacivanje u drugu školu je komplikacija sama po sebi, a po novom zakonu, stručne škole dozvoljavaju upis na samo određene fakultete. Ne može više kao nekada, nema veze koju si srednju školu završio, možeš na bilo koji faks. To je sada novo.
    A za sve ostalo je sada već kasno...nerviranje, teranje i to.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bar donekle da se nađe negde. Inače ništa ni od fakulteta, ako se smori ove četiri godine i jedva se provuče kroz njih. Nije da mora na fakultet! Neka bude i autolakirer ako hoće. Samo neka hoće!

      A onda sa druge strane, ako hoće fakultet jezika - ima lakših puteva do njega i ne mora da prolazi kroz neke specijalne školske programe i teror (bar to tako zamišljamo mi neinformisani da je to nešto mnogo teško). Živo me zanima koji će cirkus ispasti od svega! Ali hej, bar znamo šta ćemo da obučemo za proslavu! Nije toliko loše sve to sa srednjom školom!

      Избриши