KAKO ZNATI DA VAS NEKO VRBUJE ZA MLM POSAO (I ZAŠTO POBEĆI OD POSLOVNE PRILIKE)?

Znate one ponude za posao u kojima vam ne treba iskustvo ni znanje da bi radili?   Treba samo volja, eventualno internet i uspeh je zagara...

Znate one ponude za posao u kojima vam ne treba iskustvo ni znanje da bi radili?  Treba samo volja, eventualno internet i uspeh je zagarantovan? Garant je to MLM posao, a evo zašto i kada ovo NIJE ŽIVOTNA PRILIKA ni u ludilu.







Sledi jedno iskreno lično iskustvo i demistifikacija nekih poslovnih ponuda.

Mi smo, generalno, jedan jadan i siromašan narod.  A tu gde nema para plodno je tlo za prevare svake vrste. Neke su očigledne, a neke se kriju iza sjajnih poslovnih prilika. Te sjajne poslovne prilike se uglavnom svode na neki mrežni marketing , multilevel marketing (MLM) , piramide i ostala čuda. 

Teorijski mogu da kapiram kako treba da funkcionišu. Mnoge kompanije funckionišu tako. Avon, Orfilame...ali imaju i jednu ključnu razliku. Nju ću objasntiti kasnije. 

Nije svaki MLM loš. Ali oni koji vam puno obećavaju, a od vas ne traže baš ništa sem love za članstvo - treba da vas zabrinu!

Od taktvih sjajnih poslovih ponuda ja sa zaključila MLM marketing podrazumeva da moraš da budeš uporan k'o konj i smrtno dosadan ljudima koje poznaješ i ne poznaješ i pažljivo slušaš kad će da zakukaju da im fali nešto u životu pa da im odmah ponudiš snove na tanjiru. Šta ima veze što ne biraš sredstva! Ko je rekao da je put do dobre love lak? Nema veze što ne dolazi odmah. Budi strpljiv, uporan i dosadan.... stići će...

Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva


Možda ja nikad ne bih shvatila kako funkcioniše taj mrežni marketing da pre nekih "xy" godina nisam bila na jednom kvalitetnom ispiranju mozga zahvaljujući kojem na taktove pojedinih pesama ("The final countdown" od Europe i "I will survive" - Gloria Gaynor) jedva odolevam porivu da skočim na stolicu i počnem euforično da tapšem.

Na ispiranje su mene i supruga, iz najbolje namere, pozvali naši prijatelji. Videli da se mučimo i crnčimo za sitne pare i predložili nam da zajedno sa njima odemo u Matarušku banju gde ćemo dobiti priliku za posao koji nam može obezbediti minimum 500 evra mesečno. U to  vreme je to bila solidna kinta,  a sudeći po statističkim podacima prikupljanim ko zna gde u nameri da prikazuju stanje u Srbiji, to je danas prilično blisko jednoj prosečnoj plati. Kontam da ovakve firme danas nude bar 2000e mesečno.

Za taj poslovni sastanak od značaja bilo da se strogo formalno obučemo. Znači muž odelo sa sakoom, ono u kom se venčasmo. Ja iskopah neke pantalone i crvenu košulju. 
Cipele su bile posebno bitne - dizajnirane tako da se ni slučajno ne vide prsti (dan danas pojma nemam koja je to fora sa prstima, uopšte ne izgledaju loše kad ih nalakiram, mnogo mi dramatičnije izgledaju pete kada zadebljaju tokom zime). Dadosmo 1500 dinara za ulaz, naši prijatelji dadoše isto toliko u drugi koverat i mi stigosmo da zajedno ostvarimo svoje snove i da dobijemo posao.

Oko nas gužva. Mnogo njih želi ovaj posao iz snova i mene već hvata trema od konkurencije jer vidim da nema šanse da ga dobijem.  

Naši prijatelji upoznaju nas sa prijateljem koji je njih uputio u posao.

Ovo je vrlo važno u MLM poslu: Šta se radi i koji su radni zadaci u pitanju je strogo čuvana tajna!

Naravno,  dok ne uđeš na tretman (pardon, predavanje ili predstavljanje firme). A ni posle njega ponekad nije jasna svrha posla. 

Na početku "predavanja" počinje muzika (gore navedena)  i svi oni uštogljeni likovi u odelima oduševljeno skaču na stolice i tapšu,tapšu, tapšu sve nekako drogirano euforični. Ne ide to u onaj kalup ozbiljnih poslovnih ljudi, al' ajd' da ne kalupim. Na velikom video bimu ispred nas ređaju se slike statusnih simbola - jahte, vile, dobra kola, novac. Ovakav "tretman" se ponavljao u vidu školskih časova (45 minuta ispiranja, pa kratka pauza)  a svaki čas je počinjao isto: muzika, tapšanje, skakanje po stolicama  i poklici "Gem, gem!"

Odmor između časova bio je predviđen za pitanja, ali šta da pitaš kad ti ništa nije jasno. 

Vidiš da su neki ljudi napakovali dobra odela, a nose jeftine cipele, vidiš da su svi ludi i vuču jedni drugima "Dobro jutro" u po bela dana.

Poenta ceodnevnog ispiranja mozga bila je: 

Imaš 2 dana da iskoristiš priliku i uplatiš 2290e i postaneš deo uspešnog tima. Samo 2 dana ili ode šansa!  Ma ne, ne dajete novac za maglu! Kupujete neku super korisnu knjigu koja će vam promeniti život.

Jebote! A ja se plašila konkurencije. Kad ono, može SVAKO, samo ako PLATI. Tričavih 2000 i kusur evra, jelte.

Onda ti objasne da treba da uvedeš i druge posao. Za svakoga koga dovedeš dobijaš recimo 200e. A za svakoga koga on dovede 50e. A onda i za one koje su doveli oni iz tog sledećeg lanca. Elem, to vam je taj "mrežni marketing". Pletete mrežu ojađenih ljudi oko sebe. 


Pri tom smo dobili konkretne savete kako tražiti lovu i od koga. Recimobez stida kreneš od "A" u imeniku u telefonu i žicaš po 100-200e, nakupićeš već. Valjda imaš 10 prijatelja koji će ti pozajmiti lovu!

Mene je počela vremenom da boli glava ( a tad mi obično bude i muka) i na zadnje predavanje nisam mogla, ali prijateljev prijatelj je insistirao da ostane sa mnom u hodniku. 

Taman posla da ostaneš sam sa svojim mozgom i da razmiljaš!

I prođe to sve. Posle je išla večera sa svim tim ljudima, jer "ima se može se". Svi uspešni i pričaju o uspehu i o tome kako si ti super za taj posao. 

Primili smo se. 

Suprug i ja došli smo na ideju da podignemo kredite u ove svrhe. Nažalost (ili sreću ovog puta) za sve u Srbiji potrebno je mnogo papira i više od 2 dana. Pri tom smo sve vreme u inetnzivnom kontaktu sa prijateljima koji su nas uveli u posao, ali i sa njihovim prijateljima koji su čak bili u stanju da sa mnom jure kombi firme u kojoj sam radila, jer je gazda pečat firme poneo sa sobom na put po Srbiji i ne može da mi overi dokumenta za banku. 

Ovakav entuzijazam je u meni pobudio sumnju- ne toliko u sam posao (dobro su nas nafilovali glupostima)  već u to koliko sam ja sposobna da uopšte smaram ljude do te mere.

Nakon 2 dana i meni i mužu mozgovi su se oporavili. Kredit nam, srećom, nisu odobrili, sada bismo bili u još većim govnima nego što jesmo. 

Negde drugog dana uveče, pred isticanje roka, ukapiram da bih sa tim kreditom rešila neke svoje probleme i bila srećnija nego da jurim ljude i ucenjujem ih propuštenim životnim šansama. 

Da li ćete mi verovati da me je prijateljev prijatelj smarao u jedan sat posle ponoći da ipak ne odustanem?

2012. godine pohapšeni su silni ljudi iz ove uspešne kompanije zvane "Gem collection".


MLM posao


Kako znate da vas neko vrbuje za MLM?

Uglavnom su svi slični: 

Tipičan pristup


Osoba koja vas vrbuje za MLM verovatno je sa pričom smorila sve svoje bliske prijatelje i rođake i sada traži plen na svakom koraku. Nije važno koliko se dobro poznajete - možete biti na "Dobar dan" i na "Kako si,šta radiš?". Mene je lično pokušala da vrbuje i žena koja je sedela pored mene u autobusu. A može vas se setiti i prijatelj iz detinjstva, komšija sa kojim ste samo na "zdravo" i slični nebitni likovi.

Uvek iste priče - posao iz snova, dobra lova ali i druženje, prijateljstva, sastanci . Osoba koja te vrbuje za MLM će već naći načn da sa tobom stupi u neki vid prijateljske konverzacije. Pri tom će ti reći da sjajno radi i zarađuje i preporučiće ti da odeš na prezentaciju i vidiš o kakvom poslu se radi.

Slično mi je do prošle godine nudio jedan komšija. Zadnjih godinu dana ga nisam srela... Nestao čovek!

Nedovoljno jasno poslovanje firme


Kad pitaš čime se firma bavi, dobićeš nejasan i nepotpun odgovor u stilu "Komercijala. Dođi i vidi".

Ukoliko se i pohvališ svojim poslom i da zadovoljan si onim što radiš, moći ćeš da čuješ nešto tipa "Uh, kako bi nam značio takav kadar u firmi".

Realno, magla koju prodaju može biti različite forme, ali je uvek magla.

To mogu biti knjige i priručnici, popusti i vaučeri, proizvodi za mršavljenje koji su bolesno skupi, za zdrav život, za čišćenje, pa čak i nagradna putovanja

Ono što im je zajedničko jeste da: 
-  svi oni zahtevaju da odete na sastanak da više saznate o poslu (ok, znam da ne možeš dobiti posao na lepe oči), i to neretko sa bračnim partnerom. Znate zašto? U suprotnom jedan od vas možda može trezveno da razmišlja i da odvrati onog drugog od posla. 
- Uvek su proizvodi ili uslugekoje se nude drastično precenjeni. Najčešće ih kupuju sami članovi od samih sebe, jer zaboga imaju popust. To što kupuju nešto što im ne treba, to je druga priča.

Motivacioni sastanci


Vremenom, kada vidite da vam baš i ne ide, entuzijazam može da vam se sroza. E tu dolaze na red motivacioni sastanci. To su okupljanja zaposlenih gde se drže motivacioni govori, skače od sreće, slušaju iskustva uspešnih članova koji su jebote stigli do višeg nivoa ( uvek tu ima nekih nivoa) , ali još nisu zaradili prvi milion. Sad će...

Kako prepoznati loš MLM posao i prevaru? 2 ključne razlike!


Ključne razlike između pravog i lažnog posla su ove. 

- Potrebno je platite da bi vas zaposlili. Pogrešno. Normalna firma platiće vama da za nju nešto radite. 
- Nije potrebno iskustvo i svako može da radi. Pogrešno. Nismo svi za sve. Da li bi vi u vašoj firmi, koja ozbiljno radi i zarađuje,  zaposlili baš bilo koga? Ne bih rekla.

Neki primeri MLM poslova


Na našem tržištu još uvek opstaju sektaške (izvinite, MLM) firme poput: "SC-net", "Elisa", Aloe vera Forever libing proizvoda koji leče sve sem gluposti i čuvenog "Herbalife" programa za mršavljenje. Ovaj poslednji mi je bio vrh jer  je čovek čekao 3 meseca da me pozove na prezentaciju magičnog napitka od 5000 dinara (rekla sam mu da pozove tad, a računala da će da zaboravi) i počeo preko telefona da me ubeđuje da sam debela i da se loše hranim, a da me pritom u životu nije video, a ponajmanje sa mnom seo za sto da jede!

I jedna turistička nagradna igra je bila hit.  U pitanju neka "CMC agencija" sa Marijom Kilibardom kao promoterkom nagradne igre. Elem, oni su me izvukli za neko nagradno putovanje odmah sutradan nakon popunjavanja upitnika, pod uslovom da sa suprugom svratim na višečasovnu promociju i sok.  Alo bre! Ja sam htela možda da putujem sama! Ili da pijem pivo!

Od internet varijanti je možda najpoznatiji SFI, a sada i In face invest group, Stiforp i neke druge. Bacite pogled na ovaj blog koji se bavi MLM prevarama

Nije svaki MLM marketing prevara. Ima onih koji zaista nude normalne, tražene proizvode po normalnoj ceni. 

Takvi vam i ne traže neku basnoslovnu lovu za učlanjenje. Njima je od dovoljne koristi da vi vašoj mreži prodajete proizvode. 

Zašto pobeći od MLM poslovne prilike?


Kako zašto?

Zato što na kraju završite donirajući bubreg pokušavajući da dostignete nedostižne snove. 

Od prodaje magle zarađuje samo par ljudi na vrhu firme. Ostali lažu da zarađuju jer misle da će da zarade.

Probajte da saznate nešto o firmi na internetu. Malo je verovatno da ćete naći neki super proizvod ili uslugu koju nude. 

Vrlo verovatno nećete naći ni konkretan sajt. Ako sajta i ima, delatnost firme vam nije jasna.

Da li vam je jasno šta rade recimo ovaj In face invest group?

I da li vam je ovo realno:



Ima i onih koje vam nude na stranici i online shop, ali onda u isti treba da se ulogujete da biste samo videli proizvode. Malo bezveze zar ne? Jer ako ću da prodajem drugima, treba da znam šta. A i ako ću da kupim. Ako se radi o ozbiljnoj firmi, zašto prodaje samo svojiom članovima, a ne širokim narodnim masama?

O tome da firmu treba da proverite na sajtu Agencije za privredne registre i utvrdite da li postoji - da ne pričam.

Savet gratis: Probajte da ukucate  naziv firme i reč "prevara" pored. Načitaćete se...A nekada će vam Google i sam sugerisati tu reč pored firme. Pametnom dosta.

Evo, dan danas imam fobiju kad mi neko, u zemlji Srbiji u kojoj je stopa nezaposlenosti sve veća i ponuda poslova za obične smrtnike( koji nisu C++ programeri i ostali stručnjaci za skraćenice) ravna nuli, ponudi posao ,onako iz rukava.  Svako može da ga radi. Bilo varijantu uživo ili neku od mnogobrojnih internet varijanti . 

Razumem da ljudi žele dodatni posao i lovu, ali put do tog cilja najčešće nije ni brz ni lak. 

Ako vas to zanima, možete pročitati ovaj tekst: Online poslovi od kuće koji su realni i nisu prevara!

I na kraju,  da vam dam i glavni  savet

Kako pobeći do MLM poslovne prilike?


Jednostavno - glavom bez obzira!


via GIPHY

Jer da uložite TAJ TRUD , VREME A BOGAMI I NOVAC u neki PRAVI posao (a to nije malo vremena i truda- juriš druge i smaraš bez pardona ceo dan, a uveče umesto da izađeš sa društvom, momkom, devojkom, mužem, ženom , decom.... ideš na motivacioni sastanak sa kolegama gde te ubeđuju  kako je budućnost u tvom poslu, samo treba biti uporan)  u UČENJE novih stvari i sticanje novih iskustva i vijuge,  u neku svoju ideju za posao od kuće,  pa makar to bilo i gajenje paradajza - garant biste imali više uspeha!


--------------------

Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možete se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upišite ovde:

 
 

ZUMBA I SPORTSKOTIPSKI VODIČ ZA LENJE ŽENE

Da se razumemo odmah na početku. Ja nikad nisam bila fizički aktivan tip, nikad se nisam bavila sportom. Jesam, nekima koji ne zahtevaju f...

Da se razumemo odmah na početku. Ja nikad nisam bila fizički aktivan tip, nikad se nisam bavila sportom. Jesam, nekima koji ne zahtevaju fizički napor. Išla sam, recimo, dva puta na šah. Moj otac i danas voli da se pohvali time, valjda želi da ljudi misle kako ima pametno dete. A činjenica je da sam otišla na jedan trening i odmah sledeći put na takmičenje, na kojem sam izgubila jer dečak preko puta mene je bio dečak (što može biti strašno kad imaš 9 godina) , znao je da piše neke poteze na papiru, znao je da treba da pritisne dugme na onom "satu" pored nas. Ja sam se samo pitala čemu sve to služi, kada će da odzvoni na mom satu da idem kući jer sam zaboravila i ono što sam znala. Nikad se više nisam tu pojavila.

Što se sportskih aktivnosti koje zahtevaju fizički napor tiče, za to prosto nisam rođena. Tada kada sam rođena, bila je neka nestašica goriva i ono se kupovalo na neke parne i neparne kriterijume, ali je očigledno Bog imao problema i sa neštasicom sportskog talenta i samopouzdanja kada sam ja u pitanju. Kao rezultat toga, u školi je svako moje preskakanje kozlića bilo smejurija, u košarci nisam umela da potrefim ni tablu a kamoli koš, na odbojci su mi ruke bile bolne i crvene od udaraca lopte, (stvarno, ko još sebe muči tako dobrovoljno?). To je sve dovelo do toga da, kada se biraju članovi za tim, ja budem poslednja izabrana (nešto kao kazna za one kojima padnem u tim). Što je opet dovelo do toga da sam počela na časovima fizičkog da glumim da imam hroničnu menstruaciju (ono kad značajno pogledate profesora ili nastavnika dok mu govorite da ne možete da radite fizičko jer je "opravdano").

Uprkos svom neaktivnom životu ja nikad nisam imala problem sa viškom kilograma. Dok nisam,jelte, došla u izvesne godine. Ili, ajde da nađem opravdanje za sebe, dok nisam rodila dvoje dece. A vrhunac "sportskotiposti" kad sam ja u pitanju, bilo trčanje za decom i oblačenje trenereke!



Prošle godine ostala sam bez posla koji zahteva odlaženje od kuće i počela sam većinu vremena da provodim na neudobnoj stolici ispred računara. Čini mi se da je svaki zalogaj počeo da se lepi za mene, a cirkulacija u nogama je postala toliko loša da jedne večeri nisam osetila da sam dodirnula svoju nogu.

Uplašivši se da ću uskoro da budem aktivna i atraktivna koliko i stolica na kojoj sedim, a i da neću osetiti ni kad me neko drugi pipne,čvrsto sam rešila da se fizički pokrenem. I izabrala zumbu.

Kako sam pokrenula sebe?


Pre svega, odbacila sam izgovore. Jer znate ono što kažu:  Ko hoće, nađe način - ko neće, nađe izgovor.

- Izgovor "nemam vremena" je pao u vodu jer ne idem na radno mesto koje bi me u tome ograničavalo.
 - Izgovor "nemam gde decu" pao je u vodu, jer ako sam imala gde da ih ostavim 8 sati dok sam radila, mogu i 2 sata dok zumbam.
- Izgovor "smejaće mi se drugi, sramota me" je otpao, jer ako se niko nije smejao mom blogovanju, neće ni mom plesnom talentu. Naprotiv, možda otkrijem talenat u sebi.
- Ostao je onaj "ne mogu ja to - to je naporno", ali kao što već jednom negde rekoh, ja sam uporna i tvrdoglava za 10 tvrdoglavih i upornih. To sam gurnula pod tepih zajedno sa nekim drugim problemima koje imam u životu.

    Zašto je zumba prava stvar za rekreaciju?


    Kako nisam sportski tip, vežbanje kod kuće uz instrukcije sa računara (ili bez njih) kod mene nije imalo smisla. Možda me pokrene entuzijam te vrste oko Nove godine, kada se donose odluke o zdravom životu i novim počecima koje traju koliko i novogodišnja sarma.
     Međutim, dati novac za trening i to unapred, u današnje vreme kada je luksuz jesti i piti, za mene je bila dobra motivacija. Uvek kažem sebi da bi glupo bilo da ne odem na trening kada sam već dala pare za to.
    Pored toga zumba je dobra jer:

    - Kada imate dvoje dece i glumite očajnu domaćicu, zumba je pravi izgovor da pobegnete od tih monotonih obaveza. Takođe je dobar izgovor da izbegnete loše društvo i nepoželjne goste.

    - Trčanje i teretana su naporni, dosadni i jednolični. Zumbanjem se potroši isto kalorija koliko i trčanjem, oko 500, samo što imate društvo, pokreti su raznovrsniji pa se ujedno i zatetžete i oblikujete. Trening zumbe prođe veoma brzo, ne gubite vazduh i ne borite se da dođete do daha. Ipak, posle prvog treninga boleli su me mišići i koje nisam znala da imam.
    - Ukoliko imate sreće, vaš zumba trener biće žensko i na pola treninga dignuće majicu jer joj je kobajagi vrućina, a u stvari da vam nabije kompleks jer ona na stomaku ima 1 stomak i 3 reda pločica, a vi 2 stomaka i neizmernu gomilu sala. (Ja sam zato krenula u pojedinim pokretima da mašem sisama kada treba pokretati ramena, jerbo gde ima sala i sise su veće! Imam i ja keca u rukavu!)
    - Zumba garantovano štiti od demencije. Svaka nova koreografija je učenje nečeg novog čime se u mozgu stvaraju neurološke veze tj, sinapse. Ponekad je stvarno izazov  pokrenuti ruke na jedan, noge na drugi način i pri tom raditi stomačnim mišićima. Ipak, kada sve to ukopčate, bićete za dlaku pametniji i spretniji.
    - Postaćete svesni svojih godina. Ukoliko ste u tripu, kao ja, da ste još svemogući i u cvetu mladosti, zumba će da vas razuveri i postavi na svoje mesto. Posebno ako sa vama treniraju i devojke koje su recimo upola mlađe, pa još krenu i da vam se obraćaju sa "Vi".( Mislim, ja znam da me ima i da sam žena i po, ali ipak sam samo jedna!)

    - Postaćete svesni svojih dimenzija. Ja, recimo, u kući nemam ogromno ogledalo na kojem mogu da posmatram sebe dok se krećem. Tek gledajući se u onom ogledalu i skačući istovremeno videh kolika sam zapravo, posebno kad zajedno samnom krenu u pokret i moji salčići. Mislim da ću da zalepim jedno ogledalo na frižider. Špajz, nemam.


    via GIPHY

      Kalve rezultate možete da očekujute od zumbe?


      Ne znam kakva su očekivanja i prognoze onih koji se stručno bave analiziranjem ovakvih stvari. Posle 4 meseca moje zumbanje je pokazalo sledeće rezultate:

      - Cirkulacija u nogama mi je mnogo bolja, toliko da moji krvni sudovi to ne mogu da podnesu pa sam dobila proširene vene. (Zapravo, vene su od dugotrajnog sedenja i genetskih predispozicija ali ne mogu ja da budem kriva za sve)

      - Vaga pokazuje iste kilograme, ali se  telo malo preoblikovalo, a pihtijasto salo pretvorilo u malo mišića. Umesto 2 stomaka obogaćenih salom sada imam samo jedan. Gornji se istopio. Spojleri na struku su se smanjili. Ranije sam mogla da uštinem i napunim celu šaku, a sada uštinem vrhovima prstiju (ne radite ovo u ležećem položaju, salo je podložno dejstvu gravitacije i pobegne sa strane pa imate pune ruke posla). 

      - Umesto dve zadnjice koje su rasle jedna ispod druge,sada imam samo jednu. Ali i dalje se sve na meni trese dok hodam, da se razumemo. Ima tu još puno posla.

      - Kondicija mi je 1000 puta bolja. Otrčala sam manji polumaraton do kuće kada sam nedavno detetu zaboravila da ponesem ranac za obdanište, bez problema bezbroj puta sišla i popela se uz i niz stepenice kada smo slavili slavu, lakše čučnem i ustanem kada se igram sa decom. Bez problema idem peške sa treninga i na trening, što je oko 45 minuta u jednom pravcu.


        Moj "sportskotipski" život dobio je novu dimenziju - 3 puta nedeljno  primenjujem odlazak na trening , a pored trenerke u svoj sportski život unela sam i ranac.

         Zumba je zabavan način rekreacije. Ne zato što je prati vedra muzika, brzi pokreti, vrckanja i slično. Kada vidite sebe u ogledalu i  uporedite sa onim što radi trener, ne možete da makar ne razvučete osmeh. Ne zato što dobro izgleda i što ste ponosni na sebe, već zato što nije ni slično onome što ona radi. 

        I ne, neće vam biti glupo zbog toga jer vas drugi gledaju. Verujem da su svi podjednako okupirani svojim likom u ogledalu i pokušajem da ne izgledaju kao babe na fizikalnoj terapiji koje oporavljaju od povrede kuka.



        UMETE LI DA USKLADITE ŠKOLSKE TORBE I AMBICIJE?

        Moja ćerka ove godine krenula je u peti razred. To podrzumeva da ima više nastavnika,više prilagođavanja i više obaveza. Prvi dan se u škol...

        Moja ćerka ove godine krenula je u peti razred. To podrzumeva da ima više nastavnika,više prilagođavanja i više obaveza. Prvi dan se u školi tradicionalno štrajkovalo i moja ćera se vratila,čini mi se, brže nego što je otišla.Ti štrajkovi prosvetara postali su toliko uobičajeni da ih više niko ne uzima za ozbiljno. Već drugi dan ostala je u školi celo poslepodne jer je imala 6 časova. Ja se pojedoh,znam ja gde je,al se odjednom otegloooooo....

        školska torba


        Elem,pored toga što sad ima više nastavnika i više časova ima i više ostalih aktivnosti. Tako se od dece očekuje da obavezno izaberu neki sport u školi i još jednu vannastavnu aktivnost od ponuđenih tipa narodne tradicije,informatike... Pored ovih obaveznih imaju i one faklultativne sekcije.

        Moja ćerka već godinama trenira show dance. To je bila idealna kombinacija aktivnosti za nju. Ne zato što je ona neki plesni talenat,već što je to sport pun  šminkanja i šljokica. Ovo poslednje je presudilo. Šljokica ima i na kostimima i na make-up u. A ona voli sve što šljašti. Uključujući i medalje,naravno!

        ambicije

        Svaki put kada prisustvujem nekom takmičenju mogu da primetim da se neka deca ponavljaju?!!! Ili mi se priviđa?  Isto dete igra i solo,duo i malu grupu i formaciju,pa malo latino pa malo hip hop.

        Imajući u vidu sve školske-nastavne i vannastavne aktivnosti, i činjenicu da svaki ovaj izlazak podrazumeva individulani trening minimum jednom nedeljno,pitam se jesam li ja potpuno nesposobna majka? Ili su majke ove dece lude i iskompleksirane?! Jer pouzdano znam da neke od tih devojčica idu i na mankekenstvo i na engleski (manje pouzdano da sviraju i violinu)

        Pored svih ovih aktivnosti,moje dete imaće ove godine trening tri puta nedeljno. Kada na to dodam nastavne i vannastavne aktivnosti, ja se zdravo pitam kada će imati vremena da uradi domaći?!! Sačuvaj Bože da mora da ide na još nešto!

        Nije mi jasno kako pojedine žene uspevaju da vode decu na milion aktivnosti ,pored posla koji imaju. Aj' da zanemarimo one domaćinske! Mora da je iscrpljujuće jurcati sa časa na čas! A ne bih ni da zamišljam kako je deci od kojih roditelji očekuju da budu multitalentovana - i za sviranje i za ples (aj',ova dva mogu i da povežem zajedno) i za strani jezik (to valjda kad odu na svetko prvenstvo da znaju da kupe hambureger u McDonaldsu). A najbolje od svega je kad u to uklope stvari koje nemaju veze jedne sa drugima. Recimo školu računara.

         Finansijsku stranu cele priče neću da pominjem. Nijedna aktivnost nije besplatna. Pa mi je još veći apsurd da zamislim majke koje imaju puno novca i višak slobodnog vremena. To mi ne ide jedno sa drugim. (da,znam da postoje i očevi i da postoje i sponzori i sponzoruše)


        Naravno da nema uspeha bez truda i rada. Ipak mislim da forsiranje dece na uspeh po svaku cenu i očekivanja pojedinih roditelja,mogu da ostave traume. Evo,ja sam dan danas istraumirana što nisam ispunila očekivanja mojih roditelja -da nađem posao u javnom sektoru i jednog dana odem u  penziju. Ne znam,nisam stručnjak. Samo mislim da deca treba da se bave onim što vole. I da budu deca kada je vreme da budu deca. Obaveza će,kad porastu,imati na pretek!

        sviranje



        Što se samog plesa tiče,ceo taj ambicionizam u Srbiji je smešan. Mnogi plesači u Srbiji ostvarili su zavidne rezulatate na svetskim i evropskim takmičenjima, pa niko od njih nije dočekan ispred skupštine. Ma jok,ni pomenut u vestima na lokalnoj TV ili radio stanici!  Nebitni su i nevidljivi,nemaju čak ni sponzore da ih podrže. Ko bi još sponzorisao nešto što ne dotiče javnost!

        I tako. Samo razmišljam... Nekad mi budu smešni napori tih ambicioznih roditelja. Jer u Srbiji njihova deca sa svojim plesnim talentom mogu da budu, uvrh glave, Grand balerine.  Što, morate priznati, nije baš vredno žrtvovanja igre, druženja sa vršnjacima, glupiranja i detinjstva. Ili ja možda grešim što mislim da je zaludnim roditeljima  bolje da nađu neki hobi za sebe!

         Umete li vi da uskladite školske torbe i ambcije?





        DEČIJI ROĐENDANI-NEKAD I SAD

        Biti pozvan na dečiji rođendan , u ono davno vreme kada sam ja bila dete, bila je na neki način privilegija. Na neki način stavljeno ti j...

        Biti pozvan na dečiji rođendan, u ono davno vreme kada sam ja bila dete, bila je na neki način privilegija. Na neki način stavljeno ti je bilo do znanja da si tom nekom poseban-dovoljno da te pozove na rođendan. Moji roditelji dozvoljvali su vrlo ograničen broj dece-svega 3 drugarice. Sećam se da sam se jedne godine namučila da ubacim i četvrtu koja se na naki način sama pozvala. A to je samo jedno dete...

        Torta je bila obično okrugla, prekrivena filom kojim je punjena,bez slika i boja. Vrhunac kreativnosti moje mame bilo je da špricem za ukrašavanje napiše broj mojih godina. Pored torte,sokići i sendviči sa kiselim k rastavcima. I to je to.



        Da biste danas proslavi dečiji rođendan treba vam čitavo bogatstvo


        Biti pozvan na dečiji rođendan danas  više nije privilegija . To je postalo pravo svakog deteta koje pogleda vaše dete! 

        Trend je da se rođendani slave u igraonicama i ja podržavam to sa onog aspekta-smanjujem buku i nered u kući i ograničavm ih na dva sata. Ali pozvati ceo razred i one bitne van njega,ili celu grupu u obdaništu,e to mi je malo previše! Mora li to tako? Zaista,zar treba na rođendan pozvati nekoga ko te nervira,vuče za kosu,s kim se ne podnosiš...samo zato jer tako svi drugi rade?

        Proslava rođendana u dečijim igraonicama u Kragujevcu  košta minimum 3000 dinara , zavisi koliko dece pozovete. Za desetoro morate da platite i ako vam dođe petoro dece.  Za tu cenu klinci imaju: sok, parče(nce)  pice i jedno-dva mini peciva. Što sve iznese 100 dinara po detetu. Da,da znam da treba platiti animatore... Znači u tu cenu idu i njhove aktivnosti,blesavljenje i crtanje po licu.

        U Beogradu je imati decu pravi luksuz! Samo iznajmljivanje igraonice ide od 50 evra pa naviše. Bez posluženja i animatora.A za 200-300 evra možete dobiti posluženje,animatore,klovna,crtanje po licu...

        Tortu,naravno,obezbeđujete sami. U prinicpu vlada pravilo da treba da bude kupovna da bi se sprečila mogućnost trovanja dece (inače torte spremam sa aromom cijanida i salmonele,ta nam je omiljena!), mada ovde ima izuzetaka. Kupovna torta ne može da bude bilo kakva. Mora da bude tematska. Ovakve fondan torte kreću se isto od 3000 pa naviše, zavisi od vrste torte i veličine tj. težine.

        To je već minimum 6000 dinara. Dodajte na to troškove dolaska, odlaska, naknadnog titranja komšijama i rođacima kod kuće koje ne možete da pozovete u igraonicu (što opet ima za posledicu buku i prljave sudove), poklon koji treba da kupite detetu i dečiji rođendan će vas koštati minimum 10000 dinara. Što je skoro pola plate prosečnog Kragujevčanina (pod uslovom da je uopšte prima i da je redovna).Pa još ako imate i dva deteta, najbolje je da odmah nađete još jedan posao ili da počnete da štedite na vreme.

        Kako smanjiti troškove dečijeg rođendana?

        Kao stipsa u horoskopu (strelac), rešila sam da smanjim troškove ovogodišnjeg dečijeg rođendana na minimum. I moram priznati da sam pravi ekspert. Evo kako:

        - Slavimo rođendan za oba deteta odjednom. Ćerka je rođena 11. a sin 30. jula. Znači rođendan se slavi 20. jula. Gužva koju bih skupljala dva puta za kratko vreme dešava se samo jednom. Treba li da navodim finansijske prednosti ovog poteza?

        - Zahvaljujući činjenici da je u Kragujevcu nemoguće upisati dete u obdanište, moj sin nema drugare iz grupe, što njegove goste svodi samo na bliske rođake i jednog prijatelja. Hvala Ustanovi za decu "Nada Naumović" na ovoj mogućnosti.

        - Zahvaljujući tome što je raspust i što mislim da je narazumno pozvati celo odeljenje na rođendansku žurku (i što je moja ćerka to razumno shvatila), njeni gosti se svode na 6-7 drugara i bližih rođaka  koji nisu otišli negde tokom raspusta i sa kojima se intenzivno druži. 

        - Torte pravim sama, tematske -sa fondanom. Neće me izneti više od 2000 dinara 2 torte,a možda ni toliko.

        - Peciva ću da naručim-od pravljenja testa sam operisana pa to može biti veći trošak nego korist.

        - Kartonske tanjire i plastične čaše mogu da kupim kao i oni u igraonici i da poštedim sebe pranja sudova. Ne samo da štedim novac nego i štedim i svoj trud! I vreme mogu da ograničim kao u igraonici na 2 sata. A mogu i da im crtam po licu-gratis!
        Gotovo da mogu da spremim ceo rođendan po ceni zakupa igraonice.

        Zapitam se ponekad, nisu li naši roditelji nekada živeli bolje samo zato što se nisu bespotrebno rasipali? Ili je ipak ono njihovo vreme bilo "bolje vreme"?

        dečiji rođendan




        ŠTA DECA MOGU DA NAUČE IGRAJUĆI SE SA DANAŠNJIM IGRAČKAMA

        Ja sam valjda zatucana žena, zarobljena o onom vremenu kada su stvari, dešvanja, razmišljanja pa i igračke bili znatno drugačiji nego danas...

        Ja sam valjda zatucana žena, zarobljena o onom vremenu kada su stvari, dešvanja, razmišljanja pa i igračke bili znatno drugačiji nego danas. U neku ruku jednostavniji, u neku složeniji  -zavisno od toga u koju ruku gledate.

         E sad, ja donekle očekujem da svaka igračka ima neki edukativni značaj za dete iako na njoj ne piše da je "Edukativna igračka".
        Recimo ovako:

        - Slaganjem običnih kocki deca vežbaju fine motoričke veštine, ali mogu da razlikuju i boje i veličine i da se pozabave kreativnim izražavanjem.

        - Igranje sa lutkama (da čak i sa glupim plavušama poputa Barbie), može da ih nauči govoru tela, tonu govora, ali mogu i da usavrše tehniku oblačenja. Oni koju su pokušali da obuku gornji deo na Barbie lutku navlačeći regularno prvo jedan pa onda drugi rukav, znaju u čemu govorim. Potrebna je veština da to uradite bez da lutki skidate ruke, a ta veština dobro dođe kad treba da obučete svoje dete koje neće da sedi ili leži mirno.

        Pošto je već ustanovljeno da se deca danas rađaju pametnija, valjda je došlo do toga da nema potrebe da igračke budu edukativne. Dovoljno je da budu zabavne. A pojedine,vrlo popularne,po mom skromnom mišljenju su veoma glupe. Evo koje su najgluplje igračke danas i šta deca mogu da nauče igrajući se sa njima.

        3 najgluplje igračke današnjice


        U velikoj konkurenciji za najgluplju igračku danas, ja sam izdvojila ove tri.


        Smrdiša, Đubriša i koješta


        Glupe male figurice koja zaista smrde na neprijatne mirise poput buđi, smrdljivog sira i koječega. Poenta je sakupiti sve ove primerke. Negde sam pročitala da ih ima oko 200, ali možda sam nešto i pretupila. I 10 je mnogo za moj pojam i zaista bih volela da upoznam tog specijalca koji je mogao da smisli 200 neprijatnih mirisa i realizuje da igračke smrde na njih. 

        Neke od ovih igračaka (dal' Đubriša ili Smrdiša) stavljaju se na vrh olovke,valjda da bi deci bila pod nosom dok pišu. Jedino što deca mogu da nauče igrajući se sa Smrdišama i Đubrišama jeste da raspoznaju širok spektar neprijatnih mirisa. Ja sam,kao neko ko je bio uskraćen za ovo zadovoljstvo,po tom pitanju prilično ograničena.  Evo,mogu da navedem pored buđi i smrdljivog sira, smrdljive čarape, smrad znoja kineskih sintetičkih majici u autobusu, smrad nikadokupane debele Sonje, maskote mog kraja (ni mrtav čovek ne smrdi kao živ,debeo neokupan čovek) i...možda još par mirisa hrane recimo riba ili spremljena džigerica.



        Ljigavac


        Sluzava ljigava tečnost nalik na slinu upakovana u plastičnu kutijicu i obojena drečavim bojama. Ne lepi se za ruke, nema nikavu svrhu osim da izaziva neprijatnost, a posle nedelju dana aktivnog igranja sa njim dobija specifičan pokvaren miris. Jedino što deca mogu da nuče od ove igračke jeste recimo kako bi mirisala sperma kada bi ljudi rešili da je ukisele!

        Bratz lutke


        Nakazne lutke sa velikom glavom ili sa malim telom, jebem li ga šta je od ta dva , koje su i prilično skupe pored toga što su ružne. Barbie lutke su bar bile skladno građene i lepe. Igrajući se sa ovim lutkama deca definitivno mogu da nauče da prihvate različitosti i da ne diskriminišu one koji imaju fizičke defekte. Ili, ukoliko uzmemo da im je glava normalne veličine, da prihvate anoreksičnost kao normalnu i prihvatljivu pojavu. Da crnjak bude još veći, izmišljene su i Bratz monsters lutke, sa zašiljenim ušima, velikim zubima... Kao da nisu dovoljno strašne i nakazne i bez toga!


        Kako da sami napravite edukativne igračke za decu


        Ukoliko vam se, kao i meni, ne dopada spektar današnjih igračaka koji je, istini za volju znatno širi od gore navedenog, možete sami jeftino da napravite igračke za decu koje će imati edukativni karakter.

        Potrebno vam je:

        - Jedno starije dete od 10-ak godina,sa fiks idejom da postane vaspitač(ica) kad poraste
        - Papir
        - Bojice ili flomasteri
        - Makaze
        Evo kako je moja ćera za svog brata napravila slikovnicu



        A evo kako je napravila karte. Svaka karta ima oblik (krug,kvadrat...) boju (crvena,plava...) i osećanje (tužan,srećan,zaljubljen,iznenađen).




        Naravno, vi kao roditelji možete da pomognete da ovakve igračke budu kvalitetnije i da se uključite u stvaranje istih. Ako imate ideje. Ja ih svakako nikad ne bih iznela na način na koji je ona to uspela i prilagodila trogodišnjem detetu. I na tome joj skidam kapu! Vidi se da su izgužvane od upotrebe!

        Ukoliko ste pristalica sve glupljih igračaka koje se pojavljuju na tržištu danas, kupite detetu odmah jedan tablet. Kad usavrši da pomeranjem prsta pokrene nešto od malih nogu, možda će kad poraste da nauči da pokreće prave akcije samo svojim mislima. A to je zaista neprocenjiva veština!