DONACIJA - NAČIN UPISA DETETA U OBDANIŠTE U KRAGUJEVCU

Dečija obdaništa u Kragujevcu služe da bi se u njima čuvala deca zaposlenih roditelja. Ni slučajno nemojte pomisliti da možete ili da treb...

Dečija obdaništa u Kragujevcu služe da bi se u njima čuvala deca zaposlenih roditelja. Ni slučajno nemojte pomisliti da možete ili da treba da upišete dete u obdanište zbog sticanja nekih socijalnih veština i edukacije namenjene deci predškolskog uzrasta. Zaboga, pa niste u Švedskoj  ili Norveškoj! Za to vam je u Srbiji dovoljno da dete ide jednu godinu u predškolsko. Taman posla da nam deca posle budu pametna. Sutra kad porastu tražiće da žive normalno, a to je već zaista previše!

Ovo je treća godina kako pokušavam da upišem sina u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca. O tome kako to treba uraditi pisala sam ovde, ali ništa gore nego kad ne slušaš sam sebe. Od vremena kada sam pisala gore pomenuti tekst do danas, neki uslovi su se promenili:

 - Cena obdaništa više nije 11000 dinara već onih zakonskih 20% od realne cene ( što mu dođe da je realna cena za čuvanje jednog deteta oko 18000 mesečno. Što bi bilo realno samo kada bi vaspitačica dolazila kod mene i čuvala, gledala i hranila samo moje dete umesto još njih 30 pride).
 - Čula sam i da se na jelovniku ponovo pojavilo meso.


Ono što je ostalo isto jeste kriterijum upisa u obdanište koji važi i ove godine.

Možete maštati o upisu deteta u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" u Kragujevcu samo ako se oba roditelja deteta vode kao zaposlena. Ako radite na crno, nemate nikakve šanse. 

Sama zapolsenost nije dovoljna. Najčešće je jedino potrebno da imate dobru vezu. A ako nemate vezu - nema veze (logično, zar ne!) Ustanova za decu "Nada Naumović" prima i donacije!

donacija za upis u obdanište


Kako dati donaciju radi upisa deteta u obdanište?


 Sigurno sam na moje pitanje " Kako si bre uspeo/la da ubaciš dete u obdanište?" barem 20 puta čula odgovor: " E pa dao/la sam donaciju".

Da se razumemo - nije u pitanju nikakva humanitarna akcija. U pitanju je maskiranje onoga što mi obično nazivamo "mito". Na ovaj način doniraju se usisivači, šporeti, zavese...Kažu, samo odeš tamo i kažeš da želiš da daš donaciju i odmah nađu slobodno mesto za dete u obdaništu. Ali ja neću! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! A pošto sam takva (nehumana moglo bi se reći), primenila sam drugu taktiku. Iz koje sam samo naučila sledeće:

Zašto ne treba da pišete molbe za prijem (po bilo kom osnovu)?


Pre izvesnog vremena počela sam da vodim dete u privatno obdanište. To je još skuplja varijanta, ali mi smo se ograničili na jednom nedeljno, čisto da moj sin bude u kontaktu sa vršnjacima. Njegove govorne veštine malo zaostaju, ali vršnjačko druženje učinilo je čudo.  Moj sin je odjednom postao zainteresovan za pričanje.

Ohrabren tim rezultatom moj suprug ode u Ustanovu za decu " Nada Naumović" da vidi da li je moguće da upišemo dete u obdanište zarad njegovog bržeg i boljeg napretka. Rekoše mu da napišemo molbu, da donesemo preporuku logopeda da bi vršnjačko druženje bilo neophodno i da očekujemo odgovor najkasnije za 15 dana u pismenoj formi na kućnu adresu. Posle toga se formira komisija koja utvrđuje da li je to baš tako ili se mi foliramo.

Pored preporuke logopeda imali smo i preporuku somatopeda. Sve je uredno priloženo pre 2 meseca. To je, majke mi, mnogo više nego 15 dana!  Nekoliko puta sam svraćala da vidim šta je sa predmetom. Odgovori su bili iz ovog spektra:
- " Dobićete odgovor"
-  "Direktorka nije tu trenutno"
- "Od ponedeljka "  (a nisam, majke mi, pitala kada će na dijetu)
A naravno, bilo je i prebacivanja nadležnosti. Lopta je išla od službe za prijem dece do psihologa, a ona je dobacila do direktorke. A meni , da izvinete dopizdelo to dobacivanje (ja sam, bre, operisana od sporta i igranja između dve vatre) pa pozvah direktorku. Da li sam razgovarala sa njom ili sa njenom skretaricom, pojma nemam.Objasnim da sam predala molbu i dokumenta, da povileneh čekajući odgovor (a poštar donosi samo račune, šećer mi skoči kad ga vidim), da sam dobila usmeni telefonski odgovor od psihologa da se trenutno ne vrši prijem dece jer nema mesta i da treba da se obratim njoj.

Možda je trebalo da se obratim sa "Ja želim da dam donaciju" i snimam razgovor pa trubim o tome gde stignem i ucenjujem. Ali ja nisam! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! Ja sam glupača samo rekla da smatram da tamo gde se nađe mesto viška za neku decu koja imaju vezu , može da se nađe i jedno mesto za dete kojem je to stvarno potrebno. Istog popodneva dobila sam poziv i odgovor da će sledeće nedelje biti sazvana komisija.

Da li treba da napomenem da je od tada prošlo mesec dana?

Komisija nije sazvana,  niko nije kontaktirao, a još manje poslao pismeni odgovor na moju molbu.

Čudno mere vreme u toj ustanovi.Pitam se ponekad kako onda sastavljaju obračune!

U Ustanovi za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca  ja sam primetila 5 kancelarijskih prostorija. Pretpostavljam da je svaka opremljena sa računarom, a gotovo sam sigurna da imaju i štampač. Ono što im nedostaje jeste osnovna kultura i stručni kadar koji zna da upotrebljava "Word", sroči dve- tri smislene rečenice , odštampa papir i pošalje ga na moju adresu.

Ma ne treba ni dve- tri rečenice. Da su napisali "Jebi se  nadobudna gospođo Vesić" bilo bi mi lakše. Dali bi mi do znanja da su razmatrali moj predmet. Ako sam ja mogla da se potrudim da sročim molbu, vodim dete na tretmane i donesem pismene preporuke napisane na uputima za specijalistički pregled, valjda je pristojno da dobijem pismeni odgovor. Pogotovo ako je obećan!

Da rezimiramo...

 Dragi roditelji, vi koji se interesujete za upis deteta u obdanište u Kragujevcu . Uslovi za upis deteta i ove godine su nepromenjeni. Potrebno vam je:
- Dobra veza
- Glava bez glupih principa koji će vas ograničavati i moralno sputavati da ponudite mito donaciju.
- Nešto malo papirologije
Ja planiram ovih dana da odem još jednom da vidim šta je sa mojom molbom i mojim odgovorom. I planiram da im ponesem poklone, bez obavezivanja da uzvrate slobodnim mestom u obdaništu. Zaboga, to je poklon, a ne donacija!

Mislim da bi idealno bilo da im poklonim kalendar!

kalendar




ČETIRI I PO ŽENE I KRAGUJEVAČKI PLESNI FESTIVAL 4

Prošle subote u Kragujevcu se održavao kvalifikacioni turnir u plesu. Postalo je sasvim normalno da ovakav događaj ostane medijski zanemare...

Prošle subote u Kragujevcu se održavao kvalifikacioni turnir u plesu. Postalo je sasvim normalno da ovakav događaj ostane medijski zanemaren i da se njemu ne posveti ni reč ni slika ni na jednom lokalnom mediju. O nekom širem informisanju i ne razmišljam.

Iz nekog razloga uspesi u ovom sportu nikada nisu bili dovoljno veliki i značajni, niti podržavani. A bilo ih je. 

Jedan kragujevački fudbalski klub, sa druge strane, dobiće hvalospeve u medijima zato što je uspeo da opstane u prvoj ligi (čiji kvalitet je, uzgred rečeno, smešan). Plesač koji ostvari zapažene rezultate na svetskom i evropskom prvenstvu ostaće da gradi svoj entuzijazam na podršci svog kluba i porodice.

Iste subote u Kragujevcu se odigrao još jedan događaj koji je alarmirao širu javnost. Na talasima lokalnog radija čuo se sex uživo. Zamislite samo! Čuo to jedan taksista i to je bio razlog da se ova priča dva dana provlači po "Blicu". Naravno, sa sve slikom taksiste, jer je mnogo bitno kako izgleda čovek koji je čuo sex uživo!

To je nažalost ono što Srbija želi da vidi i čuje - vulgarnost i neukus, "Grand parada" i retard reality show programi. A mediji nam serviraju ono što volimo.

Moj blog možda nije neko specijalno bitno mesto informisanja. Ipak, onima koji svrate ja želim ovom prilikom da serviram nešto drugo.

Priča o KPF-u


Iz gore navedenih razloga, malo je poznato da Kragujevac ima jedan odličan festival koji okuplja ogroman broj plesača iz regiona. Kragujevački plesni festival (KPF) se ove godine održava četvrti put za redom. Prošle godine je, uprkos poplavama koje su izbile u to vreme i sprečile mnoge učesnike da se pojave, okupio preko 1700 takmičara. Ove godine će ih, nadamo se, biti još više!

Neka je bilo i toliko onih koji su došli da podrže takmičare i onih koji su slučajno zalutali. To je impozantan broj ljudi na jednom mestu - više nego što može da okupi jedna Jelena Karleuša. Pa opet, ona će izaći u svim novinama čim otvori usta ili dekolte. A KPF je sve ovo uspeo bez posebne medijske podrške - radom, zalaganjem i upornošću organizatora (ako ne računamo 15 slika na jednom lokalnom web portalu i 3 rečenice nakon dešavanja). Promo video za ovogodišnji event će vam na najbolji način predstaviti njihovu priču.



KPF je proizvod ljubavi prema plesu  četiri i po žene (ukoliko uzmemo u obzir da je jedna autorka u drugom stanju) , koje su rešile da se udruže u cilju da svom gradu pruže nešto lepo, predstave sve lepote plesa i postave nove standarde kada je ova aktivnost u pitanju.

KPF4 organizatori


Verovatno ne postoji ni jedno plesno takmičenje u Srbiji na kojem deca pored diploma, medalja i pehara dobijaju  robne i novačane nagrade, zahvaljujući sponzorima koji podražavaju organizaciju ovog događaja.

Generalno bi sponzori trebalo da se više uključe u podršku plesu, a ne samo ovde, i omoguće odlazak na internacionalna prvenstva koja su često luksuz običnom roditelju. Jer sva plesna dešavanja, takmičenja, kostimi, treninzi i članarine idu iz njihovog džepa.

Rezultata, uspeha i motivacije bi tada bilo mnogo više, a ova deca zaslužuju podršku više nego propali fudbaleri.


 Na plesnom podijumu ove četiri žene i njihovi klubovi se bore jedni protiv drugih. Ipak, van toga one su se udružile u postizanju zajedničkog cilja. Danas se Kragujevac, zahvaljujući njima, može pohvaliti sjajnim tradicionalnim događajem koji okuplja veliki broj ljudi.  Nažalost, ne hvali se! Nije vam to Grand parada i mesto okupljanja oskudno obučenih pevaljki, koje niko i ne sluša već samo gleda kada će da im ispadne nešto što može da bude predmet provlačenja po žutoj štampi.

Ovogodišnji KPF održava se u Hali Jezero, 30. i 31. maja 2015. godine.


- Onima koji vole ples, preporučujem da navrate i da uživaju.
- Onima koji imaju mogućnosti da sponzorišu ovaj  festival, savetujem da se uključe koliko mogu i pomognu ovom festivalu da raste. Informacije o tome kako, gde, kome i zbog čega mogu dobiti ovde:https://www.facebook.com/events/919326654767974

- Onima koji žele da se takmiče, prisustvuju radionicama, pošalju svoj plesni video preporučujem da informacije o tome takođe potraže na gore navedenoj adresi.
- Onima koji mogu medijski da proprate i podrže ovaj događaj, savetujem da se uključe i informišu ljude na isti onaj način na koji se informišu o seksu uživo, požarima, ubistvima, skandalima. Ne treba mnogo truda.Samo treba da budu na pravom mestu u pravo vreme i podrže prave stvari!

Čak i ljubiteljima Grand imperije savetujem da svrate. Nije ovo takmičenje samo za decu, da se razumemo. I lepe devojke su nečija deca. Kičastih kostima, šljokica, cirkona i muzike ima i ovde.Samo što su devojke koje ih nose  prirodno i istinski zgodne!

Kragujevac i KPF vas očekuju!

NEPRIJAVLJIVANJEM NA BIRO RADA SMANJIĆETE STOPU NEZAPOSLENOSTI - PROČITAJTE KAKO!

Nacionalna služba za zapošljavanje je institucija na koju se manično prijavljuju nezaposleni u nadi da će tako doći do posla. Neki ja naziv...

Nacionalna služba za zapošljavanje je institucija na koju se manično prijavljuju nezaposleni u nadi da će tako doći do posla. Neki ja nazivaju i "tržište rada". Činjenica je zapravo da su ljudi neupućeni i da ova institucija nema nikavu funkciju za prosečnog čoveka, a ponajmanje onu "tržišnu".

Jedini cilj i zadatak ove institucije jeste prikupljanje statističkih podataka o nezaposlenima. Oni nikada ne zovu nekoga na poslovni razgovor, a još manje na radno mesto.



 Zašto se onda prijaviti na njihovu evidenciju?


 Postoji samo jedan dobar razlog. Da dobiješ neki dinar kad ostaneš bez posla. Ali ovo samo pod određenim uslovima:

- Firma u kojoj radiš mora da se zatvori i propadne
- Firma može da nastavi da radi, a ti da budeš proglašen tehnološkim viškom
- Nikako ne smeš sam da daš otkaz i napustiš brod koji tone.
Problem koji se ovde javlja obuhvata sve ove tri tačke gore.

 Kada firma ne posluje dobro, malo je verovatno da ćete dobiti platu. A kada ne dobijate platu, vrlo je teško ostati na tom radnom mestu i ne dati otkaz. Kada date otkaz u nadi da pronađete novo zaposlenje, od novčane naknade nema ništa.

Zašto NE treba da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje


Postoji nekoliko razloga, a najvažniji su sledeći:

1. Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje konkurse za radna mesta koja su već popunjena , bilo da su u školama, opštini ili nekoj firmi. Da biste ih popunili ne treba da budete na Birou (kako od milošte zovemo ovu službu) već u nekoj političkoj partiji.

2. Zdravstveno osiguranje za nezaposlene je ranije išlo preko Nacionalne službe za zapošljevanje. Vremenom su zaključili da je to previše posla za njih, pa sada to ide preko grbače zaposlenih. Ako je jedan član porodice u radnom odnosu, za zdravstvenu knjižicu obratite se njemu.

3. Lečenje u Srbiji nije besplatno jer se za vas, bilo da radite ili ne, uvek mogu naći neki lekovi koju moraju da se kupe i doplate. Više o toj temi možete da pročitate ovde

4.Nacionalnoj službi za zapošljavanje morate da se javljate na svaka 3 meseca. I ne samo da se javite, nego da podnesete pismeni izveštaj o tome na kojim ste mestima tražili posao i šta su vam rekli na razgovoru. Prilike za razgovor tražite sami, a službi iz nekog razloga polažete račune o svojim postupcima. Ukoliko zakasnite jedan dan, pravo da polažete račune ovoj instituciji i posetite vašeg savetnika ukida vam se momentalno i traje 6 meseci. Tada možete da se prijavite ponovo, skupljajući istu dokumentaciju kao prvi put.
5.Pravo na obdanište ćete teško ostvariti ako ste na Birou. Za boga miloga, što da vam neko čuva decu kad vi ne radite? Jer obdaništa samo tome služe! Ni slučajno tu ne treba da se vrši neka edukacija i vršnjačko druženje.  U ustanovama za decu će vam svakako, ako ste nezapolseni, tražiti dokaz sa Biroa o tome. Činjenica je da dokaz da li se negde vodite kao zaposleni vodi i u PIO fondu, pa taj dokaz potražite tamo- bez potrebe da im se javljate svaka 3 meseca.
6.Članstvo u biblioteci (u Kragujevcu barem) je duplo jeftinije kada ste nezaposleni, nego kada radite. Ipak, ni to nije razlog da se prijavite na Biro. Članarina od 400 dinara na godišnjem nivou je stvarno smešna. Više ćete para potrošiti na transport do biroa javljajući se na svaka 3 meseca.
 Nacionalna služba za zapošljavanje tu samo da prikuplja besmislene podatke o nezaposlenosti. Ne traži posao umesto vas i ne zove na intervjue za već popunjena radna mesta.

Ova institucija postoji u svim većim gradovima u Srbiji i zapošljava  veliki broj radnika stručno osposobljenih za prikupljanje podataka. Svima bi nam svanulo kada bi se se Nacionalna služba zatvorila, a ti radnici prebacili na radna mesta u bolnicama i ambulantama. Eto, recimo, u RH centru u Kragujevcu , kljakavi, bolesni i na štakama čekaju red satima da bi zakazali pregled ili tretman.  Taj posao radi samo jedna sestra na jednom šalteru. A to je samo primer RH centra. KC Kragujevac je ogroman. Premeštajem radnika koji rade na Birou na ovakve šaltere i  klinički centri bi dobili stručne radnike koji upisuju kada ko treba da dođe na treman, a medicinske sestre bi mogle da se posvete pacijentima. Što im je i posao, a ne prikupljanje podataka.



Naposletku,  jasno vam je da  ćete, ukoliko se ne prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje direktno uticati na smanjenje stope nezaposlenosti u Srbiji. Jer podaci o tome prikupljaju se isključivo u ovoj službi. Ako vas nema na evideniciji, vi ste onda jedan nezapolesni manje!

Sledeći put kada dođe dan da prošetate radnu knjižicu do Biroa, razmislite o tome i učinite mešto dobro za svoju državu! Ostanite kod kuće ili na svom radnom mestu na kojem radite na crno!


HEJTOVANJE ZADUŠNICA I DANA ZALJUBLJENIH

Ovih dana je bilo toliko cveća na ulici da sam prosto pomislila da smo već u martu i da će sutra da nam stigne proleće. A onda sam se setil...

Ovih dana je bilo toliko cveća na ulici da sam prosto pomislila da smo već u martu i da će sutra da nam stigne proleće. A onda sam se setila da živim u Srbiji i da ljudi gledaju da zarade kako stignu, koristeći svaku priliku i nepriliku za to, Zadušnice i Dan zaljubljenih u jednom danu. I eto šlagvorta da hejtujem 2u1. Namćor sam. To je danas moderno, a ja volim da sam u trendu. Htela sam još juče da napišem ovaj post, ali me prosto juče ceo dan mrzelo što sam živa. Što je valjda prigodan osećaj za jučerašnji praznik ( ne, ne Dan zaljubljenih). Eto, rekoh da sam u trendu. Namćor.

 Zadušnice su, za neupućene, dan mrtvih. Dok sam živela u Hrvatskoj, nešto slično Zadušnicama praktikovali smo na Sve svete. Bila sam klinka, ali se sećam da smo sa punim gepekom cveća odlazili da obiđemo grobove. Nosili smo i sveće, a bogami i motiku da okopamo naraslu travu i uredimo groblje. Ovde u Srbiji sam stekla utisak da su Zadušnice jedan vrlo veseo praznik. Iako moji roditelji i ja nismo izlazili na groblje jer u Kragujevcu nemamo nikoga pod zemljom, nekako se do nas uvek provukao neki komšijski paketić sa groblja. Pravo je čudo što sam ikada ukapirala da Zadušnice nisu isto što i slava!

Vremenom sam se navikla, udala, dobila tazbinu i  povod da idem na Zadušnice. I danas se sećam traume kada smo suprug i ja prvi put sami izašli na groblje. Znala sam je da se na groblju dele paketići sa hranom, ali možete zamisliti moje iznenađenje kad sam prvi put videla da svaki pokojnik ima svoj tanjir i pribor za jelo?! Sve sam se plašila da me ne zgrabe za ruku kad im stavim kolačić u tanjir. Ko zna otkad nisu jeli! Još od prošlih zadušnica. Znači sigurno par meseci. Mora da su gladni.

U međuvremenu mi je umrla svekrva. Tada sam videla koliko je naš narod izopačen u svojoj veri i koliko smo u stanju da pomešamo "ovosvetovne" potrebe i želje sa "onosvetovnim". U prevodu, koliko nam je jedino stalo do toga da nam guzice budu pune.

Svaki izlazak na groblje, kad neko umre, košta Boga oca. K'o da gubitak neke osobe nije dovoljna nevolja. Porodica mora da iskreno pati i da ostane bez dinara u nameri da impresionira druge veličinom svoje patnje.
Koja se, malo neobično, meri veštinom kulinarskog umeća.  

A prizor je neprocenjiv. Da je neko iz Japana slučajno prolazio pored nas u takvim trenucima da pita za put, verovatno bi mislio da smo na pikniku. Jer za daće ili za Zadušnice mi uredno na grob postavimo mušemu, pa lep crveni stoljnjak (crveno na radost, jelte) pa se onda tu postavi silna hrana i piće. I svakako, ne dolazi se  praznih ruku na ovakav skup. Moraš da poneseš neku hranu. Pa kad svi koji su došli  postave ono što su doneli, to bude jedna baš bogata trpeza. Preliva sa groba.


Slika nije moja, pozajmila sam je odavde od nekih koji su imali petlju da se pohvale na ovaj način .

S obzirom da su u gradu ovakve svečanosti zabranjene na grobljima, pametni ljudi ali i crkevni službenici dosetili se odličnog biznisa - izdavanje sale za potrebe slavlja povodom smrti. One sale pored groblja verujem služe samo za takve stvari. Ostaću u uverenju da ona sala koju crkva izdaje, a koja je izgrađena novcem koji smo davali kobajagi za zvono, služi da se u njoj proslave i svadbe i krštenja.

Sve gore opisano je razlog zašto mi se smrkava od Zadušnica. Jer se za svaki izlazak na groblje pripremam ko za omanju slavu.Psihički, fizički i monetarno. Kaže moj muž u jednom razgvoru sa mojom jetrvom " Ma mi ćemo samo malo da iznesemo. Onako simbolično". Pa, simbolično sam za jučerašnje Zadušnice ispekla jednu slanu pitu i slatke kolače. Da ima za sve ukuse. Zar treba i prase da ispečem? I tako 4 puta godišnje? I na kraju i ne stignem da pomilsim na osobu  kojoj sam upalila sveću, što je negde i svrha Zadušnica, već samo razmišljam da li sam sve dovoljno posolila i dobro ispekla i hoće li neko pomisliti kako sam očajna domaćica.

Dobro, juče nisam bila u prilici da izađem i upalim sveću, nisam htela da vodim sina na taj događaj  jer je prošli  put kad smo upalili sveće počeo da peva "Danas nam je divan dan" i nije se isključio dokle god smo bili tamo, ali sam ostala kući da se sekiram. I da hejtujem, kad ne mogu ništa da promenim.

 Cveće sa početka priča se prodavalo zapravo za Dan zaljubljenih. Jer,da se razumemo, Zadušnice su nekoliko puta godišnje, a nikad ulice nisu bile preplavljene cvećem tim povodom.

 Dan zaljubljenih je još jedan u nizu praznika izmišljen za trošenje novca. Kao neko ko je radio u prodavnici čarapa i donjeg veša, mogu da vam kažem da  na ovaj dan muškarci uglavnom traže za poklon sintetičke gaće, najbolje ako su tange, halteri  ili komplet veš, što oskudniji u materijalu to bolji. Nijedan muškarac i ne posmisli da ženi kupi normalne, pamučne gaće, udobne i zdrave u kojima koža ,dupe i ona druga stvar zaglavljena u gaćama (nazovimo je Stojka, što da ne, kad mogu muškarci da daju imena i prideve i karakterne osobine svojim intergaćnim delovima tela mogu i žene) mogu da dišu. Gaće koje će biti dobre i za nošenje, a ne samo za skidanje. Na koje žena može pristojno da zalepi uložak jednom mesečno. Neću da kritikujem ono što kupuju žene jer pojma nemam šta kupuju, a ja lično ne podnosim ni ovaj praznik, kao ni Zadušnice.Hejtujem.


 Danas su i gaće skupe. Zato smo se okrenuli romantici i cveću.I malo, sve u svemu, pobrkali lončiće. Jer cveće treba da se odnese na groblje. I ovakav običaj čak može da pokrene profitabilan biznis- proizvodnju i prodaju cveća, razvoj poljoprivrede i povećanje broja obradivih površina. A sa ručkom možete da proslavite Dan zaljubljenih a da ne morate da se odreknete svog zalogaja i podelite ga u paketiće.

Suprugu sam još onomad rekla da, ako umrem prva, meni ne postvalja da jedem. Kao to što ne radi ni na Dan zaljubljenih. Nemam nameru da ustajem i učestvujem na tom porodičnom skupu. Namćorišem.


KAKO PREŽIVETI U SRBIJI SA JEDNOM PLATOM (A DA NE KRADETE)

Prosečna zarada u Srbiji iznosi (za decembar 2014) 49970 dinara, a mesec dana pre toga potrošačka korpa je iznosila 66119 dinara. Ne znam ...

Prosečna zarada u Srbiji iznosi (za decembar 2014) 49970 dinara, a mesec dana pre toga potrošačka korpa je iznosila 66119 dinara. Ne znam da li se u potrošačku korpu računaju komunalije, ali je jasno da je u Srbiji potrebno savladati određene veštine preživljavanja za iole normalan život. Namera mi je da vam u tekstu koji sledi neke od ovih tehnika približim. Verujte mi, zatrebaće.
Zašto mislim da sam kompetentna da vam solim pamet na ovu temu? Zato što imam ličnog iskustva. Bilo je perioda u mom životu kada sam ja radila a nisam primala platu, a suprug je išao da radi svaki drugi dan za dnevnicu od 500 dinara. Što vas prostom matematikom vodi do zaključka da smo živeli sa 250 dinara dnevno. To je krajnost. Ja ću se ovde ipak osvrnuti na malo češću pojavu- kako da četvoročlana porodica pregura mesec sa jednom platom. Ne prosečnom, već onom mnogo rasprostranjenijom među običnim narodom-sa minimalcem od 20000 dinara.


Kako prehraniti četvoročlanu porodicu?


Januar je prošao, a meni je u glavi još uvek jedan deo pesme "Perspektiva" grupe SARS



"Evropa nas čeka
frižider k'o apoteka
ima 'leba i kečapa
može mirno da se spava".

Ovo je vrlo često stanje u mom frižideru, a sigurna sam da nisam jedina. Zašto počinjem za hranom? Jer ćete teško bilo šta drugo uraditi ako su vam stomaci prazni. Dakle, razmotrite sledeće opcije:

1. Reciklirajte hranu. Kada živite od jednog minimalca, hrana ne sme da se baca.
     - ukoliko ste ispekli pile u rerni (ili pola pileta, kako god),a niste ga oglodali do koske , skinite i poslednji mikron mesa i stavite u kesu za zamrzivač. Ulje u kojem se peklo pile  stavite u istu kesu i zamrznite. To  će vam biti kocka za supu.
    - ukoliko je ostalo više mesa, iseckajte ga na sitne komade i dodajte proprženom luku, šargarepi. Zalijte sa malo vode, začinite, dodajte malo senfa, malo vina ako imate (ako ne, poslužiće vam kašičica šećera i 2 kašičice sirćeta), lovor, peršun.... i napravite neki sos. Servirajte uz, recimo pire.
    - Ostao vam je pire? Ok, dodajte malo brašna, jedno jaje i malo margarina i napravite knedle od krompira. Poslužite, recimo, uz dinstani grašak.
    - Ostalo vam je graška? Razredite ga, dodajte onu kocku za supu koju ste napravili i napravite čorbast obrok.
      2.  Iskoristite taj kečap! Hleba imate sigurno. Napravite tople sendviče za 4 osobe od hleba, kečapa i jedne viršle. Isecite hleb na kriške i premažite svako parče kečapom. Viršlu narendajdte, jer ako je sečete ne možete da je rasporedite na odgovarajući broj kriški hleba. Pospite sa malo origana i zapecite u rerni.

      topli sendviči


        3. Ne pravite zimnicu, osim ako nemate baštu. Ove sezone su paradajz i paprika bili bezobrazno skupi. Ipak, postoji salata i bez ovoga. Sveža, zdrava i bez konzervansa. 

      - Cvekla košta 40-ak dinara.Narendajte svežu cveklu , dodajte malo belog luka, soli, ulja, šećera i sirćeta.
      - Kad počnete da piškite roze, preterali ste sa cveklom. Uradite isto to sa šargarepom.
      - Napravite salatu od kupusa, pod uslovom da kilo ne košta 98 dinara kao što videh pre neki dan u prodavnici
      - Krompir salata ne mora da se jede samo za posnu slavu.
        4. Spremajte jeftine kolače. Onih mračni devedesetih bio je popularan "embargo" kolač. Podjednako vam je jeftino da spremite i medeno srce. Kod moje drugarice Tanje, na istom ovom blogu, možete naći mnoštvo drugih jeftinih recepata. Recimo, u njene princes krofne idu samo 4 jaja. Provereno i  odgovorno tvrdim da možete da duplirate količinu brašna i vode za više krofni, a da količina jaja ostane ista. 

        I tako, budite kreativni. 

        Kako uštedeti novac?





        Pored onih standardnih saveta kako treba da štedite struju i vodu i blabla dodaću i sledeće.

        1. Uštedite tečnost za sudove. Ma koju količinu sudova prala, ja uvek potrošim istu količinu tečnosti za sudove. Dakle, perite sudove jednom dnevno! Na isti način možete da usštedite, pretpostavljam, i drugu hemiju. Recimo, kupajte se sa partnerom zajedno. Em ćete da uštedite vodu, em ćete da upalite romantiku.

        2. Peglajte po potrebi, a ne cele gomile veša koje se posle izgužvaju u ormaru.

        3.Ne družite se prijateljima koji imaju decu. Zaboga, deci treba kupiti čokoladu kada idete u posetu!

        4.Idite peške, gde god da idete, pa makar to bio i posao. Štedite novac i poboljšavate kondiciju.

        5.Plaćajte redovno struju, vodu i ostale komunalije. Pojma nemam kako. Pozajmite novac, podignite kredite... Sudski izvršioci ne štrajkuju,  za raliku od advokata koji su to radili do skoro i koji neće sada imati vremena da se bave vašim problemima.

        6. Prizovite novac i sprečite njegovo oticanje. To sad već podrazumeva tehnike slične nekim veštičarskim i bapskim i feng-shui tehnike.
          - Napišite ček izobilja.
          - Mašite crvenom novčanicom prema punom mesecu.  Tačnije podatke kada se sve to radi i kako, naći ćete na internetu.
          - Popravite slavine, tuševe i ne držite fontane na pogrešnim mestima. Voda koja otiče simboliše bogatstvo koje se odliva iz vaše kuće.

            Kako sačuvati zdravu pamet?


            U današnje vreme ovo je zapravo pravi izazov. 

            1.Družite se sa pozitivnim ljudima, ne kukajte i ne slušajte kukanja. Osmeh na lice i vizualizujte uspeh.

            2. Povremeno pročitajte dnevne novine. Naša Vlada ulaže sve napore da nas mediji ubede da je to što smo živi i zdravi najveće bogatstvo. Zato ćete pročitati mnoštvo potresnih životnih priča na svakom koraku. Od njih će vaša beda izgledati kao manje zlo.

            3. Izađite na izbore, ukoliko ih ikada više bude bilo! Kao neko ko je čuvao biračke kutije na prošlim izborima, mogu da tvrdim da je odziv birača oko 50%. Tih 50% su penzioneri koji su stekli pravo na penziju i proživeli svoj život. A šta je sa nama koji tek treba da živimo? Mrdnite dupe!Da li će vam zapravo uspeti da sačuvate svoje mentalno zdravlje, u to nisam sasvim sigurna. Ali ćete imati dojam da držite stvari u svojim rukama. Što je samo dojam, ali ne i prava slika stvari. Kao ono kad pravite tople sendviče od malo kečapa i jedne viršle i tripujete se kako ste zapravo napravili bruskete.

            Svaki komentar kao i dopuna teksta je dobrodošao. Imate li vi iskustva u preživljavanju?