KADA JE VREME DA KAŽETE DECI DA DEDA MRAZ NE POSTOJI

Ta priča o Deda Mrazu jedna je od najmagičnijih i baš je teško urušiti je tek tako. I ma koliko se trudili da tu iluziju održite, kada deca malo porastu zapitate se kada je vreme da kažete deci da Deda Mraz ne postoji  i prestanete da ih lažete?



Moja kćerka je bila drugi razred kad je saznala. Deca su joj se podsmevala jer još veruje u njega, ali ona je htela da veruje i tačka. Snove joj je srušila nastavnica veronauke. No dobro, bar nisam ja, jelte.

Lično sam od onih kojima bi bilo lakše da izvedu naučne dokaze da Deda Mraz postoji nego da priznaju da su bezočno godinama lagali svoju decu. 

Mislim, zašto bi leteći irvasi bili nešto nemoguće?  Hej, toliko je izumrlih životinjskih vrsta za koje verujemo da su postajale? Zar možda sada ne zatvarmo oči pred očiglednom činjenicom da postoje irvasi koji lete? Jednorozi? Bilo koje druge još neotkrivene vrste?

Sa druge strane, znam i one roditelje koji se uopšte nisu uplitali u  priču o Deda Mrazu  i ima dana kada mi se čini da je to najbolja varijanta. Takvi se ne muče sa pitanjima kada treba da kažu deci da ne postoji Deda Mraz.Niti muče muku sa nerealnim dečijim željama i nepravdom ( jer je tamo neko ko nije dobar dobio laptop , a njemu je do svih želja zapala glupa društevam igra. Nije fer.)

Ali to cičanje od sreće kada deca vide poklon ispod jelke - ma ne bih se ja toga nikad odrekla.


Ima tu mnogo začkoljica i pitanje Deda Mraza nije jednostavno. Iako sam ovih dana čitala svašta na tu temu ( jer nisam sigurna da dete koje ide u školu treba da veruje u debeljka) , na kraju sam došla do svog zaključka:

Treba reći detetu da Deda Mraz ne postoji onda kada je ono spremno!

Pa, ako se sad pitate kako da znate da je dete spremno, evo reći ću vam stvari iz mog ugla.

Moj dete sada ima 7 godina i do nedavno sve mlečne zube - zdrave, prave i jake i bez ikakve naznake da će skorije ispasti. Pored ove lepe laži o Deda Mrazu, ima znate i ona o Zubić vili i postojala je realna šansa da moj mali preraste tu laž jer mu zubi ne ispadaju. Ko zna kad će.

Kakve veze ima to sa Deda Mrazom?

Pa ima.

 Oboje su nestvarni, donose poklone  i moj sin jednostavno veruje u to.

 Nije posumnjao u vilu čak ni kada je našao pismo koje joj je napisao, a koje smo nemarno samo stavili na neku policu. Nije se pitao zašto ga nije ponela.

( Pismo smo inače pisali vili, jer kad je legao, počeo je da rida za svojim zubom i plače jer se rastaju. Morali smo da pismeno zamolimo vilu da zub ne uzme i da ipak ostavi poklon. Ne znam čemu suze! Dobro, možda je moj odgovor na pitanje o krajnjoj destinaciji njegovih zuba bio nerazumljiv i strašan.

- Mama, a šta radi Zubić vila sa zubima? - pitao me
- Nosi ih u banku matičnih ćelija. - lupih iz drugog pokušaja razmišljanja

Mislim, to mi je zvučalo manje strašno od ideje da vila pravi ogrlice od njih, koja mi je prva pala na pamet.Mada i reč "banka" zvuči strašno!)

Jako je zanimljiva činjenica da klinci prihvate bez problema da ne postoji babaroga, veštica, Slendermen ili tako nešto, a nikako da posumnjaju da postoji Deda mraz ili Zubić vila. Jednostavno jer - ne žele da ne postoje i ne žele istinu! Nisu spremni!

E tu je zapravo čarolija. Ona nestane onda kada mozak sazri dovoljno da počne da logički povezuje stvari i u svemu traži razloge, uzroke, šeme i slično.

Dođe vreme kada deca počnu da sumnjaju, zapitkuju, proveravaju i tada je vreme i da im se kaže da Deda Mraz ne postoji. Dokle god bez pogovora veruju - pa neka ih.

Mom klincu uopšte nije čudno što Deda Mraz viri na svakom ćošku, što donosi poklon i kod tetke i kod strica i babe i dede, i što u paketiću kod dede budu uvek one čokolade što ih deda uvek kupuje, i što dobije one cipele koje pre neki dan probao...

Ne treba upropastiti tu veru. Treba je upotrebiti u prave svrhe!

Kako?

Elem, pošto sam zaključila da moje dete bezglavo veruje u Deda Mraza, rešili smo da mu se isti obrati opomenom pred odrastanje.

Ucena od Deda mraza

Designed by Freepik

Kao što mog sina ne zanima da prouči da li postoji Deda Mraz, tako ga ne zanima da priča lepo. Može, ali neće. I onda sam po ko zna koji put pribegla ucenjivanju kao metodi ubeđivanja da počne lepo da priča.

Našla sam na netu template za Word baš u ove svrhe - malo cvreno belih detalja, pečat sa Severnog pola i potpis Deda Mraza (jes' da piše Santa, al '  moj sin ne pravi pitanje) . Plašila sam se da bi mi prepoznao rukopis, te tako odlučim da budem profi i otkucam mu pismo u ime Deda mraza  i odštampam.

Sumiraću ga ukratko:"Ovo ti je opomena. Imaš jo par dana da prtičaš lepo ili nema poklona."

 Pismo je našao zadenuto u vrata kad je došao iz škole.

Rezultati 2 dana posle: Ne trudi se da priča lepo. Boli ga uvo.

I kakve sad to ima veze sa tim da li mu treba reći da Deda Mraz postoji, kad on veruje da je tako?

Ma šta! Tačno dolazim u iskušenje da mu iz inata pokvarim čaroliju. Ne bih ga ostavila bez paketića, ali bih mu rekla da Deda Mraz ne postoji i da nikad nije postojao. Čisto iz inata! Pa da vidimo ko je tvrdoglaviji!

Možda će biti tužan i razočaran ali tako se ja osećam prilično često kada ga čujem da priča nepravilno. O da , mnogo je napredovao, ali ja bih da priča onako kako to radi kada smo vežbali te stvari.

Ovako bih i ja poentirala u toj igri.

via GIPHY

I bilo bi nerešeno.

Na kraju sam priznala kada je nezainteresovanost za školu postigla u meni tačku ključanja. Hej! Ja lažem da njemu bude lepo, ugađam, ispunjavam želje, a on ni knjige da spakuje k'o čovek. Ma neće taj Deda Mraz meni da otima zasluge. I priznam. Delovalo mi je kao veća kazna da priznam da Deda Mraz ne postoji, nego da kažem da neće doneti poklon jer nije dobar. (jer on jeste dobar, samo je škola dosadana jelte). I prihvaćeno je ok. Bar samo tako mislila. Dok juče ispod jelke nije opet ostavio pismo Deda Mrazu!

A šta vi mislite , kada je vreme da kažete detetu da Deda Mraz ne postoji?

Podelite sa mnom u komentaru.

---------------