KAKO PREVAZIĆI BLAM OD BLOGOVANJA U 7 KORAKA!

Blam od blogovanja i sramota da priznate nekome da pišete blog  je češći nego što mislite. Neki misle da se to samo njima dešava!  Evo kako ...

Blam od blogovanja i sramota da priznate nekome da pišete blog je češći nego što mislite. Neki misle da se to samo njima dešava!  Evo kako izaći na kraj sa tim i biti uspešan bloger!

Verovali ili ne, ali blam od blogovanja je stvaran i prilično čest. Čast samouverenim izuzecima. Dobar deo ljudi ipak se malko štrecne pri pomisli šta će drugi misliti o tome što oni bloguju. Neki čak i reše da baš zbog toga ne bloguju pod svojim imenom i prezimenom, nego pod nekim pseudonimom. 


Mnogo je ljudi koji su mi rekli da bi voleli da bloguju, ali im je "malo glupo". 
Kad to čujem, uvek se zapitam da li je glupo što ja to radim? Da li ja to zapravo radim nešto zbog čega treba da me bude sramota?

Pa, realno.... ne baš. 

Zna se čega čovek u životu treba da se stidi. Po mojim aršinima, blogovanje uglavnom nije na toj listi.

No, moje mišljenje nije uvek bilo takvo...

Zašto nekoga može biti sramota blogovanja?


Pa razloga je više, a sve u zavisnosti od toga kakav je blog.

- Nekad je profesija ta koja sprečava ljude da na blog izađu svojim likom i imenom i prezimenom. Teme o kojima bloguju ili način na koji to rade, mogli bi možda da im izazovu probleme na poslu. 

- Lični blogovi znaju da budu zaguljeni. Blogeri koji se odluče da iznose svoje misli i život na ekrane, plaše se da će biti ismejani, osuđivani, omalovažvani.

- Literarni blogovi nisu pošteđeni blama od pisanja. Mnogo je onih koji imaju dar za pisanje priča, pesama, knjiga, ali se ustručavaju da bloguju, baš zbog toga jer ne znaju kako će na to reagovati njihova okolina (koja recimo i ne zna da dotična perosna ima sklonosti ka pisanju).

- Blogeri koji žele blogom da podele neko svoje znanje i stučnost, pitaju se da li su oni zaista dovoljno kompetentni da dele savete? (a sve je više onih koji dele svoje znanje za novac)



Na kraju krajeva, većina prođe kroz razmišljanja tipa: "Da li će zaista neko da čita moj blog? Da li zaista imam šta da kažem?

Ili:

"Svi zarađuju od bloga i imaju nekakve saradnje. Šta ako ja ne uspem?!" ( ovo je često i motiv i demotivacija za početak blogovanja. A kad je nešto i jedno i drugo, to se zove "zabluda".Svakako, zarada od bloga ne pada s' neba i nikako ne baš odmah čim otvoriš blog. )

Da ne pričam o tome kako je pojam bloger evoluirao: od nekoga ko piše dnevnik na netu, preko nekoga ko svojim mišljenjem menja svet, pa modnih blogera, šminke, "šta je u mojoj trobi" postova i hiperprodukcije nekvalitenog sadržaja koji samo nameće konzumerizam i ništa vrednije od toga. Pojam bloger je tako dobio negativnu konotaciju i sasvim nov stepen blama. 

Činjenica da su svi blogeri, ma kakav da im je motiv pokretanja bloga bio, bili nekad na početku puta i nisu znali ništa. Grešili su i učili na greškama. Blamirali se ponekad.

Pa šta!

Da, i meni je bilo glupo!


via GIPHY


Moj prvi blog bio je još pre cele jedne decenije na blog.rs platformi. Ni u ludilu nisam pomišljala da stanem imenom, prezimenom i likom iza bloga. Bilo me sramota mog blogovanja. 

Međutim, vremenom sam uvidela da moji tekstovi dobijaju komentare, podršku blogera, pozitivne reakcije i to mi je bilo podstrek da nastavim ( ne i da se raskrinkam javno, zaboga!) A sačuvaj Bože da sam bilo kome od ljudi sa kojima se družim i živm rekla da imam blog. To je znao moj suprug i ja. I niko više. Bilo me sramota da kažem da imam blog. Moja okolina u to vreme baš i ne bi shvatila. Zapravo, možda me ne shvataju ni danas, ali sam ja za koju deceniju starija i zrelija, pa me zabole za tuđe mišljenje. 

Taj blog odavno je ugašen. A onda je igrom slučaja, 6 godina kasnije,  došlo do ovog bloga koji se zove Skitarnik. Ta ideja o blogovanju meni jednostavno nije dala mira. Mogao je ovaj blog da se zove blazenkavesic.com, ali... pogađate:  bilo me blam da stanem baš imenom i prezimenom u naslov bloga. Pa sam ga "krstila" drugačije. 

- Prvo, zato što nisam fotogenična i ne volim da se fotografišem ! Ajd' ime bih nekako i stavila, ali ne ide mi ime bez slike. 
- Drugo, još važnije  - jedina sam sa ovim imenom i prezimenom u Srbiji.  Nema šanse da me pobrkaju sa nekim,  što je nekako stavljalo dodatnu odgovornost i teret na moje blogovanje. Šta ako pogrešim, napišem nešto glupo?  Naravno, u odeljku " O meni" sada piše i moje ime i prezime, ima i fotka od pre 100 godina... ali nije tako transparentno kao naziv bloga. A i ja sam starija i zrelija, pa me zabole za tuđe mišljenje. 
- Treće, ne volim baš da se manifestujem. Ja sam čudna introvertna likuša koja bi da ima popularan blog, ali da sama bude nepopularna skroz. 

Ipak, kad kreneš da pišeš blog, želiš da ga neko čita, zar ne? 
Ako ćemo da budemo iskreni - da.

U ljudskoj je prirodi da volimo kada imamo pažnju i da volimo da nas vole. 

Neko to radi kroz blog, neko na drugi način. ( neko trpi veliku količinu pažnje i voljenja pa bude poznata ličnost. Neko to dozira, čisto koliko mu treba da mu se ego ne izduva) 

Jedan od načina da nađem nekog čitaoca je bio da postanem deo nekih FB grupa u kojima se okupljaju blogeri. Majko moja - kad me nije crna rupa blama progutala kad sam podelila moj tekst prvi put.  Mislila sam da samo ja nisam kompetentna da blogujem, a svi ostali tamo jesu i da će to jako loše proći. Zapravo, tekst je bio jako dobro prihvaćen . Ne, nije imao milion pregleda i postao viralan, niti sam ja postala poznata blogerka preko noći! Ali nije bio izignorisan kao što sam očekivala da će biti i dobila sam lepu početničku blogersku dobrodošlicu. 

Vremenom sam shvatila kolika kočnica može biti osećaj blama. Koliko je beskoristan, sputavajuć, a vrlo često potpuno neosnovan i bespotreban osećaj.

Kako prevazići blam od blogovanja? 


Lepo. Sednite pred kameru i počnite da snimate za Tik tok! Vidite sad kako blogovanje zapravo ide kao od šale?!


 
Dobro, šalu na stranu. 

Postepeno, korak po korak, ovako: 

1. Odgovorite sebi na ovo: Zašto da mi bude glupo?  

Recimo, ljudi snimaju i gluplje stvari od mog bloga i misle da su super. Na primer, (meni) besmislene klipove na Tik-toku! I ne samo da se bave glupljim stvarima, nego im ljudi još to i odobravaju, lajkuju, prate... No, to što je meni možda glupo gledati kako neko igra igricu na You tube na primer - ne znači da je svima! To ima svoju publiku.

I moj blog ima svoju publiku. Tako će je imati i vaš. 

Svakako, nećete biti dobri svima! To su prevelika očekivanja, zar ne?

2. Počnete da blogujete SAMO ZA SEBE u par tekstova.   Ne mora da vam bude glupo. Niko neće da vidi. Taman savladate   tehnikalije tipa : unos teksta, objava, stavljanje slika....

Bez brige! Niko neće saznati! Nije baš tako jednostavno imati vidljiv blog.

Ja moj u početku nisam mogla da nađem u Google 5 dana ( dok nisam shvatila da ga verovatno i nema tamo, jer je skroz nebitan i nije indeksiran od strane pretraživača).  

Znači, opustite se!  Nema šanse da vam kolega, devojka, teča, ujna....nalete na njega slučajno i zezaju vas zbog toga.

Tako čamite neko vreme....

Kada vidite koliko je besmisleno i dosadno da pišete samo za sebe, a drugi imaju blogove koje neko i pročita - pređete na sledeći korak.

3. Zapratite druge blogove i blogere.  Ali aktivno - ne pasivno! 

Kako? 

Ostavite smislen komentar na njihove tekstove. Neko od njih možda bude pristojan pa svrati na vaš blog, da vidi ko je osoba koja mu je ostavila komentar. U najboljem slučaju, uzvrati vam   komentarom. Tako se nekad gradila blogerska zajednica. Ja tebi, ti meni. 

Danas su komentari na blogu prava retkost. Na kraju, ako baš i dobijete neki loš komentar - lepo ga obrišete i nikom ništa. Niko ne zna!

Elem, ovako se se povezujete  sa ljudima sličnim sebi, ali i dalje nemate pojma ko su oni i šta su i ne znate ih lično.  Manje se stresirate ako se nekima ne dopadnete. Manje razloga da vas bude sramota  blogovanja. Vidite da ima još čudaka koji bloguju i uživaju u tome.

To vas ohrabri pa krenete dalje...

4. Pohod na društvene mreže. Ok, možda nećete odmah imati petlju da prijateljima na društvenim mrežama samouvereno saopštite da imate blog. 

Počnite od Facebook grupa u kojima su ljudi slični vama, na primer: 

Napravite FB stranicu. Napravite i Instagram profil, jer on nekako brže raste. 

Zašto? 

Društevene mreže su za druženje. Tu ćete već verovatno dobiti neku povratnu informaciju o vašem blogu i o tome da li je on glup i totalni blam ili je zapravo pun pogodak. Ok, može biti i nešto između.To možete meriti lajkovima, posetama, komentarima...

Možete promovisati svoj blog na društvenim mrežama. Dobra stvar je što, ako malo pročačkate kako se to radi, vašu reklamu gledaju manje više osobe koje izaberete kao svoju ciljnu publiku i koje možda može da interesuje vaš blog i vaša niša bloga. Pri tom, to su vam i dalje verovatno nepoznati ljudi od kojih ne treba da vas bude sramota. Osim ako nekog vama bliskog ne interesuje tema o kojoj pišete, pa ga zakači reklama. No, ta osoba će vas onda i razumeti. Možda i sama želi da pokrene blog, al' joj glupo. 

5. Gostujte na sajtovima: Probajte da napišešte svoj tekst negde na nekom drugom sajtu. Ima sajtova koji prihvataju da objave tuđe objave, a neki nude mogućnost i da imate svoj blog na njihovom sajtu. Pošaljite nešto. Probajte! Niko neće znati!
Jel'odbjen tekst kao loš?  
Jeste? Ne odustajte! Vaš blog vas nikad neće odbiti! Probajte negde drugde, sa nečim drugim!
Nije? Eto još jednog razloga manje da se stidite vašeg bloga. 

Ja sam se recimo okušala na sajtu Najbolja mama na svetu u rubrici "Mame pišu".

Kako naći gde možete da pišete? 
Ukucajte u Google recimo: "piši za nas". Dosta sajtova ima tu opciju. 

E sada je vreme za raskrinkavanje...

6. Recite prijateljima da imate blog!  

- Podsmevaju se?  Razmislite da li su vam to zaista prijatelji i da li vam trebaju takvi ljudi u životu. 
- Podržavaju vas i ponosni su na vas! Pa bravo! Zašto onda vas da bude sramota?!

7. Počnite da pričate okolo da ste blogeri i da se hvalite  blogom. 

Očigledno, nema razloga da vas bude sramota, samo je proces dok dođete  do faze da to shvatite.

Dakle, ako se ustručavate da započnete blog (ili da obelodanite da ga pišete) jer vas je sramota blogovanja - to je ok. Normalno je i dešava se. Nije svejedno svoje pisanje staviti na sud bilo kome. Nismo svi ni navikli da sami sebe hvalimo. 

Ali, kao i svi problemi na ovom svetu - i ovo se rešava na neki način. 

Ovo čak i nije problem. Više je neprijatnost.

Kada tu neprijatnost prevaziđete, onda vam se otvara jedan sasvim novi blogerski svet i bićete nagrađeni za hrabrost. 

Za dodatnu motivaciju, evo i 8 razloga da započnete blog.

Šta je najgore što može da se desi?


Neko će vam reći da je vaše blogovanje bezveze, da ste glupi i da ne znate ništa. Ali verovatno ni to.

Ako je blog zaista glup, većina pristojnih ljudi će ga samo preskočiti. Neće vas vređati. Baš ako ste neke lude sreće, napašće vas neki hejter... ali to što vas neko vređa ne govori o vama, nego o njemu ili njoj. I zna se ko se tu izblamirao u stvari.

Ali ako je blog dobar i koristan - privlačiće pažnju, imaće čitaoce i može samo sve više i više da raste. Ovo se neće desiti ako je vas i dalje sramota da blogujete. 

Da se razumemo: 

Niko vas neće slučajno naći i podeliti vaš blog i učiniti vas slavnim preko noći. Morate sami da se hvalite! 

Da, nismo svi vaspitani da budemo hvalisavi i može biti neprijatno - ali to je tako!

Kakva su vaša iskustva sa ovim? 
Da li vas je blam od blogovanja sprečavao (ili vas i sad sprečava) da počnete? 
Da li vas je kočio da svoj blog obelodanite drugima?  
Ili ste krenuli u blogovanje puni sebe i iz prve!

Baš me zanima! Podelite sa mnom u komentaru! 

DA LI I DALJE VREDI BLOGOVATI ? ( ili je blog prevaziđen)

Ako ste bloger ili tek planirate da to postanete, verovatno se pitate da li vredi blogovati? Da li je blog prevaziđen? Pa, evo odgovora! ...

Ako ste bloger ili tek planirate da to postanete, verovatno se pitate da li vredi blogovati? Da li je blog prevaziđen? Pa, evo odgovora!


Vredi! Blogovanje je i dalje dobra ideja, samo treba imati na umu da i ono evoluira i menja se.

Da biste bili uspešan bloger, bitno je da se menjate zajedno sa njim.

Ako vam nije bitno da li vas neko čita "jer pišete samo iz ljubavi prema pisanju", onda ne menjajte ništa! Samo, onda ne kapiram zašto blogujete? Zašto lepo onda ne kupite neku lepu svesku i vodite dnevnik? Isto je.

 

via GIPHY


Ako vas ipak zanima da li je blog prevaziđen, da li da pokrenete jedan ili da odustanete - čitajte dalje!

Da bih objasnila suštinu, moraću da objasnim sledeće.


Kratka evolucija trendova u blogovanju


Blogovi su u početku i bili kutak za misli: online dnevnik. 

Danas su se stvari promenile. Sam internet se promenio, pa i blogovanje u skladu sa tim.

Sećate se kako smo nekad konektovali na net uz pomoć dial-up modema? To je bilo užasno sporo! 15 minuta otvara sliku! Operem turu sudova i spremim ručak za sutra dok je ugledam. A video tek... A nije ih ni bilo previše. Slika i videa, mislim. Nije baš svakome bio dostupan skener da slike pretvori u digitalni zapis koji se može okačiti na blog. Sasvim logično - blog je tada bio samo tekst.

A onda su se vremena promenila.

Kamere nosimo u džepu, internet je brz i lako dostupan. Blogova ima sve više, pa se treba izdvojiti u masi. Publika bloga postala je zahtevnija. Ne može više samo tekst da prođe. Treba i slika i video. I ne može više da pričaš na blogu o sebi i kako si proveo dan. Moraš da pišeš za publiku i o publici.Moraš da pružiš ili koristan ili zanimljiv sadržaj (a najbolje oba!)

Blog je tako evoluirao od ličnog dnevnika u svojevstan medij.

Ali tu nije kraj.

Činjenica je da su vremenom postale sve popularnije društvene mreže. I neću sad o njihovoj istoriji nego da spomenem samo ovo.

Ljudi više konzumiraju slike, nego tekst. Ma kako razočaravajuće za jednog blogera zvučalo - to je fakat.

Testirano milion puta na Fejsbuku. Objavim na svom ličnom profilu najbezvezniju sliku bez opisa, dobijem 100 lajkova i 20 komentara.

Objavim tekst sa bloga. I ništa...

Sa pravom da se zapitate...


Da li ljudi čitaju blogove uopšte? Ili samo gledaju slike?


U skladu sa ovim trendom, evouluirao je i blog. Instagram je takva jedna vizuelna mreža na kojoj fotografija dominira. Tako je vremenom je nastao Instagram blog - kreiranje sadržaja u nekm pravcu, u nekoj niši, ali mahom uz pomoć slika. 

Da li to znači da je klasično pisano blogovanje na blogu izašlo iz mode? 

Ne bih se složila. Zapravo, evo, moj blog iz godine u godinu ima sve više čitalaca i poseta. Dakle, ljudi ipak čitaju blogove. A da vas ne bih smorila samo tekstom, imam i sliku da to i dokažem. Evo šta kaže Google analitika mog bloga. 





Uzela sam samo zadnje 2 godine. Jasno je iz priloženog da je poseta blogu sve više i da ljudi čitaju. I plan mi je da čitaju još više.

Da zaključim:


Da, I DALJE VREDI blogovati , ali treba biti u trendu!


Blogovi su i dalje popularni, jer svako može da ih pokrene. Dobro, ne baš svako. Ali svako ko to voli i kome prija ovakav način izražavanja i komunikacije online. Ako ste u tom sosu, dobro je da znate kako započeti blog.

Međutim, da bi blogovanje bilo uspešno , mora biti u trendu. U suprotnom, to vam je kao da forsirate gluvonemi film da uspe u svetu zvuka i boja.

Publika je zahtevnija, pa i kreiranje sadržaja takođe.

U ovom smislu:

Sadržaj mora biti konkretniji i korisniji


Ljudi na blog dođu tražeći savet kako da nešto urade, započnu, naprave. Žele konkretno uputstvo. Žele lično iskustvo o nečemu što možda planiraju da pokrenu, urade, naprave, kupe. Malo njih dolazi da čita nečije misli o nečemu. Svakako, ja i danas imam neke tako "leporečive" blogove koje volim da pročitam, ali nisam sigurna koliko bih danas lako naletela na njih. Kako god okreneš - moraš da nađeš način da se izdvojiš iz mase. 

Moja promena stava o blogu javila se kad sam napisala tekst o Upworku , o tome kako sam radila tamo i kako svako može da uradi isto. Tada sam skontala da su ljudima draži saveti.

Sadržaj mora biti vizuelno podmazan i interaktivan


Nismo u 2001. godini. Sada imate priliku i dužnost da i slikama ilustrujete ono o čemu blogujete. Ako su to statistički podaci, napravite neki infografik. Ako je putopis, daj sliku tog mesta. Ako je jelo, daj sliku tog jela. Ako je priča bilo kakva - daj joj sliku.

Još je bolje ako je sadržaj ujedno i interaktivan i da zahteva od publike da nešto uradi.

Recimo, napravite anketu u blog postu koju treba da popune. Napravite kviz koji će im na osnovu odgovora obelodaniti nešto o njima.

Naravno, ovo ne može uvek, ali kapirate poentu - kreirate za publiku. Sadržaj treba da je o njima, a ne o vama. Njima pomaže vaš post. Oni vama pomažu kroz anketu recimo.

Vaš blog treba da bude tamo gde je publika


Znači, na društvenim mrežama. Kako je Instagram sad veći hit od Fejsbuka - to znači i na Instagramu. Ako budućnost bude zahetvala da to bude TikTok ( o Univerzumu smiluj se da do ovoga ne dođe), onda treba da budete i tamo. Ako ljudima nije moguće da objasnite rečima - biće (i već je) sve neophodnije da snimite video i imate i vlog i blog. 

E sad, da li ćete da gradite lični brend pa sve to staviti na lični nalog, ili ćete brendirati sam blog i svom blogu otvoriti nalog nezavisan od vas lično - na vama je. Smislite dobru strategiju.

 Ja se lično na Instagramu osećam k'o Deda Mraz u julu. Dobrodošlo, ali nesnađeno! Koga zanima moje traženje na tom polju - neka zaprati @skitarnik

 

Još 4 argumenta da blog nije mrtav!


Nakon svega ovoga možda ipak pomislite kako je uzaludno blogovati na blogu, kad možete samo na Instagramu ili samo imati vlog. Ogroman je posao imati sve to istovremeno! Da li je možda blogovanje suvišno?




Pa, dobro jutro! 

Biti profesionalni bloger uopšte nije lako! Zahetva puno vremena, stalno nadograđivanje znanja i prilagođavanje.

Pročitajte: BLOG KAO POSAO I KARIJERA - Ko može postati profesionalni bloger, a ko ne!

Ali to ne znači da blog treba zapostaviti. Jer...

Blogovanje je i dalje isplativo


Zarada od bloga nije nešto što morate da izmišljate. Sasvim je normalna, gotovo i podrazumevana. Danas kada je blog šire rasprostranjen pojam, lakše je i naći sponzora (bez da objašnjavate previše funkcionisanje ovakvog načina reklame - mahom to ljudi znaju), lakše je prodati svoj proizvod ili uslugu... Nije neobično i nije palo s Marsa. Krećete sa nulte pozicije, a ne iz nekog nepoznatog minusa!

Blog je uvek aktuelan. Postovi na društvenim mrežama nisu!


Hoću reći da, kada imate neki sadržaj koji je uvek aktuelan (evergreen što bi se reklo) blog će uvek biti čitan i uvek će neko nailaziti na njegov sadržaj.

Instagram i Fejsbuk postovi su kratkog životnog veka. Ljudi ih vide, odreaguju, pa skroluju dalje. Budu aktuelni par dana maskimalno, a onda je vreme da svoju hiperaktivnu publiku animirate nečim novim. Nema tu evergreen sadržaja!


via GIPHY

Blog je vaše mesto!


Ne zavisite od tuđe volje. Ne može se desiti da vam blokiraju nalog i da izgubite svih 87654321 pratilaca i publiku, kao što može kada se oslonite samo na društvene mreže. Može, ako ste biser kao ja, pa i dalje blogujete na Bloggeru i zavisite od njega. Zato je dobro da imate svoj hosting i domen .( Opravdanje za ovaj moj postupak:  Ne volim da zavisim od toga da mi neko drugi nešto uradi i da čekam nekoga da se smiluje da mi premesti sadržaj, podigne sajt ( a nemam kad to da učim),  pa sam zato i dalje na Bloggeru. Omogućava mi da sve petljam i završim sama. )

Nemate šta da izgubite!


Ako otvorite blog i pratite trendove, zaista nemate šta da izgubite - osim vremena. 
Pri tom, blog zahteva manje vremena i napora od konstantnog silovanja publike sadržajem na društvenim mrežama, kako biste se stalno vrteli u njihovom algoritmu i bili im aktuelni.

Novac za pokretanje vam (gotovo) i ne treba. Samo volja. 


A šta vi mislite? 
Da li vredi blogovati ili je to prevaziđeno? Kakvi su vam planovi? 
Baš me zanima! Ostavite vaše mišljenje u komentaru!

DA LI TRAŽITE ILI PRAVITE POSAO? (razlika je bitnija nego što mislite)

Tražite posao, a nikako da ga nađete? Ovo je možda tekst za vas. Krajnje je vreme da promenite razmišljanje o zapošljavanju. Kada to promen...

Tražite posao, a nikako da ga nađete? Ovo je možda tekst za vas. Krajnje je vreme da promenite razmišljanje o zapošljavanju. Kada to promenite, velike su šanse da se zaposlite! Tajna je u sledećem!


Koliko ste puta čuli: 

"Posao se ne čeka - posao se traži!"
Pa to stoji! Ako vas mrzi da tražite posao, koliko li vas onda tek mrzi da radite?  Istina je i da nikad nećete naći nešto što ne tražite, pa ni posao. Možda slučajno, ali kada je posao u pitanju, šanse da će posao tek tako naći vas su lutrija.

Međutim, ako mene pitate, tačnija je jedna druga česta konstatacija: 

Posao se ne traži! Posao se pravi!

Nije da je ovo mudrost sa kojom sam ja rođena. Zapravo, mnogi moji propali pokušaji da nađem posao koji tražim, doveli su me do ove konstatacije. I nisam samo ja došla do nje - da se razumemo. Mnogim mudrim ljudima ovo je aksiom u životu.

Zašto ovo pišem?

Ja sam na blogu dosta pisala o online poslovima, idejama za posao i radu od kuće i ljudi zaista u velikom broju čitaju te tekstove. Neki od njih misle da im ja mogu pomoći da nađu posao. Barem jednom nedeljno se nađe neko da popuni kontakt formu na mom blogu i napiše nešto u stilu: "Potreban mi je posao" "Tražim posao". "O kakvom poslu je reč". 

I ništa to ne bi bilo neobično da to je nije ujedno i sve što napišu. Znači, nema ni ko su, ni šta su ni šta znaju da rade, šta su po zanimanju...Ništa....

Valjda to rade da ispoštuju tu društvenu potrebu za traženjem posla. 

Ima neverovatno puno onih koji bi da izgledaju kao da traže posao, ali zapravo svakom radnom mestu nađu neku zamerku. Za takve osobe ovaj tekst nije, jer je jedina veština koju su savladali u životu traženje izgovora. Ne postoji idealan posao! Uvek se može naći neka zamerka.

E, ako stvarno tražite posao i posla stvarno nema (mada se poslodavci ovde ne bi složili jer tvrde da im je sve teže naći radnika koji hoće da radi - dakle posla ima) onda želim da vam skrenem pažnju na to da malo promenite stav, pa ćete lakše doći do posla.

Već sam pisala o pogrešnim stavovima o poslu koje mnogi imaju.

Sada bih se osvrnula na ovo:

Pogrešni stavovi o zapošljavanju i traženju posla


Prvo, shvatite sledeće:

- posao se ne traži na Birou
- posao se ne traži po banderama
- posla nema u novinama
- ne morate u stranku da nađete posao.
- ne treba vam veza

Sve ovo gore navedeno treba vam ako tražite državni posao, po mogućnosti neki gde sedite u nekoj kancelariji, ne radite ništa, možete da odete sa posla kad hoćete, radite polako i zabole vas što stranke čekaju, jer vam se može...Zna vam se i Svetak i petak i 8 sati i svaki dan vam je kao Dan Mrmota. Milina jedna od života.

Može se desiti da, dok to čekate i lutate u lavirintu nameštenih oglasa, ostanete nezaposleni.


To što negde imate "stalan radni odnos" ne znači i da ćete raditi do penzije tamo. Šta ako firma propadne. Tražićete posao - OPET? 

Pogrešno. Treba da počnete da PRAVITE posao!Što pre, to bolje.

Za početak - opremite se!

Alat za pravljenje posla 


Za pravljenje posla treba vam nešto od ovoga:

- znanje
- talenat
- upornost
- ambicija
- jasan cilj

Znanje čega? pitate se. 
Koji talenat?

E pa to je individualno.Dobro je da znate šta volite da radite. 
Često sa mojom decom pričam na temu " Šta ćeš biti kad porasteš?" Ne mogu dovoljno dobro da im dočaram koliko je važno ne samo raditi, nego raditi nešto što voliš ili bar voleti ono što radiš. Koliko je naporno kada moraš da ideš svaki dan na posao koji mrziš. Been there, done that!

A onda... treba i preboleti neke raskide!

Mnogi pri traženju posla imaju komentar: "Ali to nije u mojoj struci. Zašto sam se školovao/la?"

Evo, ja završila Višu ekonomsku .  Pojma nemam šta bi trebalo da radim sa tom školom. Vezu u državnom preduzeću nemam. A ni bilo kom drugom. Pa jel treba da čekam posao u struci? Sve što imam je diploma i gomila retko kad korisnog teorijskog znanja. Pisala sam o besmislu brige oko izbora srednje škole .

Ja sam raskinula sa idejom da treba da radim u struci. 

Videla sam da tražeći posao, baš i ne mogu da ga nađem. Promenila sam stav.
Umesto toga, u jednom trenutku sam  se zapitala - šta ja to umem da radim?  

Daj da probam da napravim posao sa onim što umem da radim, a neko ne ume ili nema kad da radi. 

Treba imati JASAN cilj - kakav posao pravite?


Ja sam brzo shvatila da je pisanje ono što želim. Odatle sam krenula . To mi je dobro išlo. Prijateljici iz detinjstva sam pisala opsežna pisma i uživala u tome. Čitala sam puno. Lupetala statuse po Fejsbuku na koje su ljudi imali pozitivne komentare. Neki su mi tada rekli da treba da se bavim pisanjem. Možda samo iz pristojnosti - ali nema veze!  Dali su mi vetar u leđa!

To je doprinelo tome da sam u sred propale radnje sa voćem i povrćem, jadnog finansijskog stanja koji se graničio sa bedom, tražeći posao i konkurišući na sve redom oglase, jednog dana rekla sebi; "Ja ću se baviti pisanjem". 

I nisam samo ostala na toj rečenici. Prešla sam na stvar.  Otvorila blog.  A onda sam krenula na sve načine da tražim kako da uposlim svoje pisanje. 
Tu sam videla šta umem, a ono što ne umem - naučila ( i još učim). Saznala sam kako zaraditi od bloga, ali i šta treba da znam da bi bila copywriter. 

To je proces koji zahteva vreme (ali i traženje posla bez uspeha je proces)  ali sam bar napravila neku uslugu koju mogu ponuditi za novac. Napravila sam posao.

U suštini, da to nisam čvrsto i jasno rešila, ne bih nikad ni tražila konkretne načine kako da to ostvarim. Uvek bih to odlagala za "neko bolje vreme".

Najgore je kada imaš nejasno definisane želje. Tipa: " Jednog dana ću imati svoju automehaničarsku radnju". Ok. A zašto "jednog dana"? Zašto ne danas? Ili za godinu dana? 

 Može biti da te u tome sprečavaju realne prepreke (nemaš prostor, nemaš alat, imaš samo strah i izgovore) I to je ok i normalno.  Ali ako ih nisi svestan, ako ih ne uklanjaš , one će uvek biti tu. Nikad nećeš imati alat, ako ne tražiš način da ga nabaviš.  

Može biti i da je jedina prepreka - nedlučnost i nejasnost cilja. 

Sasvim je drugačije kada stvari postaviš ovako: "Ja ću ove godine otvoriti automehaničarsku radnju"  Pa kreneš da krčiš put ka tome. Recimo, možeš da kupuješ jedan po jedan alat. Možeš možda dobiti neku subvenciju. Možeš za godinu dana naučiti da pružaš neku uslugu vezano za kola koju niko drugi nema - menjaš stakla, ugrađuješ plin, puniš klime na primer.

Dakle - šta želiš i u čemu si dobar? 

-  Da se baviš glumom? Ok, zašto da ne!  Onda treba upisati neku školu tog tipa, probati upasti na Akademiju, u neko amatersko pozorište....na kraju krajeva, sam snimiti film telefonom majku mu, ako baš to želiš! Glumiti po Instagramu i na sopstvenom You tube kanalu! E onda te neko možda primeti, možda nađeš neki način da to unovčiš...sponozora ili šta god.. i eto - napravio si posao! 
-  Dobro ti ide pravljenje domaćih rezanaca? Pitaju te često prijatelji da im napraviš neke? Ok, zašto malo ne proučiti neke nove neobične recepte, ispitati mogućnost da prodaješ negde? U lokalnoj prodavnici? Online? Na tezgi na pijaci... Možda na kraju i u Lidlu, Maxiju....I eto - napravio si posao.
- Hoćeš da se baviš pisanjem? Recimo, da pišeš tekstove za sajt? Pre nego što ponudiš izgovore "ma kome to treba" i slično, bolje prouči šta se traži, kako se neke stvari rade. Nauči, usavrši, pa otvori i svoj sajt - zašto da ne! Vežbaj. Eto! Napravio si posao!
- Smešni su ti Instagram influenseri? Ok, ali imaju na umu - dok si ti tražio oglase, oni su tražili način da naprave posao!

Znam ljude koji imaju posao (pa i državni posao)  ali su mimo toga učili i usavršili nešto što vole da rade i napravili još 2 posla! U poziciji su da naprave još 3, ali je fizički neizvodljivo. E takvima skidam kapu! Tako treba da se razmišlja!

Posao se ne traži, nego pravi po svojoj meri. Usavršiš nešto što voliš i umeš, a drugima treba. 
Znanje je moć. Njega ti niko ne može uzeti. (dobro možda Alchajmer, ali nećemo da baksuziramo), a uvek ga možeš upotrebiti i nadograditi.

Neki ljudi celu večnost traže posao i konkurišu za razna radna mesta. Niko ih ne zove. 

Neki shvate da od toga nema vajde i da je bolje za to vreme dok uzaludno traže posao i šalju biografije da nauče nešto novo, što im može pomoći da naprave posao!

Ako nisi deo rešenja , onda si deo problema. Ovo važi uvek i svuda, pa i kada je traženje posla u pitanju. 

Budi rešenje - nemoj da budeš problem. Ne traži posao - potrudi se da ga napraviš.

Moja kćerka bi ovde sad citirala Caneta iz Partibrejkersa. Ja ću zalepiti ispod tu njegovu mudrost - poslušajte! Kratko, jasno i stihosklepano!


   

Da li to znači da treba da pokrenem svoj posao, firmu i budem preduzetnik?


Može, i dobro bi bilo - a ne mora! 

Ako ti nije po volji da otvaraš firmu i vodiš posao i smatraš da nisi dobar u tome , onda nemoj. Ja znam da nisam bila dobra. Been there, done that! (ne znači da vremenom neće ta moja veština da se promeni, otvorena sam sa sobom i za tu ideju) .

Poenta je da ti napraviš posao, da ga ne tražiš. To je teže kada se slepo držiš onoga za šta si se školovao i kada nisi otvoren za nova znanja. Kada imaš neko znanje, umeće, veštinu - imaš konce u svojim rukama. Na tebi je da odlučiš posle da li ćeš da ih mrsiš sam ili ćeš dati nekome da ih vuče umesto tebe. Kako god da okreneš - naći ćeš posao. Zapravo, može se desiti i da posao počne da traži tebe!

PISANJE TEKSTOVA ZA SAJT KAO POSAO (savladajte content writing u 6 koraka)

Posao pisanja tekstova za sajtove može biti i vaše zanimanje. Ipak, znajte da talenat nije jedino što vam treba! Potrebno je da znate ...

Posao pisanja tekstova za sajtove može biti i vaše zanimanje. Ipak, znajte da talenat nije jedino što vam treba! Potrebno je da znate još neke cake ovog posla. Saznajte koje i zašto su bitne!

Negde ćete ovo naći u ponudi poslova i kao "content writing" ili "web content writing"



Ali pre nego što se primite ...čekajte! Proverite prvo ovo!

Šta radi content writer? 



Da li je posao pisanja tekstova za sajtove baš ono što zamišljate?

Pa...zavisi šta zamišljate!

Mnogi sebe vide kao kolumniste. To je super ako ste posebni, jedinstveni i imate šta da kažete ili ste maher za pisanje na neku određenu temu (ala Keri Bredšo sa pričama o seksu) .Već ste se negde istakli svojim talentom, možda na svom blogu ili kao uspešan tviteraš kojeg retvituju sve u šesnaest. Može proći.

Međutim, u dobrom delu slučajeva posao pisanja tekstova za sajtove ( a ovde mislim na sajt koji nije vaš, nego pisanje za nekoga ko će vas za to platiti)  je daleko od iznošenja sopstvenog mišljenja o aktuelnoj društvenoj situaciji ili koječemu.... pa jedno milion svetlosnih godina. Nikoga nije briga za vaše mišljenje.


via GIPHY


Content writing obično zahteva da budete u skladu sa nišom sajta za koji pišete, uređivačkom politikom samog sajta i tako dalje i tako bliže.  I definitivno ima neka svoja pravila. 

Kao urednik nekih domaćih sajtova, ponekad imam potrebu da angažujem pisce za sajt. Dobar deo ljudi koji se javi na oglas misli da je posao pisanja za sajt novinarstvo, a dobar bogami i da je dobra ocena na pismenim radovima iz srpskog dovoljna kvalifikacija. Ne kažem da su ova dva disklavlifikacija, ali...

Htela sam zapravo ovim postom da pokažem koje veštine treba da razvije neko ko hoće da se bavi pisanjem za web odnosno content writingom i šta jedan takav posao podrazumeva. 

Za odgovor na pitanje gde naći posao kreiranja sadržaja, može poslužiti ovaj tekst: 


Copy se razlikuje od contenta, a razlikuje se i od novinarstva. U novinarstvu postoji neka novina, neka vest koja se objavljuje. Pisanje sa sajtove ne mora biti vest ni novina. Može biti zabava, a može biti i informisanje. Ipaka, najpre se može definisati kao odgovaranje na potrebe publike. 

Kod novinarstva bupneš vest koja se desila. Tražiš novost koju niko nema.  Kod kreiranja sadržaja za sajt pišeš ono što ljudi traže. Istražuješ već postojeće. Ne kažem da tu ne treba da bude ništa novo! Naprotiv, dobro je da ima novosti , da se tema dobro istraži - bolje nego što ju je iko istražio. 
Dobro je da se potraže studije koje potkrepljuju tekst, ako to ima smisla ili da a se tema napiše iz nekog drugog, novog ugla koji niko nije napisao.

Dobar pisac web sadržaja podrobno istražuje temu, originalan je i ima svoj stil.

Na stranu tematika o kojoj se piše. Neka pravila content writinga su ista za sve. Iznosim vam ih uopšteno, sa nadom da ćete ih imati na umu ako nekad negde konkurišete da pišete za neki sajt.  

Znači, da se razumemo još jednom: nije vam dovoljna preporuka "imao/la sam petice na sastavima iz srpskog". Nikoga nije briga za to!

via GIPHY

Možda vam je nastavnica bila tetkina najbolja priijateljica. Uostalom, ni pisanje za web i pisanje sastava nisu isto. Literarna vrednost teksta koji se piše za sajt je često nebitna. Upotreba nekih lepih opisnih prideva, poređenja, personifikacija , onomatopeje i šta ja znam čega može u nekim situacijama da zvuči smešno.

Zamislite samo  da sam krenula da pišem o ovoj temi na ovaj način:  "Posao pisanja tekstova za sajt je posao iz najlepših snova koje sanjamo u toploj letnjoj noći dok nam letnji povetarac bezbrižno slaže reči u misli koje teku ..."  

Jasno vam je.  

Treba da znate da se prilagodite potrebama publike na internetu.

Imajte pri tom na umu sledeće - JAKO JE VAŽNO ZA OVAJ POSAO!

Čitanje je evoluiralo u skeniranje!


Ljudi ne čitaju na internetu na isti način kao što sednu da čitaju knjigu. Da ne pričam da sve manje čitaju, a sve više gledaju video i slike. 

Pođite od sebe. Kad ste zadnji put seli da redom čitate neki sajt? (mada, možete da počnete da čitate redom moj blog, neću da se ljutim. Mislim, ne znate šta propuštate, zaista!). 
Tuga, zaista! Ulažete napor da napišete nešto, a ljudi to samo prelete na kratko. 

Uglavnom ovako na netu dođemo do nekog teksta: 

- upeca nas nešto na društvenim mrežama pa skrenemo na sajt da čitamo.
- tražimo nešto konkretno u pretraživaču pa skrenemo da čitamo nešto što nam on ponudi
- neko je negde podelio ili vam poslao link teksta koji ste krenuli da čitate

I onda čitamo samo to što nas zanima par trenutaka. Ako nas ne zanima, brzo izlazimo i tražimo zabavu dalje. 

Poenta posla dobrog content writera je - zadržati čitaoca što duže na sajtu!

A za to postoje cake!

Koliko je dovoljno dugo?


To zavisi od dužine teksta. Što duži tekst, duže treba da ostanu na sajtu - logično. Osim ako im je dosadno i ako u tekstu ne nalaze ono što im treba. Tada se zadržavaju kraće ili beže sa sajta. 

Istraživanja kažu da je 2-3 minuta cifra sa kojom možete da budete zadovoljni. Sve više od toga razlog je za veće zadovoljstvo. 
Samo 2-3 minuta? O, verujte da to nije nimalo lako!
Ljudi na internetu nisu skoncentrisani i ponašaju se kao osobe sa poremećajem pažnje.Ne prelistavaju sajt redom kao novine recimo (od zadnje strane ka prvoj, jer kako drugačije čitati novine, zaboga) . Preskaču sa teme na teme, sa sajta na sajt - k'o hiperaktivna deca! Uostalom, pogledajte prosečnu osobu koja gleda u telefon. Retko kome prsti miruju. To se samo rola i skroluje, jer ništa zaboga nije vredno pažnje današnjeg prosečnog čoveka. 

Content writing je veština držanja pažnje tekstom. Ta veština nije samo pisanje! Malo je pecanje, malo je muzika, malo je čišćenje. 

Da biste pisali takav sadržaj, potrebno je ispoštovati ove korake: 

1. korak pecanje - Namamite čitaoce da čitaju vaš tekst


Da biste upecali ribu, nije dovoljno da imate štap. Treba vam bogami i mamac i udica. To su svakako vaše reči - ali posebno kreirane da imaju ovu svrhu.

Gde  ih postaviti ? 

U naslov i meta opis! Ovome treba posvetiti najviše vremena kod pisanja teksta. Ako treba pola sata - pola sata. 

A evo i zašto i kako i šta ...

Svima vam se nekad desilo da se upecate na neke naslove tipa "Neverovatno! Kada vidite ... nećete verovati" . Ok, oni su naduvani, preterani i obično tekst ne nudi ni mrvicu onoga što je u naslovu. Ipak,  pokazalo se da ovo radi. Treba li ovo onda kopirati? Ne sasvim! Izbacite loše - uzmite samo ono dobro!
    
Kako napisati dobar naslov?

Vi kao dobar content writer možete izbeći mane ovakvih tekstova, pa u tekstu zaista ponuditi ono što nudite u naslovu. Ili naslov ublažiti da bude u skladu sa onim što je u tekstu. To je sasvim ok. Ipak, najbitnije je da poznajete publiku i da u naslovu ponudite ono što im treba sa primesama emocije. 

Ovo je stvar koja se vežba i trenira. Što više pišete, bićete bolji i biće vam lakše. 

Dobra pomoć mogu da budu takozvani "headline generatori". To su sajtovi koji vam daju ideje za naslove za određenu temu. Dobri su jer koriste te neke "moćne reči" koje bude emocije.  

Oni daju neke generičke ideje i mogu da vam budu inspiracija, ali ne treba ih koristiti bukvalno iz razloga jer možda ne odgovaraju potrebi teksta ni potrebama čitalaca. 

Recimo, mogla sam da stavim naslov " 10 neverovatnih činjenica o pisanju tekstova za sajtove" ali realno... koga je briga???

via GIPHY


Umesto toga, napisala sam ono što me najviše ljudi pitaju, ali i ono što vidim da se traži  - pisanje tekstova za sajtove posao

Evo linkova ka nekim headline generatorima: 


Ok,svima vam je verovatno jasno šta je naslov, ali vam možda nije svima jasno šta je meta opis. To je onih prvih nekoliko reči koje se u pretraživaču (ali i na FB ako delite neki tekst) prikazuju odmah ispod naslova. Ovako: 




To je ono prvo što publika vidi i bitno je da bude upečatljivo kao i naslov.

Ako naslov i meta opis ne mame ljude na čitanje,  ljudi neće da kliknu i dođu na vaš tekst, a kamoli da se zadrže da njemu!

Da se ne bi desilo (kao meni u ovom primeru)  da vam pola naslova ne bude ispisano, treba da se držite i nekih brojeva. Naslov treba da ima do 60 karaktera, meta opis oko 150. Iskreno, ja još nisam savladala pisanje naslova u ovom okviru, a da je pri tom svaki drugačiji, da iznosi svrhu teksta i da je i klikabilan pride. Ali vežbam...Na blogu se i ne trudim. Moj blog-moja pravila i mogu da ih kršim kako hoću.

A da biste sve to odradili i osmislili kako treba, nužno je da znate sledeće: 

2. korak: Otkrijte kome pišete


Da biste napisali tekst za sajt koji ljudi rado čitaju, dele, zadržavaju se na njemu, potrebno je dobro poznavati publiku kojoj se obraćate i ponuditi im tekstom baš ono što im treba. Stavite se u njihove cipele.  Da li imaju neki problem koji vi rešavate tekstom? Da li im saopštavate nešto izvanredno, ekskluzivno što treba da znaju? 
Treba da im čačnete neku emociju. Ali ne bilo koju, nego onu pravu. 

Što se mog bloga tiče, ja to nađem u Google search consoli.Obično jedna tema vodi drugoj i tako lako iskristališete nišu bloga (ukoliko pišete za sebe).  Tako nađem i teme za pisanje. 

Proces ide otprilike ovako: 

- Vidim šta ljudi pitaju, koji upiti su ih doveli na moj blog, a nisam o tome pisala?  
- Posetim Google da vidim šta su drugi pisali o tome
- Bacim oko na forume i vidim šta ljude tamo eventualno muči, a ja imam odgovor na to. 

Na isti način pristupite i temi koja vam je data za pisanje (konkretno mislim na druga dva koraka) 

Mali brainstroming primer. Evo kako sam došla do ovog teksta. Otvorila sam Google search consolu i potražila upite koji ljude dovode na moj blog, a da imaju u sebi reč "pisanje". I izašlo mi je ovo: 




Onda sam u glavi zamislila neku likušu u svojim 30-im koja je zbog korone ostala bez posla. Čula je da neki ljudi zarađuju pišući za sajt pa hoće i ona. Voli i ume da piše, ali baš nije načisto sa tim šta ovaj posao iziskuje od nje. Ima internet, ne treba joj lova da započne posao - ionako je nema.  Rešim da joj objasnim kakav je ovo posao, šta jeste, a šta nije, šta joj treba, a šta ne. Pokušam da  dam najpotpuniju informaciju o tom poslu, koliko je to moguće dati u jednom blog postu. 

Zašto baš ženu i zašto baš u ovim godinama? Zato jer sam u Google analitici videla da je moja publika uglavnom to - žene od 25-40 godina. Svaki sajt ima svoju publiku, kao i svaka tema. I to malo treba kljuviti pre pisanja. 

Ako nemate pristup konzoli a ni analitici , nego samo temu, onda pogledate prve rezultate koja vam pretraživač izbaci na  temu koju ste dobili da pišete za neki sajt. To što je prvo, to je ono što ljudi klikću i što ih najviše zanima. To je ono što je najčitanije. Uđite , pročitajte i saznajte šta je razlog čitanosti. A onda to nadmašite vašim tekstom ili dajte neki sasvim drugačiji ugao priči .

O da, i obavezno PIŠITE NAOPAKO!

Evo na šta mislim!

3.korak: Savladajte obrnutu piramidu


Ako ovo ne savladate, nećete biti uspešni u svom poslu. U školi su nas učili da se tekst piše po šablonu "uvod- razrada- zaključak". To i ovde važi, ali je jako bitno sledeće: 

Najvažnije stvari u tekstu stavite na početak. One manje važne, ostavite za kraj. 

Odmah objasnite ljudima šta dobijaju čitajući tekst i ponudite to, a onda kasnije ponudite i one manje bitne stvari. To vam je kao kad na trafici kupujete recimo dopunu za bus, a oni vam onda nude još i Orbit žvake na akciji. Zamislite da vam ne daju dopunu, nego počnu prvo da vas smaraju žvakama? Ja bih pobegla...

Tako se može desiti da se ljudi smore od vašeg teksta i da do važnog dela i ne dođu. Zato im odmah ponudite "glavno jelo". 

 Pa hoće li onda pobeći sa sajta ako se odmah "najedu"? 

Neće, ako im posle toga obećate "desert" i ako obećate još nešto važno, korisno, zanimljivo i ako ih držite zainteresovanim za ono što pišete. Neće, ako im dajete vrednost iz pasusa u pasus . 

Kako to postići? 

Recimo, pred sam početak sledećeg podnaslova, opet bacite neki mamac za čitanje, koji će ih naterati da pročitaju i sledeći pasus (pun vrednosti jelte). Obećajte nešto! Zaintrigirajte! 

Kratke uzvične rečenice ili pitanja mogu super da posluže. 

 Ja često stavim nešto tipa: 

- " A jeste li znali ovo?"
- " Važno je da znate i sledeće..."
i te neke fore.

Čak i ono što ljude zanima može biti napisano na dosadan način. Recimo, hoćete da znate nešto o pokretanju bloga i nađete tekst koji je napisan kao lekcija iz školskog udžbenika. Teorija. Činjenice, gomila stručnih reči i komplikovanih pojmova....

Dosadno...

Zato je jako bitno da savladate ovo!

4. korak: Pisanje konverzacijskim tonom


Konverzacijski ton pisanja je odličan način da zadržite pažnju čitalaca. Da biste ovo postigli, dobro je da zamislite da tekst koji pišete - pišete nekoj konkretnoj osobi. 

Konverzacijski stil nije neka komplikovana forma pisanja. To je brate mili ono Vukovo "piši kao što govoriš".

Znači, zamislite da pričate nekome to što pišete. I tako i napišete. 

Konverzacijski stil pisanja podrazumeva i da koristite aktivan ton, a ne pasivan.

 Koristite vi, mi, ti....Lepše zvuči: "Stavite vodu da provri i skuvajte kafu ", nego " Potrebno je staviti vodu da se kuva i skuvati kafu".

 Takođe možete da upotrebite i neke žargone, ali to sad već zavisi od same uređivačke politike sajta za koji pišete. Ja na mom blogu dam sebi za pravo nekad i da opsujem i napišem neke ne baš lepe reči. Ne ponosim se baš ovim delom svog karaktera, ali da - to sam ja. Ponekad govorim ružne reči (više nego što treba, zapravo, ali dobro.... niko nije savršen) , pa ih onda ponekad i napišem. Ne, nije preporuka da ovo radite (samo pokušavam da se operem za moj ne baš bajan rečnik)

E sad, realno, čak i konverzacije mogu biti dosadne kada su jednostrane, jel tako? Zato....

 Da vam se publika ne bi uspavala povremeno postavite neko pitanje da ih probudite.

Budni? 

via GIPHY


E dobro! Onda da kažem da pitanja nisu jedini način da se ljudi probude. 

Bitna je i melodija...

Nije vam jasno kave to veze ima sa tekstom?! 

Čitajte dalje - objasniću.

5. korak:  Dodajte melodiju tekstu!


Sada ću vas naučiti kako da pišete melodično. Nemojte se čudite? Da, da! Tekst može biti melodija. Nekim ljudima koji su sinestete kao ja može bukvalno da svira po glavi,  ali nisam na to mislila. 

Znate ono kada uđete na neki blog ili sajt - a tamo gomila teksta. Ogroman kvadrat perpun slova koja prete da vas udave? Većina ljudi (pa i ja) pobegnu sa takvih stranica, jer vizuelno nije prihvatljivo oku i preti da bude dosadno. 

E, to vam je kao u muzici - došli ste do instrumenta i pritisnuli jedan ton i sad ga držite.... Zabavano i drži pažnju? Aha, malo morgen!

Elem. preporuka je da se u pisanju za sajt  koriste kratke i jednostavne rečenice. Meni lično to jako teško pada. Ja sam nekako tip koji piše neke dugačke kobasice od rečenica i svesna sam da mi je to mana. No, isto tako mislim da je dosadno i jednolično kada su sve rečenice kratke. Monotono u najbukvalnijem smislu reči. 

Ne morate biti muzikalni da skontate da i rečenice imaju melodiju (kod mene imaju i ukus, obično na jogurt, ali to je tema za razglabanje sa nekim psihijatrom) 

Kombinujte! Malo dugačke, malo kratke rečenice! Kao u muzici! Malo dugi, malo kratki tonovi - i eto početne melodije. 
Mogla sam prethodni pasus da napišem ovako: 

"Pišite kratke rečenice. Ja to ne volim. Meni je to dosadno. Bolje je da kombinujete. Tada je zanimljivije. " 

To zvuči k'o pokušaj mog sina da napiše sastav (a mali baš i nema dara iskreno) 

Melodiju odnosno raznolikost tekstu dodate i tako što ćete tekst razbiti na manje celine: 

-  napisati podnaslove i podnaslove podnaslova (i to tako da oni sami imaju neki red i smisao onima koji samo preleću preko sajta.)
-  podeliti tekst kraće pasuse, jer su lakši za skeniranje. I tu možete jedan kraći, jedan duži, ali ne i dugački.
-  dodati crtice i tačkice da razbiju monotoniju teksta.
- dodati citate

Ali nije sve ni u rečima! Ponešto je i u slikama!

Sećate se vremena kada ste bili u školi pa sa očajem konstatujete da je neka lekcija iz knjige ogromna, ima 5 strana teksta i ni jednu sliku? Ne čita vam se, odmah vam je teška!

 E taj isti očaj se budi kada se ljudi nađu na sajtu koji izgleda tako. Zato treba u tekst s vremena na vreme ubaciti i koju sliku. 

I eto melodije! Negde sam svojevremeno videla grafički prikaz toga koji mi se dopao. Sada to ne mogu da nađem, pa improvizujem. 

Umesto da tekst bude samo: tekst, tekst, tekst , tekst, tekst, tekst, tekst , tekst, tekst, tekst, tekst , tekst
Napišite da bude: tekst, podnaslov, slika, tekst, tačkice, podnaslov,  tekst, podnaslov podnaslova, slika, tekst , podnaslov, video, tekst

A onda udarite finiš!

6. korak - čišćenje: Editujte tekst


Najdosadniji deo kada je posao pisanja tekstova za sajt u pitanju je editovanje. Šta ćete,  nije svaki posao koji se voli baš uvek bajka. Nekad je i horor.  

Ja , recimo, jako brzo čitam ( znači, skeniranje sam dovela do prefekcije). Pri tom hvatam i smisao teksta, ne prelećem baš ovlaš. Zato što se fokusiram na smisao, ne obraćam pažnju na greške u kucanju. Big deal. Bitan je smisao.  Zato mi se dešava da ih pravim, ali i da ih ne vidim kada editujem tekst. 

Ovo meni promakne, ali mnogima smeta i zaista nije lepo da se vidi, jer ako se zaboga bavite pisanjem za sajt, onda to treba da radite kako treba. Neki će zbog ovakvih grešaka i da napuste sajt, a time niste ispunili svoju dužnost - da zadržite publiku na njemu. 

Editovanje služi upravo tome: 

 Sredite greške. Ubacite linkove. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Tako nekoliko puta. 

Objavite. 

Pročitajte opet. Vidite da ste opet nešto preskočili  pa još jednom editujte. Ili dva puta. 

Znam - zanima vas i sledeća stavka  i pre nego što mi otkucate mail sa pitanjem o zaradi, da po ko zna koji put ponovim i ovo: 

Pisanje tekstova za sajt - zarada


Koliko su plaćeni content writeri? 

Onoliko koliko se dogovorite. Ovo vam je mahom freelance posao. Nije baš da ste na državnom budžetu, da imate neke poene, kvalifikacije i slično i da je svima u državi plata ista za ovo zanimanje. Cena zavisi od mnogo faktora: dužne teksta , teme, učestalosti potrebe za pisanjem, kvaliteta teksta , ali najviše od vaše sposobnosti da o tome pregovarate.

Ja pare znam samo da dobro potrošim (malo na cveće, malo na slatkiše...) Bolje trošim nego što zarađujem, ali i na tom polju napredujem (trošim samo ono što imam, naučila sam da ne idem preko toga. Ponekad umem i od jednog dinara da napravim 2, ali ne baš i milion.) 

Kako to sa cenom baš i nije moj fah - ne bih vas dalje zadržavala kada je posao pisanja tekstova za sajt u pitanju!  O novcu čitajte negde drugde ili još bolje, prvo ispecite zanat,  pročitajte još neki tekst o pisanju na mom blogu (ima ih u kategoriji "Zarada od pisanja") pa onda razmišljate o ceni.
 I, naravno, sa nestrpljenjem čekajte sledeći moj tekst. Šta znate, možda se baš bude ticao para i nosio naslov "Postanite milioner preko noći pišući tekstove". Zato, stay tuned :-)

A ako mislite da je ovaj tekst koristan nekome, slobodno ga podelite! 

Podrazumeva se - častite me kada zaradite prvu lovu od mudrosti koju sam podelila sa vama. 

U zdravlje!
Пријавите се на: Постови (Atom)