SINESTEZIJA - DA LI JE IMATE, IAKO MOŽDA NISTE SVESNI TOGA?

Da li znate da jedan od 2000 ljudi ima sinesteziju? Možda je čak i češća, ali je ljudi smatraju nečim normalnim i urođenim, ne pridaju joj ...

Da li znate da jedan od 2000 ljudi ima sinesteziju? Možda je čak i češća, ali je ljudi smatraju nečim normalnim i urođenim, ne pridaju joj značaj i ne govore o njoj. Vrlo je verovatno da ste među njima!



Šta je ta sinestezija?


U književnosti, sinestezija je  stilska figura koja izražava mešanje osećanja.

Otuda je ljubav često crvena, tuga može biti recimo siva i tome slično. Možda ste do sada takve stvari pripisivali nečijoj bujnoj mašti i književnom daru. Međutim, sinestezija nije samo književna pojava već se zaista dešava u pojedinim glavama. Poenta je ista - mešaju se osećanja!

Sa sinesteziju sam se slučajno zainteresovala pre dosta godina  kada sam naišla na jedan dokumentarac na drugom kanalu RTS-a koji se bavio ovom temom (jedan od onih trenutaka kada pomisliš da je ovoj televiziji sasvim prikladno plaćati TV pretplatu, jer ponekad možeš naići na nešto pametno ili na neku dobru autorsku emisiju) Tu sam saznala da postoje ljudi koji mogu da namirišu boje, da čuju slike i rešavaju matematiku zahvaljujući tome što su im brojevi poređani u prostoru.

Nekim ljudima, recimo umetnicima, ovo osećanje može biti od koristi da naprave remek dela. I hej, svet je svakako manje dosadan! Nekim drugima sinestezija je problem u životu. Zamislite da svaki put kada vidite plavu boju vi u glavi čujete nesnosan vrisak?

Da li je sinestezija poremećaj? 

Po meni ( a ja nisam psiholog) može biti, i ne mora da znači.

 Onda kada vas remeti u obavljanju svakodnevnih stvari, svakako jeste. U ostalim slučajevima može biti i prednost.

Tipovi sinestezije


Postoje razni tipovi ove pojave, podeljeni prema tome koja osećanja se mešaju. Kažu da postoji preko 80 tipova sinestezije, a evo samo nekih koje su najčešće:

Mešanje slova i boja - svako slovo, kod ovog tipa sinesteta, ima određenu boju. To može delovati zabavno i šareno, ali je verovatno pravi haos kada čitaš nešto.

Mešanje slova i ukusa - gurmanska sinestezija u kojoj samo možete da molite Boga da ćete videti slova koja izazivaju ukuse koje volite.

Brojčano prostorna sinestezija - onda kada brojevi ima svoje određeno mesto u prostoru koji nas okružuje

Mešanje zvuka i boja - kao što ste možda videli na jednom linku gore, postoje ljudi koji na sonovu muzike mogu da vam naslikaju sliku i obrnuto.


Personifikacija objekata - onda kada slovima, brojevima, rečima možete da dodelite ličnosti. Recimo broj jedan može biti neki veseljak, dok je broj 2 namćor, a broj 3 hipik. Šta god...

Mešanje dodira i ukusa - onda kada dodirnete svoju ili nečiju kosu, pa osetite ukus cimeta, na primer.

Moguće su razne kombinacije i tipovi i svaki čovek ih doživljava na svoj jedinstven način. 

Moje iskustvo sa sinestezijom


 Ne, ja ne mogu da nanjušim kako ljudi oko mene misle ili govore, ali imam neke pojmove poređane  u prostroru oko mene:

- Dani u nedelji su poređani oko mene u krug. Neki imaju boje. Četvrtak je bordo, a nedelja je žuta. Ostali su bezbojni.
- Meseci u godini su poređani oko mene, ali ne u krug već u neki nepravilniji oblik, teško ga je opisati. Kada sam u aprilu ili nekom drugom mesecu, uvek sam u nekom delu tog kruga. U prostoru.
- Brojevi imaju svoje mesto u prostoru oko mene. To je jedna kriva linija koja počinje levo od mene i ide na desno u vis. Liči na prugu. U tami je. Potpuno beskorisna za matematičke probleme.Samo vizija! Na sličan način poređane su i godine.

Imam sklonost da vizualizujem stvari i to mi je pomagalo da lakše učim i pamtim. Takođe mi neke radnje koje radim izazivaju u glavi slike određenih ljudi i mesta. Recimo kada pišem pod obavezom (dakle ne na temu koja lako ide iz glave) stalno me spopada slika jednog dela grada gde sam bila možda 5 puta u životu (i nije ništa posebno lepo ni zanimljivo). Jedna specifična radnja na računaru koju često radim, (postavljanje nekih banera) ima ukus jogurta.

Ljudi mi nekad izgledaju kao da se zovu Dejan, Milica, Ivana, Zoran ... ili već bilo kako i baš se iznenadim kada saznam da se ne zovu tako. Nekad mi imena ne idu uz ljude koji ih nose. Mada, ovo je već dosta često i ne mislim da spada u ovo...Normalno je, jel da? Ovo vam se sigurno dešava!

Ko može da ima sinesteziju?


Gledajući dotični dokumentarac ukapirala sam da ovo  moje prostorno ređanje baš i  nije nešto što se svima dešava. Mislila sam da je to normalno. Kada sam pitala muža ima li on tako nešto, reako je nešto iz spektra "Bože svašta" opaski, a nedavno sam pitala ćerku istu stvar. Rekla mi je da previše sedim ispred kompjutera i da nisam normalna. Pitala sam i sina koje je boje jedna pesma koju je pevao, jer on stalno nešto zviždi i peva i u njegovom mozgu je garant prava žurka. Najnormalnije mi je odgovorio da je crvena!

Smatra se da je sinetstezija pojava koja se najčešće javlja kod:

- žena
- levorukih osoba
- umetnika
- i da može biti nasledna.

Ali nije to pravilo.
Od svega ovoga ja sam samo žena! Čekam dan kad će moj blog biti proglašen umetničkim delom i kada ću postati počasni članu SANU! Leva ruka, rekoh već negde, ima samo estetsku funkciju radi simetrije na telu, potpuno do delimično je beskorisna!

Šta je uzrok sinestezije? 


To se još ne zna. Smatra se da češća među autističnim osobama, da može biti posledica zloupotrebe droga, povreda glave i ostalo.  Ne drogiram se, spadam u ovu "ostalo" grupu. Šta god bilo uzrok- imate u glavi pobrkane lončiće! 

Sinestezija nije nešto što vi voljno možete da pokrenete. Možda ćete teško naći sinestete sa istim doživljajima stvarnosti, jer ono što je nekome žuto, nekome je bezbojno ali ima ukus krompira. Ali da bi ste se smatrali sinestetom vaša pobrkana čula moraju da ispunjavaju određene parametre:

Nisu voljna, ne izazivate ih da se pojave, već su jednostavno tu.
- Trajna su i ne menjaju se. Moji brojevi, dani u nedelji i ostali vremenski parametri su uvek tačno prostorno određeni na isti način.

Elem, ranije je postojao dobar online test za sinesteziju. Sada ga ne mogu naći, ali će vas i ovih par pitanja usmeriti u dobrom pravcu. 


Čemu sad sve ovo? 

Da nema ovog interneta, pomislila bih, kao i članovi  moje najuže porodice, da sam neki psihić. A ispade da ovo nije tako redak fenomen.

Pa htedoh da vas pitam: 

Imate li vi pobrkane lončiće i kakvi su?

Navijam da kažete "Da" i podelite ta iskustva u kometaru

--------

Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možete se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upišite ovde:

 
 

KAKO FEJSBUK REKLAME MOGU POSTATI POSAO PREKO INTERNETA

Posao preko interneta traži sve više ljudi. Ali kako? Može li biti kakve koristi od interneta ako provodimo vreme Facebook-u ? Pa, može! ...

Posao preko interneta traži sve više ljudi. Ali kako? Može li biti kakve koristi od interneta ako provodimo vreme Facebook-u? Pa, može!

 Ja volim da upotrebim onu "Gde ima volje ima i načina!". Volju pretpostavljam da imate, a ja ću pokušati da vam dam par ideja za posao (iliti načina).

Zašto treba da tražite posao preko interneta?


Od kako sam izbacila post o poslu na Upworku i mogućnosti stvarne zarade preko interneta, gotovo da ne prođe dan da me neko ne pita za savet i smernice. I to je super, jer mi je drago da su ljudi svesni da poslovne prilike treba tražiti i da se treba menjati i učiti, a ne čekati da vam neko servira sve na gotovo. 

Znate, sve više slušam kako se ljudi žale da posla nema, da su lokali prazni. I to je istina. U nekim delovima grada, moj Kragujevac izgleda kao Černobil. I da, surova je istina da nema onih klasičnih državnih poslova, 8 sati rada, plaćenog godišnjeg, bolovanja, državnih praznika. Ukoliko tražite takav posao i još čekate da vam ga neko sam ponudi, možete odmah odustati od čitanja (eventualno podeliti sa mnom priču o vašem uspehu na ovom polju, radoznala sam da je čujem.)

A možda treba da promenite ugao gledanja i da se zapitate gde se odvija posao, ako ne u lokalima? Pa, može biti da on ili propada ili se razvija na internetu. Eto dobrog razloga da prešaltujete svoju potragu na traženje posla preko interneta.

Kako potražiti posao na internetu? 


Postoje oni ljudi koji su otkrili da mogu na taj način da vide oglase Nacionalne službe za zapošljavanje (beskorisna služba koju treba izbegavati)  ili sajtova koji imaju samo tu svrhu.  Ti ljudi smatraju da tako traže posao na internetu. I to je ok, sve treba probati!

Sa druge strane postoje i oni koji pokušavaju da pronađu način da im vreme provedeno na internetu bude posao. Hajde sad iskreno - gde provedete najviše vremena kada ste online? Verovatno na Facebook-u!
Posao na internetu

Iako zna da bude glavno smetalo kada tražite posao (a da ne govorim kad radite) jer uđete da zavirite pa ostanete satima filujući mozak gomilom informacija (od kojih vam pola njih nikad neće biti potrebne u životu), činjenica je da Facebook može biti i izvor dodatne zarade i odličan posao od kuće. 


Kako Facebook može postati vaš posao preko interneta?


Ukoliko ste ozbiljni u nameri da nađete posao preko interneta, onda ste do sada vać sigurno nabasali na gomilu oglasa koji nude takav posao i to tako što ćete raditi od kuće, bez znanja i iskustva. Tih "zadovoljnih korisnika" ima sve više, toliko da bi čovek pomislio kako u Srbiji cveta ekonomija i da  je sasvim neobično kako neko može da kuka da posla nema.

Lično mislim da bez zalaganja, učenja, nekog talenta ili iskustva ne možete mnogo zaraditi, osim ako nemate baš neku ludu sreću u životu. Za sve je potreban trud i ulaganje u sebe. Kada to kažem ne mislim na cigarete, garderobu, pametne  telefone i ogromne račune za njihovo plaćannje, već na edukaciju. Kada ste u cvetu mladosti, lepota može da pomogne da dobijete posao. Kada niste ili želite da ponudite kvalitet, a ne samo ambalažu,  bolje je da ta sredtsva preusmerite na učenje i savladavanje novih veština. 

Kao i mnogi drugi i ja sam detaljno pretražila sve mogućnosti posla preko interneta, pa i one preko Facebooka. Pronašla sam dva načina na koji Facebook može da vam donese zaradu:

1. Napravite Facebook prodajnu stranicu. Sigurno je i vaš Facebook profil prepun zahteva da lajkujete stranice na kojima se nešto prodaje ili nudi neka usluga. Neke od njih imaju veliki broj pratilaca i sasvim lepo rade. A prodaje se svašta - od igle do lokomotive.

Na Facebook stranicama možete bukvalno otvoriti svoj online shop imati  svoj mali posao od kuće. 

Šta možete prodavati? 

Ukoliko niste vični švercu i nemate novca da kupite zalihe robe za omanji butik, možda možete da pravite nešto sami.  Ja sam lično imala razne ideje - od toga da pravim torte, pinjate, šijem torbe od starih farmerica koje bih kupila u nekom second-hand shopu za 50-100 kinti, pa čak i da šijem kupaće kostime (neke jednostavne, ono 2 manja trougla za gore i dva manja za dole i traka koja to povezuje). Osim toga ljudi prodaju svoj nakit, heklane i pletene rukotvorine, dekupaž, domaće sapune i još štošta. Ja sam uvidela da je jedno što korektno umem  da uradim sa prstima kucanje po tastaturi, pa sam stoga počela da pišem, ali se zaista divim onima kojima ovakve stvari idu od ruke.

Za više ideja  šta da pravite , dovoljno je da posetite Pinterest. (vas možda i ohrabri, a ja sam se obeshrabrila pa se držim onoga što umem da radim. Torte sa fondanom  i pinjate moraju da trpe samo moja deca).

Elem, da bi ovakav posao uspeo, potrebno je da znate osnove reklamiranja na internetu i kako da uopšte privučete ljude na vašu stranicu,  kako da ih zaintrigirate svojim postovima, slikama, idejama. Ukoliko to ne znate, vašu stranicu pratiće samo neznatan broj vaših prijatelja kojima ste poslali poziv. A i oni će da prevrću očima ako im ne treba vaš proizvod. Vama treba prava publika koja ima potrebu za onim što nudite.

Pa otuda, prirodno, i moj drugi način da Facebook postane posao na inetrnetu.

2. Nučite da pravite dobre Facebook reklame. Nije vam jasno kako ovo može biti posao preko interneta?

 Činjenica je da nisu svi ljudi na netu marketing stručnjaci i da ne znaju kako da naprave Facebook reklamu i kako da je plasiraju. Ja sam u to upala sasvim slučajno, praveći reklame za plesni klub u kojem treniramo moja ćerka i ja . Da bi vaš post na Facebook-u bio vidljiv i da bi ga ljudi lajkovali, delili  i kometraisali, upisali se na tečaj ili kupili proizvod, potrebno je znati dosta caka pomoću kojih se publici uvlačite pod kožu.


Facebook reklame se plaćaju i one su vrlo jeftin način oglašavanja na internetu. Ja sam, recimo, pravila neke koje sam plaćala jedan dolar i koje su manje-više imale efekta. Bilo bi samo "više" da sam znala šta radim i da se nisam oslanjala na slučajnosti. Ako ne znate šta radite, kako da targerirate publiku i šta sve treba da pratite da bi vaša reklama uspela, Facebook reklame mogu biti bacanje para. Pa vi vidite, dolar po dolar-milion!

Ok, još se pitate kako vam ovo može doneti posao preko interneta? Pa ovako:
  • Ukoliko imate neku svoju stranicu, treba da naučite da plasirate svoje proizvode. Zato je najbolje novac od slučajne, nasumične prodaje uložiti u ovakvu vrstu znanja. Od postovanja slika nekolicini svojih prijatelja koji su lajkovali stranicu nema zarade! 
  • Ukoliko nemate svoju stranicu, učenje osnova Facbook reklamiranja je odličan način da se rešite nezaposlenosti. Prosto, naučite sve o tome pa ponudite svoje usluge drugim pojedincima ili firmama, pravite reklame i vodite njihove Facebook stranice (recimo za sledeće lokalne izbore ponudite takvu uslugu nekom loklanom političaru :) )  To vam je ono što zovu "Social media manager" "Community manager" iliti menadžer društvenih mreža. 

Želite da se zaposlite? Prekvalifikujte se! 


Facebook reklamiranje


U Srbiji je jako zeznuto kada izgubite posao sa 30 i kusur godina starosti. Jedan deo problema je i tome š to su znanja koja ste  učili na fakultetu ili u školi u nekim slučajevima  poptpuno ili delimično zastarela. Marketing koji sam ja učila ima samo osnove zajedničke sa ovim danas.  Internet marketing nije ni postojao  udžebinicima, a o Facebook marketingu i društvenim mrežama da ne govorim (treba li da vam pomenem koliko se promenilo vođenje knjiga???? Ja sam to učila da radim ručno!). Da biste se zaposlili danas, ova znanja vam mogu biti neka osnova, ali u suštini vam treba prekvalifikacija! (Napomena: to je bilo u ovom veku) 

Nacionalna služba za zapošljavanje nudi neke programe prekvalifikacije i kad sam ja to zadnji put gledala bilo je edukacija za bravara, zavarivača, cvećara... Sve neke stvari od kojih mi je zanimanje "besposlena domaćica" bilo bolje. 

Već sam rekla da se meni još u životu nije desilo da bez znanja , učenja  i rada na sebi uradim bilo šta. Čak i za šivenje i pravljenje torti bilo je potrebno da to naučim. Pa, i  reklamiranje se može naučiti i zato sam ja uložila u sebe i u svoj razvoj kroz ovaj sjajan kurs Facebook reklamiranja.

Smatram da je ovo odlična opcija za usavršavanje jer:

  • učite da se bavite savremenim zanimanjem koje će vam sve više trebati u životu
  • ne morate da mrdnete od kuće - ni zbog pohađanja kursa,  ni zbog potencijalnog posla.
  • košta manje od bilo kojih drugih kurseva (a pojedini, majke mi, koštaju koliko i godina školovanja na fakultetu) 
  • kurs možete naučiti za jedan dan (mada je podeljen u lekcije i ja više volim da podelim to na nekoliko dana i pustim da se slegne, jer mi je glava ionako prepuna informacija)


Gde da upotrebite stečeno znanje


Ukoliko znate engleski, Linkedin je prepun poslova koje možete raditi, kao i Upwork i druge platforme za freelancere.

Ukoliko ne znate engleski, ostaje vam da zasučete rukave i potražite firme, internet sajtove ili magazine   kojima biste mogli da ponudite vaše usluge u kreiranju zanimljivog, atraktivnog i uspešnog nastupa na društvenim mrežama (a pre svega na Facebook-u, na kojem milioni ljudi, baš kao i vi, izdangube pola svog života. Nekom drugom prilikom pisaću vam o tome kako sam ja sučajno pronašla posao na Facebook-u. Ili  ništa nije slučajno???!)

Jer, budimo realni, društvene mreže su postale najzančajniji faktor u nastupu na internetu.

Ukoliko ste spremni na promene i na učenje, nezaposlenost može da se savlada, a posao na internetu može biti i vaša budućnost. 

E sad ono glavno što pomenuh na početku priče - ovo je moj 100-ti post pa je red da častim!

Svi vi koji naručite kurs i ukucate promo kod, dobijate 1000 dinara popusta (na cenu koja je, videćete, inače već snižena)

Potrebno je samo da prilikom popunjavanja podataka u mestu za napomenu odnosno poruku kažete da ste došli sa bloga Skitarnik i da ukucate sledeći promo kod:

ks4gud5

Želite da nađete posao ne internetu?
Onda je najbolje da se prilagodite se savremenim tokovima, naučite savremena znanja koja možete odmah primeniti i NE PROPUSTITE OVU SJAJNU PRILIKU! 
Razmislite samo koliko ste novca suludo bacili na pametne telefone ne biste li bili u prilici da stalno budete online i pružate vašim prijateljima na Facebooku uvid u svaki detalj i korak koji napravite u životu. Pri tom, od toga nikakve koristi (dobro, ako ne računamo da pumpate svoj ego!) Zašto ne biste to vreme i taj trud upotrebili u bolje svrhe!


Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možete se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upišite ovde:

 
 

MOTIVACIJA ZA UČENJE GOVORA KOD PREDŠKOLACA - OD IGRE DO UCENE!

Motivacija za učenje je govora kod dece je veoma važna ako želite da postignete pozitivne rezultate. Posebno je važna onda kada imate svoj...

Motivacija za učenje je govora kod dece je veoma važna ako želite da postignete pozitivne rezultate. Posebno je važna onda kada imate svojeglavo i tvrdoglavo dete kao ja ( ne, nisam htela da kažem je moje dete tvrdoglavo kao ja, odakle vam ta ideja?!!) .

Ima već cela večnost kako vodim sina kod logopeda i kako se svaki put osećam kao loša majka koja još nije naučila dete da govori kako treba. Vežbamo svaki dan i on vežbe manje-više ispoštuje. A onda mu dođe period kad se isključi (neka faza, pun mesec, nedostatak pažnje, vitamina ili ko zna šta iz tog spektra čuda), pa kad vežbe nemaju efekta, pažnja mu luta, naučeno ne usvaja, a ja dobijam ospice. To su trenuci kada treba da sakrijem vežbanje u neke druge stvari, a najčešće u igru.

Koje su igre dobre kao motivacija za učenje govora i glasova?




Ponekad učenje ne sme da bude učenje jer na sam pomen vežbanja kod mog deteta se javlja otpor.On poslušno krene da vežba, savijenih ramena, uz obavezno "piiih" i prevrtanje očima. Suviše rano za pubertet - dakle, nije to nego nedostatak motivacije za učenje. Drugim rečima, gubljenje vremena i živaca. 

Postoji dosta načina da utičete na ispravljanje govornih grešaka kod dece i da pretvorite učenje u igru. 

1. Igre sa kartama.Karte kao karte imaju slike i odlično mogu da posluže kao motivacija za učenje govora. Mi imamo razne memorijske karte, kao i neke koje je ćera dobila uz udžbenike engleskog jezika, a koje prikazuju razne pojmove. Bilo koje slike mogu da probude maštu vašeg mališana, ako mu pokažete kako.

- Možete igrati igre memorije pa motivisati dete da ispriča celu priču od onoga što vidi, kada nađe dve iste karte.
- Ukoliko imate karte koje prikazuju razne pojmove (dečak, lopta, torta...) izaberite nekoliko karata pa zajedno smislite priču sa tim pojmovima.
Na ovom gore linku takođe  možete naći slike koje možete odštampati i upotrebiti kao karte, ukoliko ih već nemate.Ne zaboravite da budete dosadni, postavite 100 pitanja i potpitanja kako biste podstakli priču i naravno, da ispravljate greške u govoru. (tipa: Kakv je bio dečak, šta je obukao, od čega je bila torta....) A da ne bi sve ličilo na učenje ( ne daj Bože), napravite takmičenje, pa naratoru koji je najbolji (detetu, to se podrazumeva) udelite nagradu. Ma kakva bila, nagrada je najbolja motivacija za učenje bilo čega!

2. Pevanje. Svako dete ima nešto što voli, a moje je zaljubljeno u muziku. Dobro, možda najviše u plesanje, ali to je način da neverbalno ispričate priču, i u ovom slučaju potpuno beskoristan. Onda sam tu negde našla mesta za pevanje. Ova ideja mi nije bila najuspešnija jer je mom detetu mnogo zanimljivije da peva kroz "Mmmm" "Hm, hm, hmm" i ostale nemušte zvuke od kojh neke ne znam ni da izvedem (specijalna tehnika koja podrazumeva kombinaciju nazalnih glasova i trbuhozborstva), ali ne znači da kod druge dece ne radi. Kao i kod karata, i ovde možete napraviti takmičenje u pevanju, recitovanju i potkupiti malog zvrka i njegovu saradnju. Evo odlične  pesmice za glas "Š"



3. Mapa sa blagom. Ovo je bio krajnje očajnički potez koji mi je pao na pamet, ali koji mu se jako dopao. Daklem, vezala sam mu na glavu neku maramu (tigrastu, sa nekom čipkom da te Bog sačuva - nije baš gusarski, više je ličio na ciganku, al' da ne cepidlačim!). Nacrtala mapu posle koje sam ustanovila da mogu da me zaposle i CIA i BIA, jedva sam sama provalila šta sam napravila. Nema šanse da se dešifruje. Elem, na 4 strateška mesta u  kući postavila sam cedulje sa zadacima. Savko mesto bilo je opisano nekim rečima, da učimo i logiku. Recimo "Voli da jede šargarepu" (nije zec nego papagaj, lepo sam vam rekla da ne može da se dešifruje lako!). Tu bi se onda metodom "toplo-hladno" tražio zadatak na papiriću, koji je bio da se ispriča neka pesmica sa komplikovanim slovima. Na kraju puta je naravno bilo "blago", u ovom slučaju krem bananica.


Ucena kao motivacija za učenje


Kad kažem da je moj sin tvrdoglav i svojeglav, to znači baš to - kad nešto neće, on neće! A ponekad jednostavno neće da se igra. U stanju je da sedi na kauču i peva ili da pleše po sobi. U takvim slučajevima pribegavam metodi ucene. Moram da priznam da ovo možda nije najprihvatljivija metoda i da zvuči grozno, ali ja znam da ucena može biti moćno sredstvo i možda i najbolja motivacija za učenje. 

Znate već kako to ide. Prilazite detetu sa stavom " Ako budeš vežbao moći ćeš da...." (dopuniti po želji). Kod mene su ulogu odigrali čokolada i igrice. Pravila igre treba da budu malo strožija, kako ne biste došli u situaciju da kljukate dete čokoladom 3 puta dnevno i posle se pitate otkud mu karijes. Nedostatak zuba može uticati na izgovaranje pojedinih glasova, pa je to kontraproduktivna metoda. 

Ucenjujete ovako: Za svako uspešno vežbanje , moj sin dobije po  jedan osmeh. Nije tako glupo kao što zvuči, ja jesam namćor, ali  ne toliki! Dakle, ja sam zalepila jedan papir na frižider i svaku put posle njegovog uloženog truda zalepila ili nacrtala osmeh tj. smajlija. Divno bi bilo da sam našla stikere sa smajlićima, mada mogu da posluže i zvezdice, srculenca i bilo šta drugo.(Eto vam i gratis biznis ideja, posebno ako imate na umu da deca sve više imaju problem sa govorom jer odrastaju uz male ekrane. Potražnja za stikerima može samo da raste, kao i potreba za logopedima)  Kada sakupi 15 osmeha (zvezdica, srculenca....) dobije nagradu. Ovo je letos rezultovalo time da se moj sin iznenada uključi i da počne ozbiljno da se trudi.




Naravno, gde su nagarade tu su i kazne. Ukoliko ne sarađuje, ne dobije osmeh nego tužno lice (nacrtani, dabome, ali odražava moja osećanja)  Pojma nemam šta ćete ako stavljate zvezde i srculenca, meni je to ionako previše njanjavo. 5 tužnih lica - kazna. Recimo, nema gledanja Sunđer Boba!

Sve je to jedno vreme lepo funkcionisalo. A onda je došlo do opuštanja, nepažnje i bezobrazluka čak - ona faza kada ja ne znam ni šta bih sa sobom i sa njim. Najčešće mi dođe da kažem "Dajem otkaz!" i pobegnem od obaveze da tražim motivacije za učenje. Zadnji put smo se posvađali ni sama ne znam zašto, pa je moj sin  pobegao u sobu, zatvorio vrata i nije mi dao da uđem. Suviše rano za pubertet, - dakle, nije to. Drugim rečima, gubljenje vremena i živaca. Tako izgubljenih živaca, rekla sam mu da  uopšte ne izlazi iz sobe i ne traži ništa od mene ako mi ne otvori vrata. On tvrdoglav, ja tvrdoglava - niko da popusti  (ups, odala sam se!)  Kad je video da sam se ozbiljno naljutila, ozbiljno se zabrinuo, a ja iskoristila da poentiram. " Neću da se ljutim, samo pod jednim uslovom - da ceo dan pričaš lepo i da se trudiš".
Još deluje...

Svako dete je priča za sebe. I svaki roditelj. Ja sam nekoliko puta imala priliku da slušam kako treba da nađem način da ga motivišem  jer motivacija za učenje je najvažnija. Isprobala sam sve, od igre do ucene. A ucena, rekla bih, daje bolje rezultate.
Korisna lekcija i za mene. Ko zna gde sve to mogu da primenim....








SEOSKI TURIZAM vs SEOSKA AVANTURA (nećete verovati šta je moj sin otkrio u selu)

Seoski turizam je oblik turizma koji sve više dobija na popularnosti u Srbiji. A šta vam nudi? U najvećem broju slučajeva, seoski turiz...

Seoski turizam je oblik turizma koji sve više dobija na popularnosti u Srbiji. A šta vam nudi?

U najvećem broju slučajeva, seoski turizam nudi smeštaj u nekoj seoskoj sredini, obogaćen detaljima u vidu vezenih stoljnjaka, ćilima, a ponekad je u sve to uklopljen i bazen. Kao posebna ponuda nudi se uživanje u domaćim specijalitetima, a sve to ne biste li osetili čari seoskog života i iskusili  seosku atmosferu


E, morgen malo! Seoski turizam ima jedva "s" od prave seoske atmosfere. Sve se bojim da prosečan seljak na svom imanju uživa u lenčarenju, kupanju u bazenu i razmišlja kako da zadovolji svoja gurmanska nepca suvim mesom, domaćim kobasicama i kajmakom.

Niste osetili seosku atmosferu ako ne započnete seosku avanturu.

Šta je sad seoska avantura?


seoski turizam



Seoska avantura je boravak u selu koji će vam omogućiti da osetite pravu seosku atmosferu. To nije privilegija onih koji imaju novac za odmor, već privilegija onih koji imaju imanje u nekom selu. Ovakav vid rekreacije i turizma odličan je za vikende. Pored toga što ćete pobeći od gradske gužve i smanjiti izloženost zračenju vaših ekrana, može biti i koristan ukoliko se upustite u seoske poslove. Za početak preporučujem baštovanstvo. Krave, svinje i ostale životinje ipak zahtevaju pažnju svaki dan, a ne samo jednom nedeljno.





Prošle godine sam, iz čiste radoznalosti, isprobala čari slučajno-organskog baštovanstva u svom dvorištu. Slučajnog, kažem, jer bih ja možda i udarila u neko prskanje da sam znala šta, kako, kada i čime. I da, možda ne bih ni znala da paradajz i tikvice rastu i bez toga.  Već sa prvim ubranim plodovima oduševila sam se idejom da imam neprskano povrće za svoju decu, pa se rodila ideja da ove godine krenemo suprug i ja u seosku avanturu. Iskreno, malo smo se i zaneli u tom maštanju pa smo proučili sve - od uzgoja koza, malina, borovnica, do investiranja u plastenik i zelenu salatu, i redovno pratili vikendom "Dobru zemlju" na B92, koje više nema. Valjda  zato što ova zemlja po nekim pitanjima baš i nije dobra. Na kraju smo rešili da  maštanje ostavimo za neke druge prilike, a da ove godine krenemo sa baštom i vidimo kako nam ide.

Baš avanturistički, zar ne?

Ma nije, znam!

Prava avantura bi podrazumevala bezglavo uletanje u neku proizvodnju o kojoj pojma nemamo sa ciljem da zaradimo, ali ja  više ne idem glavom kroz zatvorena vrata, čak ni kad su  providna kao ona od plastenika. Ali je poslednji odlazak u selo zaista bio prava avantura za mog sina. Odatle ta ideja o avanturi...



4 stvari koje je moj sin oktrio u selu a koje su  ga zapanjile



Nekako se potrefilo da moj sin od sela upozna samo groblje. Ja nikad nisam bila ljubitelj sela ni baštovanstva, to je bio svekrvin "posao", a ja sam imala moj. Poslednje što sam želela je da posle posla idem da okopavam. Nakon što je svekrva umrla, nestalo je i onih voljnih da zapnu oko te zemlje, a odlazak u selo poistovetio se odlaskom na groblje, radi zadušnica, godišnjica i slično. ( i sa bogatom trpezom, slatkišima, kolačima, sokom - njemu je sve to jedna velika žurka, čak je jednom dok je bio manji,  kad smo upalili sveće počeo da peva "Danas nam je divan dan") Tako smo letos moj sin i ja šetajući prošli pored groblja u našem delu grada, a on je uzviknuo: " Vidi mama! Selo!". Opa, znak da sam negde gadno zabrljala!
Jedna seoska avantura bila je dovoljna da on otkrije neverovatne stvari u selu. Evo nekih:

1. Groblje i selo nisu isto. Na groblju nema nikog živog. U selu, tu i tamo, neko može da se nađe. Još uvek! I živi u nekom čudnom svetu punm nekih čudnih stvari.

2.Telefon je nekad imao kružni brojčanik. U našoj kući u selu, moj sin je našao telefon sa kružnim brojčanikom. Treba li da vam opišem koje je to čudo bilo? Kako je to zbunjujuće iskustvo bilo za njega, koji je savladao sve opcije komplikovanog daljinca za 2 dana?  (Ja jedva kapiram kako da promenim kanal, a 72 sata unazad mi je cela nauka). Pojma nije imao kako da ga upotrebi. Ovako izgleda kada današnja deca pokušaju da upotrebe stari telefon:



3.Kuća može da nema česmu, a voda može da se pije sa izvora. Kada smo svratili kod nekih rođaka na kafu, tražio je da pije vodu (nije ni čudo, jer je trčao kao mahnit) , i ostao zapanjen činjenicom da je dobio vodu iz kofe, a ne iz česme. Nisam mu pokazala izvor u šumarku odakle je ta voda uzeta, to čuvam kao iznenađenje za drugi put.

4.Toalet može da bude napolju i napravljen od drveta. Poljski wc je bio pravo otkrovenje, iako je ovaj bio uredno napravljen od dasaka, sa sve onim delom za sedenje (udobnijim od wc šolje) i velikom trouglastom rupom u sredini. Mislim da me ipak s nogu oborio pokušaj mog sina da pritisne jednu dasku, u nameri da pusti vodu.


Dakle, ako imate decu, a i neko imanje na selu koje ste nepravedno zanemarili, put pod noge i priuštite im avanturu. Naša deca još malo neće ni znati šta je priroda! A možda se i slatko nasmejete!

Mi ćemo ovogodišnju avanturu da otpočenmo sa baštom.

Bašta je dobra ideja i onda kada nemate selo. Neke biljne kulture mogu da se posade i u saksiji, na terasi. To proučite.


Verujte mi, poslednje što želite jeste da na terasi posadite tikvice!

Ako se plašite da ćete se poseljačiti od ovoga, ostanite u trendu i napravite neki selfie.



Ili neku fotku sa promašenom pozadinom kao što je ova:



Ili pozersku: 


Ili pokažite prave čari seoskog turizma:




VRATARSKA LEKCIJA O (NE)USPEHU

Ovaj  tekst je napisan sa namerom da se pridruži ostalim tekstovima koji paradiraju u Blog Paradi organizovanoj na blogu   "Lova do K...

Ovaj  tekst je napisan sa namerom da se pridruži ostalim tekstovima koji paradiraju u Blog Paradi organizovanoj na blogu  "Lova do Krova".

Kada  nam se jedna vrata u životu zatvore, onda se najčešće otvore druga. A iza njih neki sasvim drugi svet koji može biti vaša zona komfora, novo iskustvo ili noćna mora. U sva sam ova vrata lupila nosom.



Odmah posle srednje škole upisala sam Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Prva godina je prošla sa bombardovanjem i gledanjem kroz prste. Drugu je već trebalo da obnovim. Umesto toga, izabrala sam da umesto fakulteta završim Višu ekonomsku školu u Novom Sadu . I da počnem da radim bilo šta u isto vreme.

U to vreme pao je sestri neki posao pravljenja kesa kod kuće. Ona je vrlo brzo dobila posao u struci, a kese su ostale posao sa kojim sam se ja vukla godinama. Dotična firma ima onu bajkovitu idiličnu priču koja ide od ničega do nečega i vremenom je od "kućne"  prerasla u pravu radionicu i DOO, a ja sam bila stari, provereni radnik na pakovanju kesa. Smor nebeski, ali siguran posao. Super je bilo to pošto još nisam završila obračun sa ispitima, a rešila sam da se udam i rodila dete (vreme kad sam imala šizofrenične trenutke ne znajući jesam li student, majka ili radnik).  Međutim, vremenom je posao počeo da me guši (što bukvalno, usled isparavanja polimera, što figurativno), školovanje sam završila, htela sam mnogo više i mislila da umem i mogu. Ali...

Misliti i znati nije isto. Al' to ne znaš dok ne probaš!


Često sam sa jednim kolegom razmatrala opciju samozapošljavanja sa rečenicom: " Eh da mi je nekoliko hiljada evra da otvorim svoju pekaru". Znate, čovek treba da pazi šta želi i šta priča! Nekada se želje ostvare! Samo je potrebno da zatvorite neka vrata i iskočite iz zone komfora.

Jedne godine na Preobraženje suprug je došao iz prve smene kući sa otkazom. Napravila sam celu scenu i dramu sa temom "Kako si mogao! A dete!!!!". Živčana i istresirana otišla sam u svoju drugu smenu. Zbog  izvesnih nesuglasica i nepravilnosti u firmi, poslodavac je rešio da nam ne da nedeljnu platu, a ja da u ime svih radnika, iznesem naše višegodišnje nezadovoljstvo. U žaru iznošenja tokom kojeg su  moje muške kolege gledale u vrhove svojih cipela umesto da iznesu šta imaju, a ja uspela da otplačem, izvičem i  zapalim cigaru iako nisam pušila godinama , dala sam otkaz. Uradila sam isto ono što je i moj muž uradio tog jutra!

 Nekoliko dana posle otvorila su nam se druga vrata, nova radna mesta - u isti dan! A onda je posle par meseci došla i prilika koju sam dozivala pakujuću kese. Sve se poklopilo, i novac i oprema suprugovog očajnog kolege i lokal poluopremljen i pomoć  moje porodice... Samo se mi nismo nikako uklapali.

- Jer novac koji sam poželela nije bio dovoljan da pokrije sve one gubitke nastale usled neprodatih viškova koji se bacaju i  koji su neupotrebljivi.

- Jer u sredini gde smo otvorili narod nije imao novca ni za hleb, a  kamoli za kiflu.

- Jer prodavnice sa kojima smo radili  nisu plaćale naše fakture pa smo mesecima posle zatvaranja kamčili od njih svoja trebovanja u robi koja nam treba i ne treba....
Nije to sasvim bilo iskakanje iz  zone komfora. Ja sam imala posao. Pogodan,doduše, samo za krpljenje rupa.

Nekoliko godina kasnije, posle dva meseca rada bez plate, rešila sam da ostavim svoje radno mesto, zatvorim još jedna vrata i otvorim piljaru. Jer ja sam ljudi ekonomista, neki menadžer trgovine - valjda mogu da vodim jednu prodavnicu!
Imam ja problem sa tim vratima u životu! To vam je ono kad vam napišu "Ne guraj", a ti odjednom pojma nemaš šta da radiš, iako je napisana instrukcija jasna. Pa tako obično guram kad treba da se vuče, saplićem se na pragovima, vrtim u krug u onim idiotski dizajniranim vratima na okretanje, a ponekad i udarim u neka. Tako su obično završavali svi moji poslovni planovi!

-  Jer novac koji sam imala nije bio dovoljan da pokrije sve one gubitke nastale usled neprodatih viškova koji se bacaju i  koji su neupotrebljivi.

- Jer su ljudi dolazili da kupe jednu papriku i jedan paradajz i molili za recku

- Jer sam prodaju imala samo onih dana kada su penzije i nisam od toga umela da napravim obrt.
Od svega sam, umesto novca, zaradila samo noćne more od kojih se još koprcam. Štrecnem se kad mi neko pomene početak sopstvenog posla kao Leondardo di Kaprio kad vidi Lejdi Gagu!


 Tako su se otvorila vrata mom pisanju. A tu je nekad takva promaja, a nekad prava gužva! Valjda zato što sam vrata ostavila otvorena i zaglavila - da mi se ne zalupe!

Šta sam naučila iz svojih poslovnih neuspeha?


Ni u jednu ovu priču ja nisam ulazila bez planova i ideja. Raspitala se kod prijatelja i poznanika koji se bave sličnim poslovima uspešno. Ali nama jednostavno nije išlo od ruke. Ja iz svega naučim lekciju, pa i iz poslovnih neuspeha.
A evo šta sam naučila:

- Preciziraj svoje želje, kad već želiš. Ja nijednog trenutka nisam precizirala da želim da uspem. To sam uzela kao zdravo, gotovo i podrazumevano. Samo da podgreješ!  Drugim rečima, potreban je jasan krajnji cilj, koji je mnogo više od onog "imam posao".

- Ne zavidi drugima na uspehu. Pojma nemaš šta se krije ize priče o uspehu! Ja moram priznati da sam zavidela onima koji su u istim ovim poslovima istrajali duže  i uspevali bolje od mene u gorim okolnostima. Vreme je pokazalo da smo mi pobegli iz posla na vreme, a da su oni kreirali lažnu sliku o svom uspehu. Kao one Instragram fotke!

Radi ono u čemu si dobar i u čemu te hvale. Majke mi, niko me nikada nije pohvalio kako dobro prodajem papriku, čarape, pišem fakture i slično. Ali  su moji klijenti hvalili moje pisanje. Dakle, valjda na ta vrata  treba da kucam. 

Rizik stvara kapital - pod uslovom da imaš kapitala da  praviš rizične poduhvate i planove. Ostalo je samo bajka retkih srećnika koji umeju od jednog dinara da naprave dva. Ja lično, dinar mogu samo da izgubim. Eventualno da potrošim! Razmnožavanje mi ne ide i nije lako, a još manje se može upakovati u ovako glupu izjavu o riziku.

Skoči! Il' ćeš da se dočekaš, ili ćeš da se ubiješ. Eventualno ostaneš hendikepiran!

Nikad  ne idi glavom kroz zatvorena vrata (stara mudra kineska poslovica koju sam imala zapisanu u svom tinejdžerkom spomenaru). 


Postoje neke lekcije u životu  koje se teško uče. Tako i ova moja sa vratima. Da li ću da odustanem? Sumnjam. Pisanje za internet je prava stvar za mene i negde, iza nekih vrata, čeka me moja prilika. A otvorena sam i za sve druge koje nalete usput, izuzev one sa samozapošljavanjem. U stvari može i ta, ali jedino što ja ulažem su vreme i rad. Pare nemam! Zapravo, odmah posle ovog teksta idem da isprobam jednu priliku sa potpuno novim pristupom - "Ukoliko prilika ne pokuca-ti sagradi vrata". Još jedna vratarska lekcija o poslovanju, uspehu i motivisanju.  I želim (lekcija o željama je usvojena) da uspem i da vam uskoro solim pamet o tome!


---------------------

Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možete se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upišite ovde: