KAKO POSADITI NEVIDLJIVI KUPUS ( i druge lekcije o baštovanstvu koje vam niko nikad neće otkriti)

11:33 Blaženka Vesić 0 Comments

Ovo je vodič o baštovanstvu za početnike, odnosno za totalne duduke kao što sam ja, a koji imaju parče zemlje i planiraju od nje da naprave baštu. Kao započeti baštu i ubrati prve plodove? I kako posaditi nevidljivi kupus? (ako ga ne vidite na ovoj slici -do vas je, nije do mene)




Istini za volju, svi oni koji imaju baštu a pitate ih za savet, negde podrazumevaju da vi imate nekog pojma o tome, čim imate i želju.

E, ali želje i pojmovi su dva različita sveta.

Ove godine ja sam rešila da se ozbiljnije pozabavim baštovanstvom, pošto se nekako Univerzum smilovao ( Zakon privlačenja izgleda radi)  i sklopio mi kockice da se preselim u drugu kuću i ostavim iza sebe život u zajednici.


via GIPHY


A u novoj kući je i pregršt mesta za baštu !

Dakle, rodila se želja i volja da se istom bavim,  i još samo pojam o tome kako započeti baštu da rodim i pobedila sam. A pojma nemam!

via GIPHY

 Moja bašta faktički nije baš moja prva bašta, jer sam pokušaje da se ovim bavim već imala malo u svom starom dvorištu,a malo u obližnjem selu. E, ali ove godine sam ja htela da to bude malo veća bašta, da imam svega u njoj i da bude neprskana i pažena. I da - da bude moja!

Pošto sve u životu najbolje učim glavom kroz zid, (već sam vam pisala kako naučiti engleski ) tako sam počela i sa ozbiljnim baštovanstvom. Organskim i neprskanim. Dok nisam skontala da organsko nije samo neprskano, nego i seme treba da je takvo.

Nešto u mojoj bašti jeste organsko (vukljam neko seme paradajza već nekoliko sezona unazad, i neke boranije i tikvice i krastavce)  a  nešto nije i shvatila sam da ne mogu baš toliko da sitničarim. "Neprskano" je dosta od mene.

Ovom prilikom podeliću sa vama mudrosti za totalne duduke i savete o baštovanstvu koje sam naučila i koje vam niko nikada neće reći (jer može se desiti da vam bašta bude bolja nego njegova i onda to nema smisla)

Recimo, ja sam naučila kako da posadim nevidljivi kupus! Niko nema takav kao ja u kraju! Glavice ogromne! A sada ćete naučiti i vi!

Cela ta priča sa baštovanstvom valjda mi je neka trauma iz detinjstva. Moj otac je imao baštu i dok sam bila klinka stalno sam išla sa njim da pravim supu od trave i šnicle od blata. Valjda deo mene prosto voli to crno ispod noktiju.

"Moji noktići"  što bi neke žene na društvenim mrežama rekle u dubokumnim statusima.




O tome kako očistiti nokte od blata i crno što se zavuklo u pore kada imate neku svadbu na vidiku, možda neki drugi put.

Sada ide ovo:

Saveti za započinjanje bašte koje ste nestrpljivo čekali


Ako vam se ne podrazumeva da baštu na jesen treba da pripremite i poorete da bi se zemlja regenerisala za proleće - onda neka vam to bude prva lekcija. Izriljate ručno eventualno, zavisi od veličine bašte. Ima tu i ono baštovanstvo bez kopanja. Birajte!

A pošto smo to pojasnili, idemo dalje.

KAKO FORMIRATI GREDICE I LEJE



Prvi problem sa kojim sam se susrela bio je odakle započeti baštu. Moja bašta je trouglastog oblika, a ja sam žensko i koordinacija, snalaženje u prostoru, merenje i geomaterija su mi slaba strana. A bašta, onako kako je ja pojmim, je brate mili u obliku kvadrata. Sa malim kvadratastim lejama unutra.

Elem, ja sam mislila da ću ja to lako da isparcelišem pa sam počela nekom svojom odokativnom metodom. Sve je dobro bilo dok posejane kulture nisu porasle. Tako se krompir na nekim mestima prožimao sa lukom, a da i ne pričam da su rasli na sred zamišljene staze.

Da se ovo ne bi desilo, lepo koristite kanap. Vežite na dva kolca krajeve i razapnite između dve tačke, odredite dužinu, širinu i oko njih okopajte stazicu po kojoj ćete gaziti. Ako ovo radite redom, postoje šanse da vam bašta na kraju na nešto i liči, sve i daj je okrugla pa na ćoše, a ne trouglasta kao moja.

Ako vidite da ste totalni duduk za ovo , posadite oko bašte gustu živu ogradu. Lovor višnja je dobar izbor. Da se bar ne vidi i da vam se komšiluk ne smeje! (mada mene baš i zabole, ali ja da kažem)

A kad smo kod komšiluka, evo super saveta kako da im izazovete zavist!

PARADAJZ VEŽITE ŽUTIM TRAKAMA


Paradajz je  visoka a poptuno nesposobna biljka koja nije razvila sposobnost da se sama veže parazitski za nešto što bi je držalo, nego to vi morate uraditi umesto nje. Tako nije dovoljno da samo postavite pritke i kanape (što će recimo intelignetni krastvaci iskoristiti) nego treba i da je vežete. Pri tom je dobro da koristite žute trake.

Zašto?

- Paradajz ima žute cvetove. Prolaznicima sa slabijim vidom iz daljine može da izgleda kao da je vaš paradajz već procvetao (iako nije)

- Pošto ste uspeli da zeznete komšiluk, možda se zeznu i pčele. Nisam bila u prilici da gledam oprašivanje, ali od svih kultura u bašti, paradajz mi je najbolje napredovao.




KAKO RASPOREDITI KULTURE U BAŠTI



Ukoliko vam je bašta pored puta, ovo je jako bitna stvar.


Korenaste stvari rastu pod zemljom pa njih uvek posadite bliže putu. Prašina i ostale gluposti će im manje smetati. (cvekla, šargarepa, krompir, celer...). Biljke koje imaju nadzemne plodove, posadite u unutrašnjosti bašte.


DVA PUTA RAZMISLITE O SADNJI KROMPIRA AKO...


-  imate rovce u bašti.U mojoj ih ima pregršt i više sam krompira posejala nego izvadila.
-  imate bube zlatice,  a niste ljubitelj ručnog skidanja istih. Takođe, ne stiskajte ih u nadi da će ih miris smrti oterati i nemojte da vam prsnu na lice. Za razliku od puževa, razmazane zlatice u onom crvastom obliku i nisu nešto za kožu. Ne škode, ali i ne koriste. Ne pitajte kako znam.
-  ne znate kako i čime da ih suzbijete.

Zlatice će vam pojesti krompirovo lišće, do cveta neće ni stići, a rovci će se počastiti korenom tj. plodom. Uzalud vam trud svirači! 


Onako usput: Krompirove bube zlatice vole i plavi patlidžan pa ako vam i dune da ga sadite, nemojte blizu krompira! 


PSIHIČKI SE PRIPREMITE NA KOROV




Za razliku od paradajza koji je jedna nesposobna biljka, korov je izuzetno sposban i otporan. A kada je godina slinava i kišna kao ova, sve su šanse da će bujati bolje od vaše povrtlarske kulture. U pojedinim delovima bašte se voda toliko zadržavala da je pravo čudo kako žabe nisu počele da niču.

Dakle, odmah se naviknite na "čupam pa sadim " moto, da bi vam kasnije bilo lakše. Istina, negde možete i motikom okopati korov, ali do same biljke svakako morate rukom. 

Kako ja radim od kuće, buljim u računar i koristim mozak po ceo dan, čupanje trave mi dođe kao kontakt sa prirodom i odmor za mozak. Ma zen pravi,  idealna aktivnost za nas introvertne.


KAKO POSADITI NEVIDLJIVI KUPUS


Sa kupusom, kao i sa mnogim drugim kulturama, sam zakasnila sa sadnjom, a izgleda sam mu i mesto promašila. Tuga je gledati ga. To onaj vidljivi. 

Onaj nevidljivi kupus mi odlično uspeva i ima glavice kakve nema niko. Ako ga ne vidite na ovoj slici - do vas je, nije do mene :-)





Evo kako da ga posadite. Nevidljivi taj, dabome.


Kupite seme kupusa i posejte da dobijete rasad. Sorta nije bitna, ja sam uzela srpski melez jer je on dobar za kiseljenje.

Kada rasad bude dosta velik (ima bar 3 lista ili dva, ali kvalitetna) presadite ga u baštu. Poranite ujutru da vas ne ubije sunce, to je jun uveliko. Napravite gredice, bušite rupe i pažljivo gurajte rasad da se ne polomi - dosta je krta stabljika.

Polijte kada završite.

Oko podneva navratite u baštu. Vaš kupus je uvenuo od sunca i polako ali sigurno, za nedelju dana najviše, postaje nevidljiv ma koliko ga vi polivali. 

Naravoučenije: Kupus se sadi uveče!


Kako imati sve u bašti?



Od svih mojih snova o bašti i tome da u njoj imam sve, moja bašta ispala je samo "moja".

Pola kutura nisam sitgla da posadim i posejem.
Dobar deo nije uspeo kako sam htela.
Krastavcima je godina kiše prijala, pa mi već i na nos izlaze.Bili su ogromni, za dan prerastu i bilo ih je puno.
Tikvice su uglavom trulele od vode ( ne vidim zašto krastavci nisu, meni to bre ista sorta biljke. Valjda su sposobniji.) 
Nešto od onoga što sam posadila su pojele bube, nešto ubila plamenjača. 
Nešto je i uspelo.

Naučila sam nešto o ekosistemu i lancu ishrane.

Recimo, kada imate svoj kompost, u njemu imate gliste. A njih jedu rovci. A oni vole bogami i krompir. Kojeg jedu i zlatice. A one vole bogami i patlidžan. Jaja rovaca jedu mravi, tako da tamo gde imate pumo mrava garant imate neko gnezdo rovaca. Ako ga izvrnete na površinu i otkOpate, jajašca rovaca jedu i svrake. Bubamare jedu biljne vaši. Smrdibude jedu paradajz. 

Kažu da morke ili misirke jedu bube. I zmije i guštere. Zato su im jaja tvrđa. Proteini brate mili! Videćemo. Nabavili.

Ovo su Kića, Bića, Tića, Mića i Sića.




Nadam se da ne jednu paradajz. Jer paunovi jedu. Srećom, moj nisu. Ne pitajte odakle mi paun. Doleteo ili preskočio jednom. Pojma nemamo odakle. 

 Da bi vam sve lepo krenulo, evo super saveta kako započeti baštu:


KUPITE SEME NA VREME


Kasna zima, a može i pre. Nađite neku dobro snabdevenu poljoprivrednu apoteku. Pogledajte rok trajanja semenu.

Kupite sve što želite gajiti odjednom da vam bude pri ruci. Ako treba kasnije da idete po seme, sva je prilika da ćete sa pola kultura zakasniti kao ja .

Nisam stručnjak, ali i ovo malo baštovanske avanture stavilo mi je do znanja da je Superior seme opcija kojoj mogu verovati. Klijavost odlična, rod super. A imaju i organsko seme.

INSTALIRAJTE BAŠTOVANSKU APLIKACIJU


Ja sam našla neku Grow your own, ali moj telefon je priča za sebe koju vam sada ne bih pričala. Normalni telefoni mogu da podrže verovatno i neke bolje. Evo nekih: Gardentags, GrowIt, Garden answers plant (super kad vam izraste nešto što ne znate šta je pa slikate i identifikujete) , Gardorid, onda Moon and Garden koja vam govori šta sa baštom u zavisnosti od Meseca, što se zove biodinamika.

PRISTUPITE FB GRUPAMA KOJE SE BAVE OVIM TEMAMA


Meni je recimo simpatična "Mala bašta u slami" i ima baš puno korisnih saveta iz praktičnog iskustva, i prilika da učite na tuđim greškama. Naravno, treba da učite i na svojim! 


I tako. Ja zimnicu napravila. Malo džema, malo kečapa, cvekle, brdo krastavaca.

Čekam još da stigne paprika.

I da ukiselim nevidljivi kupus.

A kako vi stojite sa zimnicom i baštovanstvom? 

0 коментара: