KAKO PREŽIVETI UPIS U SREDNJU ŠKOLU I OSTATI ZDRAVOG RAZUMA (vodič za roditelje)
Upis u srednju školu je samo jedan u nizu izazova roditeljstva na koje naiđeš kako deca rastu. Manji je izazov ako deca znaju šta hoće. Ali, budimo realni - sa 15 godina malo ko ima pojma o tome.
E, a nije upis u srednju školu samo to! Tu je čitav niz bisera nanizanih na ogrlicu problema. Zato u ovom tekstu tupim o tome:
- Kako pomoći detetu kod upisa srednje škole? Kako ga usmeriti?
- Kako ga naterati da počne konačno da uči za maturu?
- I šta ako ne upiše ono što želi?
Dobro de, i maturska proslava je tu, i problemi da li obuti štikle za malu maturu da bi se u njima slikali pa obuli baletanke. I šta je najbolje da piše na majicama za kraj godine.
Ok, treba i sve to isfinansirati, ali to na kraju ispadne i najmanji problem. O tome kako ne bankrotirati za malu maturu ipak ne bih sada.
Najveći je problem kako izabrati srednju školu?
Hajde sad, vratite se lepo u ono vreme kada ste imali po 14-15 godina i kada je trebalo da izaberete "svoju budućnost" izborom srednje škole.
Živo me zanima koliko je vas uopšte znalo šta hoće da upiše?
Da li smo sa 15 godina uopšte zreli za ovu odluku?
Ne bih rekla!
Evo, ja ću prva da vam kažem - pojma nisam imala šta želim od života. I to do svoje tridesete!
Ja sam upisala ekonomsku jer je neko mojima rekao da za ekonomiste uvek ima posla (i možda eto uspem da nasledim mamino radno mesto službenika u jednoj banci. Kontam da sam mojima donela totalno razočarenje u životu, pa žive sa tim. Tako ću valjda i ja preživeti upis u srednju školu i sve ostale izbore.).
Nisam birala baš ja moju srednju školu. Uticali su na moju odluku.
Al' danas mu to dođe lutrija, samo se umesto brojeva izvlači škola sa liste želja. Dobro, znam da nije sve to do sreće i da za one sa super uspehom i super prolaskom na maturi ima mesta u svim školama. No, treba to objasniti detetu.
E tu mi škripi!
Sa popunjavanjem te liste želja videla sam takve apsurdne rezultate da je to strašno. Na primer, dete koje voli medicinu, na kraju upadne recimo u neku tehničku školu da bude, šta znam, građevisnki tehničar ili nešto tako.
Niđe veze!
U listi želja navode se sve moguće škole, pa ako je izbor solidan ( a u Kragujevcu jeste) zaista treba da se zapitaš je li to u redu.
Ima li u nekom pojedincu toliko različitih sklonosti i talenata da je svejedno gde upadne?
E zato sam sve živce pogubila pričajuči kćerki da treba da se sprema, popravi ocene i uči za maturu koja je heeeej za mesec dana. A probni je uradila užasno. No, nikako da doprem do nje!
Pravi se kao da me razume, a zapravo ne dela na taj način. Klimne glavom, kaže "u pravu si", kol'ko da mi bude lakše. Ali ne uči!
I pričamo o nekoj zrelosti i donošenju odluka?
Kako da ne!
Pojma nemam.
Oduzela sam telefon. Gledala je televizor.
Zabranim televizor - ona slaže Rubikovu kocku ili svira gitaru. Čita knjigu eventualno. Ne lektiru, ni slučajno.
Pomislim da je otišla u sobu da uči jer je nema u mojoj blizini. Odem da proverim kad se zabrinem jer dugo ne izlazi. Mislim, hej, treba ponekad i u WC da se ode i voda da se popije, ne treba baš preterivati sa učenjem. Ona spava sve u šesnaest!
via GIPHY
Prisila dakle ne radi.
Pokušala sam i da razgovaram i da pričam. Ne vidim da mi polazi za rukom!
Ostaje mi da se uzdam u njenu inteligenciju. I tu sreću i lutriju gore pomenutu, jelte!
A onda, kad malo bolje razmislim - džabe se i nerviram!
I tu dolazim do poente!
Utešiti se sledećim rečima:
"Ok. Pa šta i ako omane sa izborom škole!"
Koristiti 3 puta dnevno!
via GIPHY
Naposletku, kad sve saberem i oduzmem, mogu da nabrojim tek par onih koji su nastavili da se bave onim za šta ih je srednja škola osposobila (koliko nas srednje škole uopšte osposbljavaju ako nema prakse, to je tema za sebe)
Ali zato znam ljude koji su završili ekonomsku ili medicinsku, a sada predaju engleski u školi.
Niđe veze!
Moja kćerka , sva sreća, zna šta hoće da upiše i šta voli.
Za one koji ne znaju i koji nisu imali priliku da odrade u školi test za profesionalnu orijentaciju evo par saveta:
- Odličan vodič može biti ovaj sajt: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/
- Pričajte sa detetom i poslušajte njegove želje i predstavite prednosti i mane određenih smerova u školama.
- Informišite se dobro o tome koja se misterija krije iza naziva zanimanja za koji se učenik osposbljava. Primera radi, elektrotehničar multimedija ne kreira multimedilajlni sadržaj (kako bi klinci to voleli) , već popravlja kamere i slično. O tome se možete informisati na ovom sajtu: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja
- Pričajte sa drugom decom koja idu u srednje škole i saznajte šta se od dece tu očekuje.
- Pričajte sa onima koji obavljaju određena zanimanja. Garant će vam otkriti mane posla koje i ne slutite!
- Bacite pogled na Infostud i pogledajte šta se od zanimanja najviše traži (osim da poznajete engleski k'o maternji da biste uopšte razumeli većinu radnih pozicija).
I tako ćete shvatiti da je cela ta buka oko srednje škole malo precenjena.
Recimo, može se zaraditi i od blogovanja, ali vas studije novinarstva neće naučiti tome. I od Facebook-a, You tube-a i Instagrama, ali ni za to nema škole.
I , kao što rekoh, živo me zanima sledeće:
Jeste li vi lično napravili dobar izbor srednje ( i fakulteta) .
Radite li ono za šta ste školovali? Ili se snalazite?
Da li ste zadovoljni svojim konačnim izborom?
Jer, na kraju krajeva, raditi ono što voliš i što te čini srećnim i zadovoljnim je jedna od bitnijih stvari u životu, zar ne?
Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upiši ovde:
E, a nije upis u srednju školu samo to! Tu je čitav niz bisera nanizanih na ogrlicu problema. Zato u ovom tekstu tupim o tome:
- Kako pomoći detetu kod upisa srednje škole? Kako ga usmeriti?
- Kako ga naterati da počne konačno da uči za maturu?
- I šta ako ne upiše ono što želi?
Dobro de, i maturska proslava je tu, i problemi da li obuti štikle za malu maturu da bi se u njima slikali pa obuli baletanke. I šta je najbolje da piše na majicama za kraj godine.
Ok, treba i sve to isfinansirati, ali to na kraju ispadne i najmanji problem. O tome kako ne bankrotirati za malu maturu ipak ne bih sada.
Da li smo sa 15 godina dovoljno zreli za izbor srednje škole?
Hajde sad, vratite se lepo u ono vreme kada ste imali po 14-15 godina i kada je trebalo da izaberete "svoju budućnost" izborom srednje škole.
Živo me zanima koliko je vas uopšte znalo šta hoće da upiše?
Da li smo sa 15 godina uopšte zreli za ovu odluku?
Ne bih rekla!
Evo, ja ću prva da vam kažem - pojma nisam imala šta želim od života. I to do svoje tridesete!
Ja sam upisala ekonomsku jer je neko mojima rekao da za ekonomiste uvek ima posla (i možda eto uspem da nasledim mamino radno mesto službenika u jednoj banci. Kontam da sam mojima donela totalno razočarenje u životu, pa žive sa tim. Tako ću valjda i ja preživeti upis u srednju školu i sve ostale izbore.).
Nisam birala baš ja moju srednju školu. Uticali su na moju odluku.
Al' danas mu to dođe lutrija, samo se umesto brojeva izvlači škola sa liste želja. Dobro, znam da nije sve to do sreće i da za one sa super uspehom i super prolaskom na maturi ima mesta u svim školama. No, treba to objasniti detetu.
E tu mi škripi!
Niđe veze!
U listi želja navode se sve moguće škole, pa ako je izbor solidan ( a u Kragujevcu jeste) zaista treba da se zapitaš je li to u redu.
Ima li u nekom pojedincu toliko različitih sklonosti i talenata da je svejedno gde upadne?
E zato sam sve živce pogubila pričajuči kćerki da treba da se sprema, popravi ocene i uči za maturu koja je heeeej za mesec dana. A probni je uradila užasno. No, nikako da doprem do nje!
Pravi se kao da me razume, a zapravo ne dela na taj način. Klimne glavom, kaže "u pravu si", kol'ko da mi bude lakše. Ali ne uči!
I pričamo o nekoj zrelosti i donošenju odluka?
Kako da ne!
Kako naterati dete da uči za maturu?
Pojma nemam.
Oduzela sam telefon. Gledala je televizor.
Zabranim televizor - ona slaže Rubikovu kocku ili svira gitaru. Čita knjigu eventualno. Ne lektiru, ni slučajno.
Pomislim da je otišla u sobu da uči jer je nema u mojoj blizini. Odem da proverim kad se zabrinem jer dugo ne izlazi. Mislim, hej, treba ponekad i u WC da se ode i voda da se popije, ne treba baš preterivati sa učenjem. Ona spava sve u šesnaest!
Prisila dakle ne radi.
Pokušala sam i da razgovaram i da pričam. Ne vidim da mi polazi za rukom!
Ostaje mi da se uzdam u njenu inteligenciju. I tu sreću i lutriju gore pomenutu, jelte!
A onda, kad malo bolje razmislim - džabe se i nerviram!
I tu dolazim do poente!
Kako preživeti upis u srednju školu?
Utešiti se sledećim rečima:
"Ok. Pa šta i ako omane sa izborom škole!"
Koristiti 3 puta dnevno!
Naposletku, kad sve saberem i oduzmem, mogu da nabrojim tek par onih koji su nastavili da se bave onim za šta ih je srednja škola osposobila (koliko nas srednje škole uopšte osposbljavaju ako nema prakse, to je tema za sebe)
Ali zato znam ljude koji su završili ekonomsku ili medicinsku, a sada predaju engleski u školi.
Niđe veze!
I znam štrebere koji ostali na srednjoj školi, i neke Vukovce koji čak i ne rade nigde.
I znam one koji su ponavljali, pa su se super snašli u nekoj desetoj profesiji za koju su završili samo kurs.
I one koji nikad nisu bili neki kapacitet u učenju, a koji su sada super uspešni preduzetnici.
I znam da ja sad pišem, iako sam završila ekonomiju na nekom višem nivou (što pomaže kad treba da pišem o istoj, ali onako na mišiće)
I znam da je moj muž bravar, a da već godinama radi kao majstor za burek. O bravama verovatno ne zna ništa (osim što ume da otvori vrata na našem autu. Ja ne umem ni to)
I da je moja mama nastavnik istorije i geografije, a da je ceo radni vek provela radeći u banci.
I da život piše romane. Nepredvidljive! Što bih se ja nervirala zbog toga!
I znam da ja sad pišem, iako sam završila ekonomiju na nekom višem nivou (što pomaže kad treba da pišem o istoj, ali onako na mišiće)
I znam da je moj muž bravar, a da već godinama radi kao majstor za burek. O bravama verovatno ne zna ništa (osim što ume da otvori vrata na našem autu. Ja ne umem ni to)
I da je moja mama nastavnik istorije i geografije, a da je ceo radni vek provela radeći u banci.
I da život piše romane. Nepredvidljive! Što bih se ja nervirala zbog toga!
Kako onda usmeriti dete?
Moja kćerka , sva sreća, zna šta hoće da upiše i šta voli.
Za one koji ne znaju i koji nisu imali priliku da odrade u školi test za profesionalnu orijentaciju evo par saveta:
- Odličan vodič može biti ovaj sajt: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/
- Pričajte sa detetom i poslušajte njegove želje i predstavite prednosti i mane određenih smerova u školama.
- Informišite se dobro o tome koja se misterija krije iza naziva zanimanja za koji se učenik osposbljava. Primera radi, elektrotehničar multimedija ne kreira multimedilajlni sadržaj (kako bi klinci to voleli) , već popravlja kamere i slično. O tome se možete informisati na ovom sajtu: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja
- Pričajte sa drugom decom koja idu u srednje škole i saznajte šta se od dece tu očekuje.
- Pričajte sa onima koji obavljaju određena zanimanja. Garant će vam otkriti mane posla koje i ne slutite!
- Bacite pogled na Infostud i pogledajte šta se od zanimanja najviše traži (osim da poznajete engleski k'o maternji da biste uopšte razumeli većinu radnih pozicija).
I tako ćete shvatiti da je cela ta buka oko srednje škole malo precenjena.
Za mnoga danas zanimljiva zanimanja i nema adekvatne škole.
Recimo, može se zaraditi i od blogovanja, ali vas studije novinarstva neće naučiti tome. I od Facebook-a, You tube-a i Instagrama, ali ni za to nema škole.
Snalažljivost je bitna. A ona se u školi baš i ne uči i ne podstiče.
I , kao što rekoh, živo me zanima sledeće:
Jeste li vi lično napravili dobar izbor srednje ( i fakulteta) .
Radite li ono za šta ste školovali? Ili se snalazite?
Da li ste zadovoljni svojim konačnim izborom?
Jer, na kraju krajeva, raditi ono što voliš i što te čini srećnim i zadovoljnim je jedna od bitnijih stvari u životu, zar ne?
Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu?
Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upiši ovde:
Moji su imali sreće sa mnom jer sam od 2. osnovne znala da želim biti učiteljica. Ali brata su zato vodili po kojekakvim testiranjima, otkrivanjima želja i kojekuda, i na kraju ga upisali u ekonomsku (a on uopće nije imao volju za tom školom). Nakon nezavršenog faksa geografije, eno ga sad u Lidlu (u Irskoj).
ОдговориИзбришиMi smo za naše morali nakon 4. osnovne izabrati srednju. Eno ih oboje u gimnaziji, nemaju problema, ali školu ne vole. Srećom pa su nakon mature već punoljetni, i ne planiram se puno miješati u odluku hoće li ići dalje studirati, ići na zanat ili krenuti raditi.
Misli samo na to da se u današnje vrijeme školovati moramo stalno. I ako sada ne odabere ništa (ili ono što joj se kasnije neće svidjeti), ima uvijek prilike za popravkom. Nekad nas težak posao, ili onaj koji ne volimo, same prisili da se odlučimo preškolovati za nešto drugo (a to će uvijek biti efikasnije nego da ju mama na nešto sili). Ti joj ponovi više puta izreku sa kraja, a ona neka sama nađe posao koji će ju usrećiti.
Najveći problem je u tome što su joj radne navike (iliti navike da uči) loše.Ali dobro, tešim se time da sam bila - ista. Opet, kažem, ona bar zna šta voli. Ja sam bila totalno nezainteresovana. Valjda dođe iz dupeta i glavu jednom...
ИзбришиJoj, skoro da pocnem sa hiperventiliranjem kad citam ovo - a moje dete TEK krece u osnovnu! Zalostivo je kad se skoluju radi reda ili tamo gde ne vole, a sav potencijal cuci i mre u njima.
ОдговориИзбришиJa sam primer pogresnog skolovanja - polagala za grafickog dizajnera, naterana na dizajnera tekstila (budiBogsnama, ja i moda ...). Od srednje radim kao graficki dizajner! Koliko bi mi samo lakse i lepse bilo da su me prebacili kad sam trazila, ali direktor je odlucio "kako pripadam tu gde jesam", nisam ja za to. Btw, vecina graficara moje generacije radi potpuno druge poslove ..
15 godina je rano, za sve. Ne znas gde ti je koji kraj tela, a ne sta ces biti kad porastes!
Eto. Čist dokaz da se nerviram za dž! Hvala na podeljenom iskustvu :-)
ИзбришиJa sam znala šta hoću. Iskreno. Ali, iz iskustva s druge strane školske klupe rekla bih sledeće - veći prolem sa upisom su roditelji nego deca. Pa šta ako ne zna? Pa šta i ako je omašio školu? Neće omašiti život. Gore je ako ga uguramo u školu koju ne želi. Onda dete bojkotuje. Ako dete pogreši u izboru, može da se prebaci u drugu školu. Bitno je da prijemni položi. Što ga bolje položi veće su šanse da dospe u željenu školu. Željena škola se nekad bira zbog društva, često zbog toga što u njoj nema mnogo matematike... ili jezika... šta već dete ne voli... A uvek su tu i gimnazije opšteg tipa za decu koja su u svemu solidna. U svakom slučaju, škola nije garant da ćemo raditi baš ono za šta se spremamo. I to ne mislim u lošem smislu. Srednja škola je dobra, u krajnjem slučaju da dete nema samo osnovnu, jer ako neće odmah da studira... ok, to može i jednog dana... ali ako neće u srednju... malo je nezgodno da to radi jednog dana :) I, da... nakon srenje škole postoje sjajni kursevi, obuke, stipendije za odlazak u Evropu (ne mislim na Ameriku). Postoje sjajni programi za preduzetnike namenjeni baš onima koji nisu sigurni šta bi nakon srednje škole - da se okušaju u nekom biznisu u nekoj od evropskih zemalja. Ako im to nešto ide... nastaviće, ako ne ide... menjaće. A možda taj neki biznis prenese u Srbiju pa nastavi... Ili ga tamo zaposle... Samo neka su živi i zdravi i neka nešto upišu :)
ОдговориИзбришиSve se slažem. Ova moja je "jezičara", najradije bi kod tebe u školu! No, ima specijalno odeljenje engleskog i ovde pa baš i ne mora tako daleko. Ono što me brine najviše - šta ako joj propadne taj san? No, sve se to preživi. Klinci možda i lakše nego mi veliki. Hvala ti!
ИзбришиMislim da samo treba voditi računa da ne upišu nešto što u toku tog srednjoškolskog perioda neće moći menjati, ili nakon čega neće moći upisati željeni fakultet.
ОдговориИзбришиJer, prebacivanje u drugu školu je komplikacija sama po sebi, a po novom zakonu, stručne škole dozvoljavaju upis na samo određene fakultete. Ne može više kao nekada, nema veze koju si srednju školu završio, možeš na bilo koji faks. To je sada novo.
A za sve ostalo je sada već kasno...nerviranje, teranje i to.
Bar donekle da se nađe negde. Inače ništa ni od fakulteta, ako se smori ove četiri godine i jedva se provuče kroz njih. Nije da mora na fakultet! Neka bude i autolakirer ako hoće. Samo neka hoće!
ИзбришиA onda sa druge strane, ako hoće fakultet jezika - ima lakših puteva do njega i ne mora da prolazi kroz neke specijalne školske programe i teror (bar to tako zamišljamo mi neinformisani da je to nešto mnogo teško). Živo me zanima koji će cirkus ispasti od svega! Ali hej, bar znamo šta ćemo da obučemo za proslavu! Nije toliko loše sve to sa srednjom školom!
Došla sam u situaciju da mi se od straha od predstojećeg upisa diže kosa na glavi. Sa Aleksandrom je to nekako bilo lako, neosetno, kao da se ne dešava ništa posebno. A sa Filipom sada trista čuda. Dobro, bar zna šta ga interesuje. Da nije tokom zimskog raspusta ipao u školu robotike, ni to ne bi znao. Više nas je strah da li će moći da upiše to što hoće, jer mu bodovi iz škole i nisu neka jača strana.Ja ludim, tata se pomalo zabrine, a dete ne haje...Javiću ti ako preživim :)
ОдговориИзбришиJavi! Ma ne brini toliko. Sve to život kasnije namesti. On ako to zaista toliko voli, naći će način da to radi i unovči. A možda otkrije da ni nešto drugo nije tako loše. Moje dete nije upisalo to što je htelo - jezik. Ali eto, zainteresovalo ju je sada i ovo što radi u ekonomskoj. Na kraju, ko zna šta ispadne od svega. Drži se i ne brini.
ИзбришиOdlično si ovo napisala...
ОдговориИзбришиKod nas u kući je supruga već zabrinuta(sin nam završava V razred, dok se ja ne jedim... :) )
I kad budete osmi razred, pročitajte ovo opet. Možemo mi da tupimo o poenima, važnosti ocena, uspeha za dalji upis. Nisu zreli da to skontaju. Možda poneki, koji imaju jasnu ideju šta hoće. Bez jasnog cilja, nemaš pojma gde da ideš.
ИзбришиHvala na komentaru ;-)
Ja potpuno zadovoljna svojim izborima, i da mogu ponovo da biram - sve bih opet isto. Ali i bez obzira na poslove koje sam dosad radila, i različita radna mesta, i na prevaljene određene godine, ja i dalje BLAGE VEZE nemam čime zapravo želim da se bavim u životu. Tako da sva fama oko škole i fakulteta zaista jeste donekle precenjena. Oni ti nekako pomognu da se obrazuješ za nešto što želiš, možda, nekad, usput, neko vreme,da radiš, dok ne otkriješ svoje pravo zanimanje. A ta potraga može da potraje i ceo život.
ОдговориИзбришиNije da možda ne znaš šta želiš, nego možda i ne možeš da se odlučiš samo za jednu stvar! I to je izazov, jer gde piše da mora da nas zanima samo jedno?!
ИзбришиE, tako je! Ja sam i nastavnik i prevodilac i pisac i bloger i putnik i sportista i svašta još!!! Sve mi se sviđa, i sve volim da radim, samo nekad manje, nekad više, ali ima tu još mnogo stvari i mnogo poslova koji mi prijaju. Što bih se ograničila na samo jedno zanimanje?
ОдговориИзбриши