KRIZA SREDNJIH GODINA I PROBLEMI SA UMIŠLJANJEM

Srednje godine su  ono kad još uvek imaš prostora da sklizneš unapred ka nekom iskustvu i starosti, i unazad da dozvoliš sebi mladalački ...

Srednje godine su  ono kad još uvek imaš prostora da sklizneš unapred ka nekom iskustvu i starosti, i unazad da dozvoliš sebi mladalački polet i detinjarije. Kažu da postoji i kriza srednjih godina. To je valjda ono kad pojma nemaš gde si, gde da sklizneš i šta te snašlo, nit' iskustva nit' poleta, pa počneš da se tražiš.

U zavisnosti od toga koliko godina imate, pomera vam se granica za poimanje srednjih godina.

 Dok sam bila klinka, žene sa 35 godina su mi bile žene u srednjim godinama. Sada, kada ja imam toliko, prosto se prenerazim kada deca na ulici prestanu da se igraju sa loptom (ona retka deca koja to još uvek rade) i kada uzviknu: "Sačekaj da prođe žena!" Stanem pa se okrećem oko sebe da vidim ko treba da prođe dok ne ukapiram da sam ja ta persona. Da, oni mene vide kao ženu, verovatno srednjih godina, kao i ja nekada. A ja tripujem da sam u cvetu mladosti i da srednje godine počinju u pedesetim.

Srednjim godinama se teorijski smatraju četvrta i peta decenija starosti. Tu si negde na pola karijere, na pola roditeljstva, na pola puta do penzije i starosti. 

Mislim, negde u normalnom svetu. U Srbiji ti se 'ladno može desiti da sa 50 nemaš ni jednu godinu radnog staža , da ne dočekaš penziju uopšte, da te u srednjim godinama pokosi neki rak, šlog ili srčani udar jer živimo kako živimo, pa ispade da su ti srednje bile još u školi. Al' da ne cepidlačim!

Prvi znakovi krize srednjih godina 


Uzeću u obzir sopstvena iskustva sa krizom srednjih godina, računajući valjda da smo suprug i ja jedan potpuno prosečan i običan par . Jedan od ključnih dokaza da kriza srednjih počinje i pre četrdeste jeste ponašanje mog muža. Sa jedne strane čovek je totalno podetinjio:

- Sluša muziku svoje mladosti, pali se na neke pesme od "Bad copy", a sinoć je u deset uveče napucao "Bjesove".





- Kupuje majice sa natpisima "Sex instructor" i "Porn double". 

- Balavi na sve žensko što peva i pojavi se na tv-u razgaćeno,od Beyonce do zvezda Granda - ne bira! (Ne, nije zbog muzike, jer recimo ne može da svari Pinkove zvezdice)

- Kupio je i skuter pod izgovorom da mu treba prevozno sredstvo za posao. 

 Sa druge strane u stanju je da zaspi kao pravi penzioner, čim stavi svoje telo u ležeći položaj, nebitno je li dan, noć i koliko je vremena proveo spavajući. Redovno razmišlja o poljoprivrednim radovima u selu i prati skoro sve emisije "Dobre zemlje" na B92.

Jednom rečju, kad dođe s posla , ne daje signale budnosti i života posle 5 minuta i ne priča, znam da je zaspao ili su mu usta zauzeta balavljenjem na Beyonce.

Da više ni ja  nisam u cvetu mladosti jasno mi je čim se pogledam u ogledalo. Pali kapci, salo na stomaku, otečene noge kao balvani, podbradak... Dokle god ogledala nema u blizini, ja cvetam! Ma bolja sam od Beyonce. A tu su i pokušaji da konačno sebi dokažem šta sve mogu.

- Tako sam počela da pišem - malo za sebe (i malo za druge) i otkrila da bi mi to bila idealna karijera u životu.  Ceo ineternet je u pisanoj ili foto-video formi. Pošto mi ogledalo kaže da baš i nisam za slikanje, onda sam rešila da pišem.Jebote, konačno znam šta želim!

- Tako sam krenula na zumbu sa namerom da se rešim viška sala i balvanastih nogu (da li da vam priznam da sam sebi postavila izazov da izađem i na jedno takmičenje. Nije to fizički izazov, već izazov samopouzdanja.Sad ne znam da'l mi treba veća hrabrost da se izložim tom blamu ili da priznam da bih najradije odustala. Baš sam se pogubila u traženju sebe...)

- Tako sam rešila da uposlim staru "Gritzner" mašinu za šivenje moje pokojne prabake i da šijem torbe od starih farmerica.


     

    Napomena: Foto model je lep ( ja rodila, naravno) , ali ne dajte da vam skrene pažnju sa torbi! I ne ustručavajte se da me pohvalite. Kritike nerado primam, ali i iz njih se svašta nauči!

    - Tako sam ove godine posadila baštu, riljala i kopala. Sve što vidim, posadila bih. Iskopavala sam šumske jagode u šumi da bi ih imala u dvorištu, a posadila sam čak i metlu (onu biljku od koje se ista pravi). Moram priznati da poneakad pratim "Dobru zemlju" sa svojim mužem i razmatram podizanje plastenika za gajenje cveća ili zelene salate. Valjda onaj Bogoljub Karić nije lud, ma šta mi mislili. Ima para ko blata, vredi poslušati njegove savete. (Ne neću da vam slikam ni salatu ni  paradajz ni njegove pritke!)

    Ma koja bre Beyonce. Jes' da je ona zgodna i da u svakom spotu izgleda drugačije, što je verovatno san svakog muškarca. Ali ja sam bre jedna i jedinstvena! Nisam umišljena! Imam duplo manje dupe od nje, mogu da spremim doručak, večeru i ručak sa 200 dinara, šijem, pišem, pazim decu, čistim kuću, idem na zumbu, sadim baštu, riljam kopam...sve  bez pomoći profesionalnih menadžera, šminkera , fotošopa i traktora.

    Razlika između krize srednjih godina kod muškaraca i kod žena


    Razlika je očigledna. Jedan dan sam je uvidela dok smo suprug i ja zajedno pili kafu na terasi. Ja krojeći torbu, on slušajući ne telefonu neku muziku sa tekstom o "pičkama" da izvinete.

    Jebote, pa on nazaduje i umišlja da ima opet  20 godina, da je neki frajer i bajker (na skuteru)! 
    Ja sam bar kreativna i ambiciozna! Napredujem! Umišljam da vodim zdrav i aktivan život, gajim organsku baštu . A pored toga što sam postala bloger, rešila sam da postanem i modni kreator! I nikako ne shvatam kako moj muž može ceo dan da provede na internetu, gledajući smešne ili bizarne klipove i slušajući muziku od pre potopa, a da mu ni jednog trena ne padne na  pamet da nešto korisno nauči!



    Juče smo ćera i ja jele neku ljutu papričicu. Kaže ona da joj je tata rekao da je ona zapravo previše slatka, a ne ljuta. Probasmo papričicu sa tom idejom da je slatka u glavi i nećete verovati, papričica nije bila ljuta.
    "Pa jeste kad sama paprika nije ljuta" kaže ona.
    "Ma jes' nije! Ljuta ko đavo! Probaj opet!" Nećete verovati , ovaj put izgoresmo!

    Tako deluje i kriza srednjih godina. Može biti destruktivna i konstruktivna, da te unazadi ili unapredi. Zavisi da li je tražiš u sebi ili drugima i od ugla gledanja na stvari.
    Razlika između krize srednjih godine kod muškaraca i kod žena, kod drugih i kod sebe je, dakle, u načinu umišljanja!


    6 POKAZATELJA DA STE ZAVISNI OD INTERNETA

    "Ja sam zavisnik od interneta." Ovom konstatacijom bih verovatno započela lečenje na nekoj grupnoj terapiji koja leči ljude od ...

    "Ja sam zavisnik od interneta."

    Ovom konstatacijom bih verovatno započela lečenje na nekoj grupnoj terapiji koja leči ljude od ove savremene bolesti. Ma koliko zavisnost od interneta zvučala glupo, dijagnoza postoji i posledice mogu biti ravne bilo kojoj drugoj zavisnosti. Idu od gojaznosti, sračnih problema do osamljivanja, depresije  i zapostavljanja higijenskih navika pa i obroka. Ja još nisam u toj fazi. Još uvek više volim da vidim kad se neko nasmeje ili rastuži nego kad mi nacrta smajli. Još uvek sam gurman i tuširam se.

    Lepo vreme podrazumeva otvaranje bašti kafića koje su uvek pune ( i to u neko nedoba, kad bi normalni ljudi trebalo da su u školi ili na poslu. Posle kukamo kako narod nema para. Ima bre! I preliva, kad mogu sebi da priušte da ne rade i sede po letnjim baštama). Tu najčešće možate da vidite najnoviji vid komunikacije koji je nastao ka posledica internet zavisnosti - sediš sa nekim, govoriš gledajući u ekran svog telefona  prevlačeći prstom po ekranu. Jebi  ga, ja sam navikla da ljudi samnom komuniciraju gledajući me u oči. Ludim što moj sin neće da me pogleda u usta kada pričam, pa dan danas njegov govor zvuči kao gomila izmumlanih slogova. A posebno ludim kada neko ima tikove dok priča samnom, pa tapka, lupka, vrti kosu oko prsta ili povlači prstom po ekranu. Internet zavisnost je teška dijagnoza!

    Kako prepoznati upozoravajuće simptome internet zavisnosti?


    Internet svakako ima svojih prednosti. Ja prva volim da odguglam svaku sitnicu koju ne znam.On može da vas spoji sa ljudima i može da bude izvor zarade ili zabave. Kako izaberete. Ali kako da znate da ste zavisni od interneta? Paa, na to vam mogu ukazati sledeći znakovi:

    1. Imate naloge na svim društvenim mrežama i aktivno ih koristite.
    To znači da imate profil na Facebooku, Google+, Pinterestu, Instagramu, Twiteru ... i ostalim mrežama (jedan od dokaza da ja nisam zavisnik je taj što ne umem da ih sve pobrojim). Da biste bili aktivni na svim ovim mestima, potrebno je da lansirate na svakom makar jedan status dnevno u vidu slike ili razmišljanja i da proverite šta su po tom pitanju uradili drugi. Sve i da ste razvili super moći skeniranja teksta i slika i pritiskate "Like" dovoljno brzo da možete da pobedite na olimpijadi u kliktanju, za sve ovo treba vam minimum sat vremena dnevno.

    2.Nabavili ste šipku za slikanje selfija. Vrlo je glupo slikati stalno sebe u ogledalu. Ozbiljno se zabrinem za zdravlje osobe koja je slikala svoj odraz u ogledalu svog kupatila. Razmišljam jel to bilo posle velike ili male nužde ili tušranja. Takve slike, sa sve kupatilskim pločicama i peškirima u pozadini, valjda imaju svrhu da šire poruku: "Zadovoljan posle sranja!" ili " Konačno sam se okupala". Pošto je ovo dovoljno glupo, izmišljeno je samoslikanje iliti selfi. To je ono kad maksimalno ispružiš ruku, ispućiš usta, izvrneš telefon naopako (ako nemaš prednju kameru) i moliš Boga da si uopšte potrefio da slikaš svoju glavu. Kada preterate sa ovakvim egzibicijama, može vam se desiti da vam jedna ruka postane duža od druge i da imate gadne bolove i iščašenja u ramenom delu. To je razlog da kupite šipku na koju ćete da nataknete svoj telefon i da se samoslikate (da lepo sam rekla "samoslikanje"- negujmo naš jezik!). I to je jedan od pokazatelja da počinjete da razvijate internet zavisnost. Ne samo zato što ste se iščašili od slikanja i pućenja, već zato što ste postali toliko nekomunikativni da vam je teško da zamolte nekoga da vas slika normalno. Ovakva aktivnost takođe može da vam oduzme sat vremena dnevno. Posebno ako krenete sa srcima da odgovarate na sve smajlije koje dobijete u komentarima.

    3.Otvorili ste svoj blog. Ovo se uglavnom dešava kada počnete da tripujete da imate nešto pametno da kažete pa vam statusi na društvenim mrežama ne daju dovoljno prostora za to. Ili kada pomislite da je deliti isti virtuelni prostor sa drugim ljudima isto kao i deljenje javnog WC-a i da vaše cenjene slike zaslužuju posebno mesto ( koje ćete posle ipak okačiti u javni WC, da ih drugi vide. Ako ih niko ne vidi, nemaju svrhu) . I jedno i drugo podrazumeva da uložite vreme u kreiranje posta, deljenje sadržaja na društvenim mrežama, praćenje aktivnosti oko posta komentare i slično. Da bi neko ostavio komentar na vašem blogu i da biste sebe nazvali blogerom, potrebno je imati naviku čitanja tuđih blogova i ostavljanja komentara. U zavisnoti od količine blogova koje pratite i dužine teksta na njima ovo vam može odneti i od 3 sata -16 sati dnevno.

    Savet: Uštedite vreme prateći blogove koji imaju samo slike!

    4.Zarađujete od interneta.
     To je faza kada počnete da širite kao zaraza one reklame tipa "Zaradite besplatno od kuće! Sve što vam treba je internet! ". To podrazumeva da ste se navukli na neku istu takvu priču i završili sa idejom da možete da se obogatite klikčući na reklame. Rezultati su uglavnom sledeći:
    - Klikćete mesecima na neke slike za dobre pare (2-10e dnevno) i nikad ne budete isplaćeni kao što je recimo slučaj sa sajtom "Whitepins". Da priznajem, ja sam nasela na tu foru. Pored toga što sam poslala svoje lične podatke, skeniranu liču kartu i zdravstvenu knjižicu (karton nisu tražili, istorija mojih bolesti ih nije zanimala, a i internet zavisnost mi još nije dijagnostifikovana) , navukla sam na tu glupost još troje ljudi. I dobila - ništa!  

     - Zarađujete pravi novac klikčući na reklame. Registrovali ste se na neki PTC (pay to click) sajt i otvorili Paypal nalog (jer jebote, u Srbiji konačno i to može). To su vam sajtovi tipa "Neobux" ili "Clicksense". E sad,  jedna reklama od 5 sekundi vredi 0,001 dolar i jedna reklama od 30 sekundi vredi 0,005 dolara ( a te su vam retki dragulji). Ako ste misili da možete da samo pootvarate tabove i ne gledate sadržaj na ekranu, zajebali ste se! Ne samo da morate da ostanete na toj stranici, već morate da potvrdite da znate da razlikujete psa od mačke i naopako okrenutu sliku od uspravne  i potvrdite to na vrhu ekrana. A gledaćete  reklamu za neki slični PTC sajt koji obećava "sigurnu zaradu od kuće". Jedan ovakav sajt nudi vam ograničen broj reklama za jedan dan. To znači da morate biti registrovani na nekoliko njih ako želite da zaradite. I da , za 1 dolar treba da kliknete na 1000 reklama. Kada to pomnožite sa 5 sekundi, za jedan dolar kliktaćete najmanje 3 i po sata!  Da to ne biste radili treba da poičnete da delite savete o kliktanju drugima i pokušavate da zarađujete od referala. U prevodu-smarate! Ili da budete zavisnik od interneta.
    slika odavde:http://c.fastcompany.net/multisite_files/fastcompany/imagecache/1280/poster/2013/05/3009043-poster-1280-now-176-are-you-internet-addicted.jpg

    5. Ne razlikujete svrhu email-a i chat-a.Otvarate svoj email nalog  u intervalima koji vam omogućuvaju da četujete u realnom vremenu sa pošiljaocem maila.
    6. Dobili ste proširene vene na nogama. Dugotrajno sedenje ispred računara usporava cirkulaciju u donjem delu tela pa su vam, kao rezultat toga, noge naduvene i bolne i imate proširene vene gratis.

    Savet: Sedite na onoj lopti za vežbanje, možda dobijete i upalu mišića.

    Za sve gore navedeno potrebni su vam sati sedenja ispred ekrana.

    Kada kafa počne sve češće da vam kipi, ručak sve češće ima ukus pečenjaka (čitaj, zagori), a supa iz kesice koju kuvate se vrati u dehidrirano stanje, vreme je da se zabrinete.
    - Pomerite dupe od stolice, prošetajte.
    - Ograničite svoje vreme ispred računara tako što ćete ga isključiti u neko doba dana (uštedite i struju). 
    - Obratite se lekaru kada primetite da vaše promene raspoloženja nemaju veze za ekonomskom situacijom u vašem domu i kada oslepite do te mere da umesto "like" kliknete "share" pa podelite i ono što hoćete i ono što nećete.
    Internet može biti koristan, ali ga uglavnom koristimo za pumpanje ega. Svi ti lajkovi, kometari, budimo iskreni, nisu da bismo širili krugove prijateljstva i svoja znanja. Sve to za svrhu ima da sami sebi budemo bolji nego što jesmo. A onda i drugima.

    Ja imam proširene vene i koristim mail kao chat. Pametujem na blogu i pokušavam da zaradim, ali bez kliktanja na reklame.Još nisam došla do te faze da ne mogu bez interneta. Radije bih , recimo, provela 15 dana bez interneta na moru nego gledajući slike istog na ekranu. Ali nisam na moru, i teško da ću biti ove godine osim ako na internetu ne nađem način kako da mi sa neba padne jedno 10000e da rešim neke preče stvari ili ne nađem nekog sponzora!

    Priznajem, ja sam na dobrom putu da postanem zavisnik. No nije svaka zavisnost loša! U istoj meri zavisna sam i od wc šolje, mašine za veš, sijalice... Možda bih mogla i bez njih, ali zašto bih?



    KAKVA JE VEZA IZMEĐU PROLEĆNOG UMORA I PROLEĆNOG ČIŠĆENJA

    Kako dođe proleće tako su mediji puni naslova o prolećnom čišćenju i prolećnom umoru . Čak i Sunđer Bob ima epizodu u kojoj uključi onog sv...

    Kako dođe proleće tako su mediji puni naslova o prolećnom čišćenju i prolećnom umoru. Čak i Sunđer Bob ima epizodu u kojoj uključi onog svog puža da radi kao paročistač i oglanca celu kuću jer je, jebote, stiglo proleće. Sećam se da su i reklame sredstava za čišćenje imale tu priču.

    Ajd' iskreno žene, jel' se vi stvarno, kad dođe proleće, mahnito hvatate za krpu i metlu i fanatično čistite kuću, ili je održavate i tokom zime?

    Ukoliko napade urednosti dobijate na proleće, nije ni čudo što vas onda dokači i ovaj drugi prolećni problem - prolećni umor!
    prolećno čišćenje

    Lepši način da zaradite prolećni umor


    Za razliku od onih žena koje proleće koriste za druženje sa krpom, ja lepo vreme koristim za šetnju. Život na periferiji grada može imati svojih prednosti, a o manama da ne pričam.Gledajmo svet sa vedrije strane. Moj sin i ja standardno idemo na "obližnje" ljuljaške kada je lepo vreme. Ove godine smo ustanovili da su polomljene. Nisu u pitanju samo ove sprave za decu na periferiji grada. Iz momenta mogu da vam nabrojim barem 5 osakaćenih dečijih igrališta u Kragujevcu (napomena gradonačelniku: Jeb'o te Diznilend u Kragujevcu! Aj' majke ti ili tate, iskamči im neki dinar za dečija igrališta u koja se ne plaća ulaz!)

    Pošto ljuljaške nisu  imale dasku na koju treba da se sedne, pošto je dotično igralište  prošle godine zaraslo u travuljinu do kolena (mojih - detetu dakle do ramena) i pošto sam imala prilike da detetu pokažem kako izgleda živa zmija, jasno vam je koliko dece i roditelja možete da nađete na tom mestu. Zato smo jedno popodne rešili da odemo u avanturu.

    Kada živiš ne periferiji, ne treba ti više od 15 minuta da se nađeš u šumi. Prva dva dana zaprepastila sam se koliko ne poznajem kraj u kojem živim. Treći dan, pošto smo videli da moj sin muški izdržava duge šetnje, odvažili smo se da odemo u Eko park Ilina voda. Što je, sa četvorogodišnjim detetom u društvu, 45 minuta šetnje u jednom pravcu.

    Najkraći put od moje kuće do ovog parka vodi kroz šumu Košutnjak. Pošto komunalna pravila više ne dozvoljavaju držanje koza, ovaca i krava na periferiji grada, šumske staze koju su ranije bile uredno obrštene sada su zarasle. Jedva ubodosmo neku stazu, a sama šuma liči na deponiju među čijim smećem dominiraju stari dušeci i kondomi.

    Boreći se tako sa granama, stigli smo do  mesta na kojem sam se na trenutak osetila kao da sam u Černobilu - do  zapuštenog motela "Košutnjak". Kažu da je nekada ovaj motel bio prava oaza. Ja se sećam de je još devedestih iz njega tutnjala neka muzika. Nekada davno izgledao je ovako:


    Danas motel "Košutnjak" u Kragujevcu izgleda ovako:
    motel "Košutnjak"
    bungalovi pored motela
    unutrašnjost motela "Košutnjak"
    veliki bazen
    mali bazen (naopako gledano)

    A ovako izgleda Černobil. Isto, drveće, šuma i pustoš!



    Već sam danima pod utiskom ove ruševine . Jer,  po broju kondoma u okolnoj šumi, verujem da bi njegova obnova  imala svoju svrhu.
    Nažalost, ovo nije jedini ugostiteljski objekat u Srbiji koji je prepušten propadanju. Istu sudbinu ima recimo i hotel "Smederevo" i još ko zna koliko hotela u Srbiji.
    hotel "Smederevo". Izvor "Politika"

    Elem, odmah iza Černobila, pardon Košutnjaka, nalazi se Eko park Ilina voda. Ovaj kragujevački park nastao je zalagenjem i upornošću grupe građana koji su prikupili sredstva od mesne zajednice i donatora i napravili mesto kojim Kragujevac danas  može da se ponosi. Pored toga što se može pohvaliti celim ljuljaškama i klackalicama, ima i vrteške,  sprave za vežbanje ozbiljnih ljudi.


     A tu je i ZOO vrt. U njemu verovatno nećete naći zmiju, jer je park uvek besprekorno uređen i pokošen. Ali deca mogu da vide kako izgleda ovca, koza (jer na periferiji grada usled poštovanja komunalnih pravila ne mogu, a još manje to mogu oni što žive u centru grada), kornjača, paun, zec. Ulaz je simboličan, ubacite neki dinar u kutiju za hranu ovim životinjama.





     Ovaj park je pravi pokazatelj kako malo inicijative građana može da učini mnogo. Spomen park Šumarice na drugom kraju grada koji je mnogo veći, poznatiji i priznatiji, celo prošlo leto bio je u ogromnoj travi. Izuzev dela oko glavnog spomenika, do kojeg je jedino moglo da se dođe asfaltom. Pešačke stazice su se izgubile. Pretpostavljam da je razlog za to bilo nedovoljno novca za košenje trave i radnike "Zelenila".(napomena gradonačelniku: Kragujevac već ima turistički potencijal, koji bi donosio prihod samom gradu, a ne stranim investitorima i graditeljima, samo treba da otvoriš oči i pokosiš!)

    Nakon što smo isprobali svaku spravu u Eko parku i zavirili u kavez svake životinje, vratili smo se kući istim putem. Po izlasku iz šume ja sam bila mrtva umorna. Moj sin je i dalje neumorno jurio po ulici.

    Koristan način da zaradite prolećni umor


    Pored par iscrpljujućih šetnji, ove godine prvi put sam se latila  posla u bašti. Tako sam naučila da koristim ašov i motiku i, majke mi, već dva dana me svaki mišić na telu boli. Još jedan način da zaradite prolećni umor i aktivirate mišiće.

    Prolećni  umor, kažu, nastaje kada se organizam koji je faktički bio uspavan i živeo na hrani iz zamrzivača i zimnici (ako toga u Srbiji, jelte, još ima - mislim na pune zamrzivače i špajzove) iznenada susretne sa nabujalom energijom proleća. Jer kao što utiče na celu prirodu, proleće utiče i na ljude. I mi smo, mada to zaboravljamo, deo prirode. Da ga se rešite, preporučiće vam povećan unos sveže hrane i vitamina C i kretanje u cilju detoksifikacije organizma. Iliti čišćenja!

    Šta je zapravo prolećno čišćenje?


    Prolećno čišćenje je, dragi moji, vezano za prilagođavanje organizma vremenskim uslovima i prirodi. Zapamtite!  Nema veze sa krpom, metlom i sredstvima za čišćenje. To je samo marketinški trik i igra rečima.
    Zaista, jel moguće da ste naseli na tu priču?

    A ako vam se baš čisti, dohvatite motiku umesto krpe, očistite baštu ako je imate i posadite nešto. Da imate zimi materijala za špajz i za zamrzivač!



    DONACIJA - NAČIN UPISA DETETA U OBDANIŠTE U KRAGUJEVCU

    Dečija obdaništa u Kragujevcu služe da bi se u njima čuvala deca zaposlenih roditelja. Ni slučajno nemojte pomisliti da možete ili da treb...

    Dečija obdaništa u Kragujevcu služe da bi se u njima čuvala deca zaposlenih roditelja. Ni slučajno nemojte pomisliti da možete ili da treba da upišete dete u obdanište zbog sticanja nekih socijalnih veština i edukacije namenjene deci predškolskog uzrasta. Zaboga, pa niste u Švedskoj  ili Norveškoj! Za to vam je u Srbiji dovoljno da dete ide jednu godinu u predškolsko. Taman posla da nam deca posle budu pametna. Sutra kad porastu tražiće da žive normalno, a to je već zaista previše!

    Ovo je treća godina kako pokušavam da upišem sina u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca. O tome kako to treba uraditi pisala sam ovde, ali ništa gore nego kad ne slušaš sam sebe. Od vremena kada sam pisala gore pomenuti tekst do danas, neki uslovi su se promenili:

     - Cena obdaništa više nije 11000 dinara već onih zakonskih 20% od realne cene ( što mu dođe da je realna cena za čuvanje jednog deteta oko 18000 mesečno. Što bi bilo realno samo kada bi vaspitačica dolazila kod mene i čuvala, gledala i hranila samo moje dete umesto još njih 30 pride).
     - Čula sam i da se na jelovniku ponovo pojavilo meso.


    Ono što je ostalo isto jeste kriterijum upisa u obdanište koji važi i ove godine.

    Možete maštati o upisu deteta u neko od obdaništa Ustanove za decu "Nada Naumović" u Kragujevcu samo ako se oba roditelja deteta vode kao zaposlena. Ako radite na crno, nemate nikakve šanse. 

    Sama zapolsenost nije dovoljna. Najčešće je jedino potrebno da imate dobru vezu. A ako nemate vezu - nema veze (logično, zar ne!) Ustanova za decu "Nada Naumović" prima i donacije!

    donacija za upis u obdanište


    Kako dati donaciju radi upisa deteta u obdanište?


     Sigurno sam na moje pitanje " Kako si bre uspeo/la da ubaciš dete u obdanište?" barem 20 puta čula odgovor: " E pa dao/la sam donaciju".

    Da se razumemo - nije u pitanju nikakva humanitarna akcija. U pitanju je maskiranje onoga što mi obično nazivamo "mito". Na ovaj način doniraju se usisivači, šporeti, zavese...Kažu, samo odeš tamo i kažeš da želiš da daš donaciju i odmah nađu slobodno mesto za dete u obdaništu. Ali ja neću! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! A pošto sam takva (nehumana moglo bi se reći), primenila sam drugu taktiku. Iz koje sam samo naučila sledeće:

    Zašto ne treba da pišete molbe za prijem (po bilo kom osnovu)?


    Pre izvesnog vremena počela sam da vodim dete u privatno obdanište. To je još skuplja varijanta, ali mi smo se ograničili na jednom nedeljno, čisto da moj sin bude u kontaktu sa vršnjacima. Njegove govorne veštine malo zaostaju, ali vršnjačko druženje učinilo je čudo.  Moj sin je odjednom postao zainteresovan za pričanje.

    Ohrabren tim rezultatom moj suprug ode u Ustanovu za decu " Nada Naumović" da vidi da li je moguće da upišemo dete u obdanište zarad njegovog bržeg i boljeg napretka. Rekoše mu da napišemo molbu, da donesemo preporuku logopeda da bi vršnjačko druženje bilo neophodno i da očekujemo odgovor najkasnije za 15 dana u pismenoj formi na kućnu adresu. Posle toga se formira komisija koja utvrđuje da li je to baš tako ili se mi foliramo.

    Pored preporuke logopeda imali smo i preporuku somatopeda. Sve je uredno priloženo pre 2 meseca. To je, majke mi, mnogo više nego 15 dana!  Nekoliko puta sam svraćala da vidim šta je sa predmetom. Odgovori su bili iz ovog spektra:
    - " Dobićete odgovor"
    -  "Direktorka nije tu trenutno"
    - "Od ponedeljka "  (a nisam, majke mi, pitala kada će na dijetu)
    A naravno, bilo je i prebacivanja nadležnosti. Lopta je išla od službe za prijem dece do psihologa, a ona je dobacila do direktorke. A meni , da izvinete dopizdelo to dobacivanje (ja sam, bre, operisana od sporta i igranja između dve vatre) pa pozvah direktorku. Da li sam razgovarala sa njom ili sa njenom skretaricom, pojma nemam.Objasnim da sam predala molbu i dokumenta, da povileneh čekajući odgovor (a poštar donosi samo račune, šećer mi skoči kad ga vidim), da sam dobila usmeni telefonski odgovor od psihologa da se trenutno ne vrši prijem dece jer nema mesta i da treba da se obratim njoj.

    Možda je trebalo da se obratim sa "Ja želim da dam donaciju" i snimam razgovor pa trubim o tome gde stignem i ucenjujem. Ali ja nisam! Imam neke glupe principe i neću da ih gazim! Ja sam glupača samo rekla da smatram da tamo gde se nađe mesto viška za neku decu koja imaju vezu , može da se nađe i jedno mesto za dete kojem je to stvarno potrebno. Istog popodneva dobila sam poziv i odgovor da će sledeće nedelje biti sazvana komisija.

    Da li treba da napomenem da je od tada prošlo mesec dana?

    Komisija nije sazvana,  niko nije kontaktirao, a još manje poslao pismeni odgovor na moju molbu.

    Čudno mere vreme u toj ustanovi.Pitam se ponekad kako onda sastavljaju obračune!

    U Ustanovi za decu "Nada Naumović" iz Kragujevca  ja sam primetila 5 kancelarijskih prostorija. Pretpostavljam da je svaka opremljena sa računarom, a gotovo sam sigurna da imaju i štampač. Ono što im nedostaje jeste osnovna kultura i stručni kadar koji zna da upotrebljava "Word", sroči dve- tri smislene rečenice , odštampa papir i pošalje ga na moju adresu.

    Ma ne treba ni dve- tri rečenice. Da su napisali "Jebi se  nadobudna gospođo Vesić" bilo bi mi lakše. Dali bi mi do znanja da su razmatrali moj predmet. Ako sam ja mogla da se potrudim da sročim molbu, vodim dete na tretmane i donesem pismene preporuke napisane na uputima za specijalistički pregled, valjda je pristojno da dobijem pismeni odgovor. Pogotovo ako je obećan!

    Da rezimiramo...

     Dragi roditelji, vi koji se interesujete za upis deteta u obdanište u Kragujevcu . Uslovi za upis deteta i ove godine su nepromenjeni. Potrebno vam je:
    - Dobra veza
    - Glava bez glupih principa koji će vas ograničavati i moralno sputavati da ponudite mito donaciju.
    - Nešto malo papirologije
    Ja planiram ovih dana da odem još jednom da vidim šta je sa mojom molbom i mojim odgovorom. I planiram da im ponesem poklone, bez obavezivanja da uzvrate slobodnim mestom u obdaništu. Zaboga, to je poklon, a ne donacija!

    Mislim da bi idealno bilo da im poklonim kalendar!

    kalendar