KADA JE VREME DA KAŽETE DECI DA DEDA MRAZ NE POSTOJI

Ta priča o Deda Mrazu jedna je od najmagičnijih i baš je teško urušiti je tek tako. I ma koliko se trudili da tu iluziju održite, kada deca...

Ta priča o Deda Mrazu jedna je od najmagičnijih i baš je teško urušiti je tek tako. I ma koliko se trudili da tu iluziju održite, kada deca malo porastu zapitate se kada je vreme da kažete deci da Deda Mraz ne postoji  i prestanete da ih lažete?



Moja kćerka je bila drugi razred kad je saznala. Deca su joj se podsmevala jer još veruje u njega, ali ona je htela da veruje i tačka. Snove joj je srušila nastavnica veronauke. No dobro, bar nisam ja, jelte.

Lično sam od onih kojima bi bilo lakše da izvedu naučne dokaze da Deda Mraz postoji nego da priznaju da su bezočno godinama lagali svoju decu. 

Mislim, zašto bi leteći irvasi bili nešto nemoguće?  Hej, toliko je izumrlih životinjskih vrsta za koje verujemo da su postajale? Zar možda sada ne zatvarmo oči pred očiglednom činjenicom da postoje irvasi koji lete? Jednorozi? Bilo koje druge još neotkrivene vrste?

Sa druge strane, znam i one roditelje koji se uopšte nisu uplitali u  priču o Deda Mrazu  i ima dana kada mi se čini da je to najbolja varijanta. Takvi se ne muče sa pitanjima kada treba da kažu deci da ne postoji Deda Mraz.Niti muče muku sa nerealnim dečijim željama i nepravdom ( jer je tamo neko ko nije dobar dobio laptop , a njemu je do svih želja zapala glupa društevam igra. Nije fer.)

Ali to cičanje od sreće kada deca vide poklon ispod jelke - ma ne bih se ja toga nikad odrekla.


Ima tu mnogo začkoljica i pitanje Deda Mraza nije jednostavno. Iako sam ovih dana čitala svašta na tu temu ( jer nisam sigurna da dete koje ide u školu treba da veruje u debeljka) , na kraju sam došla do svog zaključka:

Treba reći detetu da Deda Mraz ne postoji onda kada je ono spremno!

Pa, ako se sad pitate kako da znate da je dete spremno, evo reći ću vam stvari iz mog ugla.

Moj dete sada ima 7 godina i do nedavno sve mlečne zube - zdrave, prave i jake i bez ikakve naznake da će skorije ispasti. Pored ove lepe laži o Deda Mrazu, ima znate i ona o Zubić vili i postojala je realna šansa da moj mali preraste tu laž jer mu zubi ne ispadaju. Ko zna kad će.

Kakve veze ima to sa Deda Mrazom?

Pa ima.


 Oboje su nestvarni, donose poklone  i moj sin jednostavno veruje u to.


 Nije posumnjao u vilu čak ni kada je našao pismo koje joj je napisao, a koje smo nemarno samo stavili na neku policu. Nije se pitao zašto ga nije ponela.

( Pismo smo inače pisali vili, jer kad je legao, počeo je da rida za svojim zubom i plače jer se rastaju. Morali smo da pismeno zamolimo vilu da zub ne uzme i da ipak ostavi poklon. Ne znam čemu suze! Dobro, možda je moj odgovor na pitanje o krajnjoj destinaciji njegovih zuba bio nerazumljiv i strašan.
- Mama, a šta radi Zubić vila sa zubima? - pitao me
- Nosi ih u banku matičnih ćelija. - lupih iz drugog pokušaja razmišljanja
Mislim, to mi je zvučalo manje strašno od ideje da vila pravi ogrlice od njih, koja mi je prva pala na pamet.Mada i reč "banka" zvuči strašno!)

Jako je zanimljiva činjenica da klinci prihvate bez problema da ne postoji babaroga, veštica, Slendermen ili tako nešto, a nikako da posumnjaju da postoji Deda mraz ili Zubić vila. Jednostavno jer - ne žele da ne postoje i ne žele istinu! Nisu spremni!

E tu je zapravo čarolija. Ona nestane onda kada mozak sazri dovoljno da počne da logički povezuje stvari i u svemu traži razloge, uzroke, šeme i slično.

Dođe vreme kada deca počnu da sumnjaju, zapitkuju, proveravaju i tada je vreme i da im se kaže da Deda Mraz ne postoji. Dokle god bez pogovora veruju - pa neka ih.

Mom klincu uopšte nije čudno što Deda Mraz viri na svakom ćošku, što donosi poklon i kod tetke i kod strica i babe i dede, i što u paketiću kod dede budu uvek one čokolade što ih deda uvek kupuje, i što dobije one cipele koje pre neki dan probao...


Ne treba upropastiti tu veru. Treba je upotrebiti u prave svrhe!

Kako?

Elem, pošto sam zaključila da moje dete bezglavo veruje u Deda Mraza, rešili smo da mu se isti obrati opomenom pred odrastanje.

Ucena od Deda mraza


Designed by Freepik

Kao što mog sina ne zanima da prouči da li postoji Deda Mraz, tako ga ne zanima da priča lepo. Može, ali neće. I onda sam po ko zna koji put pribegla ucenjivanju kao metodi ubeđivanja da počne lepo da priča.

Našla sam na netu template za Word baš u ove svrhe - malo cvreno belih detalja, pečat sa Severnog pola i potpis Deda Mraza (jes' da piše Santa, al '  moj sin ne pravi pitanje) . Plašila sam se da bi mi prepoznao rukopis, te tako odlučim da budem profi i otkucam mu pismo u ime Deda mraza  i odštampam.

Sumiraću ga ukratko:"Ovo ti je opomena. Imaš jo par dana da prtičaš lepo ili nema poklona."

 Pismo je našao zadenuto u vrata kad je došao iz škole.

Rezultati 2 dana posle: Ne trudi se da priča lepo. Boli ga uvo.

I kakve sad to ima veze sa tim da li mu treba reći da Deda Mraz postoji, kad on veruje da je tako?

Ma šta! Tačno dolazim u iskušenje da mu iz inata pokvarim čaroliju. Ne bih ga ostavila bez paketića, ali bih mu rekla da Deda Mraz ne postoji i da nikad nije postojao. Čisto iz inata! Pa da vidimo ko je tvrdoglaviji!

Možda će biti tužan i razočaran ali tako se ja osećam prilično često kada ga čujem da priča nepravilno. O da , mnogo je napredovao, ali ja bih da priča onako kako to radi kada smo vežbali te stvari.

Ovako bih i ja poentirala u toj igri.

via GIPHY

I bilo bi nerešeno.

Na kraju sam priznala kada je nezainteresovanost za školu postigla u meni tačku ključanja. Hej! Ja lažem da njemu bude lepo, ugađam, ispunjavam želje, a on ni knjige da spakuje k'o čovek. Ma neće taj Deda Mraz meni da otima zasluge. I priznam. Delovalo mi je kao veća kazna da priznam da Deda Mraz ne postoji, nego da kažem da neće doneti poklon jer nije dobar. (jer on jeste dobar, samo je škola dosadana jelte). I prihvaćeno je ok. Bar samo tako mislila. Dok juče ispod jelke nije opet ostavio pismo Deda Mrazu!

A šta vi mislite , kada je vreme da kažete detetu da Deda Mraz ne postoji?



KAKO NAPRAVITI DOMAĆI MAJONEZ ( i garantovano dobiti visok holesterol)

Rešila sam misteriju - kako jednostavno spremiti domaći majonez i zašto to jeste, a zašto nije dobro! Ranije mi nije uvek uspevao, a onda ...

Rešila sam misteriju - kako jednostavno spremiti domaći majonez i zašto to jeste, a zašto nije dobro! Ranije mi nije uvek uspevao, a onda sam otkrila i neke cake.

I neke mračnije tajne majoneza...

Ako se pitate odakle mi ideja da napišem kako napraviti domaći majonez, pojasniću. Pre svega, lako je. Nakon toga, ukusniji je od kupovnog. A nakon toga, odličan je način da dobijete povišen holesterol. Ili bar dobru lekciju o istom. 

No krenimo redom. 

Pošto nam se bliži Nova godina, a ona je nezamisliva bez ruske salate, koja je pak nezamisliva bez majoneza, sasvim sam sigurna da će vam trebati ovaj recept za domaći majonez. Uostalom, sačuvajte ga i za slave, a i za bilo koji dan posle. Nigde ne piše da se ruska jede samo za praznike. Kao ni majnonez, jelte.



Stara mudra Blaženkina poslovica: 
Tek kad probaš da napraviš neke prehrambene industrijske proizvode, shvatiš zapravo šta u njima ima i šta nema. 

Tako je bilo i čipsom, tako je i sada sa  majonezom.

Recept za domaći majonez


Od sastojaka vam treba:

- 1 celo sveže jaje
- suncokretovo ulje (najmanje pola litra)
- so
- sirće
- senf 


Od opreme vam treba: 

- staklena tegla (1 litar) 
- mikser (štapni ili upotrebite samo jednu mešalicu ako nemate štapni nastavak)

Postupak je jednostavan ali ima svojih caka koje ja do skoro nisam znala.

U teglu stavite jedno jaje i malo ulja . Otprilike koliku zapreminu zauzima jaje, toliko stavite ulja. Umutite u homogenu smesu. Biće retka, tamno žuta i bljutava, ali ne brinite. Sve to dođe na svoje. Mikser odvrnite na najjaču brzinu.




Dodajte još prst debljine ulja. Umutite opet.

Vidite kako je potencijalni majonez posvetleo?

Super!

Nastavite tako da dodajete po malo ulja. 

Tužna ali istinita činjenica: 
Što više ulja dodajete, vaš majonez je sve svetliji i gušći, lepši i dobija sjajan volumen! 



Vi u suštini možete dodati i više od pola litra ulja, ali onda uzmite veću teglu. Od gore pomenute količine ja uspem da napunim litarsku teglu. 

Ali pazite! Iz nekog razloga majonez je nemoguće umutiti u plastičnoj činiji, kao i u tegli koja je preširoka. Bar meni nije uspevalo...(to vam je k'o ono kad vam kažu da belance za puslice mora da se umuti ručno, sa dve viljuške i u porcelanskoj posudi ili tanjiru) 

Kada ste napunili teglu uljano-jajnom smesom, dodajte so, sirće i senf po ukusu. Ja volim začinjeno da jedem, pa stavim unutra celu čašicu senfa, dva poklopca sirćeta i soli otprilike. Posebno kada shvatim da je ono što jedem samo zgusnuto suncokretovo ulje (pa da ipak ne bude samo to) 

Rusku salatu znate kako da spremite, jel da?

Glavni sastojak se spremili. Strpajte u njega kuvano povrće, kisele krastavce, šunku i šta god vam padne na pamet...



Rezultat holesterola u krvi 


Kao što sam obećala, redovnim konzumiranjem majoneza vaš loš holesterol će uspešno da skoči. Da se razumemo, to uopšte nije dobro po zdravlje.

Moj rezultat lošeg holesterola nakon višemesečnog uživanja u domaćem majonezu? 

Holesterol 6,3.

Normalne vrednosti 1,55-4,53 mmol/L


Salmonela i višak kilograma gratis!


Pored povišenog holesterola, ovako spremljen majonez dušu dao da se zarazite salmonelom. To mi nije pošlo za rukom, i nadam se i da neće. 

Višak kilograma nabacila sam zahvaljući i nekim drugim gurmanlucima. Ne, neću da vam kažem rezultat koji je pokazala vaga. 

Ali da volim ovakav majonez - volim! Šta ću!

Zaključak ekspermenta: majonez ima mnooooooogo ulja!

Eto, sad ste spremni za Novu godinu. A posle i za dijetu. 



KAKO SE ORGANIZOVATI KAD RADIŠ OD KUĆE ( 3 principa za bolju produktivnost)

Svi oni koji rade bilo šta od kuće, znaju kako je to teško organizovati i kako je teško razdvojiti svakodnevne obaveze od posla. I mada zvu...

Svi oni koji rade bilo šta od kuće, znaju kako je to teško organizovati i kako je teško razdvojiti svakodnevne obaveze od posla. I mada zvuči sjajno "ne ići na posao" a zarađivati, onda kada krenete u realizaciju te ideje shvatite da je organizacija istog čisto iživljavanje na sopstvenim živcima.



Pisala sam od tome kako izgleda rad od kuće u realnosti, a kako u mašti! Ali kad se mora, mora se. I sve se može.

E, ovom prilikom želim da podelim sa vama kako ja uspevam u tome. Podeliću i korisne savete za organizaciju rada od kuće i bolju produktivnost.

Od kuće možete raditi svašta: Od pravljenja nakita, ukrasa, pisanja, vođenja FB stranica, virtuelnih asistencija pa do spremanja sitnih kolača za slavu ( na crno dabome, jer na belo vam treba i HACCP i prohormski sto i milion peripetija jer biste inače potrovali ljude i pravo je čudo kako vam gosti sa slave izlaze živi, zdravi i naždrani iako ste sve umesili na običnom kuhinjskom stolu). Neki poslovi se mogu raditi online. Neki ne!

Ovde imate spisak ideja za posao od kuće.

Međutim...

Ideja je najmanje bitna, ako je relaizacija nemoguća i organizacija posla nezamisliva.

A organizacija jeste napor, jer oko vas su uvek deca i ukućani i komšije i rođaci i niko ne kapira da vi zapravo radite!





Da biste u tome uspeli i da biste zaista radili od kuće i bili uspešni, od izuzetnog je značaja da primenjujete ova 3 principa:

- samodisciplina
- organizovanost
- bezobrazluk

Objasniću redom!

Samodisciplina 


Ovo podrazumeva da sebi dodelite dnevni zadatak i isti pošto-poto ispunite.  

Moj zadatak je recimo da dnevno napišem jedan tekst. Za sebe ili za druge, za ovaj ili onaj sajt - nebitno je. Ali jedan mora, pa tačka! Nekad je nešto drugo. Vi imate nešto svoje.

Poenta je sledeća:

Imate cilj i idete ka njemu. Ako samo kažete sebi nešto neodređeno tipa: "Danas moram da radim od kuće", sva je šansa da ćete raditi - ali nešto skroz deseto!

Samodisciplina podrazumeva i to da ne fermate 5% što je neko došao da ćaska sa vama, sedi sa vama i pije kafu sa vama. Kako zaboga? Vi ste na poslu, iako ste kod kuće!

Što nad dovodi do sledeće stavke.

Bezobrazluk


Bezobrazluk podrazumeva da naučite da kažete "ne" onima koji misle da mogu da tek tako da računaju na vas jer ste kod kuće. 

Jeste vi tu, to je neosporno, i to uglavnom zato jer nemate bolji izbor, kancelariju ili niste našli način da vam neko čuva decu. Ali to ne znači da ste zaludni.

Jedini način da ljudima oko sebe dokažete to, jeste da budete bezobrazni, da ponekad ignorišete i imate ispade nepristojnosti umesto ispada predusretljivosti i ljubaznosti. Vremenom naviknete pa vam ovo drugo negde i ispari! Generalno mislim da je "ne" pola zdravlja.

Ni ovo nije vam garancija da će vam rad od kuće ići glatko.

Uprkos mojim naporima da budem disciplinovana i totalni idiot prema svima koji mi uđu u kuću, ja 60% svog radnog vremena provedem kuvajući, čisteći, radeći domaći u isto vreme. I ok, to nekako isplaniram.

Ali van moje moći je izboriti se sa koncentracijom, jer najveći deo tog vremena oko moje glave pište deca (što moja, što tuđa) , svađaju se, šutiraju lopte (što stvarne,što zamišljene) ili urla onaj histerični Nikelodeon kanal. A ukućani nikako da ukapiraju da ja ne igram igrice!

I tako, s vremena na vreme, patim za kancelarijom i radnim vremenom. Coworking prostori su dobra stvar, ali niko tu ne čuva decu.

Elem, u ovako neidelanim uslovima rada od kuće, važna je organizacija posla pa bi moji saveti svima koji rade od kuće zvučali ovako:

Organizacija


1. Napravite raspored. I držite ga se. Za ovo je jako važno da imate na umu navike svojih ukućana pa da raspored pravite po tome.

 - Ustanite pre dece. Ovo je bolja varijanta od posla do kasno u noć jer je mozak ujutru odmorniji i orniji za rad. Ja leti ustanem ranije, oko 6, ali zimi mi je ovo teško jer je napolju još mračno. Tada ustajem u 7 otprilike, ali dobar deo jutra potrošim na bezuspešne pokušaje da založim vatru.

- Kućne poslove obavljajte kad su deca kod kuće. Poslovne ostavite za vreme kad su u školi. Ako je raspust, namrkopičite se i strogo zabranite deci da vas diraju dok ste za laptom.. Obećajte neko zajedničko vreme kasnije. I ovo je opet postavljanje ciljeva. Kada imate cilj da završite do xy sati, onda to i uradite. Kada deca imaju cilj da recimo radite nešto zajedno, lakše vam se skinu sa grbače.

- Raspored treba da uključuje i odmor. ( Ovo ne umem jer sam radoholičar. Moji odmori su uglavnom spremanje ručka, higijena doma, domaći zadaci, čeprkanje po dvorištu i bašti a to baš i ne regeneriše fizički. Umno da.) Nije dobro ni da sedite ceo dan. Valja ustati s vremena na vreme, idealno na pola sata. Napravite krug oko stola. Popijte čašu vode. Možete naviti sat na telefonu ili podesiti dekstop da vas obavštava kada je vreme za odmor. Za ovo koristite recimo Tomato timer. U suprotnom, pored novca. rad od kuće pomoći će vam da razvijete i neke druge stvari.

- Ako imate decu, podelite obaveze. U smene. Jedan brine do 15h, drugi od 15h. (ovo je obično bajka, ali možda nekome uspe)

Moj radni dan obavezno završava u 20. Idealno ako može i pre toga. S obzirom da su moje dnevne obaveze ćušpajz napravljen od kućnih i poslovnih obaveza, ovo je sasvim normalno. Legnem najkasnije u 22. Zaspim u roku od minut. (osim ako mi nije hladno za noge, jer im je cirkulacija otprilike nikakva. Još jedan razlog da navijete sat da ustanete na pola sata. Onda moram da ustanem da obujem čarape i uspavljivanje potraje. Ili kada ne mogu da isključim mozak koji stalno nešto razmišlja).


via GIPHY

2. Napravite zalihe ručka za dva dana. Ručak, istini za volju, oduzima puno vremena. Ipak,na ovaj način ćete jedan dan vreme namenjeno kuvanju moći da provedete radeći produktivnije. Možete i vikendom skuvate nekoliko ručkova za nedelju dana zamrznete i odmrzavate po potrebi. Ja to ne volim. Moji ručkovi nisu dangubni i ponekad mi više vremena treba da odmrznem hranu nego da je spremim.

3. Uvedite rutinu u radne zadatke. Stvari idu kao podmazane kada ih svaki dan ponavljate. Ja ujutru skuvam ogromnu dozu kafe, sipam u šolju sa tri krave balerine i prelistam blogove (vesti ne pratim. Ako je počeo Treći svetski - obavstite me u komentaru! Većina stvari na vestima nema blage veze sa mojim malim životom. Na blogovima nađem malo dobrih saveta, malo lepih reči, malo smeha, malo suza, a to je sve za ljude. Obične, poput mene.)

 Nakon toga proveravam mail i odgovaram na poruke. Objavim neke tekstove na sajtu, podelim neke stvari po društvenim mrežama. Time završavam kafu.I da, ponekad se zanesem i ovo ume da potraje...

Posle doručkujem, bacim veš da se pere, frljnem sudove, zamolim Boga da mi nekako doturi mašinu za sudove i orna započnem sa pisanjem.

Pisanje je organizacija za sebe! Zato pribegavam sledećem

4. Podelite veliki zdatak  na nekoliko manjih. Pisanje za sajt uzima mnogo vremena i ogroman je zalogaj koji ja podelim na manje. Generalno, ceo moj dan je jako konfuzan ako nemam plan. A njega napišem na desktopu. Ide ovako otprilike:

- napiši uvod
- završi ručak
- napiši prvi podnaslov
- okači veš
-napiši drugi podnaslov
- uradi domaći sa detetom, operi sudove
-napiši podnaslov
- vodi decu na rođendan, trening...
-završi tekst
- operi sudove

Vi naravno ovo krojite po svojoj meri.

5. Ne kačite se na net ako ne morate. Ja sam pacijent po vom pitanju pa čim uključim brovser, prsti sami tipkaju Gmail i Facebook. Ostanem tamo zaglavljena satima. Zato uglavnom pokupim i kopiram sve resurse koji mi trebaju u jedan dokument kako ne bih morala da istražujem po netu. Ako morate da se kačite... nek vam je Bog u pomoći.

6. Ne radite u pidžami. Verujte mi, jako je depresivno i jadno nemati razlog da se obučeš i izađeš. Kažu i da, kada se obuečte za posao, imate i drugačiji stav prema poslu koji obavljate kod kuće i bacite se u onaj "business mood". Onako, ostajete u tom neobaveznom i lenjom pidžama raspoloženju. Da ne pominjemo one koji moraju da pričaju preko Skype ili drugih video načina. Zaista treba da izgledaju pristojno.

8. Isključite vrištanje dece oko sebe i ostale bučne ometače. Zapravo, zamaskirajte. Recimo, tako što ćete staviti slušalice i pustiti neku opuštajuću muziku ili zvukove priropde. Rainy mood je moj favorit. Primetila sam da čak i mnogo manje slovnih grešaka pravim kada slušam ovu kišu. Dobro zamaskira i ostale zvukove.

9. Stavite naočare. Ili nađite neki trip koji vama pomaže da se fokusirate. Ja sam malo čudna, ali se bolje koncentrišem kad stavim naočare. Obične. Bez dioptrije jer je nemam.

I sve je ovo na kraju uspe, iako je jako iscprljujuće.

Raditi od kuće, kada oko vas pričaju ukućani ili je upaljen televizor, kada vam non-stop upadaju u "kanceariju" da vas nešto pitaju, da nešto pozajme, pogledaju, kada neko stalno viče "mama" i ospice dobijete zato što stalno nekome treba nešto od vas ravno je ludilu. Taman se koncentrišeš, a onda  te neko prekine. A onda moraš da ulažeš napor u koncentraciju opet.

https://media.giphy.com/media/zUTVEy2Gb2hEI/giphy.gif

Ali kad se mora, mora se. 

 Možda se već sutra vi nađete u poziciji da ostanete kući sa decom, da ne možete naći posao i pokrenete nešto svoje od kuće.  Život je nepredvidljiv. U Srbiji posebno.

U to ime, nadam se da će ovaj tekst biti od koristi! I da ćete uspeti!

https://media.giphy.com/media/3oEhmXZk3262W6lPC8/giphy.gif



IZAZIVAM VAS DA USVOJITE NOV OBIČAJ ZA SVETSKI DAN DETETA!

Jeste li znali da SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja? Evo kako drugi pomažu i kako i vi možete pomoći da ova deca i...

Jeste li znali da SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja? Evo kako drugi pomažu i kako i vi možete pomoći da ova deca imaju srećnije detinjstvo! Izazivam vas da probate!





Novembar je vreme kada se u jednom mesecu naniže mnoštvo porodičnih slava, okupljanja i običaja. Ona nisu svima tako lepa i topla uspomena. Zato, ove godine predlažem da usvojite i jedan nov običaj i ponavljate ga što češće!

O čemu se radi? 

20. novembar je Svetski dan deteta. Vezano za decu, usvojili smo mnoge glupave trendove. Jedan od njih je da proslavljamo dečije rođendane kao svadbu u najmanju ruku. A ja predlažem novi trend - da pomognete odrastanje mnogo druge dece koja su ostala bez roditelja na ovaj ili onaj način. 

Podržite akciju pokrenutu širom sveta #NoChildAlone. Potomognite rad SOS dečijih sela Srbije.

Svetski dan deteta je pravo vreme da uvedete ovaj trend!

Šta su SOS Dečija sela? 


Verovatno ste tu i tamo naleteli na reportaže i informacije o SOS Dečijim selima Srbije.

A koliko ste se puta zaista zamislili šta oni zapravo rade i čemu ta sela služe?

SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja! Da, tooooooliko mnogo dece pojma nema šta je topli zagrljaj, maženje, istinska briga i toplina!





Možda sad mislite kako vi nemate ništa sa tim i kako ništa ne možete da učinite po tom pitanju. To je veliki problem i velika brojka i kako bi uopšte običan,mali čovek bez nekog posebnog uticaja mogao da promeni svetu tolikoj meri?

E pa može!


Za bilo kakve promene, nije potrebno da menjate svet, nego je potrebno da menjate sebe! Odatle počnite!

SOS dečija sela imaju za cilj da pomognu da što više dece odraste u porodičnom okruženju. I mada ove organizacije ne mogu da stvore biološkog roditelja, mogu da pomognu da se i deci bez roditeljskog staranja pruže ljubav,nega, pažnja, krov nad glavom i porodična toplina,obrazovanje. Za to su zaslužne nesebične SOS mame, deo ove organizacije, super-žene koje su odlučile da svoj život posvete tome da deca koju čuvaju imaju srećnije detinjstvo. Pored ove dece koja nemaju roditelje, one neretko imaju i svoju sopstvenu decu i porodicu. Svi zajedno žive u Dečijim selima. Kod nas se SOS Dečije selo nalazi u Kraljevu.

Želim da se za trenutak zamislite nad ovim:


- Koliko mora je strašno kad si mali, a nema ko da ti pruži ljubav, zaštitu, zagrljaj, toplinu? Možete li se staviti u položaj takve dece?

- Možete li zamisliti koliko bi strašno bilo da se vaše dete nađe u istoj situaciji ako se vama i vama bliskim osobama nešto desi?

Stresam se od same pomisli!


Suvišno je i da pominjem kako ovakvo surovo odrastanje bez roditeljskog staranja i porodične topline može ostaviti trajne emotivne, mentalne i fizičke posledice  . 

U SOS selima pružaju priliku za normalno odrastanje. Biološku braću i sestre, ukoliko su zajedno u ovoj životnoj neprilici, ne razdvajaju. I toliko je dece kojima bi ovakav dom bio više nego potreban!A naša pomoć im je itekako potrebna!

Razumem da nismo svi u stanju da pružimo ono što su spremne da pruže SOS mame. To je pravi gest humanosti! Njima skidam kapu! Ali i mi, mali, obični ljudi, možemo da učinimo nešto da doprinesemo da nijedno dete ne odrasta samo!

Usvojite nov običaj! Podržite akciju "Nijedno dete ne treba da odrasta samo" i rad SOS dečijih sela Srbije. I radite to bar jednom mesečno i pretvorite u rutinu!


To je najmanje što možemo!


Kako se priključiti akciji? 


- Sigurna sam da vam je najlakše da pustite SMS poruku. To možete uraditi na broj 6323 i time donirate 100 dinara.

- Uplatu možete izvršiti i online, u tom slučaju je minimum 500 dinara.  ( kad smo kod trendova sa početka priče, budite trendseter. Danas se sve snima i slika, pa možete i da napravite screenshot svoje donacije i objavite na društvenim mrežama uz hashtag #NoChildAlone - može biti i korisno,  neki će slediti vaš primer.)

- Drugi načini su novčana pomoć uplatom na račun ove organizacije u banci ( recimo onda kada odete da uplatite neki račun, usput uvek možete uraditi i ovo, a ako imate neki e-banking nalog i ovo možete uraditi online) kao i pomoć u proizvodima. 


Više o tome informišite se na sajtu SOS dečijih sela Srbije.


Naspram posla ove organizacije, njihovog truda i naspram onog truda koji u zdravo odrastanje i srećnije detinjstvo dece bez roditelja ulože SOS porodice - ovo gore deluje zaista malo. 


Zvuči kao kliše kada kažemo da je i to malo njima mnogo! Pa neka zvuči! Samo nemojte da kažete da vi tu ne možete ništa!


Zaista, nijedno dete ne zaslužuje da odrasta samo!

Izazivam vas zato da podržite akciju  #NoChildAlone! 

Podelite ovaj tekst, podelite video iz teksta i bar jednom mesečno makar malom donacijom pomozite napore SOS Dečijih sela da uspeju u svojoj misiji!






Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa SOS DEČIJIM SELIMA SRBIJE i moj doprinos akciji "NIJEDNO DETE NE TREBA DA ODRASTA SAMO" .  Više o svemu pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu sos-decijasela.rs  , kao i na njihovoj Facebook strani i You tube kanalu.  A onda širite priču dalje!