MOJE FLIXBUS ISKUSTVO (ranac avantura)

Ovom prilikom, podeliću sa vama moje Flixbus iskustvo iz ličnog ugla i pokušati da razbistrim sve one nedoumice koje su mene mučile, a ko...

Ovom prilikom, podeliću sa vama moje Flixbus iskustvo iz ličnog ugla i pokušati da razbistrim sve one nedoumice koje su mene mučile, a koje sigurno muče mnoge koji žele da jeftino putuju autobusom na ovaj način.

Neke od njih su:

- Šta je to Flixbus, kako funkcioniše i pre svega - da li zasita funkcioniše?
Da li je realno da za manju sumu novca dobiješ veći komfor u vožnji i koliko se novca može uštedeti?

Možda nisam travel bloger pa se od mene ne očekuje da solim pamet o ovome. Ipak, mislim da sam kompetentna jer se trudim da na blogu obezbedim korisne, životne, upotrebljive informacije za obične smrtnike. Jeftina vožnja busom svakako se dobro uklapa u tu misiju.


Misteriozna veza Flixbusa i mojih životnih falinki!


Za one koj ne znaju, rođena sam u Rijeci.


Odavno ne živim tamo. Međutim, imam tu neku falinku da me vuče grad u kojem sam rođena i tačka. Zadnji put kad sam bila (a ima tome 18 godina, sramota me da priznam) udavila sam se od plakanja.

Takva sam. Falična.

Fali mi ta Rijeka i to je.
I uvek mi je falilo nešto da odem opet.
Falilo mi je društvo.
Falilo mi je vreme.
Falio mi je novac.
A najviše mi je falio adekvatan prevoz, jer sam pored Rijeke užasno mnogo htela da posetim i Delnice - grad u Gorskom Kotaru u kojem je rođena moja mama.



Prevoz od Beograda do Delnica ne postoji. Auto nije dolazio u obzir, jer je krš.

Ove godine sam kao životni cilj postavila sebi zadatak da idem u Rijeku i u Delnice.

Računala sam i preračunavala prevoze, smeštaje i opcije. Stavila sliku mog rodnog grada na desktop (jer ono što želiš, može se ostvariti, ali može se desiti i da zaboraviš šta sve želiš u životu i da izgubiš fokus. Zato staviš da ti stoji uvek ispred nosa).

A onda je negde u julu izašla vest da sa radom počinje Flixbus u Srbiji. Jeftin prevoz autobusom do raznih odredišta u Evropi. 

Mene su zanimala samo dva: Delnice i Rijeka.

Na moje oduševljenje, kada sam otišla na Flixbus sajt i ukucala relaciju Beograd - Delnice, postojala je ta linija! I cena karte bila je krajnje prihvatljiva.

Ja sam ponekad sujeverna! Meni je to bio "znak"

Istog momenta postala sam opsednuta proučavanjem Flixbusa i kako to uopšte funkcioniše.
Oni koji prate analitiku tog sajta i aplikacije verovatno su primetili da neka glupača 77 puta dnevno proverava relaciju Beograd-Delnice i Beograd-Rijeka i Beograd-Zagreb. Samo menja datume. Ali morala sam dobro sve da isplaniram.

Specifični zeleni autobusi


Ono po čemu je Flixbus poznat jesu specifični zeleni autobusi na kojima jasno piše "Flixbus". 



Takođe, imaju veći komfor, širi prostor između sedišta.
Svako sedište ima utičnicu za struju, i imate besplatan wifi signal u busu.


A da! I funkcionalan WC! Upravo zato se ne prave neke pauze, nego se samo vozi od tačke A do tačke B. Što pre!

Mene je ova priča potpuno kupila. Ostalo je samo još da kupim karte za moju ranac avanturu.

Kako kupiti Flixbus kartu?


Kartu možete jednostavno kupiti na sajtu.





Naravno, biće vam potrebna neka platna kartica.

E sad, pošto još uvek ima ljudi koji imaju strah od toga da će im neko opljačkati račun ako unesu broj kartice, evo jedan life hack.

Mnoge banke imaju u ponudi prepaid platne kartice. Funkconišu kao dopuna za telefon. Koliko uplatite - toliko imate. Vi lepo uplatite koliko vam treba za put i mirna vam glava!

Na sajtu ćete naći i Flixbus aplikaciju i nije loše da je instalirate  na svoj pametni telefon. Tako uvek imate pri ruci sve potrebne podatke o autobusu, kartama koje ste kupili i slično. Na aplikaciji možete videti i gde je bus koji čekate, da li kasni, a o eventualnim kašnjenjima (kažu) obaveste i SMS-om. Moji busevi nisu kasnili pa to stvarno ne mogu da potvrdim.

U suštini,  kada kupujete kartu, sve je jednostavno, bez obzira da li kupujete sa sajta ili kroz aplikaciju.Ukucate željenu relaciju, idete na rezervaciju sedišta i jednostavno pratite korake koje vam aplikacija pokazuje.Ukucate podatke o putnicima, ukucate broj kartice, platite i potvrda da ste platili stiže na vašu email adresu.

U prilogu tog email-a dobijate 2 PDF dokumeta koja možete odštampati.
- Jedno je vaša karta koja ima jedinstveni QR kod i sve informacije koje na jednoj karti treba da stoje (ime i prezime putnika, sedišta, relacija, cena).
- Drugo je nalepnica za vaš prtljag. Odštampate i nalepite na kofer, torbu ili šta već nosite. Jedan prtljag vam je uključen u cenu,  a imate i lični koji nosite sa sobom u bus. Ja sam isplanirala ranac avanturu - (sve što sam nosila moralo je da stane u ranac kako zna i ume) , tako da nalepnice nisam koristila.

Ako ste kupili preko aplikacije, u odeljku "karte" stoje iste ove informacije.Dakle, imate duplu potvrdu.
To izgleda ovako na telefonu:

Nakon što sam kupila kartu, počela sam da se pitam sledeće....

Da li ovo stvarno funkcioniše?


I šta ako je neka prevara?

Zato sam rešila da pozovem autobusku stanicu u Beogradu i raspitam se sa kog perona kreće bus za koji sam kupila kartu.

Doživela sam šok!

 Ljubazna službenica koja mi se javila pojma nije imala ništa o nekakvom Flixbusu. Polazak koji sam ja rezervisala nije bio u njenom računaru. A ja sve lepo platila...

 Momentalno sam dobila migrenu.

via GIPHY

Brže bolje otišla sam opet na sajt i tražila neki kontakt.

Popunila sam neku email formu, ali kako nisam imala strpljenja da čekam, ja sam pronašla i kontakt telefon. Pozvala sam. Ljubazna službenica rekla mi je da moj bus kreće sa perona 24 i da je na Beogradskoj stanici evidentiran kao autobus za Mačvansku Mitrovicu. Potvrdila mi je da se radi o zelenom autobusu i da ga neću promašiti.

Sutradan sam na mail dobila isti odgovor i bilo mi je mnogo lakše.

Sve je korektno, sve je organizovano i sve super funkcioniše!

Kako pokazati Flixbus kartu?


Autobus sam, naravno, odmah prepoznala na peronu. Ostala mi je još samo nedoumica oko karte. Kako sad to funkcioniše?

Na sajtu i na aplikaciji piše da je dovoljno pokazati telefon. I to je tačno. Na osnovu skeniranog QR koda sa mog telefona, vozač je proverio naša imena i uputio me na naša sedišta.

Kartu, dakle,  ne morate da odštampate, ali većina to radi. Treba da je odštampate, ako nemate telefon da istu pokažete na aplikaciji. Ili ako vam baterija crkne. Onda vam treba neki dokaz o kupovini.

I kakvo je moje Flixbus iskustvo?


Autobus za Zagreb je ispunio svoja očekivanja, premda smo imali na raspolaganju samo 150 MB interneta. Meni je to bilo ok,čak i ne znam da li je to "samo". Poslužilo je.

Autobus od Zagreba do Delnica bio je još bolji. Da, presedala sam, Delnice su malo mesto i nepopularno za polaske iz Beograda (šteta) ali sam imala unapred sve rezervisano i nije se dugo čekalo.Sedišta su bila još komfornija, a internet neograničen.

E, iskreno, bus od Rijeke do Beograda me razočarao. Prvo, nije bio zelen, nego je samo imao manju zelenu oznaku "Flixbus". Komotno sam mogla da ga promašim. Internet nije radio, sedišta su bila klasična, a utičnica nije bilo. Bile su 3 utičnice kod vozača i oni su ljubazno napunili naše telefone. To je ok, ali eto - tu sam se malo razočarala. Ipak, bila sam toliko umorna da sam spavala kao top. Nije me zanimao mnogo telefon ni internet. Zaključila sam: Što manje zelenog na busu, to manje Flixbus prednosti,

Sve u svemu, moja ranac avantura mi je na ovaj način uštedela 8000 dinara u odnosu na druge metode prevoza. Malo li je?



Ja sam u suštini zadovoljna. Ostvarila sam svoj cilj i realizovala moju ranac avanturu.

Za one koje zanima...

Moja ranac avantura izgledala je ovako!


Ova avatura podrazumevala je da svi idemo u Rijeku i Delnice samo sa rancem na leđima, jer mi je cilj bio da šetam i obiđem sve ono što sam 28 godina sanjala bar jednom nedeljno. Rođake, ulice u kojima sam gazila po snegu, zgrade u kojima sam živela, plaže na kojima sam se kupala, parkove u kojima sam se igrala...Ima Rijeka svašta da ponudi.Dakle, ne mogu da vukljam neku torbu sa sobom. Samo ranac. 

Ispalo je da idemo samo moja kćerka i ja - i rančevi ofkors! I najbolje tako. Ne znam ko bi osim nje podneo toliko hodanje.




Obišle smo prvo rodbinu u Delnicama i same Delnice (što i nije teško jer nisu velike, ali itekako ima šta da se vidi). Umalo se ne smrznusmo u sred leta. Ponele smo samo po jaknu na duge rukave. Ne može bog zna koja sila odeće da stane u ranac.



Nakon toga smo 2 dana špartale po Rijeci ne bih li je izlečila moje falinke. Zevale smo po parkovima, ulicama, slikale sve i svašta, a poslednji dan provele na plaži.




Moja terapija misija je uspela. 

Srce mi je sad na mestu. 

 Vreme je da sliku na desktopu zamenim nekim novim ciljem. Usput i da izrežiram neka nova putovanja (ne neću vam o njima pisat) .Flixbus, što se mene tiče, definitivno vredi kao opcija i iako ovaj post deluje kao da je pao s Marsa na moj blog - mislim da će biti koristan onima koji traže opipljivo iskustvo!


SILOVANJE SREĆE (veza između Maslovljeve piramide i malih stvari koje čine sreću)

Silovanje sreće je sve češće prisutan društveni fenomen. Toliko rasprostranjen da možda čak i vi to radite. Šta je to i zašto je pogubno? O...

Silovanje sreće je sve češće prisutan društveni fenomen. Toliko rasprostranjen da možda čak i vi to radite. Šta je to i zašto je pogubno? Odmah ću vam objasniti.



Ne znam da li ste skorije pokušali da sednete negde gde ima puno ljudi i posmatrate njihovo ponašanje. 80% njih gleda u svoj telefon ili priča njime. Onih 20% su matorci kojima je pametan telefon previše u životu ( jer su rođeni u vreme kada nije bilo ni sijalice), deca ili pojedini slučajni, užurbani prolaznici.

I šta se radi po telefonima?

Pa, iskreno, možda mogu da nabrojim  dvoje ljudi koji su mi rekli da uče nešto, slušaju neki podkast ili slično. Ostali vire u tuđe živote na društvenim mrežama. I tu nastaje problem.

Život na društvenim mrežama je, kao i sve drugo u Srbiji, postao čisto preterivanje. Pogledaš i ispada da svi redovno putujemo i hranimo se po restoranima, uživamo u izlascima, živimo u raskoši i luksuzu.
Realnost?
Mnogi za tih nekoliko slika sa mora ili nekog drugog putovanja, odvajaju rate cele godine jer ne mogu da plate odjednom. Za istih nekoliko lažnih slika silovane sreće, u stanju su da se grče cele godine. Ali nema veze. Važno da svi vide da smo mi srećni i da nam zavide, zar ne?


via GIPHY

Ovo je malo modifikovana potreba za uvažavenjem, poštovanjem (koja je jedna od normalnih ljudskih potreba, a o kojima ću malo kasnije.) 

Taman posla da ne budete srećni!

 Pa sa svih strana saleću vas životni treneri koji vas uče da budete srećni, jer vi to sami nikako ne znate. Čak i ako se nekad osetiš loše, prosto ti bude glupo. Pogledaš društvene mreže i svi isijavaju poslovne uspehe i sreću. Grade lične brendove!  A ti žviš prosečan život. Pih.

Eto , to je silovanje sreće. Ono kad se svim silama upinješ "da se usrećiš", da bi drugima pokazao kako ti dobro ide u životu.

U stvarnosti i iza kulisa je neka sasvim druga priča.

A reći ću vam ovo u poverenju:

Silovanje sreće donosi nesreću!


via GIPHY

Aham, baš to.

Neverovatno puno ljudi ima neke, meni danas neshvatljive stavove o životu. I sama sam ih imala do nedavno:

- kukaju da nemaju novca, novac za vodu, struju, hranu, a puše cigarete, idu na more, prave luksuzne dečije rođendane, slave i sahrane .
- kukaju da im je loše na poslu ili zato što nemaju posla, a neće da savladaju nešto novo da bi tu situaciju promenili.

A od kukanja nema ništa.

Treba biti realan.

- To što ste se upinjali da se snađete da detetu napravite rođendan u igraonici na koji su pozvana sva deca iz razreda i rođaci, da kupite posebnu tematsku tortu i poklon za rođendan nije prava nego silovana sreća.
Nakon što ste ostavili super utisak na roditelje druge dece, prebirate po novčaniku, histerišete jer deca nardenih par meseci neće imati šta da jedu, jer vam je to bio dodatni trošak, a niste našli dodatni prihod u životu.Od sve te histerije, vaše dete sigurno nije srećno. Pamtiće rođendan po lošem iskustvu. A koga imate prečeg od sopstvenog deteta? Roditelje tuđe dece? Oni će vam se naći u životu kad vam najviše treba?
Neće, ne brinite! Kada počnete da tonete, napustiće vas i oni za koje ste mislili da su vam bliski prijatelji.

- To što ste kupili super kola na kredit da biste drugima pokazali kako ste lovaši, a koja sledeće godine ne možete da registrujete jer vam je registracija skupa (pored troškova života i rate za kredit) - je silovana sreća.

- To što otišli na more,urpkos tome što vam je skupo, da bi pričali da ste bili na moru  - je silovanje sreće.

- To što održavate neki svoj propali posao da biste u očima drugih bili "preduzetnik", je silovanje sreće. To je samo jedan od pogrešnih stavova o poslu!

Primera je milion. Ovo su najčešći, a neretko se dobro kombinuju jedni sa drugim.Jer silovanje sreće vremenom postane način života i prožima sve njegove aspekte.

Insistiranje da pokažete kako živite onako kako ne živite, može bukvalno da vas razboli. Istraživanja su pokazala da lažiranje sreće zahteva mnogo energije, da je jako stresno i da na kraju od toga može i da se rikne.

Za sreću je zaista potrebno malo!


Manje nego što mislite - da ste živi, zdravi, imate krov glavom, da vam je toplo zimi i da imate da se prehranite. To je osnova na koju dalje nadograđujete ostalo.

Ima ta Maslovljeva piramida potreba (motiva) koja izgleda ovako:



 Ne kažem da ne treba želeti više. Treba, i to jako puno i neskoromno. Težeći ka tome na normalan način,  napredujete u životu i idete ka vrhu ove piramide.  

Recimo, ako hoćete novi auto kao simbol prestiža, zbog kojeg će da vam se dive i da vas poštuju (mada, zbog auta poštovati... bezveze malo, no hajde)  , nađite prvo dodatni posao i zaradite za njega. Evo nekih ideja za posao od kuće.

Ne možeš silovati sreću, preskočiti osnovne fiziološke potrebe i ostale stepenike, samo zato da bi ti se, na primer, divili.

E, a baš to danas mnogi masovno rade!

Samo treba biti realan šta su mogućnosti i šta su želje. Sreća  može biti tu između. Međutim, ako ne idete korak po korak, jaz između sreće i mogućnosti može biti tolika rupa koja može da vas proguta!

Šta može biti sreća? 



Individualno je- ne usrećuje sve nas ista stvar.

- Materijalne stvari su prolazne i nisu sreća. Ali sreća može biti osećaj uspeha koji ste osetili kada ste svojim trudom pribavili nešto.
- Sreća je u prihvatanju stvarnosti, a ne u iluzijama.
- Sreća je i sunčan dan.
- Sreća je i mali izlet koji košta par sendviča i sok
- Sreća je zagrljaj
- Sreća je cvet koji ste posadili pa je procvetao.

Nagomilate malo sitnih sreća - i shvatite da ste tokom dana srećni.

Uživajte u onome što imate, a naravno da treba želeti više i težiti ka boljem.

Samo kada ste srećni i zadovoljni, možete da napredujete na neki bolji nivo i da budete dovoljno otvoreni za bolje prilike. 

U suprotnom, ako silujete sreću, bićete preokupirani time da sanirate njene ožiljke. Ceo život vam može proći tako, a da sreću i ne vidite. A ona je, realno, stanje duha. Ne kupuje se.

Silovana sreća prođe kao i svako drugo silovanje. Bude tu seksa, ali ne i zadovoljstva.
Slažete li se? Jeste li srećni? Na kom stepeniku Maslovljeve piramide ste zapeli? 

COPYWRITING I PISANJE NISU ISTO! (da se razumemo konačno)

Šta copywriting jeste, a šta nije? Za potrebe svih onih koji znaju da pišu i misle da je ovo posao iz snova za njih, rešila sam da razbist...

Šta copywriting jeste, a šta nije? Za potrebe svih onih koji znaju da pišu i misle da je ovo posao iz snova za njih, rešila sam da razbistrim maglu oko ovog pojma i razbijem neke predrasude o copywritingu.

Dakle, videli ste da je negde otvorena pozicija copywritera. Niste sigurni šta je to uopšte, ali ste bazajući po netu skontali da se radi o poslu pisanja. A vi baš umete sa rečima! Pa to je onda prava stvar!
Niste ni trepnuli i već šaljete svoj CV i vidite sebe kako živite u "Keri Bredšo" fazonu. Pišete svoje misli i dobijate novac za to! Poznati ste i svi vas vole i čitaju!
E pa malo morgen!

Copywriting jeste pisanje, ali svako pisanje nije copywriting.

Šta je copywriting?


Pa kako ne znate?

Copywriting je posao koji radi copywriter.
Ok, objasniću kako znam i umem oba ova pojma.

Prvo: Copywriter mnogo istražuje i neće samo ovlaš preći preko teksta, nego će se truditi da iz njega zaista sazna nešto. Dakle, ako ste tražeći informacije o tome šta je uopšte copywriter zaključili da je to pisac - niste dobro istražili i verovatno niste dobar copywriter.

Drugo: Copywriter nije novinar. Teorijski, novinari su osobe koje prenose neke "novosti". Idealno je da copywriter ima da kaže nešto sveže i novo, ali to nije svrha copywritinga.

I šta onda, dođavola, radi taj copywriter?

Uloga copywritnga je pisanje teksta u marketinške svrhe. 

U prevodu - bićete bolji copywriter ako ste zainteresovani za prodaju, marketing, psihologiju i soiciologiju, nego ako ste zainteresovani samo za lepu reč, romane, pesme, priče i ostalo.

Pisanje je samo deo copywriting-a!

Copywriter je osoba koja piše brošure, slogane, tesktove za reklame, tekstove na društvenim mrežama, sajtovima , Instagramu... gde god , a sve u svrhe reklamiranja i promocije nekog proizvoda ili usluge.

Copywriter ne treba samo da zna da piše - treba da zna da čita misli!
via GIPHY

Da, lepo ste pročitali.

Da bi napisao dobar tekst koji će "se primiti", copywriter treba da zna za koga piše, kome je namenjen proizvod ili usluga koju reklamira, kako se oseća i šta misli ta persona i kakav film vrti u glavi. Tek onda će znati kako da napiše dobar copy ili dobar tekst koji radi svoj posao!

Dobar i efektivan copywriting je 80% mozganja i 20% pisanja. 

Ne kažem ja da pisanje romana, sastava, pesama, zapisivanje misli i zapažanja na ličnim blogovima ne zahteva mozganje. Ali ovde mozganje ide u pravcu kako prodati nešto i kako to pisanje prilagoditi mediju na kojem se piše . Na primer, kako pisati  na Instagramu, kako u tekstu na sajtu, kako na baneru. Negde je bitnija slika od reči, negde imate priliku da upotrebite puno reči, a negde pisanje copy-ja zahteva da budete kratki, originalni i da preneste jasnu poruku i izazovete željenu akciju i reakciju kod ljudi. Zapravo, što manje teksta - više vam mozganja treba! 

Bitno je biti i kreativan i pronicljiv i inspirisan i organizovan i u trendu i... sve!

Vrste copywritinga


Da nije dovoljno samo znati pisati i umeti sa rečima, govori i činjenica da postoji više vrsta copywriting-a. Može se desiti da u nekima budete bolji, a da vam neke vrste ne idu uopšte od ruke.

Ukratko ovako:

- Marketing copywriting bio bila osnova koja treba da se zna. To je onaj tipičan posao pisanja koji stvara reklamu i koji komunicira sa publikom u skladu sa trendovima, potrebama potrošača, njihovim mislima, osećanjima i slično. Odlično je ukombinovati ga sa svim ostalim vrstama copywritnga.
- SEO copywriting ima za cilj da izgura neki sadržaj koji ljudi traže na prvu poziciju Googla. Kakve ovo veze ima sa reklamom, a kakve sa pisanjem? SEO copywriter služi se raznim tehnikama da napiše tekst koji će za neku bitnu reč biti na prvoj strani Googla - idealno prvi na toj strani. Ljudi uglavnom klikću na te prve pozicije, što ovakav tekst čini plodnim tlom za reklamu - jer ga čita mnogo ljudi.
- Kreativni copywriting (creative copywriting)  je kombinacija ovog marketing copywritinga i kreativnog pisanja. Recimo, pričanja priče koja se plete oko proizvoda, usluge...Mašta na maksimum!
- Tehnički copywriting je posebna priča i veština koju je najteže savladati. No, ništa nije nemoguće, zar ne? Osoba koja radi tehnički copywriting je jaaaaaako dobar stručnjak u nekoj niši i poznaje je iz svih uglova i sa svih strana - i one strane koja se tiče samog proizvoda ili usluge, ali i one koja se tiče same publike.
- Web content copywriting iliti kod nas najlakše prevesti kako kreairanje web sadržaja u pisanom obliku jeste copywriting koji podrazumeva pisanje na interenetu, a to mogu biti članci na sajtu, blogovi, sadržaj na stranicama društvene mreže, sadržaj u promotivnim email porukama. Da se razumemo, i dalje treba imati marketing i prodaju na umu.
- PR copywritng odnosi se na pisanje tekstova koji služe za odnose sa javnošću na ovaj ili onaj način - izjave , gostujući članci i slično.

Idealno  je da se sve ovo prožima jedno sa drugim i da znate sve ovo da radite. Ne uvek i izvodljivo. Pričanje priča i tehnički copy za mene su recimo misterija, ali sam zato SEO copywriting odlično savladala i skontala mu suštinu.

Naravno, uvek može i treba bolje jer uvek ima nešto novo.

Copywriting je dinamično zanimanje. 

Nema nekog ponavljanja radnih postupaka kao što to recimo imate u fabrici kada radite za nekom mašinom. Uvek radite nešto novo i uvek učite. Čak i kada uradite super tekst, prvom sledećom prilikom treba da ga nadmašite.  Čak i kada je neko drugi napisao copy kojem skidate kapu, uvek možete da se potrudite da ga prevaziđete.Uvek može bolje od boljeg.

Zašto ovo pišem?

Želim da objasnim sledeće!

Ko može, a ko ne može biti copywriter!


Kao urednik par sajtova imala sam priliku da se srećem sa osobama koje bi htele da pišu, ne znaju ništa o copywriting-u, ali umeju sa rečima. Pisci su. I to je to. Misle da će ih neko platiti za njihovo mišljenje ili za neki lep tekst.

Može da se desi. Ali danas je sve trgovina. Za šta će nekome lep tekst na sajtu ako nema neku svrhu?

U suštini, oni koji kažu da "znaju da pišu" i "vole da pišu" - pišu za svoju dušu i za sebe. Ok, dotaknu još poneku srodnu dušu, ne sporim to.

Copywriting ne pišeš za svoju nego za tuđu dušu, tuđe emocije, tuđe potrebe. Egomanijacima, na primer, copywriting ne ide od ruke.

Svakako, ima i onih pisaca voljnih da rade copywriting, ali očekuju neku basnoslovnu zaradu, a da im pri tom neko sažvaće šta da rade, kako da rade, gde da traže, kako da napišu naslov, kako da zadrže pažnju čitaocu... I to ne jednom, nego da im preživa to svaki put ko krava! Ne ide to tim redom! Prvo treba da imate neko posebno znanje, pa onda da ga papreno naplatite. A treba i znati naplatiti - to je veština za sebe.

Ima i onih koji  misle da je ok da samo pišu, jer videće ih neko i zaposliće ih da piše u ... šta znam... Cosmopolitanu. A onda će shvatiti da im i tamo treba copywriting jer i taj Cosmo treba od nečega da se održava. A kako nego reklamama!

Da ga uprostim još više - copywriting je korisniji od pisanja, pa ga više i traže.
Ili da budem još direktija - pre ćeš zaraditi od copywritinga nego od pisanja!




Ako ne učite, nemate strpljenja da istražujete ono što ne znate,  ako nemate bar malo smisla za marketing, nemate empatije, ako niste otvoreni za nova saznanja - onda copywritng nije za vas.

Srećom, postoje i drugi načini da se zaradi od pisanja.

Da li je onda blog rešenje?

Može biti, ali opet nekako taj copywriting meša prste. Ako ste natprosečno dobri u pisanju svojih misli i zapažanja, od vas može biti nešto i tako. Ako ste prosečni, onda ništa. Međutim, kada spojite i blog i copywriting, možete biti na dobitku.

Evo kako možete zaraditi od bloga.

Onda nađete nišu, nađete neki proizvod koji nudite (recimo ima sijaset kurseva na sve moguće teme pa i vi napravite jedan), izgradite lični brend i pišete u uskoj zoni. Takvi tekstovi na blogu koji direktno ili indirektno prodaju to "nešto vaše", jesu copy i vi onda faktički radite copywriting.

Evo šta treba da znate pre počinjanja bloga!

Zašto još ovo pišem?

Često običnim ljudima ne mogu da objasnim šta radim (ovo sad, sačuvaj me Bože, zvuči kao da sam ja neko čudo. Mislila sam na ljude koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa pisanjem i internet poslovima). Pojam "copywritng" ne shvataju, a ako kažem da sam "pisac", misle da pišem priče i romane i za nedelju dana me kontaktiraju sa molbom da njihovom detetu recimo napišem sastav o ljubavi. A ja daleko od toga nekoliko miliona svetlosnih godina.

Eto! To sam htela! Da se razumemo konačno! Copywriting i pisanje jednostavno nisu isto!


7 OPŠTEPRIHVAĆENIH STAVOVA O POSLU (zbog kojih ste neuspešni)

Jeste li znali da od toga kakav stav imate prema poslu imate, uveliko zavisi vaš uspeh na poslovnom polju? Znam da ste znali. Samo što to m...

Jeste li znali da od toga kakav stav imate prema poslu imate, uveliko zavisi vaš uspeh na poslovnom polju? Znam da ste znali. Samo što to mnogi znaju teorijski, a praktično ispoljavaju drugo ponašanje (što samo znači da im stav prema poslu nije neki, jer stavovi itekako utiču na ponašanje). 
Drugim rečima - lažu!



E sad, neki pogrešni stavovi o poslu su jako rasprostranjeni i opšteprihvaćeni i čujem ih često - u prolazu, u nekoj čekaonici, u društvu...(jbg. ne možeš uvek da staviš slušalice u uši, pustiš muziku  i da se praviš da si u nekom spotu). I prosto moram da se osvrnem na njih, jer zapravo narušavaju šanse da u poslu uspete.  Stavovi, kao što rekoh, utiču na ponašanje, a tu ima mnogo grešaka!I mogu da kažem da zbog ovakvih stavova i ne napredujemo kao društvo.

Evo najčešćih!

Svaka druga kafa je moja!


Scena: Recimo da osoba A radi u kafiću ili nekom sličnom mestu i dogovorila se sa vlasnikom tog posla da radi za određenu platu. Neka bude 30 000. Da je neka cifra - nije. Ali dogovor je dogovor, zar ne?

Nije pogrešan stav: Raditi pošteno svoj posao i zaraditi dogovorenu platu
Jeste pogrešan stav: Zajebaću gazdu! Svaka druga kafa je moja! Ovaj stav podrazumeva da kupiš sopstvenu kafu i kuvaš, prodaješ i trpaš sebi novac u džep na prevaru.

Naravno, ne mora samo kafa da bude u pitanju, niti samo kafić. Ovo je samo primer.

Zašto ovo nije u redu?

Ovakav stav prema poslu nikad te realno neće dovesti do napretka. Posebno još ako misliš da si pri tom jako pametan i snalažljiv kada to radiš.

- Prvo, jer sečeš granu na kojoj sediš. Pukne to ! Onda dobiješ etiketu lopova, pa ti bude teško da nađeš posao ponovo jer nikom ne treba takav lopov kao radnik.
- Drugo, kad ti tako dobro ide i kad si pametan da "zajebeš gazdu", što si uopšte u kafiću kao radnik? Što tračiš talenat i sposobnosti? Zašto radiš na tuđoj grbači i drugome praviš štetu? Zašto ti nisi gazda kafića?

 I razmisli, ako i pokreneš posao - da li bi voleo da imaš radnika kao što si ti?!

Zapamti ovu životnu činjenicu:



Lako mom gazdi - on otišao u Francusku na skijanje (ili varijacija na temu)


Scena: Osoba B radi kod nekog privatnika. Regularno. Socijalno, zdravstveno i redovna plata. Na pitanje: "Kako je na poslu?" obično se žali i ima komentare tipa: "Lako mom gazdi. On (ona) otišao u Francusku na skijanje i boli ga uvo!"

Pa šta? Zaradio čovek, uspešan je, pa neka troši i neka ima. I neka je što više uspešnih.
Čemu zavist? Pomaže da napreduješ u poslu? Može u nekim slučajevima, ali kod ovakvih ljudi uglavnom samo stvara negativnu energiju. To baš i nije gorivo za uspeh!

Nije pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na poslovnom planu i pokušati biti poput njega.

Pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na svom privatnom planu. Šta te zabole gde on ide i kako troši novac, ako je dogovor sa tobom ispoštovan i primaš redovnu platu? Ko je tebi kriv što i dalje svaki dan ideš na posao da radiš kod njega? Jesi li pokušao bolje? Ovo gledanje tuđeg posla  jedino može ako ste se dogovorili da napreduješ pa mu u neko dogledno vreme postaneš lični finansijski savetnik.

Zapamti:

Nema posla


Evo stava koji ja lično često imam prema poslu, ali ne baš u onom klasičnom smislu. Objasniću. Mnogi poslom smatraju samo ono kada ideš na neko radno mesto i napustiš kuću. Ponekad čak nije ni bitno da li imaš platu - važno je da imaš posao. Majke mi, znam neke koji godinama idu na posao u propale firme i ne primaju platu. Ne mesec-dva nego godinu- dve.I ne razumem ih uopšte.

Ja ne idem na posao, ali ga imam. Pisala sam o tome kako izgleda rad od kuće.

E ovaj "nema posla" stav ja imam kada mislim da treba da promenim posao (jednom mesečno, obično se poklapa sa PMS-om) . Teško mi je da izlazim iz zone komfora iako ona nije neki komfor. Posao od kuće uopšte nije jednostavno organizovati, ali sa druge strane pruža slobodu da sam kreiraš svoje radno vreme, ne brineš da li su deca gladna (iako su dovoljno veliki da jedu sami) i da li je zimi vatra založena dok si ti na poslu . Sa druge strane, ja nikad ne mogu da odmorim od posla i dođem kući. Mene moj posao vreba kod kuće zajedno sa ostalim kućnim poslovima i to je nekad iscrpljujuće. Ali ja volim posao koji radim.
Kada mi ljudi kažu (ili kada sama sebi kažem isto) da treba da nađem drugi posao, ja imam spreman izgovor: " Nema posla".

Realno, ja posla imam i preko glave, samo ne odlazim od kuće da ga radim.Moja zona komfora renutno je rad od kuće. Znam mnoge kojima je zona komfora nerad.


Pogrešan stav: Govoriti da nema posla i ne tražiti ga! Ne truditi se da izađeš iz zone udobnosti, a kada ništa u svojim navikama ne menjaš - ništa se specijalno i ne menja samo od sebe!
Nije pogrešan stav: Naći posao koji ne smatraš poslom nego uživanjem. Onda i nije strašno kada posla nema.

Zapamti:



Pa ti vidi gde te vodi ovakav stav o poslu.

Tražim posao. Bilo šta.


Važi. Eno, Pera traži molera, dobro plaća, pa zašto ne odeš da radiš?!
Znam odgovor.
Ne možeš da radiš bilo šta! Ne znaš da krečiš ili imaš vrtoglavicu kad gledaš u plafon ili već nešto postoji.
Scenario je isti:  Uvek dobiješ mnoštvo predloga za posao, a ti kažeš: "Nije to za mene!"
Ok, šta onda jeste za tebe, majku mu?
Kakav posao tražiš?
Šta znaš da radiš?
Šta želiš da radiš?

Nije pogrešan stav: Znati šta tražiš.
Pogrešan stav: Tražiti posao i moliti Boga da ga ne nađeš. Imati ovako bedan izgovor za džabalebarenje, posebno kad imaš porodicu.

Nikada oni ne mogu mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim


Ovaj stav je tako sjajan. Može da se čuje na svakom koraku.I znam, sad će mnogi reći da mi u Srbiji radimo za male plate i bla bla....
via GIPHY


Slažem se.

Ali haj'mo za trenutak da obrnemo stvari.
Recimo da si prosečan čovek  koji je rešio da bude preduzetnik i skupio muda hrabrost da proba nešto. Možda imaš dobru ideju, ali ne i kamaru para za početak. A treba ti pomoć. Radnik.
Razmisli:
- Kako bi bilo da imaš radnika sa takvim " ne mogu oni mene toliko malo da plate..." stavom prema poslu?
- A kako bi bilo da imaš radnika koji daje sve od sebe i zahvaljujući kojem napreduješ?

Nije pogrešan stav: Dati sve od sebe.
Pogrešan stav: Imati ovakav izgovor za zabušavanje.

Želiš bolju platu, bolje uslove rada? Zasluži. Doprinesi!

Ne važi ovo samo za posao, nego i za većinu stvari u životu!




Boli me uvo da učim na poslu - ja sam školu završio(la)



Autodestruktivna misao - sasvim. Zato pokušavam da stavim svojoj deci do znanja da treba da budu radoznali i da vole da uče.
Ceo život učimo. Ono u školi nas, da aspurd bude najveći, uopšte ne sprema za neki konkretan posao. Pisala sam tome u ovom vodiču srednju školu.
Uzmimo na primer nekoga ko se školuje za trgovca. Da, možda će u školi naučiti o trgovini, prodaji, ponudi, tražnji cenama... Ali činjenica je recimo da će uči u prodavnicu da radi i da će tamo biti kasa koja ima možda neki program koji treba da se nauči.I šta? Nećeš? Onda ne možeš da radiš!

Recimo da si frizer. Izašla je nova tehnika farbanja? Nadogradnja kose? Moraš da naučiš ako želiš da napreduješ!

Drugo, neka davno naučena znanja danas su sasvim beskorisna. Recimo znam ljude koji su strudirali informatiku pre 15 godina i koji danas rade nešto deseto jer je njihovo je znanje prevaziđeno.

Pogrešan stav: Dosta sam učio.
Nije pogrešan stav: Čovek uči dok je živ!



Kad dobijem posao za stalno uzeću kredit


Znam mnoge koji su se tako precenili pojam "stalno" i kupili nešto što nije njihov standard. A onda je firma u kojoj su radili propala. Džabe "za stalno" radiš u firmi koja tone. Nema garancija da će ti taj pojam vratiti kredit.

Nije pogrešno:  Užvati u malim stvarima. Nije pogrešno ni želeti više. To dodatno motiviše da radiš i stvaraš više i bolje. Ali...skupi novac pa kupi - kad god je moguće.

Pogrešan stav:  Briga me!Uzeću kredit za refinansiranje!

Na ovaj način, nikad zapravo nemaš novca ni onda kada misliš da ga imaš - jer taj tvoj  novac i nije baš tvoj.  Jednog trenutka može se desiti da ti kredit refinansiranje za ne odobre. I šta onda? Rata je tu. Troškovi su tu - samo novca da to platiš nema nigde.

Novac treba zaraditi, a ovakvi stavovi prema poslu to baš i ne podstiču. Sa ovakvim stavovima o poslu trčiš trku pacova . I tu nema uspeha!

E onda - treba delati drugačije!

Kako promeniti stav prema poslu u 3 koraka


1. korak

Doneti odluku da ćeš promeniti stav! To je navika kao i svaka druga. Zavisnost zapravo. Pogrešni stavovi su jedan od razloga zašto u životu ponavljaš stalno iste obrasce (recimo, nikad dovoljno novca za račune, uvek imaš partnere na isti kalup...). Prestani sa tim!


via GIPHY


2. korak

Promeni društvo .Istina je - s kim si takav si .  Ako si stalno sa ljudima koj iznose ove gore navedene stavove, verovatno ćeš gledati da se uklopiš među njih. A to te vuče na dno.

Ponašanje ljudi oko nas je zarazno. Upotrebi to u svoju korist. 

Za početak je dovoljno, recimo, posećivati mesta na kojima se okupljaju ambiciozniji i motivisaniji ljudi i zaraziti se njihovim entuzijazmom.

3. korak

Radi na sebi.Uči.Filtriraj gluposti.

Kako provodiš slobodno vreme? Gledajući besmislene klipove na netu? Vireći u tuđe živote po društvenim mrežama? Igrajući igrice? Gldajući Tv?

Umesto toga, gledaj kako se pravi nešto - možda naučiš nešto novo pa i unovčiš. Nauči novi jezik, novu veštinu - bilo  šta što ti leži. Recimo , kako naći rupu u bazenu na naduvavanje. Ja bih evo danas platila za to.
Apsolutno neće biti beskorisno da naučiš bilo šta.

Kada zalaufaš mozak u tom pravcu, otvoriće ti se oči za neki drugačiji svet. A onda je i uspeh na vidiku!

Kakav je tvoj stav o poslu? Imaš li još neke autodestruktivne stavove pogodne za ovaj spisak? Očekujem ih onda u komentaru!


POSAO OD KUĆE: REALNOST vs. OČEKIVANJA (FOTO: šokantne fotografije)

Kako izgleda raditi od kuće? Ali STVARNO i bez foliranja? Za sve one koji misle da je to "laptop, šolja kafe i osmeh na licu" evo...

Kako izgleda raditi od kuće? Ali STVARNO i bez foliranja? Za sve one koji misle da je to "laptop, šolja kafe i osmeh na licu" evo iskrenog teksta.

Ja ne znam kako vi zamišljate posao od kuće, ali znam jedno:

Ne izgleda ovako kao na ovoj slici!



A kako izgleda?

Pažnja! Post je rizičan za osetljive osobe i osobe sa srčanim smetnjama . U ovim tekstovima ima mojih ličnih slika, a ja i nisam nešto fotogenična. Pri tom, slike su nemontirane i prikazuju suštu realnost frilenserskog života.

Do sada ste ukapirali da ja baš i ne volim da se foliram da sam nešto što nisam i da prikazujem stvari onakvima kakve nisu. I dok će vam svi reći da je rad od kuće fenomenalna stvar koju svako može da radi i obogati se pretvarajući neki svoj hobi, interesovanje, umeće u posao - ja ću vam prikazati i onu drugu stranu medalje.

Posao je posao. I najčešće nije romantično i lako kao što se prikazuje.

Otkrivala sam u ranijim tekstovima više o tome kako da procenite da li je posao od kuće prava stvar za vas, ali i kako da isti organizujete ako procenite da jeste.

A evo i kako to realno izgleda!

Radno mesto od kuće


Očekivanja:

Sređena kuća, sređen kutak za rad sa puno svetla, sve uredno i pedantno, mami da radiš.Sigurno neću da radim iz kuhinje!

Ovako nešto!



Ili ovako, ako baš mora iz kuhinje!



Stvarnost

Uredna kuhinja??? Ma hajde! Ova riba na slici se još nije ni uselila u svoju! Činjenica je da ne možeš kucati po laptopu i prati sudove u isto vreme. I da će kuća biti u neredu.

Probala sam da radim i ovako na krevetu. Utrneš, majku mu.

U početku ćete možda entuzijastično ugoditi sebi, skuvati kafu i pokušati da namontirate neku scenu sa slike.

A onda... vrlo brzo to dojadi.

 Evo me gde radim na kauču, nogu podignutih na stolicu u kuhinji u kojoj nema ni "o" od onog osvetljenja o kom sam maštala (mada to na slici ne deluje tako)




Zaključak: Nemoguće je pokušavati ložiti vatru, kuvati ručak, prati sudove  i raditi i pri tom biti negde van kuhinje. Da , moguće je  pokušavati sve to istovremeno završiti. E sad, pokušati i srati - nije isto! Ali to nam nije tema!

I ne da nisam zbog ovoga nasmejana za stolom i pored laptopa nego sam blago depresivna i venem na kauču. Zbog svetla uglavnom. I zbog muktitaksinga.

Kada vreme dozvoli, imam nekoliko omiljenih pozicija po dvorištu. 



Ništa fancy. Namontiram se gde stignem i gde ima sunca. Ovako!



A outfit je,kao što vidite,  posebna priča...

Modni izazovi u radu od kuće


Očekivanja

Radiš, zarađuješ i možeš sebi da kupiš krpice, cipelice i slično.
Sve vam ide ona Čolina "Cipelice,bluzice, kompletići, šeširi" u glavi dok radite sa osmehom na licu.

Ovde sam pisala o tome šta je unutrašnji DJ i o muzici koja svira u glavi, ako ne znate o čemu pričam.

Realnost

I da kupim, šta ću s njima. Da ih nosim po kući? Oću, zabole me!Jedino što želim je da mi bude udobno. Ranije sam se trudila da uparim gornji i donji deo trenerke. Sada dohvatim šta stignem. Bukvalno. Ionako sam kući i neću nigde.

Nije baš da nosim istu majicu pet dana, ali imamo porodične momente tipa u kojima kažem: "Dobro, istuširajte se vi sada jer idete u školu, na posao.... Ja ću ujutru. Ionako nigde ne idem i niko neće da me njuši"

Frizura koju nosim? Pošto sam obdarena retkom kosom koja se zamasti čim je pogledaš u ogledalo, onda mi je "masan i neuredno vezan rep" omiljena.

A cipelice,bluzice, kompletići, šeširi?

To bre samo u pesmi Zdravka Čolića!

Kroksice su mi omiljen modni akcesoar. Evo, klanjam se onome ko ih je izmislio. Neuništive, udobne, ružne i gumene (što mnogo znači nama koji radno vreme kombinujemo sa radom u bašti pa u istoj nakupimo blato. Sa ovih gumenjaka to se skida ko od šale)



Iz iste Čoline pesme najčešće mogu da se positovetim samo sa onim delom: " Mirišeš bezveze i noću i danju". Na zapršku i ručak uglavnom...

Komunikacija i rad od kuće


Očekivanja

Kako samo ja pomalo introvertna, onda mi komunikacija nije baš preterano neophodna. Sreća do neba, jer posao od kuće i sa interneta to omogućava. Nema saradnika i komunakcija je minimalna. Bar kada se bavite pisanjem i uređivanjem sajtova kao ja. Komunicirate sa svega par ljudi koji vas razumeju jer rade isto.



Realnost

Nekako sam spala na to da da su mi jedina bića sa kojima komuniciram pas, mačka, pevac, kokoška i dva pileta (kojima se još ne zna pol) . Evo - moji saradnici i ja na delu!



 Sa ljudima više i ne umem. Kad treba - ja se zavežem ili razvežem. Nemam sredinu!


Eto, tako stoje stvari u realnosti.  Za kraj, podeliću još ovu sjajnu ilustraciju koja savršeno opisuje kako stoje stvari.



Kako vi zamišljate rad od kuće?

Da li i kod vas stvari stoje ovako?