Da li ste radoholičari? Ja jesam. I to ne znači da mi dobro ide, da sve završavam i da sam baaaš vredna. Jok!

To samo znači da ja uopšte ne znam da se opustim. 

To znači da ne znam da legnem i otpadam. Odmaram. Lenčarim. Kuliram... kako god zovete to vreme kada ne radite ništa.



I znate šta?  Apsurdno je ali:

Radoholičarstvo i produktivnost ne moraju biti povezani.

U tome i jeste problem.

Jedan od težih odgovora u životu mi je onaj na pitanje: "Šta radiš?" . Pa ja stvarno ne znam šta bih pre strpala u odgovor. Zato uglavnom kažem "ništa". Kako objasniti ljudima da ne znaš da se opustiš.

Ja sam programirana da radim pod stresom i tenzijom. U suprotnom ne funkcionišem.

Kažu da je rad stvorio čoveka. Meni je stvorio retku kosu, proširene vene, salo na stomaku i još neke stvari koje se mogu zaraditi pisanjem . Neću da verujem da su ovo simptomi koji ukazuju na to da treba da proverim zdravlje. Ljudi moji, ako je rad stvorio čoveka, očigledno je da ja evoluiram! Samo da ne evoluiram u ovog Vučića, majku mu!



Nije oduvek bilo tako (mislim na to radoholičarenje, ali i na retku kosu i salo na stomaku). Čini mi se da je rad od kuće doprineo tome da razvijem ovaj problem. Vidite, posao od kuće zahteva multitasking jer je granica između privatnih i poslovnih obaveza jedva vidljiva. I aj' sad ti probaj mirne savesti da sediš i blejiš ispred televizora recimo, kada znaš da imaš da uradiš 100 stvari - što kućnih , što poslovnih.

Čak i ako si današnje završio, uvek možeš da započneš ono što bi radio sutra - baš da bi sutra odmorio. 

Samo to sutra kod mene bude "malo sutra".

Znam ljude koji mogu jednostavno se isključe kao na taster i ne rade. Legnu i spavaju. Ja jok. Ja sam jebeni radoholičar (pardon my french). Spavam samo noću i kad sam bolesna. A i tada često sanjam o poslu. Mada, realno, retko kad sam bolesna. Nemam ja vremena za to! Ja imam pametnija posla, jer sam radoholičar.

Znam ljude koji ne mogu da nađu posao nigde. Ja ga nađem i u kući i od kuće. Mislim, radoholičar u meni uvek ima ideje za rad od kuće.

Znam i ljude koji kući dođu da odmore. Ja moram da odem od kuće da bih se odmorila inače ću da nađem nešto da radim. Kako sam introvertna, nisam baš ljubitelj izlaženja. A kako sam ja profi radoholičar, čak i kad izađem iz kuće znam da nađem način da radim nešto (ili taj način nađe mene). Zadnji put sam se pošteno "odmorila" kada sam prodavala karte na jednom plesnom festivalu. Realno, umorila sam se, ali sam bar promenila posao pa je mozgu to bilo kao odmor.

Nije to sad toliko loše kada stalno radiš nešto. Treba raditi!Super je biti vredan, ali ne i radoholičar. Na žalost, to može biti pogubno za zdravlje.  Kao što je sasvim ok da stvari uradiš "dovoljno dobro" umesto "perfektno" jer perfekcionizam ubija kao i radoholisanje!

Kako znate da ste radoholičar, a ne vredna osoba?

- Radoholičar će savladavanje neke radne prepreke videti kao priliku da nauči nešto novo. Vredna osoba će videti to kao obavezu  koja joj je teret, a koju će da završi.

3 korak: Zažmuri na neke manje bitne obaveze! 

4 korak. Pretvori odmor u obavezu

Kako se praviti da ne vidiš posao? Lepo. Napraviš spisak obaveza kao što rekoh. Na njega stavi obavezu da legneš, otpadaš, lenčariš, odmaraš i kuliraš  - samo daj toj aktivnosti neki mnogo bitan naziv. Neka zvuči kao važan posao! Isključi telefon da te ne prekidaju u tom poslu.

Šta je niša bloga i da li je uopšte potrebno da se zamarate time da nađete nišu? Ako treba, kako pronaći nišu za blog u tom slučaju? Pokušaću da u ovom tekstu da to što praktičnije objasnim.

I odmah ću vam reći!

Da! Treba da nađete blog nišu!

Razočarani?

Ne treba da budete!

Ja ne volim kalupe i nikako ne mislim da moramo biti ukalupljeni. Evo, na prvi pogled, moj blog nema baš usku nišu. Ja prosto nemam samo jedno interesovanje koje želim da podelim sa ljudima. I dobro, možda sam malo i tvrdoglava pa neću da se menjam sada .

Međutim, nije da je baš nemam nišu uopšte. Moja je zamisao bila da blog čitaju obične, normalne žene (majke, kraljice) koje se bore sa svakodnevnim problemima. Od roditeljstva, preko pravljenja čipsa, do toga kako naći posao od kuće, postati freelancer i zaraditi od pisanja nakon ostanka bez posla.

Običan život je moja niša. Ništa fancy. 

Kako me čitaoci putem obrasca za kontakt najviše pitaju o freelance pisanju i blogovanju, nekako se ova kategorija najsmislenije razvila. Tu je, dakle, bilo interesovanja, tu je bilo pitanja, i ja sam se trudila da u mojim tekstovima dam odgovore iz ličnog iskustva (jer blog od sajta razlikuje taj lični momenat). Tako je taj deo bloga rastao ( i dalje raste) . Jedan od načina da dobijete motivaciju za pisanje je upravo pisanje o onome što vas čitaoci pitaju.

Ako ste i vi takvi (šarenoliki), imam dobru vest za vas - niša bloga nije toliko bitna, ako ne planirate da budete profesionalni bloger. Slobodno počnite da blogujete bilo kako. Vremenom će se sve iskristalisati.

E, ako vas ipak zanima da od bloga napravite posao odmah, onda je određivanje niše itekako bitno!

Šta je ta niša bloga?

To nije ništa drugo nego tema o kojoj blogujete i oko koje se vrte svi tekstovi koje pišete.

Može li blog biti posao i karijera? Može, ali pod uslovom da ga tako i tretirate. O tome šta jedan profesionalni bloger mora da ima na umu i kako da blog postane posao, pišem vam u ovom tekstu.



Kada kažem ljudima da sam bloger, onda me obično pitaju da li od toga ima neke vajde. Pola njih bi volelo da bloguje, a ne znaju kako. Druga polovina pojma nema o čemu pričam.

Ovo je tekst za ovu prvu polovinu.

Premda je počinjanje bloga svima lako dostupan posao, činjenica je da ovo ne može svima biti profesija, kao što ne može svima biti profesija vožnja kamiona, na primer. Ili hirurgija.

A da bi blog bio posao, potrebno je da od istog možete da živite, jelte.

Evo pisala sam i kako zaraditi od bloga i šta treba da izbegavate.

Da ne bude da vam nisam rekla!

Koje karakteristke treba da ima jedan profesionalni bloger?

Kako koje? Pa one koje stoje u bilo kom prosečnom oglasu za posao - da budete vredni, požrtvovani,  spremni na učenje i rad pod pritiskom, prekovremeni rad,  donošenje odluka, organizovanost i bla bla bla.

Jeste tu i dalje?

Pitam, jer ja kad vidim ovakve oglase za posao obično pobegnem. Niti taj što je dao ovakav oglas zna šta hoće, niti ja sve to mogu!


via GIPHY

Ipak, činjenica je da kojim god poslom da se bavite, poželjno je da imate neke lične i profesionalne karaktersitike koje vam pomažu da u tom poslu budete dobri. Pa tako ako ste spretni, kreativni i praktični sa rukama, lako ćete uposliti svoje vešte ruke. Ako ste pak detaljni i analitični, super ćete se,  recimo, snaći kao računovođa.

Važi i obrnuto. Neke karakteristike koje imate ne čine vas pogodnim za neke poslove. Recimo ako ste gadljivi i ne volite ljude, možda nije baš najbolje da budete lekar.

Možda  su ovo glupi i banalni primeri, ali kapirate suštinu.

E sad, ako želite da budete profesionalni bloger, onda je poželjno da imate sledeće:

Karaktersitike i veštine profesionalnog blogera

- Poznavanje rada na računaru i volja da se na istom eksperimentiše. Nije nužno poznavati programiranje, kodiranje i slično , mada neće da vam škodi. Ja ne poznajem, ali sam skontala neke osnovne stvari i uspela da sama prilagodim temu mog bloga i izmenim na njoj neophodne stvari. Naravno da neke složenije stvari može da vam odradi i neko ko je u tome stručan. Ja sam ipak petljalica, a i ne volim kada nešto što radim zavisi od tuđe volje i tuđeg slobodnog vremena. No to je moj problem!

Pročitajte šta je resursivnost i šta razlikuje "petljalice" i "čekalice".

Osnovni pa i neki srednji nivo znanja rada na računaru je potreban ako želite da budete profesionalni bloger. 

Blog kao zanimanje nije prava stvar za one ljude koji su, recimo,  otvorili email adresu da bi skinuli neku igricu ili aplikaciju sa Google play prodavnice i istog momenta zaboravili šifru. Pojma i nemaju da email neka vrsta poštanskog sandučeta i isti nikad ne proveravaju.Koriste internet za društvene mreže i recepte za kisele krastavce.

Blog kao karijera nije za one koji se plaše da pritisnu dugme na računaru, kliknu neku opciju na sajtu, ne znaju da postave oglas na sajt , ne znaju da pošalju CV.

Osnovno funkconisanje na internetu i znanje rada na računaru su obavezni!

- Pismenost. Nije baš nužno biti filolog, ali osnovna pismenost je jako bitna, jer se na blogu izražavate na taj način. Uvek možete unajmiti lektora, ali eto opet - ja ne volim kada nešto što radim zavisi od tuđe volje i tuđeg slobodnog vremena. Ponekad grešim, često učim na greškama. Ipak, znam osnove.

Blog nije za vas ako vam pisanje nije jača strana. Nije strašno ako pogrešite, jer ne čitaju vas samo profesori srpskog i mnogi i ne primete greške. Ipak, ako ne umete pismeno da se izrazite, čemu blog? Aposlutno postoje drugi načini da bivstvujete na internetu. Možete biti vloger, možete snimati podkast, a možete biti i instagram influenser. 

- Samodisciplina. Da biste napravili posao od bloga, potrebno je da budete istrajni i da sadržaj na blogu redovno pišete, lickate, dorađujete, obrađujete. Znači redovno.

Mislim, zamislite da gledate na TV-u neku emisiju i navikli ste da ide svakog petka u 17h. A onda odjenom autoru iste dunulo da jedno par emisija preskoči jer ga mrzi da radi. Glupo malo, zar ne?

Profesionalni bloger nije ovako precizno ograničen vremenom, ali treba da ima na umu očekivanja publike. Osim toga, sadržaj koji se redovno ažurira dobija veću vrednost u očima Googla pa je i pozicija tog bloga u pretraživačima bolja.

To me dovodi do sledeće karakteristike tipične za prosečan oglas za posao, a koja treba jednom profi blogeru.

- Volja za konstatnim učenjem i napredovanjem.  Blog je u početku bio samo tekst, neka vrsta ličnog dnevnika pojedinaca. Danas vam je to cela nauka koja se stalno menja. Uspešan profesionalni bloger trebalo bi da zna i 100 drugih stvari osim pisanja. Ne u tančine, ali bar da ih malo načne. Malo SEO, malo psihologija,  malo email marketing, malo smisla za fotografiju i dizajn, malo smisla za društvene mreže... sve po malo. Najviše copywriting, jer blog kao posao uključuje neku prodaju, pa dobar blog i nije ništa drugo nego skup dobrih marketinških tekstova.

I da se razumemo - to nisu pravila koja jednom naučite i to je kraj. Morate stalno da učite i da se menjate u skladu sa trendovima. 

- Prihvatanje popularnosti. Možete probati da blogujete anonimno ili pod nekim pseudonimom. Ipak, ako želite da vam blog bude posao, onda je najbolje da stanete iza onoga što radite imenom i prezimenom, likom i delom. Prvo, ako je dobro to što radite, svakako će ljudi vremenom da pokušaju da prokopaju istinu o tome ko je iza bloga.Drugo, ako je dobro to što radite, zašto biste se krili?!Treće, ljudi vole taj lični momenat kod blogova i zato prate blogove. To je ono što blog razlikuje od sajta.Četvrto, ako neko hoće da sarađuje sa vama, treba da zna kome da se obrati.

Elem, kada stanete iza onoga što radite, može se desiti i da počnu da vas prate i kontaktiraju ljudi koje ne poznajete, da vas prepoznaju oni koji su vama nepoznati. Treba da budete ok sa tim. I da, neće vam svi ti ljudi biti obožavatelji. Neki neće moći da vas svare . I to treba znati podneti. A treba znati i sa onima koji vas vole.

Bilo kako bilo, potrebno je da gradite svoj lični brend. Što vam više veruju, vaš blogoposao će biti bolji.

Kako započeti karijeru profesionalnog blogera?

Idealno je da imate dobro razrađenu strategiju i plan i da znate šta treba da radite i kako ćete da monetizujete blog.

No, kao ni sa drugim poslovima, to obično nije tako. Ja sam sve u životu učila glavom kroz zid i kroz zatvorena vrata. Na svojim grešakama.

Nije bilo uvek baš sjajno! Evo šta bih volela da sam znala pre počinjanja bloga.

Možete jednostavno početi. Prednost započinjaja bloga je što ga možete započeti sa 0 dinara ulaganja, isprobati pa onda dalje razvijati ako krene. To vam je onaj minimalno održivi proizvod. Ima besplatnih tema, besplatnih platformi za blogovanje, besplatnih slika....Gotovo da nema razloga da ne probate.

Pazite samo kako se odnosite prema "besplatnom". Ako će blog da vam bude karijera, ne smete dozvoliti da ga zanemarite i potcenite, a to često radimo sa besplatnim stvarima. Zato ipak s vremena na vreme i uložite - što u blog, što u sebe!

Kupite domen. Ulepšajte ga novom temom. Učite o blogovanju. Najbolje je da naučite na tuđim greškama. E sad, problem je u tome što kada vam daju besplatne savete, ljudi obično nisu sasvim iskreni. A i kad jesu, opet je problem.

Kada dobijamo besplatne savete, onda ih obično uzmemo zdravo za gotovo ili ih i ne uzmemo u obzir na vreme.

 Ne znači da su loši i zlonamerni. Neki su sjajni, ali ih jednostavno ne usvojimo. Samo se posle nekog vremena setimo da je "Pera bio u  pravu kada nam je govorio da .... (dopunite sami) a mi mu nismo verovali"

E, zato je nekada dobro platiti da čuješ šta je to što STVARNO treba da znaš kada počinješ neki posao, uključujući i to kada počinješ profesionalno bavljenjem blogom. Verujte mi, tako zapravo možete uštedeti puno novca, živaca, vremena, padova. Ja sam mogla sebe da poštedim ogromnog stresa da mi je neko pomenuo tamne strane pekarstva svojevremeno (da je to hrana, da ima otpisa, kako i kojim tempom izbacivati pecivo, šta sa pecivom koje ostane...ima milion stvari koje sam naknadno saznala). Sa blogom je isto. Ovo ne bi bio ćušpajz blog kao što jeste sada, da sam znala neke stvari. Ali ja sad nemam srca da ga menjam. Ima drugih sajtova koje vodim preskačući greške ovde naučene.

- Napravite biznis plan. Ako hoćete da vam blog bude posao, onda je ok da mu prsitupite kao bilo kom poslu. Dakle, odredite čime ćete se baviti, koliko to zahteva troškova i kao mislite da ostvarite dobit. 

Tek kada imate cilj, možete da idete ka njemu. Bez cilja idete negde, samo nemate pojma gde. 

Nije isto kada kažete sebi: "Moj blog će zarađivati prodajom balona za slavlja" i kada kažete "Moram nekako da monetizujem moj blog u skorije vreme". Ne biste verovali kako je "skorije vreme" fleksibilan termin  i kako se lako pretvara u "nikad" i u "daleku budućnost".

via GIPHY

Napravili plan?

 Prepoznali se u karakteristikama profi blogera i rešeni ste da vam blog bude karijera?

Super!

Sad se pozdravite sa slobodnim vremenom jer kada se bavite blogovanjem, onda vam to postaje deo života. Nema uštogljenih 8 sata rada i radno vreme je fleskibilno. Međutim, malo ko će vam reći da fleksibilnost znači da ste na poslu 24/7.

A malo ko će vam reći i kako stvarno izgleda rad od kuće.

Zašto ipak treba da postanete profesionalni bloger!

PRVO: Blogovanje je jako kreativno i prava je uživancija. Jeste posao, ali nije napor. 

Ja tekstove napišem iz glave, jer to što blogujem to sam ja. Vreme mi proleti dok to radim i baš uživam u tome.Ako me neko prekine, ja jedva čekam da se vratim poslu. Ono što pišem za druge, nije te sreće.Mnogo toga ne pišem iz glave, jer nisam u svemu stručna. A onda je posao i napor i ne treptim od uzbuđenja da se tome vratim.

DRUGO: Na blogovanje možete da se navučete. 

Znate onaj osećaj kada napravite nešto (tortu, umetničko delo, čestitku, betonski zid... bilo šta) , pa blistate kada vidite da je nešto vaših ruku delo? Svaka objava na blogu donosi vam taj osećaj "ponosa na sebe" i to je jako zarazno. Pa još ako krene da vam diže popularnost, lajkove, komentare, deljenja i pumpa ego?! Droga brate mili!

via GIPHY

I šta vam treba da počnete?

Nije da sad treba da date otkaz i počnete da blogujete. Možete početi i iz hobija. Blogu ipak treba neko vreme da se razvije.   Lako kasnije date otkaz kada uhvatite zalet.
A definitivno možete o blogu kao karijeri ozbiljno razmisliti i ako nemate posao.

Jeste li uopšte razmišljali o tome?

---------------

Naravno, biće vam potrebna neka platna kartica.

E sad, pošto još uvek ima ljudi koji imaju strah od toga da će im neko opljačkati račun ako unesu broj kartice, evo jedan life hack.

Mnoge banke imaju u ponudi prepaid platne kartice. Funkconišu kao dopuna za telefon. Koliko uplatite - toliko imate. Vi lepo uplatite koliko vam treba za put i mirna vam glava!

Na sajtu ćete naći i Flixbus aplikaciju i nije loše da je instalirate  na svoj pametni telefon. Tako uvek imate pri ruci sve potrebne podatke o autobusu, kartama koje ste kupili i slično. Na aplikaciji možete videti i gde je bus koji čekate, da li kasni, a o eventualnim kašnjenjima (kažu) obaveste i SMS-om. Moji busevi nisu kasnili pa to stvarno ne mogu da potvrdim.

U suštini,  kada kupujete kartu, sve je jednostavno, bez obzira da li kupujete sa sajta ili kroz aplikaciju.Ukucate željenu relaciju, idete na rezervaciju sedišta i jednostavno pratite korake koje vam aplikacija pokazuje.Ukucate podatke o putnicima, ukucate broj kartice, platite i potvrda da ste platili stiže na vašu email adresu.

U prilogu tog email-a dobijate 2 PDF dokumeta koja možete odštampati.
- Jedno je vaša karta koja ima jedinstveni QR kod i sve informacije koje na jednoj karti treba da stoje (ime i prezime putnika, sedišta, relacija, cena).
- Drugo je nalepnica za vaš prtljag. Odštampate i nalepite na kofer, torbu ili šta već nosite. Jedan prtljag vam je uključen u cenu,  a imate i lični koji nosite sa sobom u bus. Ja sam isplanirala ranac avanturu - (sve što sam nosila moralo je da stane u ranac kako zna i ume) , tako da nalepnice nisam koristila.

Ako ste kupili preko aplikacije, u odeljku "karte" stoje iste ove informacije.Dakle, imate duplu potvrdu.

To izgleda ovako na telefonu:

Nakon što sam kupila kartu, počela sam da se pitam sledeće....

Da li ovo stvarno funkcioniše?

I šta ako je neka prevara?

Zato sam rešila da pozovem autobusku stanicu u Beogradu i raspitam se sa kog perona kreće bus za koji sam kupila kartu.

Doživela sam šok!

 Ljubazna službenica koja mi se javila pojma nije imala ništa o nekakvom Flixbusu. Polazak koji sam ja rezervisala nije bio u njenom računaru. A ja sve lepo platila...

 Momentalno sam dobila migrenu.

via GIPHY

Brže bolje otišla sam opet na sajt i tražila neki kontakt.

Popunila sam neku email formu, ali kako nisam imala strpljenja da čekam, ja sam pronašla i kontakt telefon. Pozvala sam. Ljubazna službenica rekla mi je da moj bus kreće sa perona 24 i da je na Beogradskoj stanici evidentiran kao autobus za Mačvansku Mitrovicu. Potvrdila mi je da se radi o zelenom autobusu i da ga neću promašiti.

Sutradan sam na mail dobila isti odgovor i bilo mi je mnogo lakše.

Sve je korektno, sve je organizovano i sve super funkcioniše!

Kako pokazati Flixbus kartu?

Autobus sam, naravno, odmah prepoznala na peronu. Ostala mi je još samo nedoumica oko karte. Kako sad to funkcioniše?

Na sajtu i na aplikaciji piše da je dovoljno pokazati telefon. I to je tačno. Na osnovu skeniranog QR koda sa mog telefona, vozač je proverio naša imena i uputio me na naša sedišta.

Kartu, dakle,  ne morate da odštampate, ali većina to radi. Treba da je odštampate, ako nemate telefon da istu pokažete na aplikaciji. Ili ako vam baterija crkne. Onda vam treba neki dokaz o kupovini.

I kakvo je moje Flixbus iskustvo?

Autobus za Zagreb je ispunio svoja očekivanja, premda smo imali na raspolaganju samo 150 MB interneta. Meni je to bilo ok,čak i ne znam da li je to "samo". Poslužilo je.

Autobus od Zagreba do Delnica bio je još bolji. Da, presedala sam, Delnice su malo mesto i nepopularno za polaske iz Beograda (šteta) ali sam imala unapred sve rezervisano i nije se dugo čekalo.Sedišta su bila još komfornija, a internet neograničen.

E, iskreno, bus od Rijeke do Beograda me razočarao. Prvo, nije bio zelen, nego je samo imao manju zelenu oznaku "Flixbus". Komotno sam mogla da ga promašim. Internet nije radio, sedišta su bila klasična, a utičnica nije bilo. Bile su 3 utičnice kod vozača i oni su ljubazno napunili naše telefone. To je ok, ali eto - tu sam se malo razočarala. Ipak, bila sam toliko umorna da sam spavala kao top. Nije me zanimao mnogo telefon ni internet. Zaključila sam: Što manje zelenog na busu, to manje Flixbus prednosti,

Sve u svemu, moja ranac avantura mi je na ovaj način uštedela 8000 dinara u odnosu na druge metode prevoza. Malo li je?



Ja sam u suštini zadovoljna. Ostvarila sam svoj cilj i realizovala moju ranac avanturu.

Za one koje zanima...

Moja ranac avantura izgledala je ovako!

--------------------

Silovanje sreće je sve češće prisutan društveni fenomen. Toliko rasprostranjen da možda čak i vi to radite. Šta je to i zašto je pogubno? Odmah ću vam objasniti.



Ne znam da li ste skorije pokušali da sednete negde gde ima puno ljudi i posmatrate njihovo ponašanje. 80% njih gleda u svoj telefon ili priča njime. Onih 20% su matorci kojima je pametan telefon previše u životu ( jer su rođeni u vreme kada nije bilo ni sijalice), deca ili pojedini slučajni, užurbani prolaznici.

I šta se radi po telefonima?

Pa, iskreno, možda mogu da nabrojim  dvoje ljudi koji su mi rekli da uče nešto, slušaju neki podkast ili slično. Ostali vire u tuđe živote na društvenim mrežama. I tu nastaje problem.

Život na društvenim mrežama je, kao i sve drugo u Srbiji, postao čisto preterivanje. Pogledaš i ispada da svi redovno putujemo i hranimo se po restoranima, uživamo u izlascima, živimo u raskoši i luksuzu.
Realnost?
Mnogi za tih nekoliko slika sa mora ili nekog drugog putovanja, odvajaju rate cele godine jer ne mogu da plate odjednom. Za istih nekoliko lažnih slika silovane sreće, u stanju su da se grče cele godine. Ali nema veze. Važno da svi vide da smo mi srećni i da nam zavide, zar ne?


via GIPHY

Ovo je malo modifikovana potreba za uvažavenjem, poštovanjem (koja je jedna od normalnih ljudskih potreba, a o kojima ću malo kasnije.) 

Taman posla da ne budete srećni!

 Pa sa svih strana saleću vas životni treneri koji vas uče da budete srećni, jer vi to sami nikako ne znate. Čak i ako se nekad osetiš loše, prosto ti bude glupo. Pogledaš društvene mreže i svi isijavaju poslovne uspehe i sreću. Grade lične brendove!  A ti žviš prosečan život. Pih.

Eto , to je silovanje sreće. Ono kad se svim silama upinješ "da se usrećiš", da bi drugima pokazao kako ti dobro ide u životu.

U stvarnosti i iza kulisa je neka sasvim druga priča.

A reći ću vam ovo u poverenju:

Silovanje sreće donosi nesreću!

via GIPHY

Aham, baš to.

Neverovatno puno ljudi ima neke, meni danas neshvatljive stavove o životu. I sama sam ih imala do nedavno:

- kukaju da nemaju novca, novac za vodu, struju, hranu, a puše cigarete, idu na more, prave luksuzne dečije rođendane, slave i sahrane .
- kukaju da im je loše na poslu ili zato što nemaju posla, a neće da savladaju nešto novo da bi tu situaciju promenili. Zapravo, ljubav prema poslu je dostižna. 

A od kukanja nema ništa.

Treba biti realan.

- To što ste se upinjali da se snađete da detetu napravite rođendan u igraonici na koji su pozvana sva deca iz razreda i rođaci, da kupite posebnu tematsku tortu i poklon za rođendan nije prava nego silovana sreća.
Nakon što ste ostavili super utisak na roditelje druge dece, prebirate po novčaniku, histerišete jer deca nardenih par meseci neće imati šta da jedu, jer vam je to bio dodatni trošak, a niste našli dodatni prihod u životu.Od sve te histerije, vaše dete sigurno nije srećno. Pamtiće rođendan po lošem iskustvu. A koga imate prečeg od sopstvenog deteta? Roditelje tuđe dece? Oni će vam se naći u životu kad vam najviše treba?
Neće, ne brinite! Kada počnete da tonete, napustiće vas i oni za koje ste mislili da su vam bliski prijatelji.
Isto se odnosi i na sve druge proslave, jubileje pa i poklone, kao na primer poklone za godišnjicu braka. Uopšte ne morate da zadivite druge. Dovoljno je da vi budete srećni. 
- To što ste kupili super kola na kredit da biste drugima pokazali kako ste lovaši, a koja sledeće godine ne možete da registrujete jer vam je registracija skupa (pored troškova života i rate za kredit) - je silovana sreća.

- To što otišli na more,urpkos tome što vam je skupo, da bi pričali da ste bili na moru  - je silovanje sreće.

- To što održavate neki svoj propali posao da biste u očima drugih bili "preduzetnik", je silovanje sreće. To je samo jedan od pogrešnih stavova o poslu!

Primera je milion. Ovo su najčešći, a neretko se dobro kombinuju jedni sa drugim.Jer silovanje sreće vremenom postane način života i prožima sve njegove aspekte.

Insistiranje da pokažete kako živite onako kako ne živite, može bukvalno da vas razboli. Istraživanja su pokazala da lažiranje sreće zahteva mnogo energije, da je jako stresno i da na kraju od toga može i da se rikne.

Za sreću je zaista potrebno malo!

Manje nego što mislite - da ste živi, zdravi, imate krov glavom, da vam je toplo zimi i da imate da se prehranite. To je osnova na koju dalje nadograđujete ostalo.

Ima ta Maslovljeva piramida potreba (motiva) koja izgleda ovako:

 Ne kažem da ne treba želeti više. Treba, i to jako puno i neskoromno. Težeći ka tome na normalan način,  napredujete u životu i idete ka vrhu ove piramide.  

Recimo, ako hoćete novi auto kao simbol prestiža, zbog kojeg će da vam se dive i da vas poštuju (mada, zbog auta poštovati... bezveze malo, no hajde)  , nađite prvo dodatni posao i zaradite za njega. Evo nekih ideja za posao od kuće.

Ne možeš silovati sreću, preskočiti osnovne fiziološke potrebe i ostale stepenike, samo zato da bi ti se, na primer, divili.

E, a baš to danas mnogi masovno rade!

Samo treba biti realan šta su mogućnosti i šta su želje. Sreća  može biti tu između. Međutim, ako ne idete korak po korak, jaz između sreće i mogućnosti može biti tolika rupa koja može da vas proguta!

Šta može biti sreća? 

Individualno je- ne usrećuje sve nas ista stvar.

- Materijalne stvari su prolazne i nisu sreća. Ali sreća može biti osećaj uspeha koji ste osetili kada ste svojim trudom pribavili nešto. 

- Sreća je u prihvatanju stvarnosti, a ne u iluzijama.
- Sreća je i sunčan dan.

- Sreća je kada imaš koga da voliš i nekoga ko voli tebe. 
- Sreća je i mali izlet koji košta par sendviča i sok

- Sreća je zagrljaj
- Sreća je cvet koji ste posadili pa je procvetao.

Nagomilate malo sitnih sreća - i shvatite da ste tokom dana srećni.

Uživajte u onome što imate, a naravno da treba želeti više i težiti ka boljem.

Samo kada ste srećni i zadovoljni, možete da napredujete na neki bolji nivo i da budete dovoljno otvoreni za bolje prilike. 

U suprotnom, ako silujete sreću, bićete preokupirani time da sanirate njene ožiljke. Ceo život vam može proći tako, a da sreću i ne vidite. A ona je, realno, stanje duha. Ne kupuje se.

Silovana sreća prođe kao i svako drugo silovanje. Bude tu seksa, ali ne i zadovoljstva.

Slažete li se? Jeste li srećni? Na kom stepeniku Maslovljeve piramide ste zapeli? 

--------------

Šta copywriting jeste, a šta nije? Za potrebe svih onih koji znaju da pišu i misle da je ovo posao iz snova za njih, rešila sam da razbistrim maglu oko ovog pojma i razbijem neke predrasude o copywritingu.

Dakle, videli ste da je negde otvorena pozicija copywritera. Niste sigurni šta je to uopšte, ali ste bazajući po netu skontali da se radi o poslu pisanja. A vi baš umete sa rečima! Pa to je onda prava stvar!
Niste ni trepnuli i već šaljete svoj CV i vidite sebe kako živite u "Keri Bredšo" fazonu. Pišete svoje misli i dobijate novac za to! Poznati ste i svi vas vole i čitaju!
E pa malo morgen!

Copywriting jeste pisanje, ali svako pisanje nije copywriting.

Šta je copywriting?

Pa kako ne znate?

Copywriting je posao koji radi copywriter.

Ok, objasniću kako znam i umem oba ova pojma.

Prvo: Copywriter mnogo istražuje i neće samo ovlaš preći preko teksta, nego će se truditi da iz njega zaista sazna nešto. Dakle, ako ste tražeći informacije o tome šta je uopšte copywriter zaključili da je to pisac - niste dobro istražili i verovatno niste dobar copywriter.

Drugo: Copywriter nije novinar. Teorijski, novinari su osobe koje prenose neke "novosti". Idealno je da copywriter ima da kaže nešto sveže i novo, ali to nije svrha copywritinga.

I šta onda, dođavola, radi taj copywriter?

Uloga copywritnga je pisanje teksta u marketinške svrhe. 

U prevodu - bićete bolji copywriter ako ste zainteresovani za prodaju, marketing, psihologiju i soiciologiju, nego ako ste zainteresovani samo za lepu reč, romane, pesme, priče i ostalo.

Pisanje je samo deo copywriting-a!

Copywriter je osoba koja piše brošure, slogane, tesktove za reklame, tekstove na društvenim mrežama, sajtovima , Instagramu... gde god , a sve u svrhe reklamiranja i promocije nekog proizvoda ili usluge.

Copywriter ne treba samo da zna da piše - treba da zna da čita misli!

via GIPHY

Da, lepo ste pročitali.

Da bi napisao dobar tekst koji će "se primiti", copywriter treba da zna za koga piše, kome je namenjen proizvod ili usluga koju reklamira, kako se oseća i šta misli ta persona i kakav film vrti u glavi. Tek onda će znati kako da napiše dobar copy ili dobar tekst koji radi svoj posao!

Dobar i efektivan copywriting je 80% mozganja i 20% pisanja. 

Ne kažem ja da pisanje romana, sastava, pesama, zapisivanje misli i zapažanja na ličnim blogovima ne zahteva mozganje. Ali ovde mozganje ide u pravcu kako prodati nešto i kako to pisanje prilagoditi mediju na kojem se piše . Na primer, kako pisati  na Instagramu, kako u tekstu na sajtu, kako na baneru. Negde je bitnija slika od reči, negde imate priliku da upotrebite puno reči, a negde pisanje copy-ja zahteva da budete kratki, originalni i da preneste jasnu poruku i izazovete željenu akciju i reakciju kod ljudi. Zapravo, što manje teksta - više vam mozganja treba! 

Bitno je biti i kreativan i pronicljiv i inspirisan i organizovan i u trendu i... sve!

Vrste copywritinga

Da nije dovoljno samo znati pisati i umeti sa rečima, govori i činjenica da postoji više vrsta copywriting-a. Može se desiti da u nekima budete bolji, a da vam neke vrste ne idu uopšte od ruke.

Ukratko ovako:

- Marketing copywriting bio bila osnova koja treba da se zna. To je onaj tipičan posao pisanja koji stvara reklamu i koji komunicira sa publikom u skladu sa trendovima, potrebama potrošača, njihovim mislima, osećanjima i slično. Odlično je ukombinovati ga sa svim ostalim vrstama copywritnga.
- SEO copywriting ima za cilj da izgura neki sadržaj koji ljudi traže na prvu poziciju Googla. Kakve ovo veze ima sa reklamom, a kakve sa pisanjem? SEO copywriter služi se raznim tehnikama da napiše tekst koji će za neku bitnu reč biti na prvoj strani Googla - idealno prvi na toj strani. Ljudi uglavnom klikću na te prve pozicije, što ovakav tekst čini plodnim tlom za reklamu - jer ga čita mnogo ljudi.
- Kreativni copywriting (creative copywriting)  je kombinacija ovog marketing copywritinga i kreativnog pisanja. Recimo, pričanja priče koja se plete oko proizvoda, usluge...Mašta na maksimum!
- Tehnički copywriting je posebna priča i veština koju je najteže savladati. No, ništa nije nemoguće, zar ne? Osoba koja radi tehnički copywriting je jaaaaaako dobar stručnjak u nekoj niši i poznaje je iz svih uglova i sa svih strana - i one strane koja se tiče samog proizvoda ili usluge, ali i one koja se tiče same publike.
- Web content copywriting iliti kod nas najlakše prevesti kako kreairanje web sadržaja u pisanom obliku jeste copywriting koji podrazumeva pisanje na interenetu, a to mogu biti članci na sajtu, blogovi, sadržaj na stranicama društvene mreže, sadržaj u promotivnim email porukama. Da se razumemo, i dalje treba imati marketing i prodaju na umu.
- PR copywritng odnosi se na pisanje tekstova koji služe za odnose sa javnošću na ovaj ili onaj način - izjave , gostujući članci i slično.

Idealno  je da se sve ovo prožima jedno sa drugim i da znate sve ovo da radite. Ne uvek i izvodljivo. Pričanje priča i tehnički copy za mene su recimo misterija, ali sam zato SEO copywriting odlično savladala i skontala mu suštinu.

Naravno, uvek može i treba bolje jer uvek ima nešto novo.

Copywriting je dinamično zanimanje. 

Nema nekog ponavljanja radnih postupaka kao što to recimo imate u fabrici kada radite za nekom mašinom. Uvek radite nešto novo i uvek učite. Čak i kada uradite super tekst, prvom sledećom prilikom treba da ga nadmašite.  Čak i kada je neko drugi napisao copy kojem skidate kapu, uvek možete da se potrudite da ga prevaziđete.Uvek može bolje od boljeg.

Zašto ovo pišem?

Želim da objasnim sledeće!

Ko može, a ko ne može biti copywriter!

Kao urednik par sajtova imala sam priliku da se srećem sa osobama koje bi htele da pišu, ne znaju ništa o copywriting-u, ali umeju sa rečima. Pisci su. I to je to. Misle da će ih neko platiti za njihovo mišljenje ili za neki lep tekst.

Može da se desi. Ali danas je sve trgovina. Za šta će nekome lep tekst na sajtu ako nema neku svrhu?

U suštini, oni koji kažu da "znaju da pišu" i "vole da pišu" - pišu za svoju dušu i za sebe. Ok, dotaknu još poneku srodnu dušu, ne sporim to.

Copywriting ne pišeš za svoju nego za tuđu dušu, tuđe emocije, tuđe potrebe. Egomanijacima, na primer, copywriting ne ide od ruke.

Svakako, ima i onih pisaca voljnih da rade copywriting, ali očekuju neku basnoslovnu zaradu, a da im pri tom neko sažvaće šta da rade, kako da rade, gde da traže, kako da napišu naslov, kako da zadrže pažnju čitaocu... I to ne jednom, nego da im preživa to svaki put ko krava! Ne ide to tim redom! Prvo treba da imate neko posebno znanje, pa onda da ga papreno naplatite. A treba i znati naplatiti - to je veština za sebe.

Ima i onih koji  misle da je ok da samo pišu, jer videće ih neko i zaposliće ih da piše u ... šta znam... Cosmopolitanu. A onda će shvatiti da im i tamo treba copywriting jer i taj Cosmo treba od nečega da se održava. A kako nego reklamama!

Da ga uprostim još više - copywriting je korisniji od pisanja, pa ga više i traže.
Ili da budem još direktija - pre ćeš zaraditi od copywritinga nego od pisanja!




Ako ne učite, nemate strpljenja da istražujete ono što ne znate,  ako nemate bar malo smisla za marketing, nemate empatije, ako niste otvoreni za nova saznanja - onda copywritng nije za vas.

Srećom, postoje i drugi načini da se zaradi od pisanja.

Da li je onda blog rešenje?

Može biti, ali opet nekako taj copywriting meša prste. Ako ste natprosečno dobri u pisanju svojih misli i zapažanja, od vas može biti nešto i tako. Ako ste prosečni, onda ništa. Međutim, kada spojite i blog i copywriting, možete biti na dobitku.

Evo kako možete zaraditi od bloga.

Onda nađete nišu, nađete neki proizvod koji nudite (recimo ima sijaset kurseva na sve moguće teme pa i vi napravite jedan), izgradite lični brend i pišete u uskoj zoni. Takvi tekstovi na blogu koji direktno ili indirektno prodaju to "nešto vaše", jesu copy i vi onda faktički radite copywriting.

Evo šta treba da znate pre počinjanja bloga!

Zašto još ovo pišem?

Često običnim ljudima ne mogu da objasnim šta radim (ovo sad, sačuvaj me Bože, zvuči kao da sam ja neko čudo. Mislila sam na ljude koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa pisanjem i internet poslovima). Pojam "copywritng" ne shvataju, a ako kažem da sam "pisac", misle da pišem priče i romane i za nedelju dana me kontaktiraju sa molbom da njihovom detetu recimo napišem sastav o ljubavi. A ja daleko od toga nekoliko miliona svetlosnih godina.

Eto! To sam htela! Da se razumemo konačno! Copywriting i pisanje jednostavno nisu isto!