5 UOBIČAJENIH VEŠTINA KOJE SU MI MISTERIJA (a za koje nekim čudom još nije osmišljen kurs)

Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kursevi za sve i svašta - što online, što radionice, što 1 na 1 konsultacije. Od  prepoznavanja nijansi bebine kake, preko toga kako da ostvarite snove tapkanjem po glavi, pa do toga kako da budete neki Instagram marketing genije ili tako nešto. I sve nešto isto, niko da se razlikuje malo.

Čini mi se da se kursevi organizuju za svaku sitnicu i svi su gurui za nešto, samo ja nisam.

I dok gurui za ovo i ono, radionice, kursevi i vebinari bukvalno iskaču i iz paštete i dalje su mi neke stvari misterija u žvotu.



Pa eto prilike da neki razmisle da naprave kurs ili radionicu koja će se razlikovati od drugih i tako zarade za život.

Šta meni nikako (ali ama baš nikako) ne ide?

Peglanje rukava na košulji

Sa daskom ili bez daske, sa dodatkom za rukave ili bez njega, sa peglom na paru ili običnom - meni je totalna misterija kako opeglati rukave na košulji da nemaju crtu. I ajd' onda je to jedna crta, onako savršena, prava pa i nekako. Nego, jok! To na sve liči samo ne na opeglano. Obično bude i gore negošto je bilo pre peglanja.

via GIPHY

Sreća pa mi je muž buregdžija pa to ne zahteva ovu veštinu, jer košulje ne nosi. A i kad je u prilikama da ih nosi, verovatno ga blam pojede zbog rukava. (veštinu "kako oprati masno radno odelo buregdžije" još savladavam i prvom prilikom kada otkrijem kako da bude savršeno belo i mirisno, spremam kurs). Deca i ja nismo fanovi košuljaol. Ospice dobijem jedino kada sinu treba da ispeglam nošnju za folklor.

Nije da nema kurseva za peglanje. Recimo, po stranim zemljama ako planirate otvaranje perionice veša,  treba vam ovakav neki sertifikat.I nije da ne treba. Peglanje je veština. Treba znati šta se pegla, šta se ne pegla, koja temperatura je potrebna za koji materijal, šta će se 100% zalepiti za peglu i kako očistiti istu posle toga.No, kod nas nije u trendu i reklama za ovakav kurs mi još nigde nije iskočila.

Pranje prozora bez tragova brisanja

Sa ovom ili onom krpom, sa papirom od novina, sa ovom ili onom tečnošću ili čistom vodom ili sirćetom...- meni je totalna misterija kako oprati prozore da se ne vide tragovi brisanja.

Kursevi perača prozora takođe negde postoje, ali kako na svakih 10 sekundi jedan perač prozora pogine u Americi, i ne pomišljam na isti.

via GIPHY

Neka ih fleke! To je tako živopisno!

Spakovati neke stvari u kutiju onako kako su stajale (ili bilo kako)

Ok, sa ovim imam ozbiljan problem i iskreno se nadam da nisam jedina. Znate ono, otpakujete, koristite neko vreme i onda poželite da spakujete u kutiju. Recimo, veštačku novogodišnju jelku. Majku mu, moja kao da je prava pa je uspela malo i da poraste od sastavljanja do rasturanja. To nikako godinama ne staje u svoju kutiju.

A lampioni? Ma ono što kupim u maloj kutijici kod mene eventualno posle stane u poveću kesu. I tu se umrsi. Kako oni Kinezi to pakuju - to samo oni znaju. Verovatno neka posebna veština manastira Šaolin.

Tom spisku iz ovog momenta sad mogu dodati razne kuhinjske uređaje kao što je recimo aparat za galete (aha, deluje prosto, ali kabal neće u kutiju pa to ti je) , dečiji bazen, dečiji šator (ova dva su posebno frustrirajuća - k'o da pokušavaš da spakuješ metar drva u kutiju šibica.) . I za ovo nema kurs.

Imati spakovan ormar

Letos smo se preselili. Tri dana sam sređivala sve da bude na svom mestu jer "ovo mesto ima drugačiji fehg shui". Prosto vidiš da su ljudi pre nas bili domaćini i da je sve imalo mesto i smisao.Tako sam htela i ja.

Zato sam svima lepo spakovala ormare, iako niko od mojih ukućana nije hendikepiran i mogu i sami to da urade. Pa sam odvojila: ovde letnje, ovde zimsko,ovde ono "za po kući" , ovde ono "paradno" , ovde deblje, ovde tanje ....Bilo tako 2 dana. Onda se desilo pranje veša. Jednu sobu sam očas posla napravila u sobu za smeštaj nespakovanog mesta sa žice. A ormari... otvoriš i sve ti padne na glavu.

via GIPHY

Ne, nisu samo dečiji takvi. I moj je!

Kako ponuditi mito a da se ne osećaš k'o šupak

Hajde, priznajte da je ovo kod nas veština koju svi treba da imamo u malom prstu. Šta god da treba da završiš, bilo da je u pitanju opština, lekar, karta za autobus, popravka kola... za sve ti bre treba veza ili asortiman naoružanja da vezu stvoriš sam ( koji podrazumeva: koverat, novac, flaša viskija i Milka od 300g. )

I tu dolazimo do problematike:

Elem, ako krenete da tražite ideje za posao kojim biste se bavili, onda ćete sigurno naići na savet da radite ono u čemu ste dobri pa čak i da učite druge tome za neku lovu i da napravite kurs. I svi se navrzli na onu samopomoć i da nauče druge kako da budu srećni i uspešni ovom ili onom tehnikom. Profitabilna je to niša, ali već pretrpana. A tu su i kursevi stranih jezika, marketing veština, pisanja, programiranja, fotografije, crtanja, sviranja...sve bre nešto jedno te isto.

A eto, toliko prostora još je nepokriveno!

Evo, Sanja je bila je krajnje kreativna  i osmislila kurs za preživljavanje života.

Pa ako umete - ponudite svetu svoje znanje!

Recimo, Udemy je mesto gde očas posla možete postati instruktor i zarađivati od toga. Možete i van toga, naravno.

 Blog Može i ovako pomoći će vam mnogo na tom putu. Jelena je vrlo poseban i inspirativan lik (najozbiljnije ovo govorim) i upravo radi na suštini ovoga što pričam:- napravi kurs koji se razlikuje!


Mogla bih i ja o ponečemu sa solim pamet po kursevima i radonicama ali definitivno ne o ovom gore. A i nije to baš za introvertne ljude.

Moje veštine su manje fensi- neke već viđene, neke jok:

- kako preživeti sa malo para i sačuvati zdravu pamet
- kako preživeti PMS na najbezbolniji način (odvojeno za muškarce i žene)
- kako pokrenuti blog i blogovati (i kako to ne raditi)
- veštine copywritinga
- kako deci objasniti matematiku u prostoru
- kako preživeti život u zajednici


i taj o pranju ultra masne pekarske odeće koji usavršavam.


Šta mislite o čemu biste vi mogli držati kurs?
Napišite mi u komentaru ;-)

.................