Planirate da poradite na svom ličnom brendu? Kako i ne bi! Koliko ste puta u zadnje vreme čuli da treba da razvijate svoj lični brend i da su ovi i oni alati, ovi i oni načini dobri za razvijanjeg istog?

Jeste li se zapitali čemu to? I, ono najvažnije, kako to da uradite kako treba?

Imate li psa? Ako nemate, onda jednostavno niste u trendu. A ako imate, a vaš pas nije u modi, onda ste tek promašen slučaj!



Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!

I shvatim zašto je to tako!

Nisu više u modi!

Mislite da psi ne mogu da budu u modi?

Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
Ili čupavog bobtejla?

Iščezli... Bar kod nas.

Pojma nemam kako je u svetu.

Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!

I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .

I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki  staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.

I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...

Moj pas nije u modi, evo i zašto!

Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.

Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!

To je bre živa duša! To se ne bira po modi!

A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!

Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.

I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!

I da se lepo igra sa decom.

Da prihvati život sa mačkom.

 Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)

Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.

A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.

Našli smo je i uzeli Srećka.




Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.

I moja zamišljanja su se ostvarila!

Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.

 I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!

A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!

I savršeno se igra sa decom!


Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!


U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"

Kako, molim!!?

via GIPHY

A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"

 Jer valjda psa koji nije rasan ne treba lečiti ni voleti! To nije u modi!

Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.

 Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!

Ja tako i sa ljudima. Prihvatim ih sa njihovim vrlinama i manama!

Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima.  Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.

Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!

Ja kad volim - ja volim. I to onda niko nema kao ja!

Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!

Ja sam promašen slučaj! Ne marim!

Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!



 I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!

A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?

Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?

Perfekcionizam ubija! Najozbiljnije i bez šale. U početku to deluje super. Obavljate to što obavljate tako da budete zadovoljni rezultatom. A onda se stvari promene...

Ako vam perfekcionzam pređe u naviku, nadrljali ste!!!

Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kursevi za sve i svašta - što online, što radionice, što 1 na 1 konsultacije. Od  prepoznavanja nijansi bebine kake, preko toga kako da ostvarite snove tapkanjem po glavi, pa do toga kako da budete neki Instagram marketing genije ili tako nešto. I sve nešto isto, niko da se razlikuje malo.

Čini mi se da se kursevi organizuju za svaku sitnicu i svi su gurui za nešto, samo ja nisam.

I dok gurui za ovo i ono, radionice, kursevi i vebinari bukvalno iskaču i iz paštete i dalje su mi neke stvari misterija u žvotu.



Pa eto prilike da neki razmisle da naprave kurs ili radionicu koja će se razlikovati od drugih i tako zarade za život.

Šta meni nikako (ali ama baš nikako) ne ide?

Peglanje rukava na košulji

Sa daskom ili bez daske, sa dodatkom za rukave ili bez njega, sa peglom na paru ili običnom - meni je totalna misterija kako opeglati rukave na košulji da nemaju crtu. I ajd' onda je to jedna crta, onako savršena, prava pa i nekako. Nego, jok! To na sve liči samo ne na opeglano. Obično bude i gore negošto je bilo pre peglanja.

via GIPHY

Sreća pa mi je muž buregdžija pa to ne zahteva ovu veštinu, jer košulje ne nosi. A i kad je u prilikama da ih nosi, verovatno ga blam pojede zbog rukava. (veštinu "kako oprati masno radno odelo buregdžije" još savladavam i prvom prilikom kada otkrijem kako da bude savršeno belo i mirisno, spremam kurs). Deca i ja nismo fanovi košuljaol. Ospice dobijem jedino kada sinu treba da ispeglam nošnju za folklor.

Nije da nema kurseva za peglanje. Recimo, po stranim zemljama ako planirate otvaranje perionice veša,  treba vam ovakav neki sertifikat.I nije da ne treba. Peglanje je veština. Treba znati šta se pegla, šta se ne pegla, koja temperatura je potrebna za koji materijal, šta će se 100% zalepiti za peglu i kako očistiti istu posle toga.No, kod nas nije u trendu i reklama za ovakav kurs mi još nigde nije iskočila.

Pranje prozora bez tragova brisanja

Sa ovom ili onom krpom, sa papirom od novina, sa ovom ili onom tečnošću ili čistom vodom ili sirćetom...- meni je totalna misterija kako oprati prozore da se ne vide tragovi brisanja.

Kursevi perača prozora takođe negde postoje, ali kako na svakih 10 sekundi jedan perač prozora pogine u Americi, i ne pomišljam na isti.

via GIPHY

Neka ih fleke! To je tako živopisno!

Spakovati neke stvari u kutiju onako kako su stajale (ili bilo kako)

Ok, sa ovim imam ozbiljan problem i iskreno se nadam da nisam jedina. Znate ono, otpakujete, koristite neko vreme i onda poželite da spakujete u kutiju. Recimo, veštačku novogodišnju jelku. Majku mu, moja kao da je prava pa je uspela malo i da poraste od sastavljanja do rasturanja. To nikako godinama ne staje u svoju kutiju.

A lampioni? Ma ono što kupim u maloj kutijici kod mene eventualno posle stane u poveću kesu. I tu se umrsi. Kako oni Kinezi to pakuju - to samo oni znaju. Verovatno neka posebna veština manastira Šaolin.

Tom spisku iz ovog momenta sad mogu dodati razne kuhinjske uređaje kao što je recimo aparat za galete (aha, deluje prosto, ali kabal neće u kutiju pa to ti je) , dečiji bazen, dečiji šator (ova dva su posebno frustrirajuća - k'o da pokušavaš da spakuješ metar drva u kutiju šibica.) . I za ovo nema kurs.

Imati spakovan ormar

Letos smo se preselili. Tri dana sam sređivala sve da bude na svom mestu jer "ovo mesto ima drugačiji fehg shui". Prosto vidiš da su ljudi pre nas bili domaćini i da je sve imalo mesto i smisao.Tako sam htela i ja.

Zato sam svima lepo spakovala ormare, iako niko od mojih ukućana nije hendikepiran i mogu i sami to da urade. Pa sam odvojila: ovde letnje, ovde zimsko,ovde ono "za po kući" , ovde ono "paradno" , ovde deblje, ovde tanje ....Bilo tako 2 dana. Onda se desilo pranje veša. Jednu sobu sam očas posla napravila u sobu za smeštaj nespakovanog mesta sa žice. A ormari... otvoriš i sve ti padne na glavu.

via GIPHY

Ne, nisu samo dečiji takvi. I moj je!

Kako ponuditi mito a da se ne osećaš k'o šupak

Hajde, priznajte da je ovo kod nas veština koju svi treba da imamo u malom prstu. Šta god da treba da završiš, bilo da je u pitanju opština, lekar, karta za autobus, popravka kola... za sve ti bre treba veza ili asortiman naoružanja da vezu stvoriš sam ( koji podrazumeva: koverat, novac, flaša viskija i Milka od 300g. )

I tu dolazimo do problematike:

Elem, ako krenete da tražite ideje za posao kojim biste se bavili, onda ćete sigurno naići na savet da radite ono u čemu ste dobri pa čak i da učite druge tome za neku lovu i da napravite kurs. I svi se navrzli na onu samopomoć i da nauče druge kako da budu srećni i uspešni ovom ili onom tehnikom. Profitabilna je to niša, ali već pretrpana. A tu su i kursevi stranih jezika, marketing veština, pisanja, programiranja, fotografije, crtanja, sviranja...sve bre nešto jedno te isto.

A eto, toliko prostora još je nepokriveno!

Evo, Sanja je bila je krajnje kreativna  i osmislila kurs za preživljavanje života.

Pa ako umete - ponudite svetu svoje znanje!

Recimo, Udemy je mesto gde očas posla možete postati instruktor i zarađivati od toga. Možete i van toga, naravno.

 Blog Može i ovako pomoći će vam mnogo na tom putu. Jelena je vrlo poseban i inspirativan lik (najozbiljnije ovo govorim) i upravo radi na suštini ovoga što pričam:- napravi kurs koji se razlikuje!


Mogla bih i ja o ponečemu sa solim pamet po kursevima i radonicama ali definitivno ne o ovom gore. A i nije to baš za introvertne ljude.

Moje veštine su manje fensi- neke već viđene, neke jok:

- kako preživeti sa malo para i sačuvati zdravu pamet
- kako preživeti PMS na najbezbolniji način (odvojeno za muškarce i žene)
- kako pokrenuti blog i blogovati (i kako to ne raditi)
- veštine copywritinga
- kako deci objasniti matematiku u prostoru
- kako preživeti život u zajednici


i taj o pranju ultra masne pekarske odeće koji usavršavam.


Šta mislite o čemu biste vi mogli držati kurs?
Napišite mi u komentaru ;-)

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne ostvariš! Evo nekoliko načina da unovčiš svoj dar pisanja.




Pre svega treba znati da i pisaca ima raznih i posebno se u današnje vreme svako i svašta naziva piscem.

Čak i oni koji ne umeju sa rečima možda kao ti, nađu način da izdaju knjigu, a ti držiš svoj talenat po strani da ucrvlja. Ako mogu oni, mo'š i ti. Samo je bitno da se prvo svrstaš negde.

Pisci u digitalnom svetu ne dele samo na poete, romanopisce, pripovedače, noveliste...Ima tu mesta i za novinare, copywritere, blogere, marketare...Svi oni pišu nešto pa ćemo ih u tom kontekstu nadalje smatrati piscima.

I gde je tu tvoje mesto?

Kod mene stvari stoje ovako:

Kada kažem ljudima da se bavim pisanjem, oni odmah pomisle na knjigu, roman ili tako nešto. No, iskrena da budem, ja ni priču ne bih mogla da napišem, a kamoli ceo roman. Nedostaje mi mašte, nedostaje mi možda i poetičnosti i nemam priču koju bih pričala niti neki dar da pričam priče. Nije da nisam probala...Ima onih koji od sitnice neke razviju ceo roman . Ja jedino umem da preuveličam probleme do te mere .

Sva sreća, pa postoji blog i ja sam zaista našla da je to način izražavanja i pisanja koji meni potpuno godi, omogućava mi da brljavim o čemu ja hoću i na koji god hoću način.

Sva sreća, te u isto vreme postoje i oni koji to čitaju (poljubac za vas) inače bih odustala od bloga i pisanja odavno.

Kako god da pišeš tj. kojim stilom barataš, možeš zaraditi od pisanja. Čak i kada nemaš neku lovu za ulaganje.

Evo kako zaraditi od pisanja u zavisnosti od stila pisanja koji ti leži!

Izdaj knjigu

Ako si od onih tipova pisaca koji pisanje shvataju kao umetničku formu i imaš u glavi priču, roman, radnju, glavnog junaka,poeziju... jedan od načina da to unovčiš jeste da izdaš knjigu. Papirnu, normalnu knjigu.





Na pomen izdavanja knjige verovatno pomišljaš odmah na celu svitu lektora, izdavača, bibilioteka, ustanova i ostalih ljudi koji treba knjigu da prečešljaju i odobre i onda se ona štampa u nekom tiražu zbog kojeg ti planiraš da prodaš levi bubreg.

Bilo nekad. Danas, brate mili i sestro slatka, možeš da odšatmpaš bilo šta i bilo koliko. Samo treba nađeš nekoga ko radi digitalnu štampu. I ovde je pravilo što više primeraka, manja cena. Na nekim sajtovima možeš naći i kalkulator koliko bi te koštao primerak knjige, pa ti izvoli, uskladi sa svojim ambicijama i finansijkim sposobnostima.

Ovde treba imati na umu da za zaradu od pisanja nije dovoljno odštampati knjige, već morate sami i da ih prodate. No, dobro je što možete napraviti malo primeraka i videti na manjem uzroku da li to vama ide ili ne.

Skupo?

Možda možeš naći novac za to na crowdfunding sajtovima.

Komplikovano?

Možda ti je ovo jednostavnije.

Objavi elektronsku knjigu

Ovakav vid knjige možeš izdati za vrlo kratko vreme. Sajtovi koji to rade, obećavaju da to možeš za 5 minuta. Ja se uvek zapitam da li sam nešto dobro uradila kada je tako brzo. Neka je i jedan dan u pitanju, pa je ok rok.

Elektronska knjiga nije papirna i čita se sa ekrana, a izrada iste košta te jedino truda.

Verovatno najpoznatije mesto na kojem možeš besplatno da izdaš knjigu ovog formata jeste Amazon Kindle. Mana je što ovde knjiga ne može biti objavljena na srpskom, ali eto razloga više da naučiš engleski (ili daš nekome da vm prevede tekst). Cenu određujete sami, ostvarujete 70% prihoda od prodaje.

Ako napraviš super popularnu knjigu i bestseller ovo je odličan način da imaš pasivan prihod ko zna koliko vremena...



Ako ti  je baš zapelo da to uradiš na srpskom, onda prouči kako to izdavanje elektronskih knjiga funkcioniše na iTunes . Da napraviš knjigu, pomoći će ti aplikacje kao iBooks Author ili iTunes Producer. Uz malo proučavanja i strpljenja (a sigurno za više od 5 minuta) možeš imati sopstvenu knjigu u ponudi na iTunes-u širokom auditorijumu.

Još jedno mesto na kojem možeš objaviti knjigu u elektronoskom obliku je Smashwords  ili pak Kobo. I ovde elektronske knjige mogu biti na srpskom.

Nije dovoljno samo napisati knjigu. Potrebno je to prelomiti, formatirati, urediti pa tek onda izdati knjigu i to nije uvek lako.Ukoliko ti deluje komplikovano da ispoštuješ sve te zahteve koji se traže (format, prelom, da napravite naslovnu stranu itd.) i to drugi mogu da ti urade, a ti samo pošalješ knjigu u wordu. Takve usluge naći ćeš na našem jeziku i naravno, odreći se dela prihoda.

Da biste zaradili od pisanja elektronskih knjiga , na vama je posle da iste maksimalno reklamirate online, kako bi ih ljudi skidali i čitali. Cenu knjige određujete sami.  Deo prihoda ide vama, a deo naravno servisu koju je knjigu objavio.

Postani freelance pisac ili copywriter

E sad, ovo je širok pojam jer potreba za pisanim sadržajem ima raznih, pa tako i freelance pisaca.

Poenta zarade od pisanja ovde bi se možda najpre mogla opisati kao pisanje za druge, a ne za sebe. Ovde prodaješ svoj dar pisanja kao uslugu.

Ukoliko imate dara i iskustva sa ovako nečim, možete mi se javiti preko kontakt forme. Timu u kojem radim vrlo često trebaju pisci, pa možda baš ti možeš postati deo tog tima. 

Piši blog

Kada je zarada od bloga u pitanju, onda kod nas nekako kao da svi uglavnom imaju na pameti te neke modne i kozmetičke blogove na kojima se rade recenzije i na kojima je reklama očigledna kao guranje prsta u oko. Zato je bljak. Naravno, čast izuzecima.

Druga krajnost u blogosferi su oni koji misle da su samo ta neka mišljenja, promišljanja i lični stavovi, priče i slično prikladne teme za blog i da tu nema mesta za reklamu, preporuku i slično. Jer onda si se, jelte, prodao! Za sitne pare. Ako si tu, onda nemoj ni razmišljati o tome da na ovaj način zaradiš od pisanja.

 Interesovanja ljudi dosežu mnogo dalje od šminke i mode. Nađi neko koje je blisko tebi, pa piši o tome na svom blogu. To je ono kada ti kažu da nađeš nišu.Uostalom, baci oko na ove savete kako započeti blog.

I ne moraš. Možeš da svaštariš kao ja.

Ali šta god da radite, budite autentični i drugačiji .

Kada nađeš publiku za svoj blog, onda razmisli ko bi mogao da ti bude saradnik i kome bi ti svojim blogom mogao da pomogneš u marketinškom smislu. Ali pre svega imaj na umu da li bi tvoja preporuka nekog proizvoda bila od koristi tvojoj publici. Tipa, ako imaš blog o kuvanju, ok je da preporučiš novu čokoladu za kuvanje, ali je potpuna besmislica da preporučiš... šta znam.... higijenske uloške.

Moj savet?

Počni od prijatelja i poznanika i probaj njih da plasiraš svojoj publici bez naknade. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim.  A ako vidiš da uspevaš - počni da se širiš sa ponudama k'o epidemija i šalji ih svuda. To što si uradio-la za prijatelje i poznanike besplatno, sada  je dobar portfolio koji možeš ponuditi kao dokaz uspeha.

Blog možeš koristiti i da prodaješ nešto svoje. Recimo, gore pomenutu knjigu ili na kraju krajeva usluge pisanja.

Napravi sajt

Pronaći nekoga za koga ćete pisati nije uvek lako, a najmanje što možete da očekujete da neko vas vuče za rukav da to radite samo zato što postojite. Pisanje članaka za druge sajtove je super, ali u međuvremenu,  zašto ne biste razmislili o tome da pokrenete neki svoj sajt? Pa da drugi vremenom pišu za vas?

Ovo radi slično kao blog, samo je možda manje lično. Nađeš nišu pa teraš tom linijom.

Ili ne moraš. Otvorite neki portal sa vestima iz raznih sfera pa pišite o tome. Recimo, možda grad u kojem živiš nema neki info portal, pa možeš da uskočiš tu.

Napravite neki super zanimljiv sajt koji će rado posećivati mnogi. A gde su ljudi - tu je i mesto za reklamu i prodaju i eto prilike da unovčite svoj dar pisanja.

Recimo, tako su ove blogerke pokrenule Grčki kutak. Ili tako moja blog-drugarica Snežana ima sjajan portal o alergijama - Alergija i ja


via GIPHY


I sajt i blog mogu biti mesto u koje možeš uglaviti neku affiliate priču ili postaviti reklame.

Piši sastave

Još davno pročitah negde da je celodnevno sedenje štetnije za zdravlje od pušenja. Počinjem da slutim da jeste tako. Do sada sam uspešno dobila proširene vene koje itekako napreduju, salo na stomaku kojem ni 3 treninga zumbe nedeljeno nisu mogli ništa , bolove u vratu i ramenima, atrofiju svih mogućih mišića, nešto lošiji vid, holesterol, a ni raspoloženje mi nije baš neko ( jer celodnevno buljenje u ekran definitivno ostavlja posledice na mozak) .

Tako mi nekako ipak došlo do mozga da treba da se pokrenem. Jer sedenje me ubi, a od pisanja možeš zaraditi i više od novca.

Pre tri meseca preselila sam se u novu kuću koja je na periferiji grada. Prošli vikend krenula sam u istraživanje kraja malo ozbiljnije (čitaj: dalje od prodavnice) .

Prvo sam se oduševila činjenicom da za 10 minuta hoda, mo'š da stigneš u pravu, pravcatu selendru, se sve ovcama, kravama i slično!

Za 20 minuta stigneš do početka neke šume koja, onako iz daljine gledano - obećava.

Za 30 minuta stižeš do vodopada , ljudi moji!  A to je, ako niste znali, najveći vodopad u Šumadiji.

Sve to peške, naravno.

Tako sam rešila da ovo bude vikend kada ćemo posetiti vodopad Buk, kad mi je već tu blizu.

Elem, muža sam bacila u šemu odmah s posla - nije ni ručao.  Sin je u startu bio deo priče, a ćera je u pubertetu - ona mahom radi ono što mi ne radimo.

Spakovala sam u ranac polupraznu flašu vode i telefon i krenuli smo.

Vodopad Duboki potok

Vodopad Duboki potok iliti vodopad Buk kako ga zovu, nalazi se u Ždraljici  - dakle na izlazu iz Kragujevca prema Jagodini. Premda sam ja mislila da ima da teram po šumi do njega, na moje iznenađenje, on je bio vrlo blizu puta Kragujevac- Jagodina. Prvo se stigne do Ćosićkog izvora .



Tu smo napunili flašu hladnom izvorskom bistrom vodom (da ne nosim praznu jelte) i ispozirali ispod stogodišnje bukve.



A onda se malo kasnije stigne do vodopada. Znam, znam, reći ćete da nije neki. S obzirom da je poprilična suša, ja sam sretna što sam ovde uopšte videla vodu. Vodopad je visok 15 metara, a slikaću ga opet u proleće - sigurna sam da će biti bolji!




Pošto mi je to bilo preblizu putu i šetnja bi se prebrzo završila, rešili smo da krenemo naviše. Ja čula da do Žeželja vrha ima 6 km. Sad da li u oba pravca ili jednom pojma nemam, ali sam nekako  kontala da je to blizu i da treba da se popnemo . Samo malo, ne moramo do kraja. Mom čoveku se smrklo. Nije ni odmorio kada je došao s posla. Meni se šetalo jer ja zaboga sedim po ceo dan. Propadoh!

Kad smo jedno 10 minuta išli u jednom pravcu, totalno je bilo glupo vratiti se.
Naoružali smo se štapovima i krenuli u pohod na Žeželj. Tako se nedeljna šetnja po kraju pretvorila u klasičan treking.

Planina Žeželj

Staza do vrha planine je prohodna, obeležena, ali ono što sam definitivno zaključila - ne ide se u šumu i u pentranje po planinama u bilo kakvoj obući! Treba imati adekvatne patike.



Povremeno smo zastali, popili onu vodu što smo sipali u podnožju planine. Okrenuli se prema Kragujevcu i oduševili se pogledom.



Sat i po vremena nakon što smo krenuli od kuće ( i možda sat vremena od vodopada) bili smo na vrhu Žeželja (482 m nadmorske visine) . Tu se vegetacija odjednom promenila - lični na neku tundru.
 I tu se nalazi stari, napušteni, porušeni planinarski dom. Samo jedna u nizu porušenih zaboravljnih zgrada u okolini Kragujevca koje su nekada bile temelj zabave i okupljanja.







Za silazak smo izabrali drugačiju stazu - put po kojem su očigledno išli traktori, ako ne i kamioni. Samo sam pretpostavljala gde izlazi, ali sam tupila da je ok da idemo tu jer je to put! Izaći ćemo već u neku civilazaciju, jer zaboga ne idu vozila u šumu iz šume, nego iz nekog naselja. Kad dođemo u neko naselje (koje god) posle ćemo se snaći.

Bilo je momenata kada sam posumnjala u ovu svoju teoriju.

Obeleženog drveća više nije bilo. Već sam zamišljala i medvede i lisice kako nas jure jer za sat vremena zalazi sunce, a mi Boga pitaj gde smo. Telefon sam ispraznila slikanjem - naravno. Imamo samo flašu vode.



Srećom, bila sam u pravu.Uskoro videsmo prve bandere i prvo dvorište.

Moj muž se javio čoveku u tvom dvorištu, a kojeg zna iz nekog prošlog života i to samo iz viđenja ( jer taj vam poznaje sve, samo ne neke ljude na dobrim pozicijama od kojih bi čovek mogao imati koristi u životu.No, ko zna zašto je to dobro) ). Ovaj nas oduševljeno pozdravio i svratio na domaći sok i rakiju. On, kaže, ne pije. Moj muž i  ja popismo po  jednu rakijicu, moj sin je popio čašu gustog soka od kruške i sirup od maline i poneo šaku bombona kući. Ja sam se na momenat osećala k'o da sam zalutala u neku pokvarenu verziju Ivice i Marice. Kuća u šumi - sa osveženjem za umorne putnike...

Ispričasmo se sa čovekom, sproveo nas kroz kuću k'o da smo mu rod rođeni, dao nam flašu domaćeg soka od kruške da ponesemo. Oduševila sam se!



Pola čašice rakije popih natenane, pola sasuh naiskap pa smo krenuli kući. Put je uskoro bio poznat. Silazak je,sa sve sedenjem i ispijanjem soka, trajao sat vremena.

 Mene je ona jedna čašica rakije obrljavila načisto. Do kuće sam došla smejući se k'o ludača. Do suza!  Ko zna šta je bilo u njoj! I ko zna zašto ona čovek ne pije.

Al' dobro! Jedna obična nedeljna šetnja ispade nam super avantura!

I redovno ću da ih praktikujem (ok, rakiju ću preskočiti).  Jer sedenje, znate, škodi više nego pušenje. A kada živiš na periferiji, treking staze su ti pred nosom. Šteta je ne iskoristiti ih!

Lepo je to kada ti je dete kreativno i kada ga zanima da pravi ovo i ono. A šta kada nije? I kada je jedina stvar koju pravi - nered?