DA LI TRAŽITE ILI PRAVITE POSAO? (razlika je bitnija nego što mislite)

Tražite posao, a nikako da ga nađete? Ovo je možda tekst za vas. Krajnje je vreme da promenite razmišljanje o zapošljavanju. Kada to promen...

Tražite posao, a nikako da ga nađete? Ovo je možda tekst za vas. Krajnje je vreme da promenite razmišljanje o zapošljavanju. Kada to promenite, velike su šanse da se zaposlite! Tajna je u sledećem!


Koliko ste puta čuli: 

"Posao se ne čeka - posao se traži!"
Pa to stoji! Ako vas mrzi da tražite posao, koliko li vas onda tek mrzi da radite?  Istina je i da nikad nećete naći nešto što ne tražite, pa ni posao. Možda slučajno, ali kada je posao u pitanju, šanse da će posao tek tako naći vas su lutrija.

Međutim, ako mene pitate, tačnija je jedna druga česta konstatacija: 

Posao se ne traži! Posao se pravi!

Nije da je ovo mudrost sa kojom sam ja rođena. Zapravo, mnogi moji propali pokušaji da nađem posao koji tražim, doveli su me do ove konstatacije. I nisam samo ja došla do nje - da se razumemo. Mnogim mudrim ljudima ovo je aksiom u životu.

Zašto ovo pišem?

Ja sam na blogu dosta pisala o online poslovima, idejama za posao i radu od kuće i ljudi zaista u velikom broju čitaju te tekstove. Neki od njih misle da im ja mogu pomoći da nađu posao. Barem jednom nedeljno se nađe neko da popuni kontakt formu na mom blogu i napiše nešto u stilu: "Potreban mi je posao" "Tražim posao". "O kakvom poslu je reč". 

I ništa to ne bi bilo neobično da to je nije ujedno i sve što napišu. Znači, nema ni ko su, ni šta su ni šta znaju da rade, šta su po zanimanju...Ništa....

Valjda to rade da ispoštuju tu društvenu potrebu za traženjem posla. 

Ima neverovatno puno onih koji bi da izgledaju kao da traže posao, ali zapravo svakom radnom mestu nađu neku zamerku. Za takve osobe ovaj tekst nije, jer je jedina veština koju su savladali u životu traženje izgovora. Ne postoji idealan posao! Uvek se može naći neka zamerka.

E, ako stvarno tražite posao i posla stvarno nema (mada se poslodavci ovde ne bi složili jer tvrde da im je sve teže naći radnika koji hoće da radi - dakle posla ima) onda želim da vam skrenem pažnju na to da malo promenite stav, pa ćete lakše doći do posla.

Već sam pisala o pogrešnim stavovima o poslu koje mnogi imaju.

Sada bih se osvrnula na ovo:

Pogrešni stavovi o zapošljavanju i traženju posla


Prvo, shvatite sledeće:

- posao se ne traži na Birou
- posao se ne traži po banderama
- posla nema u novinama
- ne morate u stranku da nađete posao.
- ne treba vam veza

Sve ovo gore navedeno treba vam ako tražite državni posao, po mogućnosti neki gde sedite u nekoj kancelariji, ne radite ništa, možete da odete sa posla kad hoćete, radite polako i zabole vas što stranke čekaju, jer vam se može...Zna vam se i Svetak i petak i 8 sati i svaki dan vam je kao Dan Mrmota. Milina jedna od života.

Može se desiti da, dok to čekate i lutate u lavirintu nameštenih oglasa, ostanete nezaposleni.


To što negde imate "stalan radni odnos" ne znači i da ćete raditi do penzije tamo. Šta ako firma propadne. Tražićete posao - OPET? 

Pogrešno. Treba da počnete da PRAVITE posao!Što pre, to bolje.

Za početak - opremite se!

Alat za pravljenje posla 


Za pravljenje posla treba vam nešto od ovoga:

- znanje
- talenat
- upornost
- ambicija
- jasan cilj

Znanje čega? pitate se. 
Koji talenat?

E pa to je individualno.Dobro je da znate šta volite da radite. 
Često sa mojom decom pričam na temu " Šta ćeš biti kad porasteš?" Ne mogu dovoljno dobro da im dočaram koliko je važno ne samo raditi, nego raditi nešto što voliš ili bar voleti ono što radiš. Koliko je naporno kada moraš da ideš svaki dan na posao koji mrziš. Been there, done that!

A onda... treba i preboleti neke raskide!

Mnogi pri traženju posla imaju komentar: "Ali to nije u mojoj struci. Zašto sam se školovao/la?"

Evo, ja završila Višu ekonomsku .  Pojma nemam šta bi trebalo da radim sa tom školom. Vezu u državnom preduzeću nemam. A ni bilo kom drugom. Pa jel treba da čekam posao u struci? Sve što imam je diploma i gomila retko kad korisnog teorijskog znanja. Pisala sam o besmislu brige oko izbora srednje škole .

Ja sam raskinula sa idejom da treba da radim u struci. 

Videla sam da tražeći posao, baš i ne mogu da ga nađem. Promenila sam stav.
Umesto toga, u jednom trenutku sam  se zapitala - šta ja to umem da radim?  

Daj da probam da napravim posao sa onim što umem da radim, a neko ne ume ili nema kad da radi. 

Treba imati JASAN cilj - kakav posao pravite?


Ja sam brzo shvatila da je pisanje ono što želim. Odatle sam krenula . To mi je dobro išlo. Prijateljici iz detinjstva sam pisala opsežna pisma i uživala u tome. Čitala sam puno. Lupetala statuse po Fejsbuku na koje su ljudi imali pozitivne komentare. Neki su mi tada rekli da treba da se bavim pisanjem. Možda samo iz pristojnosti - ali nema veze!  Dali su mi vetar u leđa!

To je doprinelo tome da sam u sred propale radnje sa voćem i povrćem, jadnog finansijskog stanja koji se graničio sa bedom, tražeći posao i konkurišući na sve redom oglase, jednog dana rekla sebi; "Ja ću se baviti pisanjem". 

I nisam samo ostala na toj rečenici. Prešla sam na stvar.  Otvorila blog.  A onda sam krenula na sve načine da tražim kako da uposlim svoje pisanje. 
Tu sam videla šta umem, a ono što ne umem - naučila ( i još učim). Saznala sam kako zaraditi od bloga, ali i šta treba da znam da bi bila copywriter. 

To je proces koji zahteva vreme (ali i traženje posla bez uspeha je proces)  ali sam bar napravila neku uslugu koju mogu ponuditi za novac. Napravila sam posao.

U suštini, da to nisam čvrsto i jasno rešila, ne bih nikad ni tražila konkretne načine kako da to ostvarim. Uvek bih to odlagala za "neko bolje vreme".

Najgore je kada imaš nejasno definisane želje. Tipa: " Jednog dana ću imati svoju automehaničarsku radnju". Ok. A zašto "jednog dana"? Zašto ne danas? Ili za godinu dana? 

 Može biti da te u tome sprečavaju realne prepreke (nemaš prostor, nemaš alat, imaš samo strah i izgovore) I to je ok i normalno.  Ali ako ih nisi svestan, ako ih ne uklanjaš , one će uvek biti tu. Nikad nećeš imati alat, ako ne tražiš način da ga nabaviš.  

Može biti i da je jedina prepreka - nedlučnost i nejasnost cilja. 

Sasvim je drugačije kada stvari postaviš ovako: "Ja ću ove godine otvoriti automehaničarsku radnju"  Pa kreneš da krčiš put ka tome. Recimo, možeš da kupuješ jedan po jedan alat. Možeš možda dobiti neku subvenciju. Možeš za godinu dana naučiti da pružaš neku uslugu vezano za kola koju niko drugi nema - menjaš stakla, ugrađuješ plin, puniš klime na primer.

Dakle - šta želiš i u čemu si dobar? 

-  Da se baviš glumom? Ok, zašto da ne!  Onda treba upisati neku školu tog tipa, probati upasti na Akademiju, u neko amatersko pozorište....na kraju krajeva, sam snimiti film telefonom majku mu, ako baš to želiš! Glumiti po Instagramu i na sopstvenom You tube kanalu! E onda te neko možda primeti, možda nađeš neki način da to unovčiš...sponozora ili šta god.. i eto - napravio si posao! 
-  Dobro ti ide pravljenje domaćih rezanaca? Pitaju te često prijatelji da im napraviš neke? Ok, zašto malo ne proučiti neke nove neobične recepte, ispitati mogućnost da prodaješ negde? U lokalnoj prodavnici? Online? Na tezgi na pijaci... Možda na kraju i u Lidlu, Maxiju....I eto - napravio si posao.
- Hoćeš da se baviš pisanjem? Recimo, da pišeš tekstove za sajt? Pre nego što ponudiš izgovore "ma kome to treba" i slično, bolje prouči šta se traži, kako se neke stvari rade. Nauči, usavrši, pa otvori i svoj sajt - zašto da ne! Vežbaj. Eto! Napravio si posao!
- Smešni su ti Instagram influenseri? Ok, ali imaju na umu - dok si ti tražio oglase, oni su tražili način da naprave posao!

Znam ljude koji imaju posao (pa i državni posao)  ali su mimo toga učili i usavršili nešto što vole da rade i napravili još 2 posla! U poziciji su da naprave još 3, ali je fizički neizvodljivo. E takvima skidam kapu! Tako treba da se razmišlja!

Posao se ne traži, nego pravi po svojoj meri. Usavršiš nešto što voliš i umeš, a drugima treba. 
Znanje je moć. Njega ti niko ne može uzeti. (dobro možda Alchajmer, ali nećemo da baksuziramo), a uvek ga možeš upotrebiti i nadograditi.

Neki ljudi celu večnost traže posao i konkurišu za razna radna mesta. Niko ih ne zove. 

Neki shvate da od toga nema vajde i da je bolje za to vreme dok uzaludno traže posao i šalju biografije da nauče nešto novo, što im može pomoći da naprave posao!

Ako nisi deo rešenja , onda si deo problema. Ovo važi uvek i svuda, pa i kada je traženje posla u pitanju. 

Budi rešenje - nemoj da budeš problem. Ne traži posao - potrudi se da ga napraviš.

Moja kćerka bi ovde sad citirala Caneta iz Partibrejkersa. Ja ću zalepiti ispod tu njegovu mudrost - poslušajte! Kratko, jasno i stihosklepano!


   

Da li to znači da treba da pokrenem svoj posao, firmu i budem preduzetnik?


Može, i dobro bi bilo - a ne mora! 

Ako ti nije po volji da otvaraš firmu i vodiš posao i smatraš da nisi dobar u tome , onda nemoj. Ja znam da nisam bila dobra. Been there, done that! (ne znači da vremenom neće ta moja veština da se promeni, otvorena sam sa sobom i za tu ideju) .

Poenta je da ti napraviš posao, da ga ne tražiš. To je teže kada se slepo držiš onoga za šta si se školovao i kada nisi otvoren za nova znanja. Kada imaš neko znanje, umeće, veštinu - imaš konce u svojim rukama. Na tebi je da odlučiš posle da li ćeš da ih mrsiš sam ili ćeš dati nekome da ih vuče umesto tebe. Kako god da okreneš - naći ćeš posao. Zapravo, može se desiti i da posao počne da traži tebe!

PISANJE TEKSTOVA ZA SAJT KAO POSAO (savladajte content writing u 6 koraka)

Posao pisanja tekstova za sajtove može biti i vaše zanimanje. Ipak, znajte da talenat nije jedino što vam treba! Potrebno je da znate ...

Posao pisanja tekstova za sajtove može biti i vaše zanimanje. Ipak, znajte da talenat nije jedino što vam treba! Potrebno je da znate još neke cake ovog posla. Saznajte koje i zašto su bitne!

Negde ćete ovo naći u ponudi poslova i kao "content writing" ili "web content writing"



Ali pre nego što se primite ...čekajte! Proverite prvo ovo!

Šta radi content writer? 



Da li je posao pisanja tekstova za sajtove baš ono što zamišljate?

Pa...zavisi šta zamišljate!

Mnogi sebe vide kao kolumniste. To je super ako ste posebni, jedinstveni i imate šta da kažete ili ste maher za pisanje na neku određenu temu (ala Keri Bredšo sa pričama o seksu) .Već ste se negde istakli svojim talentom, možda na svom blogu ili kao uspešan tviteraš kojeg retvituju sve u šesnaest. Može proći.

Međutim, u dobrom delu slučajeva posao pisanja tekstova za sajtove ( a ovde mislim na sajt koji nije vaš, nego pisanje za nekoga ko će vas za to platiti)  je daleko od iznošenja sopstvenog mišljenja o aktuelnoj društvenoj situaciji ili koječemu.... pa jedno milion svetlosnih godina. Nikoga nije briga za vaše mišljenje.


via GIPHY


Content writing obično zahteva da budete u skladu sa nišom sajta za koji pišete, uređivačkom politikom samog sajta i tako dalje i tako bliže.  I definitivno ima neka svoja pravila. 

Kao urednik nekih domaćih sajtova, ponekad imam potrebu da angažujem pisce za sajt. Dobar deo ljudi koji se javi na oglas misli da je posao pisanja za sajt novinarstvo, a dobar bogami i da je dobra ocena na pismenim radovima iz srpskog dovoljna kvalifikacija. Ne kažem da su ova dva disklavlifikacija, ali...

Htela sam zapravo ovim postom da pokažem koje veštine treba da razvije neko ko hoće da se bavi pisanjem za web odnosno content writingom i šta jedan takav posao podrazumeva. 

Za odgovor na pitanje gde naći posao kreiranja sadržaja, može poslužiti ovaj tekst: 


Copy se razlikuje od contenta, a razlikuje se i od novinarstva. U novinarstvu postoji neka novina, neka vest koja se objavljuje. Pisanje sa sajtove ne mora biti vest ni novina. Može biti zabava, a može biti i informisanje. Ipaka, najpre se može definisati kao odgovaranje na potrebe publike. 

Kod novinarstva bupneš vest koja se desila. Tražiš novost koju niko nema.  Kod kreiranja sadržaja za sajt pišeš ono što ljudi traže. Istražuješ već postojeće. Ne kažem da tu ne treba da bude ništa novo! Naprotiv, dobro je da ima novosti , da se tema dobro istraži - bolje nego što ju je iko istražio. 
Dobro je da se potraže studije koje potkrepljuju tekst, ako to ima smisla ili da a se tema napiše iz nekog drugog, novog ugla koji niko nije napisao.

Dobar pisac web sadržaja podrobno istražuje temu, originalan je i ima svoj stil.

Na stranu tematika o kojoj se piše. Neka pravila content writinga su ista za sve. Iznosim vam ih uopšteno, sa nadom da ćete ih imati na umu ako nekad negde konkurišete da pišete za neki sajt.  

Znači, da se razumemo još jednom: nije vam dovoljna preporuka "imao/la sam petice na sastavima iz srpskog". Nikoga nije briga za to!

via GIPHY

Možda vam je nastavnica bila tetkina najbolja priijateljica. Uostalom, ni pisanje za web i pisanje sastava nisu isto. Literarna vrednost teksta koji se piše za sajt je često nebitna. Upotreba nekih lepih opisnih prideva, poređenja, personifikacija , onomatopeje i šta ja znam čega može u nekim situacijama da zvuči smešno.

Zamislite samo  da sam krenula da pišem o ovoj temi na ovaj način:  "Posao pisanja tekstova za sajt je posao iz najlepših snova koje sanjamo u toploj letnjoj noći dok nam letnji povetarac bezbrižno slaže reči u misli koje teku ..."  

Jasno vam je.  

Treba da znate da se prilagodite potrebama publike na internetu.

Imajte pri tom na umu sledeće - JAKO JE VAŽNO ZA OVAJ POSAO!

Čitanje je evoluiralo u skeniranje!


Ljudi ne čitaju na internetu na isti način kao što sednu da čitaju knjigu. Da ne pričam da sve manje čitaju, a sve više gledaju video i slike. 

Pođite od sebe. Kad ste zadnji put seli da redom čitate neki sajt? (mada, možete da počnete da čitate redom moj blog, neću da se ljutim. Mislim, ne znate šta propuštate, zaista!). 
Tuga, zaista! Ulažete napor da napišete nešto, a ljudi to samo prelete na kratko. 

Uglavnom ovako na netu dođemo do nekog teksta: 

- upeca nas nešto na društvenim mrežama pa skrenemo na sajt da čitamo.
- tražimo nešto konkretno u pretraživaču pa skrenemo da čitamo nešto što nam on ponudi
- neko je negde podelio ili vam poslao link teksta koji ste krenuli da čitate

I onda čitamo samo to što nas zanima par trenutaka. Ako nas ne zanima, brzo izlazimo i tražimo zabavu dalje. 

Poenta posla dobrog content writera je - zadržati čitaoca što duže na sajtu!

A za to postoje cake!

Koliko je dovoljno dugo?


To zavisi od dužine teksta. Što duži tekst, duže treba da ostanu na sajtu - logično. Osim ako im je dosadno i ako u tekstu ne nalaze ono što im treba. Tada se zadržavaju kraće ili beže sa sajta. 

Istraživanja kažu da je 2-3 minuta cifra sa kojom možete da budete zadovoljni. Sve više od toga razlog je za veće zadovoljstvo. 
Samo 2-3 minuta? O, verujte da to nije nimalo lako!
Ljudi na internetu nisu skoncentrisani i ponašaju se kao osobe sa poremećajem pažnje.Ne prelistavaju sajt redom kao novine recimo (od zadnje strane ka prvoj, jer kako drugačije čitati novine, zaboga) . Preskaču sa teme na teme, sa sajta na sajt - k'o hiperaktivna deca! Uostalom, pogledajte prosečnu osobu koja gleda u telefon. Retko kome prsti miruju. To se samo rola i skroluje, jer ništa zaboga nije vredno pažnje današnjeg prosečnog čoveka. 

Content writing je veština držanja pažnje tekstom. Ta veština nije samo pisanje! Malo je pecanje, malo je muzika, malo je čišćenje. 

Da biste pisali takav sadržaj, potrebno je ispoštovati ove korake: 

1. korak pecanje - Namamite čitaoce da čitaju vaš tekst


Da biste upecali ribu, nije dovoljno da imate štap. Treba vam bogami i mamac i udica. To su svakako vaše reči - ali posebno kreirane da imaju ovu svrhu.

Gde  ih postaviti ? 

U naslov i meta opis! Ovome treba posvetiti najviše vremena kod pisanja teksta. Ako treba pola sata - pola sata. 

A evo i zašto i kako i šta ...

Svima vam se nekad desilo da se upecate na neke naslove tipa "Neverovatno! Kada vidite ... nećete verovati" . Ok, oni su naduvani, preterani i obično tekst ne nudi ni mrvicu onoga što je u naslovu. Ipak,  pokazalo se da ovo radi. Treba li ovo onda kopirati? Ne sasvim! Izbacite loše - uzmite samo ono dobro!
    
Kako napisati dobar naslov?

Vi kao dobar content writer možete izbeći mane ovakvih tekstova, pa u tekstu zaista ponuditi ono što nudite u naslovu. Ili naslov ublažiti da bude u skladu sa onim što je u tekstu. To je sasvim ok. Ipak, najbitnije je da poznajete publiku i da u naslovu ponudite ono što im treba sa primesama emocije. 

Ovo je stvar koja se vežba i trenira. Što više pišete, bićete bolji i biće vam lakše. 

Dobra pomoć mogu da budu takozvani "headline generatori". To su sajtovi koji vam daju ideje za naslove za određenu temu. Dobri su jer koriste te neke "moćne reči" koje bude emocije.  

Oni daju neke generičke ideje i mogu da vam budu inspiracija, ali ne treba ih koristiti bukvalno iz razloga jer možda ne odgovaraju potrebi teksta ni potrebama čitalaca. 

Recimo, mogla sam da stavim naslov " 10 neverovatnih činjenica o pisanju tekstova za sajtove" ali realno... koga je briga???

via GIPHY


Umesto toga, napisala sam ono što me najviše ljudi pitaju, ali i ono što vidim da se traži  - pisanje tekstova za sajtove posao

Evo linkova ka nekim headline generatorima: 


Ok,svima vam je verovatno jasno šta je naslov, ali vam možda nije svima jasno šta je meta opis. To je onih prvih nekoliko reči koje se u pretraživaču (ali i na FB ako delite neki tekst) prikazuju odmah ispod naslova. Ovako: 




To je ono prvo što publika vidi i bitno je da bude upečatljivo kao i naslov.

Ako naslov i meta opis ne mame ljude na čitanje,  ljudi neće da kliknu i dođu na vaš tekst, a kamoli da se zadrže da njemu!

Da se ne bi desilo (kao meni u ovom primeru)  da vam pola naslova ne bude ispisano, treba da se držite i nekih brojeva. Naslov treba da ima do 60 karaktera, meta opis oko 150. Iskreno, ja još nisam savladala pisanje naslova u ovom okviru, a da je pri tom svaki drugačiji, da iznosi svrhu teksta i da je i klikabilan pride. Ali vežbam...Na blogu se i ne trudim. Moj blog-moja pravila i mogu da ih kršim kako hoću.

A da biste sve to odradili i osmislili kako treba, nužno je da znate sledeće: 

2. korak: Otkrijte kome pišete


Da biste napisali tekst za sajt koji ljudi rado čitaju, dele, zadržavaju se na njemu, potrebno je dobro poznavati publiku kojoj se obraćate i ponuditi im tekstom baš ono što im treba. Stavite se u njihove cipele.  Da li imaju neki problem koji vi rešavate tekstom? Da li im saopštavate nešto izvanredno, ekskluzivno što treba da znaju? 
Treba da im čačnete neku emociju. Ali ne bilo koju, nego onu pravu. 

Što se mog bloga tiče, ja to nađem u Google search consoli.Obično jedna tema vodi drugoj i tako lako iskristališete nišu bloga (ukoliko pišete za sebe).  Tako nađem i teme za pisanje. 

Proces ide otprilike ovako: 

- Vidim šta ljudi pitaju, koji upiti su ih doveli na moj blog, a nisam o tome pisala?  
- Posetim Google da vidim šta su drugi pisali o tome
- Bacim oko na forume i vidim šta ljude tamo eventualno muči, a ja imam odgovor na to. 

Na isti način pristupite i temi koja vam je data za pisanje (konkretno mislim na druga dva koraka) 

Mali brainstroming primer. Evo kako sam došla do ovog teksta. Otvorila sam Google search consolu i potražila upite koji ljude dovode na moj blog, a da imaju u sebi reč "pisanje". I izašlo mi je ovo: 




Onda sam u glavi zamislila neku likušu u svojim 30-im koja je zbog korone ostala bez posla. Čula je da neki ljudi zarađuju pišući za sajt pa hoće i ona. Voli i ume da piše, ali baš nije načisto sa tim šta ovaj posao iziskuje od nje. Ima internet, ne treba joj lova da započne posao - ionako je nema.  Rešim da joj objasnim kakav je ovo posao, šta jeste, a šta nije, šta joj treba, a šta ne. Pokušam da  dam najpotpuniju informaciju o tom poslu, koliko je to moguće dati u jednom blog postu. 

Zašto baš ženu i zašto baš u ovim godinama? Zato jer sam u Google analitici videla da je moja publika uglavnom to - žene od 25-40 godina. Svaki sajt ima svoju publiku, kao i svaka tema. I to malo treba kljuviti pre pisanja. 

Ako nemate pristup konzoli a ni analitici , nego samo temu, onda pogledate prve rezultate koja vam pretraživač izbaci na  temu koju ste dobili da pišete za neki sajt. To što je prvo, to je ono što ljudi klikću i što ih najviše zanima. To je ono što je najčitanije. Uđite , pročitajte i saznajte šta je razlog čitanosti. A onda to nadmašite vašim tekstom ili dajte neki sasvim drugačiji ugao priči .

O da, i obavezno PIŠITE NAOPAKO!

Evo na šta mislim!

3.korak: Savladajte obrnutu piramidu


Ako ovo ne savladate, nećete biti uspešni u svom poslu. U školi su nas učili da se tekst piše po šablonu "uvod- razrada- zaključak". To i ovde važi, ali je jako bitno sledeće: 

Najvažnije stvari u tekstu stavite na početak. One manje važne, ostavite za kraj. 

Odmah objasnite ljudima šta dobijaju čitajući tekst i ponudite to, a onda kasnije ponudite i one manje bitne stvari. To vam je kao kad na trafici kupujete recimo dopunu za bus, a oni vam onda nude još i Orbit žvake na akciji. Zamislite da vam ne daju dopunu, nego počnu prvo da vas smaraju žvakama? Ja bih pobegla...

Tako se može desiti da se ljudi smore od vašeg teksta i da do važnog dela i ne dođu. Zato im odmah ponudite "glavno jelo". 

 Pa hoće li onda pobeći sa sajta ako se odmah "najedu"? 

Neće, ako im posle toga obećate "desert" i ako obećate još nešto važno, korisno, zanimljivo i ako ih držite zainteresovanim za ono što pišete. Neće, ako im dajete vrednost iz pasusa u pasus . 

Kako to postići? 

Recimo, pred sam početak sledećeg podnaslova, opet bacite neki mamac za čitanje, koji će ih naterati da pročitaju i sledeći pasus (pun vrednosti jelte). Obećajte nešto! Zaintrigirajte! 

Kratke uzvične rečenice ili pitanja mogu super da posluže. 

 Ja često stavim nešto tipa: 

- " A jeste li znali ovo?"
- " Važno je da znate i sledeće..."
i te neke fore.

Čak i ono što ljude zanima može biti napisano na dosadan način. Recimo, hoćete da znate nešto o pokretanju bloga i nađete tekst koji je napisan kao lekcija iz školskog udžbenika. Teorija. Činjenice, gomila stručnih reči i komplikovanih pojmova....

Dosadno...

Zato je jako bitno da savladate ovo!

4. korak: Pisanje konverzacijskim tonom


Konverzacijski ton pisanja je odličan način da zadržite pažnju čitalaca. Da biste ovo postigli, dobro je da zamislite da tekst koji pišete - pišete nekoj konkretnoj osobi. 

Konverzacijski stil nije neka komplikovana forma pisanja. To je brate mili ono Vukovo "piši kao što govoriš".

Znači, zamislite da pričate nekome to što pišete. I tako i napišete. 

Konverzacijski stil pisanja podrazumeva i da koristite aktivan ton, a ne pasivan.

 Koristite vi, mi, ti....Lepše zvuči: "Stavite vodu da provri i skuvajte kafu ", nego " Potrebno je staviti vodu da se kuva i skuvati kafu".

 Takođe možete da upotrebite i neke žargone, ali to sad već zavisi od same uređivačke politike sajta za koji pišete. Ja na mom blogu dam sebi za pravo nekad i da opsujem i napišem neke ne baš lepe reči. Ne ponosim se baš ovim delom svog karaktera, ali da - to sam ja. Ponekad govorim ružne reči (više nego što treba, zapravo, ali dobro.... niko nije savršen) , pa ih onda ponekad i napišem. Ne, nije preporuka da ovo radite (samo pokušavam da se operem za moj ne baš bajan rečnik)

E sad, realno, čak i konverzacije mogu biti dosadne kada su jednostrane, jel tako? Zato....

 Da vam se publika ne bi uspavala povremeno postavite neko pitanje da ih probudite.

Budni? 

via GIPHY


E dobro! Onda da kažem da pitanja nisu jedini način da se ljudi probude. 

Bitna je i melodija...

Nije vam jasno kave to veze ima sa tekstom?! 

Čitajte dalje - objasniću.

5. korak:  Dodajte melodiju tekstu!


Sada ću vas naučiti kako da pišete melodično. Nemojte se čudite? Da, da! Tekst može biti melodija. Nekim ljudima koji su sinestete kao ja može bukvalno da svira po glavi,  ali nisam na to mislila. 

Znate ono kada uđete na neki blog ili sajt - a tamo gomila teksta. Ogroman kvadrat perpun slova koja prete da vas udave? Većina ljudi (pa i ja) pobegnu sa takvih stranica, jer vizuelno nije prihvatljivo oku i preti da bude dosadno. 

E, to vam je kao u muzici - došli ste do instrumenta i pritisnuli jedan ton i sad ga držite.... Zabavano i drži pažnju? Aha, malo morgen!

Elem. preporuka je da se u pisanju za sajt  koriste kratke i jednostavne rečenice. Meni lično to jako teško pada. Ja sam nekako tip koji piše neke dugačke kobasice od rečenica i svesna sam da mi je to mana. No, isto tako mislim da je dosadno i jednolično kada su sve rečenice kratke. Monotono u najbukvalnijem smislu reči. 

Ne morate biti muzikalni da skontate da i rečenice imaju melodiju (kod mene imaju i ukus, obično na jogurt, ali to je tema za razglabanje sa nekim psihijatrom) 

Kombinujte! Malo dugačke, malo kratke rečenice! Kao u muzici! Malo dugi, malo kratki tonovi - i eto početne melodije. 
Mogla sam prethodni pasus da napišem ovako: 

"Pišite kratke rečenice. Ja to ne volim. Meni je to dosadno. Bolje je da kombinujete. Tada je zanimljivije. " 

To zvuči k'o pokušaj mog sina da napiše sastav (a mali baš i nema dara iskreno) 

Melodiju odnosno raznolikost tekstu dodate i tako što ćete tekst razbiti na manje celine: 

-  napisati podnaslove i podnaslove podnaslova (i to tako da oni sami imaju neki red i smisao onima koji samo preleću preko sajta.)
-  podeliti tekst kraće pasuse, jer su lakši za skeniranje. I tu možete jedan kraći, jedan duži, ali ne i dugački.
-  dodati crtice i tačkice da razbiju monotoniju teksta.
- dodati citate

Ali nije sve ni u rečima! Ponešto je i u slikama!

Sećate se vremena kada ste bili u školi pa sa očajem konstatujete da je neka lekcija iz knjige ogromna, ima 5 strana teksta i ni jednu sliku? Ne čita vam se, odmah vam je teška!

 E taj isti očaj se budi kada se ljudi nađu na sajtu koji izgleda tako. Zato treba u tekst s vremena na vreme ubaciti i koju sliku. 

I eto melodije! Negde sam svojevremeno videla grafički prikaz toga koji mi se dopao. Sada to ne mogu da nađem, pa improvizujem. 

Umesto da tekst bude samo: tekst, tekst, tekst , tekst, tekst, tekst, tekst , tekst, tekst, tekst, tekst , tekst
Napišite da bude: tekst, podnaslov, slika, tekst, tačkice, podnaslov,  tekst, podnaslov podnaslova, slika, tekst , podnaslov, video, tekst

A onda udarite finiš!

6. korak - čišćenje: Editujte tekst


Najdosadniji deo kada je posao pisanja tekstova za sajt u pitanju je editovanje. Šta ćete,  nije svaki posao koji se voli baš uvek bajka. Nekad je i horor.  

Ja , recimo, jako brzo čitam ( znači, skeniranje sam dovela do prefekcije). Pri tom hvatam i smisao teksta, ne prelećem baš ovlaš. Zato što se fokusiram na smisao, ne obraćam pažnju na greške u kucanju. Big deal. Bitan je smisao.  Zato mi se dešava da ih pravim, ali i da ih ne vidim kada editujem tekst. 

Ovo meni promakne, ali mnogima smeta i zaista nije lepo da se vidi, jer ako se zaboga bavite pisanjem za sajt, onda to treba da radite kako treba. Neki će zbog ovakvih grešaka i da napuste sajt, a time niste ispunili svoju dužnost - da zadržite publiku na njemu. 

Editovanje služi upravo tome: 

 Sredite greške. Ubacite linkove. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Proverite kako sve izgleda. Skenirajte kao prosečan čitalac sajta. Editujte opet. Tako nekoliko puta. 

Objavite. 

Pročitajte opet. Vidite da ste opet nešto preskočili  pa još jednom editujte. Ili dva puta. 

Znam - zanima vas i sledeća stavka  i pre nego što mi otkucate mail sa pitanjem o zaradi, da po ko zna koji put ponovim i ovo: 

Pisanje tekstova za sajt - zarada


Koliko su plaćeni content writeri? 

Onoliko koliko se dogovorite. Ovo vam je mahom freelance posao. Nije baš da ste na državnom budžetu, da imate neke poene, kvalifikacije i slično i da je svima u državi plata ista za ovo zanimanje. Cena zavisi od mnogo faktora: dužne teksta , teme, učestalosti potrebe za pisanjem, kvaliteta teksta , ali najviše od vaše sposobnosti da o tome pregovarate.

Ja pare znam samo da dobro potrošim (malo na cveće, malo na slatkiše...) Bolje trošim nego što zarađujem, ali i na tom polju napredujem (trošim samo ono što imam, naučila sam da ne idem preko toga. Ponekad umem i od jednog dinara da napravim 2, ali ne baš i milion.) 

Kako to sa cenom baš i nije moj fah - ne bih vas dalje zadržavala kada je posao pisanja tekstova za sajt u pitanju!  O novcu čitajte negde drugde ili još bolje, prvo ispecite zanat,  pročitajte još neki tekst o pisanju na mom blogu (ima ih u kategoriji "Zarada od pisanja") pa onda razmišljate o ceni.
 I, naravno, sa nestrpljenjem čekajte sledeći moj tekst. Šta znate, možda se baš bude ticao para i nosio naslov "Postanite milioner preko noći pišući tekstove". Zato, stay tuned :-)

A ako mislite da je ovaj tekst koristan nekome, slobodno ga podelite! 

Podrazumeva se - častite me kada zaradite prvu lovu od mudrosti koju sam podelila sa vama. 

U zdravlje!

TRAŽITE IDEJE ZA POKLON? EVO ŠTA POKLONITI (čak i onome ko ime sve!)

Opet ne znate šta pokloniti nekom ? Bez brige! Niste sami! Evo teksta za sve vas koji tražite super ideje za poklon koji se uklapa u svaku...

Opet ne znate šta pokloniti nekom? Bez brige! Niste sami! Evo teksta za sve vas koji tražite super ideje za poklon koji se uklapa u svaku priliku. Da, da - čak i onda ako taj neko kome poklanjate ima sve što znate da voli. Takvi su najteži, koliko god da su vam dragi.

 E pa, ljudi moji - našla sam rešenje! 



Evo ideje za poklon za baš sve prilike (i nije lova u pitanju)


Vrlo često, kada nisam imala ideje za poklon, davala sam novac. Ok, korisno je, ali nekako je, bre... bez emocije. Nit' je daje, niti je izaziva.

 Ali šta drugo pokloniti nekome ko ima sve?! Pare, pa nek' kupi sam, jel' tako!

Pa... ne baš! Ja to od sad radim ovako!

Mojoj prijateljici je za vikend rođendan. Mozgala sam neko vreme šta da joj kupim, naravno. Znam šta voli,  ali to što voli - već je nabavila. Neke stvari koje joj trebaju, ne mogu da joj nabavim (neke se i ne kupuju, da se razumemo.) 

Parfem? Ni u ludilu! Ukusi su različiti, a bogami i parfemi ne mirišu isto na svakoj koži.
Knjigu? Ne znam jel' čitala , da li je možda već ima...
Odeću? Ne umem da potrefim veličinu ni sebi, ni rođenoj deci...

A onda sam se setila kako su mene kolege jednom prilikom iznenadile na poslu - čokoladom, pesmom i svećicama! Ma skroz su me oduševili - toliko da to i dan danas pamtim. 

I sinulo mi je! Emocija se pamti! A šta izaziva emocije?

Pa ČOKOLADA - univerzalan poklon za sve prilike i sve ukuse. Čak i oni koji IMAJU SVE, ponekad je NEMAJU, jer je pojedu. 
(Iskreno, ja ne znam osobu koja ne voli čokoladu. To neki jednorozi....Ako je vi znate i tražite ideje za poklon baš takvoj osobi - ne znam šta da vam kažem...)

E sad, OBIČNA ČOKOLADA je DOSADNA. Treba vam nešto POSEBNO! Nešto što na prvi pogled viče: " Ti si meni nešto posebno i drugačije!"




Sve one čokolade (da ih ne prozivam) koje se nose lekarima kao "mito", šalterskim službenicima kao "hvala" i slično su već izlizane i bezveze. 

Ali ovo što sam našla nije i nikad neće biti! A ako se izliže, sigurna sam da će ovi kreativni ljudi smisliti nešto novo! 

O čemu ja to?

Jeste čuli za Candy universe? Znate oni štandovi po većim šoping centrima na kojima se prodaje bezbroj šarenih bombona - što čokoladnih, što gumenih? Uvek sam mislila kako je to jedan od onih poslova koje moraš da voliš! 

Pa, gde drugde kupiti ORIGINALNE, POSEBNE, NEOBIČNE, UKUSNE I KVALITETNE SLATKIŠE nego baš tu. Oni imaju taj "pick and mix" sistem kupovine. Bukvalno možeš po malo do svake vrste bombona da kupiš i zadovoljiš sve moguće afinitete i ukuse.

Elem, ja možda jesam ljubitelj slatkiša, ali šoping molova... 😕njah, baš i ne...

Zato sam odlučila da kupovinu idealnog poklona odradim da internetu (generalno sam baš dosta prešla na online kupovine i online plaćanja. Meni introvertnoj to k'o Bogom dato)

Moram da priznam da je online kupovina Candy universe slatkiša znatno lakša od one na štandu. Postoje gotove mix kutije i treba izabrati jednu od njih. Na štandu ima milion bombona i ne znaš šta ćeš pre. Ovde, brate mili, imaš lepo sve po afinitetima.

Ja sam izabrala "Mlečni čokoladni haos"

 Da, znam da je crna čokolada zdravija, ali realno.... nije baš slatka. Znam da moja prijateljica ne bi cepidlačila oko toga koja je čokolada u pitanju. Ipak, u tome smo slične. Volimo da jedemo lepo i nezdravo i ona i ja🐷! Mlečni čokoladni haos je bez sumnje prava stvar!

Kada kupujem online, ja onda gledam da to sve bude kako treba i da mi prodavac (bio pojedinac ili šop) uliva poverenje. Imam intuiciju za to, kažu moji poznanici. A nije to neka mustra!  Kad nešto nije dovoljno transparentno i jasno - preskačem. Važi i obrnuto. Kad je sve jasno i transparentno kao ovde - ne oklevam. Zato mi se nikad ne desi da umesto jakne dobijem pocepanu odeću, ili da čekam da mi isporuče naručeno iz 18-og pokušaja, nakon nedelju dana! Jednostavno vidiš kada neko deluje ozbiljno, a kada ne.  

Candy universe je mala porodična firma. Ozbiljna k'o velika. To znači da ćete dobiti uslugu oko koje će baš da se potrude i da je sve profi!
Volim da kupujem od takvih malih porodičnih firmi. Velike firme ponekad nadrastu male, obične ljude. Odu u šablon, dignu nos, čak odu i do neprofesionalizma. Zaborave zbog koga su u tržišnoj utakmici.

Ovi? Ovi su profesionalni, organizovani, jasni i ekspresni!

Dakle, juče sam poručila bombone, danas su stigle!

Brza dostava i ispoštovan rok su mnoooogo bitne stavke kada su pokloni u pitanju. 

U ostalim prilikama - manje više. Moja kćerka je nemali broj puta otišla na neke rođendane bez poklona, baš zato jer se čekaju po 5 i kusur dana, a to nigde nije naznačeno!

E, baš zato što je sve ispalo bolje nego što sam mislila,  moram da istaknem ovu profesionalnost i jednostavnost u detalje. 

Od odgovora na pitanje "Šta pokloniti" do realizacije savršene ideje za poklon, put je ovakav:


Proces kupovine je jednostavan (ako izuzmemo muku oko izbora slatkog paketa, koja je sve samo ne laka, ali je bar slatka. Bukvalno).

Izabrala sam paket. Uz bombone birate jednu specijalno pravljenu čokoladu (100g) koja je kreacija za sebe. Ja sam izabrala mlečnu sa kandiranom višnjom i plazmom. (klik na sliku - da bude veća)




 Ispod željenog paketa sam pritisnula opciju "dodaj u korpu"

(klik na sliku, pa će biti veća) 




Zatim sam otišla na korpu u gornjem desnom uglu i pritisnula opciju "potvrdi kupovinu". 

Tu sam, na stranici koja se otvorila, unela podatke, adresu, ime prezime....

 

A sam onda prešla na plaćanje. Na sledećoj strani koja mi se pojavila. izabrala platnu karticu kao opciju plaćanja. 




Otvorio mi se ovakav ekran. Ukucala sam potrebne podatke sa nje, potvrdila šifru koji sam dobila na telefon sms-om i platila. 




Ostalo mi je samo da čekam isporuku. 

Poštarina se ne plaća! Dakle, kupovinom na sajtu završila sam svaku novčanu transakciju!
Za one koji ne vole kartice i plaše se online plaćanja istima, postoji opcija i plaćanja pri preuzimanju. Ja sam više "kartica" tip, retko imam keš i moglo bi da se desi i da nemam kod sebe lovu u gotovini, a kuriru treba da platim novcem u tom slučaju. Super je što ipak mogu da završim sve online i što ne moram da imam keš za poštarinu.

Znam - mnogi se plaše da ukucaju broj kartice na neki sajt. Već sam pominjala u tekstu o Flixbusu - nije loša opcija da imate negde otvorenu prepaid karticu i da na nju uplatite samo određenu sumu novca koja vam treba za plaćanje nekih đakonija online i tako se oslobodite frke od upotrebe kartica preko neta. Verujte, kad se jednom uhvatite u to kolo, ne puštate se iz njega!

Kupovina je, dakle, uspešno obavljena!

A onda se desilo ovo...


Začudo, nikad sa ovakvim ushićenjem nisam očekivala poklon za nekoga! Pitam li se zašto....

Ubrzo je i moja mračna podsvest isplivala na videlo.

Danas kad je kurir doneo paket i kad sam videla da je oblepljen Candy universe selotejpom, sva sam se nešto oduševila. Glupo, znam. Poklon mojoj prijateljici, a ja se toliko radujem.  Čak mi je i kurir, kada je video o čemu se radi rekao "Prijatno!" (ha, i on zna za Candy universe) .


Kiselo sam se osmehnula i zahvalila. E, muko moja! Ne zna on da to nije za mene!

Malo sam se plašila da će sve to rasuti po kutiji dok dođe do mene. Ali nije! 

Dobila sam paket dobro obezbeđen i bombone su bile na svom mestu.

Naravno, paket sam otvorila. Dočekala me odmah simpatična poruka zakačena za kutiju: "Uživaj u slatkom danu!"



Kiselo sam se osmehnula. E,muko moja! Ne znaju oni da to nije za mene!

I naravno da sam bila znatiželjna da zavirim međ' bombone...Mislim, morala sam da proverim da li su sve tu, je l' tako? I čokolada preko njih! Sa kandiranom višnjom i plazmom. 



A moja mračna podsvest mi je iznenada podviknula: 

 
via GIPHY

I naravno da sam morala da probam jednu bombonu. Onu sa belom čokoladom. Pa onda onu crnu. Pa onda onu veću, pa onu manju. Pa onda onu duguljastu.... Omlatih ja tako od svake po jednu. Neće da se vidi...

A onda je došao moj sin! Oduševljeno mu pokazujem poklon koji sam kupila. Vidim, probao bi... Kako sad da mu ne dam! Ja probala, a detetu da uskratim. Neka proba jednu... okruglu... i jednu duguljastu, i jednu belu...ajde dobro i crnu...Neće da se vidi...

A onda je moja kćerka došla iz škole. Vidi, mljackamo nešto. Uhvaćeni smo na delu! Pokazujem kutiju, objašnjavam kako je to za Maju i kako mi se dopada i kako više ne moram da tražim ideje za poklon. Ova mi je baš top za sve prilike. Vidim ja, probala bi ona... Kako sad da joj ne dam! Ja probala, a detetu da uskratim. Neka proba jednu... okruglu ...i jednu duguljastu... i jednu belu...ajde dobro i crnu...Neće da se vidi...


Mic po mic - ojadismo poklon, a nije ni podne! I šta sad?!

Ništa!

Zaključim da i ja imam dušu i katkad treba sebi pokloniti nešto! Te proglasih ovo poklonom za sebe!
Otvorismo lepo i čokoladu sa višnjom i plazmom - kad je bal, nek je bal! Da probamo i to! Oduševimo se kombinacijom i kvalitetom čokolade.

Mudro zaključim u haiku formi i ovo: 

Pojedemo celu čokoladu! Da završimo s' tim!
Zaključim po ko zna koji put u životu da se sreća može kupiti, da se jede i ima ukus čokolade. Vi što tražite sreću negde drugde, slušate neke životne trenere koji vas uče o sreći - lutate ljudi! Majke mi!
I lepo sednem za komp opet, odem na sajt: 


i naručim još jedan primerak INSTANT SREĆE NA POKLON!  Sad već provereno znam da stiže ekspresno (posle sam čitala na sajtu na ako naručiš pre 14, šalju isti dan - tako da to ipak treba imati u vidu. I vikendom nema ekspresne dostave, tako da valja malo planirati. Ali dogovor se ispoštuje i lepo piše na sajtu sve.)

Zašto je baš ovo dobra ideja za poklon? 


Pa vidite samo kako izgleda! Ne možeš da se ne oduševiš! 



Pa još otvoriš poklon, a unutra slatkiši....Kilogram slatkiša čoveče! Heeej! Kako to može da ne bude dobro!

Ali dobro, sad ću vam objasniti i dati još argumenata! 

Ovo je: 

Univerzalni poklon 


Ovakav poklon ne poznaje godine, pol, interesovanja, boje, mirise....(ok, možda nije baš za dijabetičare, mada i njima treba u trenucima kada im naglo padne šećer pa da imaju nešto da ih povrati u život) 

Ideja za poslovni poklon 


Ma kakvi rokovnici, hemijske, kalendari, upaljači.... to je izlizano. Zamisli pokloniš upaljač nekome ko ne puši? kalendar ili rokovnik u vreme kada smo digitalizovani? Eno, na mom zidnom kalendaru je još februar (i kilo prašine, i jedna kućica za paukove) .Ja koliko videh, postoji na njihovom sajtu  opcija "poslovni pokloni" i mogućnost da se odrade slatki poslovni paketići za sve svrhe - od luksuznih, do simboličnih. Od velikih, do malih! Pa izvol'te! Slatko se izbrendirajte!

Poklon za dečka


Da, bez sumnje! Super poklon za Dan zaljubljenih.

Šta, muškarci kao ne vole čokoladu? Uh, nije nego! Da, oni su sa Marsa, sećam se! Ok, imaju na Marsu gumene bombone. Pa kupite takav paket. Imaju i kisele (ako je dečko baš gadljiv na slatko). Ako baš hoćemo da se bavimo stereotipima, onda lepo na Candy universe štandu nađite one bombone za 18+.
Ako dečko nije stereotipan, slobodno naručite nešto čokoladno sa sajta i smažite zajedno.

Ideja za poklon devojci (ili ženi)


Odlična , bez sumnje! Evo mene lično čovek može kupiti čokoladom, živim cvećem, knjigom,  time što mi zapamti ime iz prve... (dobro, neću da vam otkrivam sve prečice do mog srca).
Ali to goji i nije zdravo?
Ne slažem se, ali nije važno! Ako je devojka neka koja pazi na liniju, zdravlje i slično (tako i treba) , ima i mix dražeja od crne čokolade! Zdravija je.

Ideja za rođendanski poklon drugarici


Upravo to radim. Mislim da radim pravu stvar. Niko ne može da ostane ravnodušan na čokoladu pa još upakovanu u cool kutiju koja kasnije može da posluži za odlaganje nekih drugih sitnica. Idealno,  da se dopunjuje bombonama, why not! Ima na sajtu "dopuna". Mix čokoladnih dražeja u kesi. Sipaš u kutiju i uživaš ispočetka! Praviš se da ti je rođendan svaki dan!

Poklon za mamu 


Ne znam kako vi stojite sa mamama i tatama, ali meni moji daju sve što mogu - pa i ono što ja dam njima.  Čokolada dobar potez 😜  jer će završiti kod mene ( sve pod velom izgovora"daj deci, šta će nama, mi smo stari". To mi naravno sve lepo podelimo, jer ja vaspitavam moju decu da sve treba da se deli...) 

Poklon za odlazak u penziju


Moram da napomenem da ima na sajtu i mix za matorce. To je skup bombona za koje se zaključilo da ih matorci najviše kupuju. Mada su ti matorci verovatno mojih godina. Ovo nas "matore" baca u detinjstvo ! Gumenjaci tipa kupina, malina, koka-kola i ostalo. Moji roditelji za ovo nisu znali, a ni nešto mlađi od njih. Elem, čokoladni mix je uvek opcija - za sve uzraste! 

Poklon za godišnjicu


Pitanje nad pitanjima uvek je bilo: "Šta pokloniti za godišnjicu", bez obzira koja se godišnica obeležava - romantična, poslovna ili neka peta. E pa,  jedan ovakav paket je odlična ideja za poklon koji je prigodan za sve te "godišnje" prilike. 

Poklon za 8. mart 


Krajnje sam subjektivna sa ovim, ali ja kad čujem da se učiteljicama skupljaju pare za vaučer u nekoj radnji ili za tašnu - ospice dobijem. Uvek isto. Smor. A odavno nije simbolično, nego skroz materijalno. (posebno obolim kada se učiteljicama na kraju četvrtog kupuje - ručni sat! Razred u koji je moje dete išlo, kupilo je čak 2 istim povodom! Kako originalno!). 

Elem, ja da sam učiteljica, baš bih se obradovala ovakvom poklonu koji mogu da podelim sa učenicima. (ne brinite ako ne mislite tako... do mene je...) 

Ma ideja za poklon za sve prilike i tačka! Čokoladna!

E sad da se osvrnem na bitnu stvar!

3 dobra razloga zašto paket slatkiša NIJE SKUP poklon!


Znam, mnogi će reći da je ovo skupo, da je to "samo slatkiš" ali hajde da razmislimo još jednom.

Recimo, rođendan je. Šta pokloniti? 

Pa, razmisli ŠTA ŽELIŠ DA POSTIGNEŠ POKLONOM?

Da li želiš nekoga da usrećiš TAJ DAN ili CEO ŽIVOT ! Poklon u vidu nestandardnih čokoladnih bombona neobičnih kombinacija ukusa će UVEK, ali UVEK izmamiti osmeh, dobro raspoloženje, lepu emociju i uspomenu za pamćenje.

Ako želiš nekome da ulepšaš dan - ovo je idealna ideja za poklon. Ako pokušavaš nekome da ulepšaš ceo život, a baš na rođendan - na pogrešnom si putu što se poklona tiče. Previše očekuješ od sebe kao poklonodavca. 

Druga stvar: 

Nije skupo kupiti paket visokokvalitetnh slatkiša (ne znam ko i gde u Srbiji ima bolje slatlkiše i ovakav izbor bombona i ukusa) Skupo je platiti loš poklon koji ne ispunjava svrhu. Skupo je kupiti poklon "radi reda" koji ne čačka emocije, koji ne kaže: " Ti si meni nešto posebno i drugačije!"

Radite li to znova i iznova tako - od prilike do prilike za poklanjanje? E to je bačen novac! 

Treće: 
Ne, ovo nije "samo čokolada" ni "samo bombone". Ovo je garant jedno lepo sećanje! To nema cenu!
E, sada kada sam  vam otkrila šta pokloniti u svim prilikama, još mi je ostalo da dam i ovo... 

Čitajte dalje, jako je bitno - NE PIŠE NA NJIHOVOM SAJTU!

Saveti za online kupovinu slatkiša (iz ličnog iskustva)


- Ne kupujte čokoladu prerano kako ne biste došli u iskušenje da pojedete nečiji poklon. A hoćete...
- Kupite 2 komada poklona - da imate rezervu ako dođete u iskušenje da pojedete nečiji poklon. A hoćete...
- Pošaljite poklon direktno nekome na adresu, a ne sebi (kad se već ne plaća poštarina) - kako ne biste došli u iskušenje da pojedete nečiji poklon. A hoćete...

I ponavljam - nije na odmet da ponekad kupite ovakav poklon i sebi. Za to vam bar ne trebaju ideje za poklone. Iz moje perspektive, kilo čokolade u super kombinacijama ukusa deluje kao dobra (čuj, dobra) ideja! Kažu da čokolada najbrže napuca osećaj sreće zadovoljstva (prirodnim i bezbednim putem). Ma antidepresiv 100% (nije da patim od depresije- redovno je sprečavam slatkišima) Ne znam da li možeš da se navučeš. Čula sam razne priče, a ne bih da tvrdim. Znam samo da sam se danas predozirala tuđim poklonom!

Eto, reših vam misteriju ŠTA POKLONITI NEKOME, čak i ako ima sve. Više ne morate da tražite ideje za poklone!

Nemojte da bude da vam nisam rekla, nego blago meni prvom prilikom naručite idealan poklon za sve prilike na  https://www.candyuniverse.rs/

Ah , da - i javite da li ste odoleli? (čisto da vidim da li sam najgora) 

KAKO RADITI POSAO KOJI VOLIŠ? (veza ljubavi prema poslu i realnog života)

Koliko ste puta čuli da je važno raditi posao koji voliš?  Ja svako tol'ko.I nije da nije važno! Samo oko ovoga se digla tolika fama, ...

Koliko ste puta čuli da je važno raditi posao koji voliš? Ja svako tol'ko.I nije da nije važno! Samo oko ovoga se digla tolika fama, da je postalo nerealno dostići tu vrstu ljubavi.

Taj životni koncept danas iskače i iz šolje za kafu.

Za one što se drogiraju motivacijama, odmah da kažem: Ovo NIJE jedan od hipermotivišućih postova u stilu:

 "Budite najbolje verzija sebe. Izgradite karijeru, ostavite trag na ovom svetu, dajte otkaz na poslu koji mrzite i počnite da radite ono što volite"

 Ali možda vas malkice može motivisati da zavolite sebe i svoj posao u nekoj razumenoj meri!



Malopre sam tražeći neku muziku po You tube nabasala na reklamu koja me dirnula u živac. Počela je u fazonu: "Da li se osećate nesrećno i neispunjeno zbog posla koji radite?"

Ne znam šta je bilo dalje. Ovde mi je puk'o film. 

Onako u poverenju, sere mi se više od tih priča o tome kako uzalud traćim život, jadna i neispunjena jer....ne radim posao na kojem mi zavidi ceo svet, nisam popularna, ne menjam svet (nastavite niz po želji) i nisam po nečijem kalupu. I zato se iznedrio ovaj tekst (dobro, uvek je tu više nekih stvari koje me u isto vreme picnu da iskucam nešto)

Koliko puta ste izgovorili da je "važno raditi posao koji voliš" čvrsto verujući u to?


 Ja svako tol'ko!

 I? Radite li u relanosti ono što volite?  Ili samo pričate o tome dok i dalje životarite na nekom poslu koji vas ubija u pojam i verujete da ste pro gubitnik u životu zbog toga?  

Koncept: Danas je više nego popularno biti ispunjen! Stvari u životu ne mogu tek tako da se otaljavaju. Moraju bre da vas ispunjavaju! Sve do jedne!

Ne volite posao koji radite? 

Pa vi onda niste ispunjeni. Što će reći da ste prazni! Bezvredni. 
I vreme je da to promenite!

Realnost: Stvari nikad nisu tako jednostavno crno-bele. 

Mržnja i ljubav prema poslu su krajnosti. Istina je negde između.  

via GIPHY

A činjenica je sledeće:

Uopšte ne morate da radite ono što volite!

Lakše sad?

Sva ta potreba da se izgara od ljubavi za poslom je ogroman pritisak na normalnog čoveka.Dobro je da znate koji je to posao koji volite, a kojim biste se rado bavili.

Ali i ne morate!

Druga opcija je da zavolite ono što već radite!

Što nas dovodi do sledećeg...

Kako pronaći posao koji volite? 


Za početak, odgovorite sebi na ova pitanja:

- Znate li uopšte ŠTA VOLITE DA RADITE?
- Šta je to čime biste se bavili, da NE RADITE SAMO ZBOG NOVCA!
- Šta radite kad vam je DOSADNO, a nema struje (znamo da je struja prilično zabavna stvar, zar ne?)

Skoro niko koga sam pitala (a prilično često smaram sa ovim pitanjem, posebno kada ljudi kukaju na posao koji rade ili kako ne mogu da nađu posao koji im odgovara) nema neki konkretan odgovor na ovo. Skoro sam dobila jedan. Sunce me obasjalo! Ima nade da me neko ipak možda razume u životu, mada ova pitanja nisam ja smislila, kao ni koncept ljubavi prema poslu, nego sam često tupim o tome u društvu.

U dobrom delu slučajeva dešava se i da kažu da ne bi radili ništa. Radoholičar u meni to baš ne   razume, ali ok - do mene je. 

Dakle, proces traženja voljenog posla je... proces brate mili!

Činjenica je da vam traženje posla koji volite neće ići od ruke ako sedite kod kuće i maštate da se taj posao odjednom pojavi s' neba. Dođe i zakuca na vaša vrata i kaže "Hej, ja sam tvoj posao iz snova! Hajde da radimo!". Nema toga!

 Ima bezbroj pogrešnih stavova o poslu i ovo je jedan od njih. 

Mislim,  možda i ne znate da volite nešto što niste probali?
Možda treba prvo da radite nešto što ćete zavoleti? 

Ja volim da pišem, ali nije da sam baš odmalena sanjala da postanem profesionalni bloger, ili bilo šta na tu temu iz prostog razloga jer tada to nije postojalo kao opcija. Koji crni internet i blogovi?! Bilo je trenutaka kada nisam imala ni fiksni telefon. 

Međutim, kad  sam propala u nekim poslovima (za koje sam, verovali ili ne,  mislila da su san snova i da ih volim i da ću ih voleti - dok mi nisu stegli omču oko vrata)  tražila sam način kako da  ono u čemu sam dobra sprovedem u posao koji volim. Otvorila sam blog, otvorila nalog na Upworku i samoprozvala sebe piscem!

A onda sam krenula da opipavam teren korak po korak.

Tek kada počnete da radite bilo šta, počećete da opipavate u čemu ste dobri, u čemu niste. Šta vam stavlja omču, a šta vas kiti lovorikama! Proces!

U dobrom delu slučajeva, ono u čemu ste dobri, doneće vam rezultate. Doneće vam lovu i napumpaće vam ego. Doneće vam pohvale i napumpaće vam ego. Tako napumpani bićete ispunjeni. 

Ja sam probala da držim trgovine, pekare i nisam baš briljirala u tome. Ne da me nije ispunjavalo, nego me praznilo (što psihički, što finansijski).Volim da šijem, volim da pravim torte, medenjake ,ali nisam dobra u tome.  Nikad to nije bilo dobro toliko da bi to neko kupio. To su neke od stvari koje volim, a od kojih sam operisana. Zato to i ne radim. Niko to ne hvali (sem iz pristojnosti, a to se ne računa, jelte). 

Sa pisanjem nije bilo tako. Iako je prva lova koju sam zaradila od pisanja bila smešna, mene je to oduševilo. Neko je to hteo da kupi! To mi je bio neki putokaz gde treba da idem. Na blogu dobijem komentare, dobijem mejlove u kojima me nepoznati ljudi pohvale (a ne iz pristojnosti, nemaju razloga da to rade, jer me i ne poznaju), potraže savet, primene ga i to me ispunjava, zaista.A ne bih to znala da nisam probala i da nisam verovala da i ja mogu živeti od pisanja i raditi ono što volim.

Kada vidite da ostvarujete rezultate (zarađujete novac na primer)  počećete i da volite to što radite (jer novac je prilično dobra satisfakcija). Kada vidite da od nekog posla nema baš nikakve vajde, čak i ako ga volite, počećete da ga prezirete. 

Cela ta priča o strastvenom izgaranju zarad karijere koja menja svet malčice je naduvana. Ne doživljavamo svi na isti način posao iz snova. Nekome je to odlazak na radno mesto od 9-17 (ili bilo koje drugo vreme). Nekome je to rad od kuće. Nekoga ispunjava novac. Nekoga zabole za novac i ispunjava ga recimo crtanje. A mnogi su se pretvorili u posao i nemaju život van toga. Da li su ispunjeni bilo čime osim obavezama, samo oni znaju.

U najvećem broju slučajeva idealizujemo stvari. Ljubav je slepa, čak i kada je u pitanju ljubav prema poslu koji radiš. 

Malo ko je svestan da čak i najbolji posao na svetu ponekad bude... sranje sa šljokicama.

via GIPHY


A sranje se baš i ne voli, ako ćemo iskreno! Mislim, nije zlato sve što sija. Nešto je "kaka" sa šljokicama.

"Što se mora nije teško" - posebno kada voliš svoj posao!


Naprotiv!  Ono što MORAŠ - smara i teško je ponekad. 

Ako želiš da radiš posao koji voliš, bitna stvar je da uvidiš šta radiš u životu kad ne moraš da radiš ništa!

Ja zapravo tada prilično često sednem da pišem. Mogla bih da gledam TV, skrolujem tuđe živote po društvenim mrežama ceo dan, da igram igrice... Ali to ne volim. Pisanje volim i super je što to može da mi bude posao u nekom obliku. Evo kako sve može da se unovči dar pisanja.

Ali nije tako sa svim poslovima koje volim.

Recimo, nedavno sam otkrila ljubav prema cveću.



Објава коју дели Blaženka Vesić (@blazenkavesic) дана


Majke mi, ja bih ceo dan mogla da gledam to šarenilo, plevim travu (igram se u blatu) , polivam....Čak sam se zanosila idejom da se bavim uzgojem cveća. Sve me držala ta ljubav dok nisam posetila par rasadnika, popričala sa ljudima koji su mi opisivali ustajanje noću da se cveće fajta, da se loži vatra da ne smrzne zimi itd itd. Taj deo mi se ne dopada. Kao ni činjenica da kasnije to cveće treba i prodati. Što zahteva da se snalaziš i u komunikaciji sa ljudima i u trgovini...  Ja ovako introvertna? Ne hvala! Ja sam samo htela da gajim cveće!
Isto je i sa pisanjem. Super je kad pišem. Editovanje teksta realno smara! Super je biti freelance pisac. Ali tražiti posao iznova i iznova - smara.

Pročitajte i kako postati freelancer - to je mnogima sinonim za posao iz snova. 

I? Što se mora nije teško? 

Teško je, ali se odradi. Bez voljenja. Samo posao.

Ipak, mislim da je jako važno raditi posao koji voliš ili bar zavoleti ono što radiš. Težiti ka tome. Posao nam ipak ispunjava trećinu života. Samo treba biti realan da nije sve zlatno. Nekad su to samo šljokice!

Još je bitnije uzbuđivati  se previše oko toga da treba biti ispunjen, zaraditi lovu, raditi posao koji voliš i promeniti svet. Da se rezumemo, lepo je promeniti svet i za to stvarno treba da imaš neku ludačku energiju i strast prema nečemu. 

A šta ako je nemaš? 

Da li to znači da  onda nemaš svrhu bivstvovanja na ovoj planeti?

Suludo je misliti ovako.

Neko je jednostavno zadovoljan time da bude prosečan i to ga čini dovoljno srećnim. Upoređivati se sa nekim genijalnim natprosečnim mozgovima je prilično demorališuće. Klasično silovanje sreće. To što i dalje ne dajete otkaz da bi radili ono što volite, jer vam treba lova za život - je sasvim ok i ne čini vas bezvrednim. Od ljubavi se ne živi, ali je važan začin. Poješćete i neslano jelo kada ste gladni, ali je lepše kada se posoli.

Činjenica je i da nismo baš svi stvoreni da menjamo svet. I to je ok. Ne morate. Smanjite apetit. Promenite život na bolje samo neki ljudima, pa ste već puno uradili i na dobrom ste putu da zavolite svoj posao. 

Isto tako je i činjenica da kada se ludački fokusiraš da uradiš nešto, možeš to i da ostvariš. Nije to sad ni stvar pameti, ni stvar veze, ni ne znam kakvog talenta. Ima skroz ograničienih ljudi bez talenta koji su uspešni i zadovoljni svojim životom i karijerom. Nisu ništa posebno.Ali su vanredno uporni! I to je takođe ok.

Pa, može li se raditi posao koji voliš ili je to mit? 


Verujte, ali ne preterujte!

via GIPHY

Sve se može kad se hoće - apsolutno! Ipak, sva ta potreba da danas budemo ispunjeni na svim poljima i da volimo ono što radimo baš je opterećenje!

Svaka obaveza, a posao to jeste, vremenom je teret. Teško da ćete sa ushićenjem čekati trenutak kada ćete je obavljati. I sasvim je prihvatljivo da je malo i ne volite.

Treba da ostavite i malo mesta da volite i druge stvari. Sebe na primer. To ćete teško postići ako mislite da niste dovoljno dobri, jer, zaboga, ne radite posao koji volite i ne treperite celim bićem svoju karijeru.

Volite li vi posao koji radite? 
Пријавите се на: Постови (Atom)