ZUMBA I SPORTSKOTIPSKI VODIČ ZA LENJE ŽENE

17:14 Blaženka Vesić 8 Comments

Da se razumemo odmah na početku. Ja nikad nisam bila fizički aktivan tip, nikad se nisam bavila sportom. Jesam, nekima koji ne zahtevaju fizički napor. Išla sam, recimo, dva puta na šah. Moj otac i danas voli da se pohvali time, valjda želi da ljudi misle kako ima pametno dete. A činjenica je da sam otišla na jedan trening i odmah sledeći put na takmičenje, na kojem sam izgubila jer dečak preko puta mene je bio dečak (što može biti strašno kad imaš 9 godina) , znao je da piše neke poteze na papiru, znao je da treba da pritisne dugme na onom "satu" pored nas. Ja sam se samo pitala čemu sve to služi, kada će da odzvoni na mom satu da idem kući jer sam zaboravila i ono što sam znala. Nikad se više nisam tu pojavila.

Što se sportskih aktivnosti koje zahtevaju fizički napor tiče, za to prosto nisam rođena. Tada kada sam rođena, bila je neka nestašica goriva i ono se kupovalo na neke parne i neparne kriterijume, ali je očigledno Bog imao problema i sa neštasicom sportskog talenta i samopouzdanja kada sam ja u pitanju. Kao rezultat toga, u školi je svako moje preskakanje kozlića bilo smejurija, u košarci nisam umela da potrefim ni tablu a kamoli koš, na odbojci su mi ruke bile bolne i crvene od udaraca lopte, (stvarno, ko još sebe muči tako dobrovoljno?). To je sve dovelo do toga da, kada se biraju članovi za tim, ja budem poslednja izabrana (nešto kao kazna za one kojima padnem u tim). Što je opet dovelo do toga da sam počela na časovima fizičkog da glumim da imam hroničnu menstruaciju (ono kad značajno pogledate profesora ili nastavnika dok mu govorite da ne možete da radite fizičko jer je "opravdano").

Uprkos svom neaktivnom životu ja nikad nisam imala problem sa viškom kilograma. Dok nisam,jelte, došla u izvesne godine. Ili, ajde da nađem opravdanje za sebe, dok nisam rodila dvoje dece. A vrhunac "sportskotiposti" kad sam ja u pitanju, bilo trčanje za decom i oblačenje trenereke!



Prošle godine ostala sam bez posla koji zahteva odlaženje od kuće i počela sam većinu vremena da provodim na neudobnoj stolici ispred računara. Čini mi se da je svaki zalogaj počeo da se lepi za mene, a cirkulacija u nogama je postala toliko loša da jedne večeri nisam osetila da sam dodirnula svoju nogu.

Uplašivši se da ću uskoro da budem aktivna i atraktivna koliko i stolica na kojoj sedim, a i da neću osetiti ni kad me neko drugi pipne,čvrsto sam rešila da se fizički pokrenem. I izabrala zumbu.

Kako sam pokrenula sebe?


Pre svega, odbacila sam izgovore. Jer znate ono što kažu:  Ko hoće, nađe način - ko neće, nađe izgovor.

- Izgovor "nemam vremena" je pao u vodu jer ne idem na radno mesto koje bi me u tome ograničavalo.
 - Izgovor "nemam gde decu" pao je u vodu, jer ako sam imala gde da ih ostavim 8 sati dok sam radila, mogu i 2 sata dok zumbam.
- Izgovor "smejaće mi se drugi, sramota me" je otpao, jer ako se niko nije smejao mom blogovanju, neće ni mom plesnom talentu. Naprotiv, možda otkrijem talenat u sebi.
- Ostao je onaj "ne mogu ja to - to je naporno", ali kao što već jednom negde rekoh, ja sam uporna i tvrdoglava za 10 tvrdoglavih i upornih. To sam gurnula pod tepih zajedno sa nekim drugim problemima koje imam u životu.

    Zašto je zumba prava stvar za rekreaciju?


    Kako nisam sportski tip, vežbanje kod kuće uz instrukcije sa računara (ili bez njih) kod mene nije imalo smisla. Možda me pokrene entuzijam te vrste oko Nove godine, kada se donose odluke o zdravom životu i novim počecima koje traju koliko i novogodišnja sarma.
     Međutim, dati novac za trening i to unapred, u današnje vreme kada je luksuz jesti i piti, za mene je bila dobra motivacija. Uvek kažem sebi da bi glupo bilo da ne odem na trening kada sam već dala pare za to.
    Pored toga zumba je dobra jer:

    - Kada imate dvoje dece i glumite očajnu domaćicu, zumba je pravi izgovor da pobegnete od tih monotonih obaveza. Takođe je dobar izgovor da izbegnete loše društvo i nepoželjne goste.

    - Trčanje i teretana su naporni, dosadni i jednolični. Zumbanjem se potroši isto kalorija koliko i trčanjem, oko 500, samo što imate društvo, pokreti su raznovrsniji pa se ujedno i zatetžete i oblikujete. Trening zumbe prođe veoma brzo, ne gubite vazduh i ne borite se da dođete do daha. Ipak, posle prvog treninga boleli su me mišići i koje nisam znala da imam.
    - Ukoliko imate sreće, vaš zumba trener biće žensko i na pola treninga dignuće majicu jer joj je kobajagi vrućina, a u stvari da vam nabije kompleks jer ona na stomaku ima 1 stomak i 3 reda pločica, a vi 2 stomaka i neizmernu gomilu sala. (Ja sam zato krenula u pojedinim pokretima da mašem sisama kada treba pokretati ramena, jerbo gde ima sala i sise su veće! Imam i ja keca u rukavu!)
    - Zumba garantovano štiti od demencije. Svaka nova koreografija je učenje nečeg novog čime se u mozgu stvaraju neurološke veze tj, sinapse. Ponekad je stvarno izazov  pokrenuti ruke na jedan, noge na drugi način i pri tom raditi stomačnim mišićima. Ipak, kada sve to ukopčate, bićete za dlaku pametniji i spretniji.
    - Postaćete svesni svojih godina. Ukoliko ste u tripu, kao ja, da ste još svemogući i u cvetu mladosti, zumba će da vas razuveri i postavi na svoje mesto. Posebno ako sa vama treniraju i devojke koje su recimo upola mlađe, pa još krenu i da vam se obraćaju sa "Vi".( Mislim, ja znam da me ima i da sam žena i po, ali ipak sam samo jedna!)

    - Postaćete svesni svojih dimenzija. Ja, recimo, u kući nemam ogromno ogledalo na kojem mogu da posmatram sebe dok se krećem. Tek gledajući se u onom ogledalu i skačući istovremeno videh kolika sam zapravo, posebno kad zajedno samnom krenu u pokret i moji salčići. Mislim da ću da zalepim jedno ogledalo na frižider. Špajz, nemam.


    via GIPHY

      Kalve rezultate možete da očekujute od zumbe?


      Ne znam kakva su očekivanja i prognoze onih koji se stručno bave analiziranjem ovakvih stvari. Posle 4 meseca moje zumbanje je pokazalo sledeće rezultate:

      - Cirkulacija u nogama mi je mnogo bolja, toliko da moji krvni sudovi to ne mogu da podnesu pa sam dobila proširene vene. (Zapravo, vene su od dugotrajnog sedenja i genetskih predispozicija ali ne mogu ja da budem kriva za sve)

      - Vaga pokazuje iste kilograme, ali se  telo malo preoblikovalo, a pihtijasto salo pretvorilo u malo mišića. Umesto 2 stomaka obogaćenih salom sada imam samo jedan. Gornji se istopio. Spojleri na struku su se smanjili. Ranije sam mogla da uštinem i napunim celu šaku, a sada uštinem vrhovima prstiju (ne radite ovo u ležećem položaju, salo je podložno dejstvu gravitacije i pobegne sa strane pa imate pune ruke posla). 

      - Umesto dve zadnjice koje su rasle jedna ispod druge,sada imam samo jednu. Ali i dalje se sve na meni trese dok hodam, da se razumemo. Ima tu još puno posla.

      - Kondicija mi je 1000 puta bolja. Otrčala sam manji polumaraton do kuće kada sam nedavno detetu zaboravila da ponesem ranac za obdanište, bez problema bezbroj puta sišla i popela se uz i niz stepenice kada smo slavili slavu, lakše čučnem i ustanem kada se igram sa decom. Bez problema idem peške sa treninga i na trening, što je oko 45 minuta u jednom pravcu.


        Moj "sportskotipski" život dobio je novu dimenziju - 3 puta nedeljno  primenjujem odlazak na trening , a pored trenerke u svoj sportski život unela sam i ranac.

         Zumba je zabavan način rekreacije. Ne zato što je prati vedra muzika, brzi pokreti, vrckanja i slično. Kada vidite sebe u ogledalu i  uporedite sa onim što radi trener, ne možete da makar ne razvučete osmeh. Ne zato što dobro izgleda i što ste ponosni na sebe, već zato što nije ni slično onome što ona radi. 

        I ne, neće vam biti glupo zbog toga jer vas drugi gledaju. Verujem da su svi podjednako okupirani svojim likom u ogledalu i pokušajem da ne izgledaju kao babe na fizikalnoj terapiji koje oporavljaju od povrede kuka.


        8 коментара:

        NOVOGODIŠNJE ČIŠĆENJE-NAPRAVITE MESTA ZA NOVE ODLUKE!

        02:24 Blaženka Vesić 8 Comments

        Novogodišnja euforija je kao pokvareni lampion. Ukoliko ne radi jedna sijalica, ceo niz prestaje sa radom. Grad Kragujevac ne mari mnogo za novogodišnju eufroriju. Centar još uvek nije okićen, ako izuzmemo pojedine ukrase koji se nisu skidali već godinama i koji godinama ne rade, ni za Novu godinu ni u sred jula. Vlasnici privatnih lokala okačili su lampione da dodaju malo sjaja sumornom sivilu, a i njih je (lokala koji rade jelte) mora se priznati, sve manje i manje. Narod nema posla, oni koji imaju posao ne primaju plate... mnogo sijalica koje ne svetle, zar ne?

        Moja ćera je odmah posle mog rođendana zavapila da kitimo jelku. Meni je skoro svaki dan isti, čak se ni godišnja doba ne menjanju po propisu. Pojma nemam da je Nova godinu blizu, a i mojim zvončićima je izgleda odzvonilo. Pre dva dana sam ipak  popustila deci i skinula jelku i ukrase sa ormara. Klinci su je kitili. Meni ti zvončići prosto još ne zvone u glavi. Juče sam pokušala da ih pokrenem. Povela sam sina u tržni centar "Plaza" u kojem je bilo organizovano besplatno slikanje sa Deda Mrazom. Realno,to bi uvek trebalo da bude besplatno. Kad je već velikodušan sa poklonima, treba da bude i sa poziranjem. Prvi Deda Mraz na kojeg smo naleteli nije bio besplatan model za slikanje, već onaj isti što je na tom istom mestu godinama, sa istim otrcanim štrumpfovima u pratnji i već otrcanom bradom. Moj sin se oduševio taman toliko koliko sam ja praznično oduševljena - ravnoduašan prema svemu.

         Deda Mraz koji je trebalo da pozira bez novčane nadoknade bio je na potpuno drugom mestu i juče se, kakve sam ja kurate sreće, slikao sa kućnim ljubimcima?!!!  Da vam kažem iskreno, dovesti svog psa da se slika sa Deda Mrazom meni je vrhunac preseravanja! Ribice, papagaje i mačke nije doveo niko, ali mogu da zamislim kakav bi to lančani haos bio. Nije mi bilo ni na kraj pameti da čekam da se preko 200 pasa slika sa Deda Mrazom i odlaje šta želi da nađe ispod jelke. Mada je možda trebalo da probam.

        MOm sinu su animatorke iz njegovog obdaništa koje smo tu zatekli  crtale po licu. Rekli smo da želimo da bude vuk jer se tako i zove, pa je možda mogao da prođe kao pas. A poneo je i svog ljubimca - plišanog medu. Nisam probala. Pobegla sam glavom bez obzira!  Evo još razmišljam o tom kretenskom poslovnom potezu ovog tržnog centra. Koliko li su izmeta jadne čistačice morale da očiste? Ja još nisam videla da neko šeta kuče, kesu i lopaticu u Kragujevcu. Da li je iko od tih ljudi, čiji ljubimci veruju u Deda Mraz,a posetio neku radnju i ostavio neki dinar u njoj? Sa psom? Čisto sumnjam. Ali sa decom bi bilo drugačije. Što je možda i bilo, prethodni dan. Ali me kurata sreća nije naterala da idem tada.

        Dok su moji klinci kitili jelku pre neki dan, ja sam krenula da preturam po kutiji sa ukrasima u nadi da pronađem svoje prošlogodišnje želje. Uzaludno. Izgubila sam ih. Naime, svake godine kada raspakujemo jelku, u kutiju sa ukrasima položimo papire na koje svako od nas napiše šta želi da  ostvari u novoj godini. Što zapravo i nisu želje, nego odluke. Nešto tih želja našla sam u ovom prošlogodišnjem postu. 




        Stvari u životu mogu značajno da se promene u roku od godinu dana. Prošle godine u ovo vreme ja sam ostala bez posla, nakon propalog pokušaja preduzetništva i volontiranja u jednoj radnji (ono kad ideš da radiš, a ne primaš platu). Suprug je našao posao sa redovnom i pristojnom platom, a ja sam se našla u situaciji kad sam shvatila da mi se više isplati sedenje kod kuće nego neplaćen rad. Jasno vam je da sam za kratko vreme u rekordom broju puta odguglala sve moguće izraze koji bi mi mogli smestiti dupe na neko radno mesto. Tada je to bilo teško, ali ja još uvek verujem da kada ti se u životu zatvore neka vrata, otvore ti se neka druga, po pravilu bolja i lepša.

        Baš negde oko Nove godine došla sam do varijante "zarada preko interneta".Mislim pri tom na zaradu od blogovanja i pisanja, ne na one MLM varijante. Cela ta pauza i nedostatak posla omogućili su mi da bolje sagledam čime želim da se bavim u životu.

        Iako sam izgubila papir sa željama, ja se nekih dobro sećam. Prva se odnosila na konkretnu minimalnu platu koju želim i vrstu posla - da ostvarim zaradu pišući. Nisam ja tada imala pojma kako, šta, gde, ali znakovi su počeli sami da niču i vrata da se otvaraju. Skupila sam hrabrost i poslala tekst jednom portalu koji je tražio kolumnistu baš tada. Začudo, dobila sam odgovor. Moj tekst im se dopao i tražili su moj broj telefona da se lično dogovorimo oko nekih stvari vezanih za pisanje. Nikada me nisu pozvali (šta će jadni, ne znaju šta su propustili), ali su mi stavili do znanja da moji tekstovi nisu glupi, da ne treba da ih se stidim (a jesam), već da ih širim da im nađem publiku.

         Sam ovaj blog nije doneo ni paru, ali je poslužio kao portfolio za neku drugu priču. Bilo kako bilo, da ne dužim, ja danas zarađujem platu koju sam navela u svojoj želji, i to pisanjem. Doduše na engleskom. Koji doduše nikad nisam učila. Ali ja sam bila uporna i tvrdoglava za desetoro tvrdoglavih i upornih!

        Juče sam videla dve zvezde padalice. Prvi put uradila sam ono što sam obećala u jednom od prošlih postova- poželela pare!

        Želje se žele kada padaju zvezde. Nova godina je vreme za odluke.

        U skladu sa tim, ja ću 2015. godine da:
        - upišem dete u državno obdanište, kako bih prepodne mogla da radim više, budem efikasnija i ostavrim veću zaradu i kako bi on mogao da razvije socijalne veštine i govor.
        - dobijem 10000 evra niotkuda - sve dolazi u obzir, lutrija, pronalazak zlatnog rudnika ili nekog mafijaškog kofera, nasledstvo od dalekog nepoznatog rođaka iz Amerike (ne lupetam. Moj pradeda je zbrisao svojevremeno preko Bare i umro tamo, možda zaista imam nepoznate rođake koji tamo žive, jebem mu, nije bio svetac.)
        - imam žuti Fiat seicento (apsolutno primam poklon ovakve vrste)
        - počnem da zarađujem od pisanja na srpskom, a što da ne, i od ovog bloga (Ajmo sponzori, u red! Jedan po jedan! Javite se, vidite kako lep i koristan blog imam!)
        - odem na more (pre toga izvajam svoje zmijsko telo uz zumbu)


        Pojma nemam kako ću da odradim gore navedeno. Ali neki putokaz će valjda da se pojavi ako krenem u tom pravcu. (Da, može i jedan dobar, praktičan putokaz!)

        Moja ćera je ove godine prerasla jelku. Ma ne, ne mislim da ne želi da je kiti, ta ludorija ne može da se preraste. Ja je lično nikad ne bih ni rasturala! Bukvalno je sada višlja od nje. Ponekad se pitam je li devojka ili devojčica. Evo, juče smo baš kupovale pidžamu i ona se zalepila za neku sa tigrastim dezenom. Hej! Pa ona je još moja klinka! Gde je nestala roze manija, srculenca, kuce, mace, cvetići? Srećom, odlučila se za tufne. A sad i kiti jelku. Ipak je još mala, zar ne?

          Ona je insistirala da sama okiti jelku sa namerom da uradi nešto originalno. Ja sam htela da jelki promenim mesto, ali sam shvatila da je nepraktično. Ona je bila ambicioznija - htela je da promeni izgled jelke. Kaže, svake godine je ista. I ove je.

        Ne možeš da napraviš drugačiju jelku kada imaš iste ukrase. Možeš da im promeniš mesta, ali i dalje izgleda isto, malo drugačija nijansa kiča.Tako je to i u životu. Ne možeš da očekuješ da će godina da ti bude bolja ukoliko sam ne napraviš neke promene na životnom planu. 

        Zato zakoračite napred! Ako treba i glavom kroz zid, dok ne potrefite vrata!


        Slučajnim i namernim čitaocima koji su stigli do ovih redova želim dobre odluke i najlepše želje (ostavrenje želja, ne mislim na čokoladu. Mada, može jedna kao vid sponzorstva!)

        Onima u "Plazi" i onima u državnom vrhu želim da počnu da razlikuju ljudske od životinjskih potreba i da svoje odluke donose u skladu sa tim.

        U zdravlje!

        8 коментара:

        KAKO PREŽIVETI SOPSTVENI ROĐENDAN

        12:00 Blaženka Vesić 12 Comments

        Ne volim svoj rođendan. Pojma nemam zašto. I srećna sam što je juče prošao. Nisam sigurna koliko je to normalno i uobičajeno i kod drugih ljudi. Mogla bih sada da izvedem neku dubokoumnu psihološku analizu o tome, otvorim se, rašijem i sašijem, ali teško da bih nešto mogla da izvučem.

        Nije u pitanju ona priča o godinama, nisam ga volela preterano ni kad sam bila mlađa. Jednostavno ne znam šta hoću na taj dan.

        Kad me se ljudi ne sete krivo mi je. Kad me se svi sete, neprijatna mi je suvišna pažnja. Čemu to? Nisam se ja rodila zato što sam htela, umela i znala. Ne čemu mi bre čestitate? Moja mama treba da slavi moj rođendan. Ona me je na taj dan rodila.  Opirem se porivu da je na svoj rođendan pozovem i čestitam joj na tome.

        Preživeti rođendan onda kada uživate u tome verovatno nije problem. Ali kada ne volite svoj rođendan, taj dan može postati užasan bez da se iko potrudi da ga upropasti.

         Kako se rešiti ovoko glupog osećanja?


        Moja ćera je danima treperila zbog mog rođendana. Šuntavo, romantično dete, pojma nema da bih ga ja rado prespavala. S druge strane, da nije bilo nje, teško da bih svoj jučerašnji rođendan mogla nazvati lepim. Ona ga je učinila posebnim.

        Probudila se ujutru u pola sedam. Mudro navila sat da zvoni kao kad je neko zove kako bih ja pomislila da ju je neko greškom pozvao ( Čuj, pomislila u pola sedam ujutru?!! Ko još tad može da misli, posebno kad legne u tri ujutru? ) Čula sam je kad je otvorila vrata od sobe pravdajući mi se da ide u wc. Ja sam naravno zakuntala već sledeće sekunde. Ipak, nije još pristojno svanulo, a ja sam ustanovila da moje ćerke još nema u krevetu. Jel ona reče da je otišla u wc? Čujem je kako kašlje. Gledam na sat,u wc-je već pola sata, sad već počinjem da razmišljam ja li joj dobro. Ustajem i ustanovim da je u kuhinji. Upadam i uhvatim je kako sprema nešto. Pojma nemam šta. Samo sam je videla čupavu u pidžami kako se lupa u glavu zato što stojim na vratima. Ukapiram da mi je rođendan i da ne treba da budem tu nego u krevetu pa se u zombi stilu vratim u njega.

        Na trenutke spavam, na trenutke sam budna. Čujem svog sina kako počinje da se vrpolji i sada i on kašlje. Ne mogu da zaspim kad on kašlje jer njegov kašalj ponekad preraste u pravo zviždanje. Ne bih da mu opet dajem "Ventolin" pa se odlučim da mu pevam, kao kad je bio beba. To ga je umirilo i zaspao! Znači pevam pa razvaljujem,pardon, uspavljujem!

        Čujem ćeru kako zvecka priborom za jelo! Majko moja! Nije valjda rešila da mi skuva ručak! Prošle godine je rešila da bude moja mašina za sudove za moj rođendan. Zna ona da ja najviše, ali najviše, na svetu mrzim da perem sudove. Možda je ove godine rešila da bude šporet?!! Šta ako zaboravi da iskluči plin? Ili još gore, ako joj ručak zagori pa moram i da kuvam i da stružem šerpe! Reših da se opustim i prepustim. Opet sam zaspala.

        Probudila me kada je ušla na vrata. Nosila je poslužavnik i zavijen prst?!! Joj meni! Oštrim nos!  Ništa ne miriše na požar. Dobro je, sve je pod kontrolom,Poljubila me i čestitala mi rođendan. Na poslužavniku su bila dva jaja na oko u tanjiru, solir, pribor za jelo uredno savijen u salvetu (Salvete??? Gde li ih nađe samo, to nikad nemamo u kući,a i kad imamo vrlo brzo se iskoriste kada ponestane toalet papira) . Za desert sam imala "krvave jebuke" u činiji. Nije to nikakav kolač nego se moja luda posekla dok ih je seckala na komade. Hleb je valjda zaboravila! Ili je rešila da me drži na dijeti. Zatim mi je donela kafu u mojoj omiljenoj šolji sa tri krave koje igraju balet i pričaju nešto na ruskom. Google prevodilac mi je rekao da ne igraju balet nego prave pavlaku.

        Jasno vam je. Da preživite rođendan treba da imate ćerku!

        Elem, doručak u krevetu je idelan za skidanje kilograma. Poluležeći položaj nije položaj u kojem će vaš stomak vapiti za još hrane, a da i ne pominjem da će verovatno da vas užasno mrzi da izađete iz tople postelje po repete.

        Posle smo se ona, moj sin i ja još sat vremena gnjavili po krevetu. Šta me briga, ja sam jela, može mi se! Dal' su oni gladni sinulo mi kad sam se zasitila i maženja i pevanja sa njima. Imam i selfi iz te priče, ali ne bih da vam pokažem kako izgledam kad sam krmeljiva i nenaspavana. Zaboga, treba još neki put da svratite na moj blog!

         U kuhinji me na stolu dočekao poklon, njena čestitka, na ulazu u dnevnu sobu natpis " Sretan rođendan" i onaj papirni lanac kao ukras, u sandučetu mog e-maila dočekala me još jedna njena čestitka sa željama za koje je samo ona, ludača, mogla da zapamti i da mi ih poželi. Zapitam se nekad, kako bre može da me voli ovoliko kad sam stalno nadrndana, živčana i namrkopičena!

        Mrzim da spremam tortu za svoj rođendan. Zar nije glupo spremati tortu sam sebi? 


        Ove godine sam kupila sastojke. Moja ćera je spremala i mutila, sin dodavao sastojke a ja nadgledala i dovršila. Kao što rekoh, ona je sva treperila zbog mog rođendana, pa me je čak naterala da duvam . U svećice, naravno! Našla je one što su letos bile na njihovim tortama, onda kada sam napravila onaj 2u1 rođendan, i pobola postolja u tortu . Nije imala dovoljno svećica, pa je umesto 35 stavila 22, ali je formirala oblik broja 35. Svećice smo muž i ja zajedničkim snagama ubadali petnaest minuta - stalno su ispadale. Na kraju me ostavio da se sama patim sa njima, j...m ti rođendan kad niko neće da ti turi svećice na tortu. Jedva ih nekako upalismo, neke popadale u nesvest odmah čim su upaljene, neke su se uhvatile u koštac sa mojom željom.

        Koja želja? Otkud znam, samo sam gledala da ne napravimo i neki  požar pride. Nema veze. Ionako bi bila ona čuvena " Da smo živi i zdravi". Nikad nemam muda da poželim nešto više. Njih ću da poželim već za Novu godinu!

        Ostatak dana prošao je uobičajeno sumanuto. Oprala sam dve ture veša, spremila ručak, oprala milion tura sudova (sto puta sam rekla da bih volela da mi se pare gomilaju onim tempom kojim mi se gomilaju sudovi u sudoperi, eto prave želje za rođendan sledeće godine), usisala, prebrisala,lajkovala objave na fejsu, zahvalila, mrtva umorna popila kafu i podelila tortu sa svojom porodicom  i pobegla na trening. Da se slučajno još neko ne seti da mi je rođendan.

        Jutros je mojoj ćeri opet zvonio telefon istom, jučerašnjom melodijom. O,ne još jedan rođendan! O ne na kvadrat, već je pola deset i ponedeljak je, trebalo je da vodim dete u obdanište!!!! Zar sam već izlapela?!! Možda moja fobija ipak ima veze sa godinama?

        Spremila sam sina na brzinu, vodeći raspravu hoću-neću u obdanište. Izašli smo raščupani i neumiveni. Na pola puta sam ukapirala da sam zaboravila da ponesem njegov ranac.Garant, izlapetis ide posle tridesetpete!

        Njega sam sa strinom, koju sam našla usput, poslala da nastavi da hoda dok sam ja otrčala do kuće.

        Srećom pa idem na onu zumbu, nisam se ugušila od trčanja!

        Tako je to kad omatoriš.  I napuniš 22 na torti i 35 na krštenici. Svet postane konfuzno mesto kada ti se čini neudobno u sopstvenoj koži!


        I HATE

        12 коментара:

        MOŽE LI SE ZAMENITI PRIRODA?

        18:07 Blaženka Vesić 12 Comments

        Već duže vreme priča se o tome da je u Evropskoj uniji zabranjena prodaja lekovitog bilja, meda, narodnih lekova čajeva. Nije zabranjena. Samo vam za njihov promet treba potpisano višegodišnje istraživanje i licenca koja košta 100,000 evra. Srbija teži  ulasku u Evropsku uniju, što automatski podrazumeva i primenu ovakvih mera. To znači zbogom čajevima, rakiji i medu i pripremanje dobrodošlice za farmaceutske kuće i njihove prirodne suplemente u prahu koji čine čuda. Jer samo velike kompanije moći će sebi da priušte ovako nešto.

        Postepeno uvođenje ovakvih čudotvornih proizvoda u prahu ili tabletama (u koje se, po mom skromnom mišljenju,može spakovati raznorazna hemija ) je već uveliko počelo. Navešću recimo primer Afričke šljive koja navodno utiče na bolju potenciju. Za to vam naravno nikako ne bi bila dobra domaća šljiva ili njena rakija. Jok! Da bi vam se dig'o potrebna vam je isključivo kora drveta šljive koje raste iza sedam brda, iza sedam mora iza sedam gora.

        U svetu je farmaceutska industrija sa svojim suplementima uzela više maha.

        Pouzdano znam da možete nabaviti prah napravljen od obloge mladih jelesnkih rogova -Deer velvet,  koje oni prirodno odbacuju. To je lek koji će , kao i afrička šljiva, pomoći jačanju potencije i naravno celog imuniteta.Već vidim farmu jelena koja se uzgaja samo zbog toga. Jer zaboga, koliko bogatstvo bi morao da košta lek nabavljen lovom divljih jelena u prirodi???

        Tu je onda i kolostrum. To je ono prvo majčino mleko, koje na sve liči samo ne na mleko, a koje je puno hranjivijh materija. Zaboga, zašto bi ga konzumirale samo bebe kad je tako zdravo! Zato možete naći suplement koji omogućava ćelijama bolju apsorpciju hranjivih materija čime sprečava njihovo propadanje. Drugim rečima, instant mladost i dug život. Jasno vam je da ovde zamišljam fabriku trudnih žena iz kojih se posle porođaja cedi kolostrum. Kako bi ga drugačije dobili? (Da, da, znam da krave daju mleko. Kada vam treba organ za transplantaciju ne uzimate ga od krave, zar ne?)

        Koenzim Q10 je svima poznato ime. On je deo svake ljudske ćelije i nalazi se uglavnom u mitohondrijama. Utiče pozitivno na smanjenje visokog holesterola, može da dovede do smanjenja tumora dojke kod žena koje ga uzimaju, povećava energiju, poboljšava rad imunog sistema. Ne smem ni da zamislim kako se dobija!

        Abalon je školjka koja se nalazi u vodama oko Novog Zelanda i koja je bogata vitaminima, mineralima i omega 3 masnim kiselinama i koja naravno deluje magično na vaš imunitet, čisti od toksina, poboljšava rad kardiovaskularnog sistema i  vid. Nemojte slučajno da posegnete za šargarepom! To da je ona dobra za vid su samo priče za malu decu. Kada porastete trebaju vam neke retke školjke.

        I tako. Spisak ovakvih lekova je veliki, sve nešto u prahu i tabletama, a potpuno prirodno. Meni lični na kolekciju materija koje će trebati za život u atomskom skloništu. Kada sunce, trava, vazduh, životinje budu van domašaja.


        Može li se zameniti priroda?


          Kod nas se uglavnom u slične svrhe upotrebljavaju razne trave, obično u kombinaciji sa medom, belim lukom ili rakijom.

        Rakija je univarzalni lek za sve bolesti. Poboljšava cirkulaciju, dezinfikuje rane spolja, a za svaki slučaj možete se dezinfikovati i iznutra. Jedna čašica ujutru ubiće sve bakterije i viruse i eto boljeg imuniteta.

        Beli luk je poznat kao lek koji zimi ne smete zaobići ako želite da preskočite virusna i gripozna stanja.
        Ako se utrljava u kožu glave može da podstakne rast kose.
         Smatra se da deluje i kao afrodizijak - znači ne treba vam afrička šljiva, dobra je i belolučana paprika. Pod uslovom da je konzumiraju oba partnera, pretpostavljam.
        A dodatna prednost koju vam nijedan lek u prahu neće obezbediti  -  pored toga što ubija viruse i bakterije, beli luk štiti od veštica vampira, zlih pogleda i uroka. Zato ga treba okačiti pored ulaznih vrata, jedan venac levo, a jedan desno (s jedne strane za blagostanje i mir u kući, sa druge protiv uroka ali zaboravih gde šta, ne ide mi taj srpski feng shui). I naravno, nosite ga u džepu!

        Vitamin D preporučujem iz boravka na suncu i šetnje, a ostale vitamine i minerale iz raznovrsne ishrane.
         Jer smatram da je Majka Priroda htela da nam priušti kolostrum u svakodnevnoj ishrani, ne bi se zajebala da ga da samo dojiljama i to na određeno vreme.

        Nisam pristalica teorija zavere, tipa farmaceutska industrija će da nas pretvori u zombije, zavisnike i ko zna šta još! Samo sam logična. Teško me je ubediti da mi treba dah prirode u prahu da bi bila zdrava.  A posebna priča je to da mi ni postupak dobijanja pojedinih lekova nije jasan! Evo, kad pogledam recimo ambalažu za Afričku šljivu, uvek pomislim da se ona pravi od nosoroga!


        slika sa www. apotekaonline.rs

        12 коментара:

        STUB KUĆE, OTIRAČ I PATRIJARHALNO VASPITANJE

        01:07 Blaženka Vesić 12 Comments

        Ovih dana, internetom se poput zaraze proširila vest da se 12-ogodišnja devojčica udaje za 25 godina starijeg muškarca. Cela stvar je, na svu (ne)sreću, samo propaganda, način da se skrene pažnja na ovaj problem koji postoji u nekim kulturama kao najnormalniji običaj. I sve ovo naravno povodom Međunarodnog dana devojčica koji se obeležava 11. oktobra.

         U Srbiji ovakve situacije nisu baš običaj (hvala Bogu, imamo dosta gluposti). Sporadičnih slučajeva da ima -ima. Ne bih nikoga da etiketiram. Samo sam, eto , na dečijem odeljenju delila sobu u bolnici sa 15-ogodišnjom devojčicom koja je rodila dečaka. Pritom je bila vrlo šarmantna, lepa i inteligentna i sasvim nepismena. I samo vrlo često na semaforima i ulicama mogu da vidim decu koja nose decu i prose.



        Da li je devojka iz moje sobe to učinila svojevoljno ili ne, u to nisam zalazila. Ipak, činjenica da mnoge žene ulaze u brak i osnivaju porodicu iz totalno pogrešnih razloga.  Mada za ovu priču mi uglavnom vezujemo beskonačnu seriju "Mala nevesta" , činjenica je da se i kod nas  devojčice od najranijih dana spremaju za udaju.

        patrijarahalno vaspitanje



        Nije to loše samo po sebi, samo su metode i motivi suludi. Brak im u tom slučaju nikako nije predstavljen kao čin dobre volje i ljubavi između dvoje ljudi, već zapravo više liči na robiju, uglavnom opisan onom rečenicom " Videćeš da li ćeš tako da radiš kada se udaš" .
        - One znaju da čiste, kuvaju i peglaju besprekorno. Jer, trebaće im, jednoga dana moraće da se udaju.
        - One se ne udaju iz ljubavi prema svom čoveku već zato što to tako mora. Red je, tako treba. Kao što je red da posle toga imaju decu. Ili kao što je red da obavljaju svoje "bračne dužnosti" i kada im nije do toga. Kao što posle toga ne treba da se šminkaju, doteraju i budu lepe. Nedostaje im nekoliko zuba, a dane provode bežeći od ogledala u trenerci na masne fleke. Obrve im bujaju, a brkovi opušteno krase predeo ispod nosa, a život prolazi sa konstatacijom " Uh,ala sam se zajebala!"


        U našem narodu se to uglavnom svodi pod pojam "Patrijarhalno vaspitanje".


        Šta je patrijarhalno vaspitanje


        Ovo vaspitanje uglavnom podrazumeva:
        -  da je otac stub porodice, njegova je prva i poslednja.
        - žensko je tu da održava domaćinstvo i podiže decu. Težak, ali nikad dovoljno priznat posao.
        - sinovi su tu da naslede oca.
        - ćerke su tu da nauče da održavaju domaćinstvo kako bi kasnije bili spremne za udaju.

        Možda je to u ono vreme kada se živelo i radilo na selu i u višegeneracijskim porodicama imalo neki smisao. Neko je morao da održava neki red.

        Ostaci patrijarhalnog vaspitanja danas i ne liče to.  Pod ovim vidom vaspitanja danas  uglavnom podrazumeva da "stub kuće" ide na posao i dođe umoran sa posla i zaspi.

        "Stub kuće" jedan je od onih kojem su brak  predstavljali kroz rečenicu "Kad ćeš više da se oženiš da ne moram ja sve da ti perem!" ili neku njenu modifikaciju.



        Žena u današnjoj patrijahalnoj porodici isto tako mora da ode na posao, ali ne sme da bude umorna ili bolesna jer ima decu i kuću. Ona  nije zaslužna ni za šta - ponajmanje je stub kuće, a najviše je otirač.

        Može biti predmet podsmevanja i vređanja. Ukoliko je dobro istrenirana od malih nogu, neće to shvatiti kao uvredu, već će sa osmehom na licu da obigrava oko svog hronično umornog supruga. Postaviće mu da jede i u 2 ujutru ako je on tada gladan, jer on je sam potpuno nesposoban za to. Zato se "stub kuće"i oženio- da bi imao ko da mu čisti i sprema i da ne mora sam.

        Tužna je činjenica je da oko 14 miliona devojčica godišnje širom sveta stupi u brak pre svoje 18. godine.Teško je i zamisliti kakve traume doživljava jedna, recimo, devetogodišnjakinja koja se udaje za 3 puta starijeg muškarca. Prvi seks ume da bude traumatično iskustvo i za one koju su zrelo i svesno krenuli u taj čin. O drugim posledicama ne bih ni da razmišljam.

         Srećom, ovaj običaj kod nas nije zakonom dozvoljen ( mada se ja i dan danas pitam zašto su meni, kada sam se udavala , tražili dokaz da se nisam udavala u Hrvatskoj, gde sam živela do svoje 12-te godine. U prevodu, dok sam još bila dete. Čak ni homoseksualcima u Hrvatskoj nije bio dozvoljen brak do skoro, a kamoli ovaj pedofilski! Na stranu što smo tada još bili pod sitom zastavom i istim zakonima.)

         Nažalost, običaj stupanja u brak iz "takotrebanja" je još uvek prisutan.

        Teško da ja svojim laprdanjem ovuda mogu da doprinesem boljem stanju i otvorim oči ženama koje su odavno u toj bitci izgubile sebe zarad drugih. Niti mogu da objašnjavam zašto im ne stoje brkovi.



         Još manje mogu da utičem na sprečavanje dečijih brakova tamo gde su dozvoljeni.
         Mogu samo da učinim samo ono što preporučujem i drugim roditeljima koji imaju devojčice:

        - Da naučim svoju  ćerku da voli sebe.
        - Da naučim svoju ćerku da voli druge.
        - Da je naučim da je brak čin ljubavi, a ne takmičenje iz domaćinstva, gajenja dece i seksa na komandu.
           Ostali delovi slagalice će se valjda uklopiti. Kao puzzle. Ako se i ne slože, ja ću da budem tu i pomognem da ih  rotiramo na pravi način, iz pravog ugla.




          12 коментара:

          EVOLUCIJA KRSNIH SLAVA

          17:13 Blaženka Vesić 8 Comments

          Pre neko veče, vraćajući se sa treninga, sela sam u linijski taksi-jedan od onih mnogih koji rade na divlje. Ja ne marim za to,važno mi je samo da se vratim kući za sitne pare. Nisam se jedno vreme vozila sa tim taksistom pa kad sam ušla u vozilo ostadoh malo zaprepašćena inovacijama u vozilu. Ma ne,nije u pitanju najnoviji uređaj za muziku, auto mu je u takvom stanju da i onaj uređaj koji svira verovatno radi na kasete. Nije u pitanju ni magični osveživač vazduha ni novi ukrasi na retrvizoru. U pitanju je čitav spektar malih ikona na tabli. Znam ja da je Sveta Petka zaštitnik vozača,ali ovde bila gomila svetaca na okupu,što muških što ženskih. Shvatih da bi oseveživač sa mirisom tamjana bio najprikladniji za ovakav auto, ali mi se narodnjaci koji zavijaju sa muzičkog uređaja ne uklapaju u sliku.

          Kada sam ja onih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, tačnije 1991. godine došla da živim u Srbiju, krsnu slavu je retko ko pominjao. Moj otac nikad nije  ni pominjao da tako nešto postoji. Tada sam čula da je slava bila nešto zabranjeno i da su se uglavnom slavile krišom, skromno i u krugu članova najbliže porodice.

           Slava je bila porodični običaj koji se nasleđivao sa kolena na koleno. Neka vrsta porodične tradicije. Već sledeće godine, (dakle 1992) slava je postala široko rasprostranjen običaj i dobar izgovor za slobodan dan u školi i na poslu. 

           Kako stvari stoje danas?

           Slavu danas slavi svako.I to ne jednu. Činjenica je da neki slave i nekoliko slava godišnje.

           Gledam one ikone u kolima! Ovaj ih ima minum tri!


           Kako danas možete postati vlasnik slavskog kolača i kako da izaberete koju slavu da slavite?


           Postoji nekoliko meni poznatih načina,a vi izaberite onaj koji je vama prihvatljiv.

          • Slavski kolač možete naslediti. On se uglavnom prenosi sa oca na sina,jer se žene udaju i slave muževljevu slavu,ali nema pravila po tom pitanju. I žena može da nasledi slavu od oca!
          • Sanjali ste nekog sveca? Obavezno slavite slavu koja nosi njegovo ime
          • Nekima od nas se i priviđaju sveci. U šolji,u supi,u dnevnoj sobi. Ne plašite se,samo počnite da slavite slavu. 
          • Desilo vam se nešto značajno nekog datuma? Preživeli ste srčani napad ili jači grip ili nešto dramatičnije, a potrefilo se da je tada neki svetac? Eto razloga da slavite slavu!
          • Ako su se u vašem selu održavale litije  na neki sveti dan,što mu dođe neka kolektivna seoska slava,nemojte propustiti da iskoristite ovu mogućnost da slavite taj dan kao slavu, čak iako godinama niste zavirili u svoje selo.
          • Preuzmite sve slave svojih predaka, ne samo dede po ocu,već uzmite i slavu iz majčine porodice. Vidite da li vam se nekako uklapaju slave ostalih,daljih članova porodice,neće da se baci.

          Sve su ovo načini koji su doprineli evoluciji krsnih slava. Pojedini danas idu dotle da krsnu porodičnu ne slave u porodičnoj kući,što da prljaju i kuću i sudove,kada za takve stvari postoji kafana.


          Slavski kolač je, po mom shvatanju jedan od osnovnih elemenata slave, pored sveće i  vina. Domaćice ipak vrlo često slavski kolač naručuju u pekarama. Vrlo tradicionalno zar ne?! Više o slavskom kolaču i o tome kako napraviti ukrase za isti i šta oni znače, pročitajte ovde.


          slika: http://www.erecepti.com/saveti/ukrasi-od-testa-za-slavski-kolac


          A sam slavski ritual, Bože me sačuvaj, veze sa Bogom i svecima nema. Nakon kađenja, pijenja vina, lomljenja kolača i sličnih aktivnosti koje je nemoguće pohvatati ( jer svaka porodica ima svoje, a mnoge ih čak i potpuno preskaču), prelazi se na prežderavanje, alkoholisanje i vrlo često svađe. Da ne pričam da postoji vrlo često prvi drugi i treći dan slave, a potpuno je normalno da ti na slavu dođe neko ko ne može očima da te gleda. Onako iz poštovanja, ili nekog iracionalnog straha od Boga ili slavljenog sveca.


          Bilo kako bilo, neumerenost i licemerje nisu nešto čemu bih ja zapalila sveću. 

          Sve mi se čini da su,u ono vreme kada slava nije bila poželjna aktivnost, u stvari zabranjivali neumerenost i ništa drugo. Mislim da se tada slavilo na pravi način - skromno i u krugu porodice!

          Taksi kojim sam se vozila smilovao se da krene. Volan škripi, amortizere nema, a čim je pošao malo uzbrdo počeo je da se napinje i štuca. Jedva se popesmo uz brdo! Gledam one ikone, gledaju one mene.Nisam znala da li savetujem vozaču da sipa gorivo ili da se pomolim. Odlučih da ćutim, gledam svoja posla i napišem ovaj post.


          8 коментара:

          UMETE LI DA USKLADITE ŠKOLSKE TORBE I AMBICIJE?

          12:15 Blaženka Vesić 4 Comments

          Moja ćerka ove godine krenula je u peti razred. To podrzumeva da ima više nastavnika,više prilagođavanja i više obaveza. Prvi dan se u školi tradicionalno štrajkovalo i moja ćera se vratila,čini mi se, brže nego što je otišla.Ti štrajkovi prosvetara postali su toliko uobičajeni da ih više niko ne uzima za ozbiljno. Već drugi dan ostala je u školi celo poslepodne jer je imala 6 časova. Ja se pojedoh,znam ja gde je,al se odjednom otegloooooo....

          školska torba


          Elem,pored toga što sad ima više nastavnika i više časova ima i više ostalih aktivnosti. Tako se od dece očekuje da obavezno izaberu neki sport u školi i još jednu vannastavnu aktivnost od ponuđenih tipa narodne tradicije,informatike... Pored ovih obaveznih imaju i one faklultativne sekcije.

          Moja ćerka već godinama trenira show dance. To je bila idealna kombinacija aktivnosti za nju. Ne zato što je ona neki plesni talenat,već što je to sport pun  šminkanja i šljokica. Ovo poslednje je presudilo. Šljokica ima i na kostimima i na make-up u. A ona voli sve što šljašti. Uključujući i medalje,naravno!

          ambicije

          Svaki put kada prisustvujem nekom takmičenju mogu da primetim da se neka deca ponavljaju?!!! Ili mi se priviđa?  Isto dete igra i solo,duo i malu grupu i formaciju,pa malo latino pa malo hip hop.

          Imajući u vidu sve školske-nastavne i vannastavne aktivnosti, i činjenicu da svaki ovaj izlazak podrazumeva individulani trening minimum jednom nedeljno,pitam se jesam li ja potpuno nesposobna majka? Ili su majke ove dece lude i iskompleksirane?! Jer pouzdano znam da neke od tih devojčica idu i na mankekenstvo i na engleski (manje pouzdano da sviraju i violinu)

          Pored svih ovih aktivnosti,moje dete imaće ove godine trening tri puta nedeljno. Kada na to dodam nastavne i vannastavne aktivnosti, ja se zdravo pitam kada će imati vremena da uradi domaći?!! Sačuvaj Bože da mora da ide na još nešto!

          Nije mi jasno kako pojedine žene uspevaju da vode decu na milion aktivnosti ,pored posla koji imaju. Aj' da zanemarimo one domaćinske! Mora da je iscrpljujuće jurcati sa časa na čas! A ne bih ni da zamišljam kako je deci od kojih roditelji očekuju da budu multitalentovana - i za sviranje i za ples (aj',ova dva mogu i da povežem zajedno) i za strani jezik (to valjda kad odu na svetko prvenstvo da znaju da kupe hambureger u McDonaldsu). A najbolje od svega je kad u to uklope stvari koje nemaju veze jedne sa drugima. Recimo školu računara.

           Finansijsku stranu cele priče neću da pominjem. Nijedna aktivnost nije besplatna. Pa mi je još veći apsurd da zamislim majke koje imaju puno novca i višak slobodnog vremena. To mi ne ide jedno sa drugim. (da,znam da postoje i očevi i da postoje i sponzori i sponzoruše)


          Naravno da nema uspeha bez truda i rada. Ipak mislim da forsiranje dece na uspeh po svaku cenu i očekivanja pojedinih roditelja,mogu da ostave traume. Evo,ja sam dan danas istraumirana što nisam ispunila očekivanja mojih roditelja -da nađem posao u javnom sektoru i jednog dana odem u  penziju. Ne znam,nisam stručnjak. Samo mislim da deca treba da se bave onim što vole. I da budu deca kada je vreme da budu deca. Obaveza će,kad porastu,imati na pretek!

          sviranje



          Što se samog plesa tiče,ceo taj ambicionizam u Srbiji je smešan. Mnogi plesači u Srbiji ostvarili su zavidne rezulatate na svetskim i evropskim takmičenjima, pa niko od njih nije dočekan ispred skupštine. Ma jok,ni pomenut u vestima na lokalnoj TV ili radio stanici!  Nebitni su i nevidljivi,nemaju čak ni sponzore da ih podrže. Ko bi još sponzorisao nešto što ne dotiče javnost!

          I tako. Samo razmišljam... Nekad mi budu smešni napori tih ambicioznih roditelja. Jer u Srbiji njihova deca sa svojim plesnim talentom mogu da budu, uvrh glave, Grand balerine.  Što, morate priznati, nije baš vredno žrtvovanja igre, druženja sa vršnjacima, glupiranja i detinjstva. Ili ja možda grešim što mislim da je zaludnim roditeljima  bolje da nađu neki hobi za sebe!

           Umete li vi da uskladite školske torbe i ambcije?




          4 коментара:

          OVO NIKAKO NE SMETE RADITI U TRUDNOĆI

          13:31 Blaženka Vesić 7 Comments

          Od kada je pitanja da li je starija koka ili jaje, traje i dilema "šta ne smem raditi u trudnoći". A svašta tu ima. A evo i čemu ova priča.

          Jetrva mi je pre neki dan saopštila divnu vest! Imaćemo bebu! Kako šta ja imam sa tim? Pa živimo pod istim krovom. U zajednici!

          Elem, trudnoća je još poznata i pod imenom "drugo stanje". To je valjda zato što u trudnoći za vas važe druga pravila. Verovatno su neka vrlo čudna i glupa i dovešće vas do tačke ključanja (što je valjda lakše kada imate plodovu vodu u stomaku nego kada je nemate).

          ne smete raditi u trudnoći


          Ova pravila neće vam saopštiti vaš lekar, niti su propisana nekim zakonom, nego će vam ih, upakovane kao neželjene savete deliti raznorazne babe. Ja ne volim "bapske savete" osim ako se ne odnose na prirodne lekove.

          Nisam stručnjak, ali koliko me pamćenje služi sledeće stvari nikako ne smete raditi u trudnoći: 




          1. Nemojte cepati drva! Može vam se desiti da preskočite sekiru kada je odložite pa da vam dete ima racepanu usnu. Ne,zaista ne znam zašto baš usnu,što ne recimo koleno.
          2. Nemojte ići na sahrane. Ne zato što su to potresna okupljanja već zato što će vam se dete roditi bledo čak iako ste crni crnac. Boja kože,ako niste znali,nema veze sa genetikom. Pigment zavisi isključivo od broja sahrana na koje ste otišli u trudnoći. Smatra se da se albino deca rađaju ako majka ode na 3 ili više sahrane,posebno u prvom timestru trudnoće.

          3.Nemojte jesti zečetinu! Ja baš i nemam prilike da je jedem svakodnevno i ta retka prilika mi se jednom ukazala u trudnoći. Svekrva mi je rekla da ne jedem jer će dete da mi spava sa otvorenim očima. Nisam jela jer ne volim meso.

          4. Ne kradite! Trudnice su sklone kleptomaniji. Ako se uhvate prilikom tog nedela za neki deo tela na tom mestu će detetu ostati beleg. Obratite pažnju na osobe koje imaju beleg. Njihovi roditelji ga verovatno imaju takođe. Čuvajte se da vas ne pokradu!








          5. Ne zverajte unaokolo! Negde oko polovine trudnoće,kada se očekuju prvi pokreti bebe,gledajte isključivo u pod,svog muža ili u svoj lik u ogledalu. Ako,recimo,pogledate komšiju ili slučajnog prolaznika onog trenutka kada prvi put osetite pokrete deteta u stomaku,dete će ličiti na njega. Ili nju. Zato ne gledajte kojekuda da ne napravite sebi problem bez problema. Ne znam tačno šta se dešava ako ste sami i bez ogledala kada osetite bebine pokrete. Možda je i bolje da ne znam.

          6. Ne gledajte tuđe bebe. Ukoliko vam se neka beba učini slatkom,odmah skrenite pogled da detetu ne izraste čmičak. Ne znam da li isto važi i za gledanje slika i da li ima efekat na daljinu.

          7.Ne izlazite bez belog luka u džepu. On je poznat po svojim antivirusnim i antibakterijskim svojstvima,ali i po tome što tera vampire i uroke. Ukoliko ga se dobro najedete može da otera i neželjene goste ili sagovornike. A možda vam zatreba i za neku zapršku. 

          beli luk u trudnoći


          Naravno kada se beba rodi to ne znači da sva pravila prestaju da važe. Ima ih tek tada.

          Recimo pampers je izmišljen da žene ne bi sušile pelene noću. Noću se duhovi,veštice,vile,zmajevi,đavoli zaleću u pelene koje se suše,to im je omiljena igra. Zlo i naopako ako takve pelene stavite na bebu.

           I nikako, nikako nemojte dozvoliti da vam žena sa menstruacijom dođe na babine. Jok! Pre toga redovno da propratite njen menstrualni ciklus i zatražite dokaz. U suprotnom beba će patiti od ekcema,a može se desiti da to kasnije rezultira alergijom ili astmom.

          Šta ne smete raditi u trudnoći, a babe vam neće reći


          - Ne pušite! Ostavite cigarete i ostale poroke jer mogu da utiču na razvoj vaše bebe

          ne smete pušiti u trudnoći

            - Ne preterujte sa ribom,posebno sa onom koja ima visok sadržaj žive. Živa je otrovna i može da utiče na mentalni razvoj deteta.

            - Ne jedite za dvoje. Beba,posebno u prvim mesecima,nije velika kao i vi pa nema potrebe za duplim unosom hrane.

            - Ne idite na dijetu. Ugojićete se, ali ne od hrane. Ima vremena za ravan stomak - kad rodite bebu!








            - Ne kilavite. Trudnoća nije bolest. Ukoliko se osećate dobro i nemate zdravstvenih problema sasvim normalno možete da obavljate sve što ste radili i do sada. Šetajte,družite se,skuvajte ručak,očistite kuću i vodite ljubav.

            - Ne podmićujte lekare koji treba da vas porode. U masi slučajeva sve obavi babica, lekar samo udari goblen na kraju i obiđe vas ponekad iz pristojnosti. To rade i bez mita. Znam iz ličnog iskustva. Isprobala sam dva puta!

            Pare koje trudnice širom Srbije ostavljaju lekarskom osoblju na konto porođaja mogu da se iskoriste da unapređenje ishrane u porodilištima da ne bude ovakva.

            I slobodno radite ovo u trudnoći!




            - Vozite se besplatno autobusom. Možda vam neko i ustupi mesto da sednete. 

            - Nabavite sve što vam treba za bebu pred kraj trudnoće. Poštedite sebe stresa posle porođaja i rasporedite obaveze na vreme. Ukoliko ne znate pol deteta kupite odeću neutralne boje-žuto i zeleno je OK i za dečake i za devojčice. 

            - Idite redovno na preglede kod vašeg ginekologa. Prenatalna kontrola je veoma važna za zdrav razvoj vaše bebe. 

            Ne morate da idete u državnu ustanovu i kod privatnika u isto vreme. Samo bacate pare,i jedni i drugi su podjednako stručni.


            - Ako već častite lekare,ne zaboravite lekara koji je vodio vašu trudnoću. On se maltretirao oko vas skoro 9 meseci, a vi častite nekoga ko vam je zagledao u međunožje tri jutra radi reda.

            Najvažnije od svega- ne verujte babskim pričama i izbegavajte ljude koji loše utiču na vaše raspoloženje. Okrenite se i pođite u drugom smeru.  Ili pojedite malo belog luka. 

            7 коментара:

            DEČIJI ROĐENDANI-NEKAD I SAD

            09:38 Blaženka Vesić 8 Comments

            Biti pozvan na dečiji rođendan, u ono davno vreme kada sam ja bila dete, bila je na neki način privilegija. Na neki način stavljeno ti je bilo do znanja da si tom nekom poseban-dovoljno da te pozove na rođendan. Moji roditelji dozvoljvali su vrlo ograničen broj dece-svega 3 drugarice. Sećam se da sam se jedne godine namučila da ubacim i četvrtu koja se na naki način sama pozvala. A to je samo jedno dete...

            Torta je bila obično okrugla, prekrivena filom kojim je punjena,bez slika i boja. Vrhunac kreativnosti moje mame bilo je da špricem za ukrašavanje napiše broj mojih godina. Pored torte,sokići i sendviči sa kiselim k rastavcima. I to je to.



            Da biste danas proslavi dečiji rođendan treba vam čitavo bogatstvo


            Biti pozvan na dečiji rođendan danas  više nije privilegija . To je postalo pravo svakog deteta koje pogleda vaše dete! 

            Trend je da se rođendani slave u igraonicama i ja podržavam to sa onog aspekta-smanjujem buku i nered u kući i ograničavm ih na dva sata. Ali pozvati ceo razred i one bitne van njega,ili celu grupu u obdaništu,e to mi je malo previše! Mora li to tako? Zaista,zar treba na rođendan pozvati nekoga ko te nervira,vuče za kosu,s kim se ne podnosiš...samo zato jer tako svi drugi rade?

            Proslava rođendana u dečijim igraonicama u Kragujevcu  košta minimum 3000 dinara , zavisi koliko dece pozovete. Za desetoro morate da platite i ako vam dođe petoro dece.  Za tu cenu klinci imaju: sok, parče(nce)  pice i jedno-dva mini peciva. Što sve iznese 100 dinara po detetu. Da,da znam da treba platiti animatore... Znači u tu cenu idu i njhove aktivnosti,blesavljenje i crtanje po licu.

            U Beogradu je imati decu pravi luksuz! Samo iznajmljivanje igraonice ide od 50 evra pa naviše. Bez posluženja i animatora.A za 200-300 evra možete dobiti posluženje,animatore,klovna,crtanje po licu...

            Tortu,naravno,obezbeđujete sami. U prinicpu vlada pravilo da treba da bude kupovna da bi se sprečila mogućnost trovanja dece (inače torte spremam sa aromom cijanida i salmonele,ta nam je omiljena!), mada ovde ima izuzetaka. Kupovna torta ne može da bude bilo kakva. Mora da bude tematska. Ovakve fondan torte kreću se isto od 3000 pa naviše, zavisi od vrste torte i veličine tj. težine.

            To je već minimum 6000 dinara. Dodajte na to troškove dolaska, odlaska, naknadnog titranja komšijama i rođacima kod kuće koje ne možete da pozovete u igraonicu (što opet ima za posledicu buku i prljave sudove), poklon koji treba da kupite detetu i dečiji rođendan će vas koštati minimum 10000 dinara. Što je skoro pola plate prosečnog Kragujevčanina (pod uslovom da je uopšte prima i da je redovna).Pa još ako imate i dva deteta, najbolje je da odmah nađete još jedan posao ili da počnete da štedite na vreme.

            Kako smanjiti troškove dečijeg rođendana?

            Kao stipsa u horoskopu (strelac), rešila sam da smanjim troškove ovogodišnjeg dečijeg rođendana na minimum. I moram priznati da sam pravi ekspert. Evo kako:

            - Slavimo rođendan za oba deteta odjednom. Ćerka je rođena 11. a sin 30. jula. Znači rođendan se slavi 20. jula. Gužva koju bih skupljala dva puta za kratko vreme dešava se samo jednom. Treba li da navodim finansijske prednosti ovog poteza?

            - Zahvaljujući činjenici da je u Kragujevcu nemoguće upisati dete u obdanište, moj sin nema drugare iz grupe, što njegove goste svodi samo na bliske rođake i jednog prijatelja. Hvala Ustanovi za decu "Nada Naumović" na ovoj mogućnosti.

            - Zahvaljujući tome što je raspust i što mislim da je narazumno pozvati celo odeljenje na rođendansku žurku (i što je moja ćerka to razumno shvatila), njeni gosti se svode na 6-7 drugara i bližih rođaka  koji nisu otišli negde tokom raspusta i sa kojima se intenzivno druži. 

            - Torte pravim sama, tematske -sa fondanom. Neće me izneti više od 2000 dinara 2 torte,a možda ni toliko.

            - Peciva ću da naručim-od pravljenja testa sam operisana pa to može biti veći trošak nego korist.

            - Kartonske tanjire i plastične čaše mogu da kupim kao i oni u igraonici i da poštedim sebe pranja sudova. Ne samo da štedim novac nego i štedim i svoj trud! I vreme mogu da ograničim kao u igraonici na 2 sata. A mogu i da im crtam po licu-gratis!
            Gotovo da mogu da spremim ceo rođendan po ceni zakupa igraonice.

            Zapitam se ponekad, nisu li naši roditelji nekada živeli bolje samo zato što se nisu bespotrebno rasipali? Ili je ipak ono njihovo vreme bilo "bolje vreme"?

            dečiji rođendan



            8 коментара:

            KAKO SAM KUPILA ANĐELA ZA DESNO RAME (ILITI KOLIKO KOŠTA KRŠTENJE U SRBIJI)

            23:57 Blaženka Vesić 27 Comments

            Bilo da želite da krstite sebe ili decu, sigurno se pitate koliko košta krštenje? Danas je sve manje dece koja nisu krštena, ali u ono vreme kada sam ja bila klinka i kada smo živeli "Brastsvo i jedinstvo" i kad je , što bi Balašević rekao i Bogu bilo svejedno da li se krstimo i klanjamo, nas nekrštenih bilo je više. No, vremena se menjaju!

            "Sutra" je, zapravo, vrlo rastegljiv pojam. U zavisnosti od toga šta od njega očekujete rasteže od "uskoro" do „malo sutra“ tj. nikad.Ja sam jubilarnih 10 godina za sutra ostavljala svoje krštenje. Mislim, od trenutka kad sam rešila da se krstim, jelte!

              Pre tri godine i to sam sprovela u delo. Nema taj  čin mnogo veze sa nekim duhovnim nadahnućem, ni sa moje strane, ni sa strane  onih koji su me krstili. Čista ekonomija je u pitanju. Pre bi se, zapravo, moglo reći da sam kupila anđela za desno rame.


            Koliko košta krštenje???


             Pop koji u našoj kući sveti vodicu je dugo i uporno insistirao da ga kupim - gotovo ga nametao! Kao ono kad odete na trafiku da kupite cigare, a oni vam ponude "Orbit" žvake na akciji. E tako i ovo, dodatni proizvod koji nude uz sečenje slavskog kolača. Samo što anđeli nikad nisu na akciji! Naprotiv, papreno su skupi za moj pojam. 

             S obzirom da sa čula  da se anđeo za desno rame negde kupuje za onoliko koliko imaš ili možeš da daš , a ne po fiksnoj ceni , i s obzirom i na običaj darivanja kumova, nekako mi je uvek nešto drugo bilo preče, a samo krštenje luksuz (ajmo vernici, streljajte me!) Jer krštenje košta sitnih 8000 dinara. Plus sveća i darovi i svečani ručak za kumove. 300  evra minimun!

            Popu sam htela da predožim da razmisli o uslovima plaćanja svojih usluga, te da nekako omogući svojim mušterijama plaćanje na više mesečnih rata  - čekovima građana ili putem administrativne zabrane, kao i neku vrstu količinskog popusta jer me muka hvatala od pomisli da anđele treba da kupim i deci. Pri tom nemam ni pravo na reklamaciju ni fiskalni račun. Šta ako moj anđeo zaspi kada ne treba? 

             Drugim rečima ja sam krštena, kao i svi u Srbiji - na crno!

            Zašto se deca  krste dok su mala?


            Zato što ne misle mnogo o samom činu. 

             Osim što sam već u prvim trenucima  čina krštenja shvatila zašto se deca krste dok su mala i dok su im glave prazne (o čemu ću podrobnije kasnije), dobila sam i sjajnu poslovnu ideju koju sam htela da podelim sa Crkvenom zajednicom i sa vama - prodaja čarapa za krštenje. To bi bile specijalne unihop čarape sa rupama u predelu skočnog zgloba, namenjene onim odraslim ljudima koji insistiraju da na taj veliki dan nose hulahopke, unihop ili slično ispod uskih farmerica. Mogu da budu čak i osveštane! 

             Malim devojčicama ovakve čarape su tokom ceremonije jednostavno skinuli. Ja baš nisam htela da se skidam u sred crkve (jebi ga,šta ne ide- ne ide) pa sam moje čarape pocepala, iako nisu bile dugačke već samo dokolenice. Zbog uskih pantalona dokolenice nisam mogla da ih spustim (podići uske pantalone je tek podvig za sebe).



            Ta neprijatnost sa čarapama uzrokovala je to da  tokom same ceremonije u više navrata rokćem pokušavajući da budem smrtno ozbiljna i da ne puknem od smeha. Vrhunac je bio kad smo moja kuma  i ja, sa ostalom nekrštenom decom, krenuli oko olatara . Meni i većoj deci kumovi su držali ruke na ramenima pa je ceo taj prizor jako ličio ne scenu vozića uz „Moji su drugovi“ koji je nezaobilazan na svim srpskim veseljima. Blago mališanima kojima ovakve gluposti nisu prolazile kroz glavu!
            Mislim da je moj anđeo svakako hteo da ostavi sedanje na moje desno rame za „malo sutra“, ali pošto sam ga dobro platila u kešu nije imao izbora. A i pop koji me krstio svaki put kad mi je prilazio i kad je trebao da me pipne, molio je Boga za oproštaj. Sad dal' to tako treba kad se krste odrasle žene, pojma nemam. Crkva je odavno ispoljila svoju fobiju prema ženama, recimo zabranom njihovog prilaska Svetoj Gori i Hilandaru. Možda je ipak to u pitanju.

            Svake godine, kad se mojim klincima približe rođendani, ja razmišljam o tome kako konačno treba da im priuštim anđele na poklon. A onda, kad sve saberem i oduzmem-odustanem i kupim neki bezvredan poklon. Posebno zato što ne volim popa koji ih distribuira.I što za iste pare mogu da sednem u kola i povedem kumove i decu na Ostrog i krstim ih besplatno. Em mi dupe vidi put, em dobijem za džabe dva anđela za desno rame.

            Vrhunac ucenjivanja, kada je krštenje u pitanju, je činjenica da ne mogu da biram crkvu koju ja hoću! U Kragujevcu konkretno morate dobiti odobrenje od vašeg  parohijskog sveštenika da možete da se krstite u drugoj crkvi. Ja htela da se krstim u manastiru ili nekoj crkvi lepšoj od ove male nove u kojoj sam krštena ( koja liči na crkvu koliko i moja dnevna soba kad u njoj upališ tamnjan. Bez ijedne slike na zidovima! Ja bar imam neke ptice koje sam  kupila preko Limunda). Za 8000 dinara kada su drugi proizvodi i usluge u pitanju,mogu da:
            •  biram gde ću da kupim željeni proizvod
            •  dobijem račun
            • imam pravo na reklamaciju.
            A kuma bi mogla da ide samnom i da ne plati i ona ono što ja kupujem. 

            Bilo kako bilo, od prodaje osveštanih čarapa sam odustala. Ima Crkva dovoljno para iz bez mojih genijalnih ideja!

            Na levom ramenu, kažu, sedi đavo. On se ne kupuje - ide gratis, uz život! 

             Anđela za levo rame Crkva još ne prodaje. 

             Njega eventualno možete istetovirati za iste pare!

             Ovog za desno sam kupila. Ne mislim ništa drugačije. Malo bolje znam šta hoću, šta neću u životu, manje se kolebam, lakše donosim odluke. Ali i dalje mislim da je visoka cena krštenja nepristupačna mnogima i da je čista ucena. 

            27 коментара:

            KAKO PREŽIVETI MUNDIJAL BEZ ŠOPINGA?

            14:46 Blaženka Vesić 8 Comments

            Svake godine kad se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu imam dojam da počinje i takmičenje u muškom šovinizmu, a posebno mogu da me izbace iz takta saveti ženama kako da se ponašaju za vreme Mundijala.




            Razumem ja da je Mundijal važan za predstavnike muškog roda ali ne razumem zašto to zahteva uvođenje vanrednog stanja. Ženama se pored "duhovitih" saveta" kako da se ne ponašaju za vreme prvenstva,nude i saveti  kako da kvalitetno provedu svoje vreme. To vreme uglavnom podrazumeva savete o odlasku u šoping,druženje sa prijateljicama, posvećivanje vremena sebi....blablabla

            via GIPHY



            Kako preživeti Svetsko prvensto u fudbalu bez šopinga?


            1.Živite kao i svaki drugi dan. Saveti o  kupovanju novih krpica su potpuno nerazumni,posebno kada živite u Srbiji. Ako imate u vidu da Svetsko prvenstvo u fudbalu traje minimum 15 dana- 30 dana, jasno vam je da vam je za ovakvu šoping avanturu potrebna prilična ušteđevina, sve i da planirate da kupujete kuhinjske krpe kod Kineza. Bolje da posle Mundijala odete na pristojno letovanje!


            2.Nemojte da se viđate sa prijateljicama na trač partijama ni tada, ako to niste radile ni do sada. Tračarenje nije zdravo ako je negativno i ne treba vam vanredna doza negativizma.Naravno,ukoliko to i inače radite nastavite sa svojim životnim aktivnostima uobičajeno i uključite u njih što više smeha!


             3. Mundijal ne menja ništa i ne menjajte ništa zbog njega. Prosečan alfa mužjak ionako posle posla provodi vreme ispred televizora gledajući utakmice jer danas postoji ono što se zove kablovska televizija i milion sportskih kanala. Sasvim je svejedno da li je na njemu utakmica Svetkog prvenstva u kojoj igra Engleska protiv Italije, ili humanitarna utakmica Robija Vilijamsa u kojoj Engleska igra protiv Ostatka sveta. Muškarcima je to fudbal, a vama je i jedno i drugo svetsko prvenstvo!

            4. Izbegavajte savete tipa posvetite se sebi. Totalno su debilni! Vremena za sebe treba da imate svaki dan. Sačuvaj Bože ako depilirate noge,čupate obrve i kupate se samo  kada je Svetsko prvenstvo u fudbalu.

              via GIPHY

             5. Pročitajte neku knjigu. Naučno-fantastičnu! Čisto da razbijete one predrasude da žene gledaju samo njanjave televizijske serije.

            6. Pišite blog. Ko zna zašto to može biti dobro!

            7. Odredite i vi svoja pravila!

            Ja  televizor inače ne gledam i  nemam nameru ni sad da tumaram okolo i da zapitkujem okolo šta je ofsajd ili out, kao što nemam nameru da bilo kome prinosim pivo i grickalice - ako ume bez mene da gleda i pritiska dugmiće na daljinskom, ume bez mene i da o'ladi pivo! A može fudbal i bez piva da se gleda. Mada, ako se ja pitam, pivo i kikiriki mogli bi da budu najbolji deo tog iskustva.

            A pare, umesto na šoping sa prijateljicama,  podjednako dobro mogu da potrošim u kladionici kao i oni što su opsednuti fudbalom i eksperti za klađenje.

            Evo tipujem da Srbija neće da pobedi!

            A vi,  drage moje?

            Kako tipujete, a kako se ponašate za vreme fudbalskog prvenstva? Menja li vam se život tih dana?

            8 коментара:

            ŠTA DECA MOGU DA NAUČE IGRAJUĆI SE SA DANAŠNJIM IGRAČKAMA

            10:53 Blaženka Vesić 17 Comments

            Ja sam valjda zatucana žena, zarobljena o onom vremenu kada su stvari, dešvanja, razmišljanja pa i igračke bili znatno drugačiji nego danas. U neku ruku jednostavniji, u neku složeniji  -zavisno od toga u koju ruku gledate.

             E sad, ja donekle očekujem da svaka igračka ima neki edukativni značaj za dete iako na njoj ne piše da je "Edukativna igračka".
            Recimo ovako:

            - Slaganjem običnih kocki deca vežbaju fine motoričke veštine, ali mogu da razlikuju i boje i veličine i da se pozabave kreativnim izražavanjem.

            - Igranje sa lutkama (da čak i sa glupim plavušama poputa Barbie), može da ih nauči govoru tela, tonu govora, ali mogu i da usavrše tehniku oblačenja. Oni koju su pokušali da obuku gornji deo na Barbie lutku navlačeći regularno prvo jedan pa onda drugi rukav, znaju u čemu govorim. Potrebna je veština da to uradite bez da lutki skidate ruke, a ta veština dobro dođe kad treba da obučete svoje dete koje neće da sedi ili leži mirno.

            Pošto je već ustanovljeno da se deca danas rađaju pametnija, valjda je došlo do toga da nema potrebe da igračke budu edukativne. Dovoljno je da budu zabavne. A pojedine,vrlo popularne,po mom skromnom mišljenju su veoma glupe. Evo koje su najgluplje igračke danas i šta deca mogu da nauče igrajući se sa njima.

            3 najgluplje igračke današnjice


            U velikoj konkurenciji za najgluplju igračku danas, ja sam izdvojila ove tri.

            Smrdiša, Đubriša i koješta


            Glupe male figurice koja zaista smrde na neprijatne mirise poput buđi, smrdljivog sira i koječega. Poenta je sakupiti sve ove primerke. Negde sam pročitala da ih ima oko 200, ali možda sam nešto i pretupila. I 10 je mnogo za moj pojam i zaista bih volela da upoznam tog specijalca koji je mogao da smisli 200 neprijatnih mirisa i realizuje da igračke smrde na njih. 

            Neke od ovih igračaka (dal' Đubriša ili Smrdiša) stavljaju se na vrh olovke,valjda da bi deci bila pod nosom dok pišu. Jedino što deca mogu da nauče igrajući se sa Smrdišama i Đubrišama jeste da raspoznaju širok spektar neprijatnih mirisa. Ja sam,kao neko ko je bio uskraćen za ovo zadovoljstvo,po tom pitanju prilično ograničena.  Evo,mogu da navedem pored buđi i smrdljivog sira, smrdljive čarape, smrad znoja kineskih sintetičkih majici u autobusu, smrad nikadokupane debele Sonje, maskote mog kraja (ni mrtav čovek ne smrdi kao živ,debeo neokupan čovek) i...možda još par mirisa hrane recimo riba ili spremljena džigerica.

            Ljigavac


             Sluzava ljigava tečnost nalik na slinu upakovana u plastičnu kutijicu i obojena drečavim bojama. Ne lepi se za ruke, nema nikavu svrhu osim da izaziva neprijatnost, a posle nedelju dana aktivnog igranja sa njim dobija specifičan pokvaren miris. Jedino što deca mogu da nuče od ove igračke jeste recimo kako bi mirisala sperma kada bi ljudi rešili da je ukisele!

            Bratz lutke


            Nakazne lutke sa velikom glavom ili sa malim telom, jebem li ga šta je od ta dva , koje su i prilično skupe pored toga što su ružne. Barbie lutke su bar bile skladno građene i lepe. Igrajući se sa ovim lutkama deca definitivno mogu da nauče da prihvate različitosti i da ne diskriminišu one koji imaju fizičke defekte. Ili, ukoliko uzmemo da im je glava normalne veličine, da prihvate anoreksičnost kao normalnu i prihvatljivu pojavu. Da crnjak bude još veći, izmišljene su i Bratz monsters lutke, sa zašiljenim ušima, velikim zubima... Kao da nisu dovoljno strašne i nakazne i bez toga!


            Kako da sami napravite edukativne igračke za decu


            Ukoliko vam se, kao i meni, ne dopada spektar današnjih igračaka koji je, istini za volju znatno širi od gore navedenog, možete sami jeftino da napravite igračke za decu koje će imati edukativni karakter.

            Potrebno vam je:

            - Jedno starije dete od 10-ak godina,sa fiks idejom da postane vaspitač(ica) kad poraste
            - Papir
            - Bojice ili flomasteri
            - Makaze
            Evo kako je moja ćera za svog brata napravila slikovnicu



            A evo kako je napravila karte. Svaka karta ima oblik (krug,kvadrat...) boju (crvena,plava...) i osećanje (tužan,srećan,zaljubljen,iznenađen).




            Naravno, vi kao roditelji možete da pomognete da ovakve igračke budu kvalitetnije i da se uključite u stvaranje istih. Ako imate ideje. Ja ih svakako nikad ne bih iznela na način na koji je ona to uspela i prilagodila trogodišnjem detetu. I na tome joj skidam kapu! Vidi se da su izgužvane od upotrebe!

            Ukoliko ste pristalica sve glupljih igračaka koje se pojavljuju na tržištu danas, kupite detetu odmah jedan tablet. Kad usavrši da pomeranjem prsta pokrene nešto od malih nogu, možda će kad poraste da nauči da pokreće prave akcije samo svojim mislima. A to je zaista neprocenjiva veština!

            17 коментара:

            KAKO SE KUVA A KAKO SE GLEDA U PASULJ?

            17:40 Blaženka Vesić 4 Comments

            Svaka žena je pomalo veštica. Moj muž čvrsto veruje u to. Dobro,možda ne misli da je baš svaka,al’ je ubeđen da ja jesam. Kad god se zakačimo njemu se desi neki peh, uglavnom sa kolima. Srećom pa trenutno nemamo kola! Jedno vreme se silno napešačio i nagurao kola,što je za njega kome je dupe sraslo sa automobilskim sedištem, poduhvat vredan naslovnih strana svih novina.

             Moja ćera nasledila je taj dar, ali ga još ne zloupotrbljava. Uglavnom njen dodir i zagrljaj leče, uglavnom uspe u svemu što započne….jednom se toliko utripovala da je „magična“ da je začarala svog brata da brzo zaspi! I ponekad, samo ponekad, ume da bude malo „zla“ (surovo iskrena).

             Kaže meni moja ćera gledajući me kako razrešavam dilemu dal’ da za ručak spremim pasulj ili spanać,da ja uvek nekako krivim lice kad razmišljam. Jedno oko otvorim više,drugo manje,iskrivim desni kraj usana i odmudrujem svoje.



             Razmišljam posle(opet sa sve tim facijalnim defektom), kako da ubuduće mislim i mogu li nekako svoje razmišlajnje da dovedem do umetnosti.

            Posle malo krivljenja i treptanja,odlučih da za ručak spremim pasulj-za dva dana!

            Mala veštica izbegla je nastavu pa prosipa svoju pamet po kući istovremeno se radujući i žaleći što nije u školi jer ima pismeni iz srpskog jezika. Prvi pravi,ono u vežbanci sa crvenom štraftom levo i desno u kojoj meni svaki sastav liči na pesmu. Tema sastava-“Moja mama“.

             „E šteta! Baš me zanima šta bi pisla o meni“ kažem joj.

             „Pa ovako…“ počne ona sa vojom zloćom (surovom iskrenošću). „Moja mama je stalno živčana!“

             Ja mudro ćutim,rekla bih možda nešto al’ sam zauzeta gutanjem neke knedle. A ona nastavi „Ma šalim se mama! Nikad ne bih upotrebila tako ružnu reč!“ (tu ja odahnem,knedla uspešno progutana)
             „Napisala bih umesto toga da si često nervozna!“

             E al’ ga ulepša,blago meni!

             Vidi ona da ima prostora da me drnda pa kaže da bi još dodala i da imam „dnevne napade“ ili kako se već pravilno kaže.

             „Nervne!“ ispravim je, razmišljajući nije li moja ćera htela samo obazrivo da mi kaže kako sam svakodnevno nadrkana, pardon, živčana (stalno nervozna).

             Kad sve saberem i oduzmem prilično sam sigurna da i ona misli da sam veštica-živčana (često nervozna) spodoba sa metlom (ateriranom u hodniku-neće da leti, valjda što joj je polomljena drška) krpom i varjačom, koja ima tikove dok razmišlja!

             Želeći da mojoj ćeri dokažem svoje veštičje sposobnosti (koja ona nije tako imenovala doduše),rekoh klincima malo kasnije, u sred reklama na Tv-u, da se smire jer će sad da im počne crtani „Mia i ja“. Kad je crtani počeo moja ćera me upitala:

             „Mama,a kako si znala koji će crtani da bude?“, a onda konstatovala brže-bolje metodom „brži jezik od pameti“ da sam gledala pregled programa (Gde se to beše gleda? Zašto bih ja gledala šta je na meniju dečijeg TV kanala? Pojma nemam!).Odmah sam krenula da je razuveravam,(metodom „jezika bez pameti“):
             „Jesi ti,bre,čula za gledanje u pasulj?!“
             „Jesam!“ kaže ona.
             “ Pa,bre,jel vidiš da ga kuvam za ručak! U pasulju sam videla koji će crtani da bude!“
             „Stvarno?“ prilazi ona zainteresovano šporetu (malo ima onaj „krivi razmišljajući“ izraz lica-geni su čudo).
             “ A koja će epizoda da bude?“
             Ja podigoh poklopac, pogledam u pasulj koji ključa i lupim jedinu za koju uopšte i znam i-promašim!

             „To je zato što ga  nisam zapržila! Prebranac!“ Opravdah se brzo, grčeći lice dok smišljam dobar izgovor!

            Kratak kurs za veštice početnice


            Gledanjem u pasulj prebranac možete da ustanovite samo sledeće:
            - Ukoliko su se zrna raspala,pasulj se prekuvao
            - Ukoliko su cela,na možete da vidite  ništa dok ne probate.

            Kratak kurs za domaćice


            - Najbolji prebranac ima više crnog luka nego pasulja,
            - kuva se prvo prethodno veče potopljen i nabubren pasulj,da zrna ostanu cela.
            - Kada se skuva u gomili ulja proprži se gomila luka i to se doda kuvanim zrnima i ostavi da se prokrčka još malo.
             - Najbolji je kad se malo zapeče.

            Sada,pošto se stručno osposobljeni,recite mi šta vidite u vom pasulju?





            4 коментара:

            Пријавите се на: Постови (Atom)