Skitarnik

Kako izgleda raditi od kuće? Ali STVARNO i bez foliranja? Za sve one koji misle da je to "laptop, šolja kafe i osmeh na licu" evo iskrenog teksta.

Ja ne znam kako vi zamišljate posao od kuće, ali znam jedno:

Ne izgleda ovako kao na ovoj slici!

A kako izgleda?

Pažnja! Post je rizičan za osetljive osobe i osobe sa srčanim smetnjama . U ovim tekstovima ima mojih ličnih slika, a ja i nisam nešto fotogenična. Pri tom, slike su nemontirane i prikazuju suštu realnost frilenserskog života.

Do sada ste ukapirali da ja baš i ne volim da se foliram da sam nešto što nisam i da prikazujem stvari onakvima kakve nisu. I dok će vam svi reći da je rad od kuće fenomenalna stvar koju svako može da radi i obogati se pretvarajući neki svoj hobi, interesovanje, umeće u posao - ja ću vam prikazati i onu drugu stranu medalje.

Posao je posao. I najčešće nije romantično i lako kao što se prikazuje.

Otkrivala sam u ranijim tekstovima više o tome kako da procenite da li je posao od kuće prava stvar za vas, ali i kako da isti organizujete ako procenite da jeste.

A evo i kako to realno izgleda!

Radno mesto od kuće

Očekivanja:

Sređena kuća, sređen kutak za rad sa puno svetla, sve uredno i pedantno, mami da radiš.Sigurno neću da radim iz kuhinje!

Ovako nešto!

Ili ovako, ako baš mora iz kuhinje!

Stvarnost

Uredna kuhinja??? Ma hajde! Ova riba na slici se još nije ni uselila u svoju! Činjenica je da ne možeš kucati po laptopu i prati sudove u isto vreme. I da će kuća biti u neredu.

Probala sam da radim i ovako na krevetu. Utrneš, majku mu.

U početku ćete možda entuzijastično ugoditi sebi, skuvati kafu i pokušati da namontirate neku scenu sa slike.

A onda... vrlo brzo to dojadi.

Evo me gde radim na kauču, nogu podignutih na stolicu u kuhinji u kojoj nema ni "o" od onog osvetljenja o kom sam maštala (mada to na slici ne deluje tako)

Zaključak: Nemoguće je pokušavati ložiti vatru, kuvati ručak, prati sudove i raditi i pri tom biti negde van kuhinje. Da , moguće je pokušavati sve to istovremeno završiti. E sad, pokušati i srati - nije isto! Ali to nam nije tema!

I ne da nisam zbog ovoga nasmejana za stolom i pored laptopa nego sam blago depresivna i venem na kauču. Zbog svetla uglavnom. I zbog muktitaksinga.

Kada vreme dozvoli, imam nekoliko omiljenih pozicija po dvorištu.

Ništa fancy. Namontiram se gde stignem i gde ima sunca. Ovako!

A outfit je,kao što vidite, posebna priča...

Modni izazovi u radu od kuće

Očekivanja

Radiš, zarađuješ i možeš sebi da kupiš krpice, cipelice i slično.
Sve vam ide ona Čolina "Cipelice,bluzice, kompletići, šeširi" u glavi dok radite sa osmehom na licu.

Ovde sam pisala o tome šta je unutrašnji DJ i o muzici koja svira u glavi, ako ne znate o čemu pričam.

Realnost

I da kupim, šta ću s njima. Da ih nosim po kući? Oću, zabole me!Jedino što želim je da mi bude udobno. Ranije sam se trudila da uparim gornji i donji deo trenerke. Sada dohvatim šta stignem. Bukvalno. Ionako sam kući i neću nigde.

Nije baš da nosim istu majicu pet dana, ali imamo porodične momente tipa u kojima kažem: "Dobro, istuširajte se vi sada jer idete u školu, na posao.... Ja ću ujutru. Ionako nigde ne idem i niko neće da me njuši"

Frizura koju nosim? Pošto sam obdarena retkom kosom koja se zamasti čim je pogledaš u ogledalo, onda mi je "masan i neuredno vezan rep" omiljena.

A cipelice,bluzice, kompletići, šeširi?

To bre samo u pesmi Zdravka Čolića!

Kroksice su mi omiljen modni akcesoar. Evo, klanjam se onome ko ih je izmislio. Neuništive, udobne, ružne i gumene (što mnogo znači nama koji radno vreme kombinujemo sa radom u bašti pa u istoj nakupimo blato. Sa ovih gumenjaka to se skida ko od šale)

Iz iste Čoline pesme najčešće mogu da se positovetim samo sa onim delom: " Mirišeš bezveze i noću i danju". Na zapršku i ručak uglavnom...

Komunikacija i rad od kuće

Očekivanja

Kako samo ja pomalo introvertna, onda mi komunikacija nije baš preterano neophodna. Sreća do neba, jer posao od kuće i sa interneta to omogućava. Nema saradnika i komunakcija je minimalna. Bar kada se bavite pisanjem i uređivanjem sajtova kao ja. Komunicirate sa svega par ljudi koji vas razumeju jer rade isto.

Realnost

Nekako sam spala na to da da su mi jedina bića sa kojima komuniciram pas, mačka, pevac, kokoška i dva pileta (kojima se još ne zna pol) . Evo - moji saradnici i ja na delu!

Sa ljudima više i ne umem. Kad treba - ja se zavežem ili razvežem. Nemam sredinu!

Eto, tako stoje stvari u realnosti. Za kraj, podeliću još ovu sjajnu ilustraciju koja savršeno opisuje kako stoje stvari.

Kako vi zamišljate rad od kuće?

Da li i kod vas stvari stoje ovako?

Smartić satić je pametni sat za decu. Ili, ako ćemo iskreno - za roditelje koji žele da prate svoju decu. U ovom postu, otvaram vam oči! Otkrivam vam gde nabaviti smartić satić provereno najpovoljnije i kako podesiti da to uopšte radi.

Kome je namenjen smartić satić?

Da li je pametni sat potreba ili hir?

U moje vreme, vrhunac pameti jednog sata je bio mini digitron na njemu. I nikad ga nisam imala, naravno. Moji su mislili da je to hir i da treba da naučim da računam mozgom, a ne da se koristim "prljavim trikovima".

U današnje vreme, pametni satovi su toliko pametni da mogu da:

- prikažu tačno vreme
- prikažu tačnu lokaciju onoga ko ga nosi
- mere korake
- fotografišu
- pozivaju na telefon i primaju pozive
- šalju glasovne poruke

Ima i onih koji mogu da se povežu na društvene mreže, ali majku mu, da sam htela tako nešto, razmatrala bih kupovinu mobilnog telefona detetu.

E u tom grmu leži zec i odgovor na pitanje kome je namenjen smartić satić!

Ako ste od onih malo staromodnih roditelja (kao što sam ja) koji misle da detetu od 8 godina ne treba mobilni telefon, onda je smartić satić prava stvar za vas.

(Mislim, za decu, ne za vas, jelte.)

Iskrena da budem, kada sam čula da deca nose te pametne satove, prvo sam mislila da je to samo još jedan vid foliranja i hir. Međutim, kada sam saznala da putem njega mogu da pratim kretanje svog deteta, dopala mi se ideja da ga moje dete ima! I rodila se - potreba!

Zamislite kako je dobro kada vam dete ode na ekskurziju i možete da budete u kontaktu sa njim umesto da smarate učiteljicu ili da strepite?

Mislim, bar ona prva eksurzija bude trauma za roditelje!
Tako sam krenula u prikupljanje iskustava sa smartić satićem i informisanjem o ponudi istih.

Smartić satić cena

Kod nas su cene svih stvari prenaduvane, pa tako i ovoga. Smartić satić se kupuje obično kod nekog operatera na rate i cena uređaja ide od 10 000 - do 16000 dinara , u zavisnosti od modela. A ima ih uglavnom - cela 2.

Izvin'te - ali za moj pojam jako mnogo! Na novac mislim. Ponuda modela i nije neka.

Pametne satove možete pronaći i po radnjama gde se prodaje tehnika. Modeli nisu isti, cene su oko 5-6 hiljada dinara. Mislim, nije mala razlika u ceni.

A ja ne budem lenja i odem na Aliexpress.

A tamo...

Buljuk pametnih satova po drastično manjoj ceni!

Ok, čeka se mesec dana da stignu, ali gde do sad nisam pratila dete, ne moram ni narednih mesec dana.

Ovo je bila moja prva Aliexpress kupovina i zadovoljna sam i pametnim satom koji mi je isporučen i cenom.

Pametni satovi prodaja

Kada u pretrazi na Aliexpresu ukucate "Smart watch kids" ili neku varijantu ovog upita, izaći će vam puno razultata. I sad, kad si perfekcionista kao ja, onda zaglaviš satima da nađeš pravi pametni sat, sa pravom cenom i pravim performansama.

U suštini, vremenom sam skontala da su svi satovi slične cene jako slični po performansama. Samo se razlikuju u tome da li na početnom ekranu imaju majmuna, sove, veverice ili već nešto peto.

Mi smo kupili ovaj model sa slike za 21 dolar ( tačnije 18 jer sam iskoristila kupon dobrodošlice od 3 dolara). Gledala sam da poštarina bude besplatna i da je to GPS sat za decu (jer ako ne mogu da ga pratim, onda to nije to). Više o modelu i njegovim mogućnostima saznaćete klikom na sliku.

Pošiljka se uredno može pratiti na sajtu i ako ne stigne u propisanom roku - imate pravo na povraćaj novca.

Ja sam moju čekala sigurno mesec dana i jače, ali je na kraju stigla.

Pametni sat je bio upakovan u simpatičnu kutijicu i došao je sa kablom i uputstvom. Bez punjača koji ide u struju - to je onaj univerzalni USB kabal i punjač verovatno imate ili kupite kod kineza.

Ovaj smartić satić ima sledeće funckije:

- tačno vreme
- GPS lociranje
- neku računsku igricu
- pedometar
- svetlo
- kameru (očajnog kvaliteta i memoriju za samo jednu sliku)
- mogućnost dodavanja 10 brojeva telefona
- SOS poziv
- mogućnost primanja poziva i zvanja na telefon
- mogućnost slanja glasovnih poruka i primanje glasovnih i kratkih tekstualnih poruka
- alarm
- pedometar
- i najvažnije - mogućnost da se smartić satić poveže putem besplatne aplikacije sa mojim mobilnim telefonom.

A ja na telefonu lepo vidim:

- u koliko je sati moje dete bilo na kojoj lokaciji (prilično precizno, baš sam iznenađena)

- mogu pratiti istoriju njegovog kretanja

- napraviti sigurnosnu zonu u okviru koje može da se kreće (i dobiti informaciju na telefon ako iz iste izađe)

- primiti poruke i poslati ih

- videti koliki procenat baterije ima

- proveriti koliki broj koraka je napravio, pratiti spavanje (nisam isprobala, baš toliko ne moram) , koliko je vežbao i koliko kalorija sagoreo.

- podesiti da ne zvoni i ne reaguje u neko vreme ( recimo dok je u školi)

Dete ne može samo da doda brojeve telefona preko sata, nego se to može samo preko aplikacije. Ne može pozvati brojeve van imenika. Niko ne može da ga prati sa drugog telefona dok ja ne odobrim pristup sa mog naloga.

Sve u svemu - otprilike kao da si kupio detetu onu nanognicu i držiš ga u kućnom pritvoru. Samo što oni na to još rado i pristaju. Dok su mlađi, jelte... Iskreno, ovo bi pre trebalo starijoj deci, u tinejdžerskom dobu, posebno kada počnu da izlaze. Sa mogućnošću praćenja drogiranja, alkoholisanja (znam, znam da sam paranoik)

I sve u svemu - otprilike kao da si detetu kupio smartić satić od 16 000 dinara. Samo nemaš garanciju. I nisi puk'o tolike pare.

Pored ovog pametnog sata koji sam ja kupila , ima i ovih modela (klikom na svaki vidite i cenu i performanse)

A ako baš insistirate da vas istresu iz gaća za gps sat za decu, evo ovaj primerak je dobro skup i može mnogo više od skupih pametnih satova nama dostupnih ovde u prodaji.

Kako povezati pametni sat sa telefonom?

Kada kupite sat kod operatera, pretpostavljam da će vam tamo pomoći da povežete smartić satić sa telefonom, ako se sami ne snađete.

Kada ga kupite ovako kao ja, ostaje vam da čitate uputstva i prokljuvite sami.

Možda pomogne ovo moje iskustvo!

Većina ovih satova povezuje se preko aplikacije SeTracker ili SeTracker2 koje se može skinuti sa Google play prodavnice ili iTunes-a. Možda može da se poveže i sa računarom, ali to nisam probala. Aplikacija nema baš briljirajuće ocene, ali iz mog iskustva odlično radi. Ja koristim ovu SeTracker2.

Smartić satić mora da ima SIM karticu da bi funkcionisao kako treba, pa istu morate kupiti.

Nakon skidanja aplikacije potrebno je da se registrujete, a onda vam traži da skenirate QR kod sata koji je jedinstven za svaki sat. Nakon toga, možete ući u aplikaciju i pristupiti gore navedenim podešavanjima (brojeva telfona, jezika, vremenske zone....)

Ja sam naravno prvenstveno htela da proverim kako izgleda to GPS praćenje dece, ali na moje razočarenje, aplikacija je uporno pokazivala da je sat negde u Kini. Sad vi ovde verovatno likujete i mislite "E neka ti je, kad si stipsa, pa nisi htela da kupiš smartić satić od 16 000 k'o čovek".

Ma svašta sam probala! Hej, pa nije pametni sat pametniji od mene. Ipak sam ja prilično pametna persona. I drugu karticu sam gurala i probala da se registrujem sa novim mejlom na aplikaciji (što ne može jer jedan sat može samo jednom da se overi, a kasnije sa glavnog naloga možete dati odobrenje pristupa drugim mejlovima...) i da menjam vremenske zone!

Stalno mi je javljalo neku network grešku. Mogu da pozovem sat, dete može da se javi, ali praćenje - jok!

Onda mi je blokiralo ulaz u aplikaciju na 10 sati, što me nateralo da prespavam problem. Ova opcija je garant neka kineska istočnjačka mudrost (u fazonu, drndala si dosta, ne ide ti, aj' leba ti oladi malo i razmisli). Onda se potvrdilo da je jutro pametnije od večeri.

Otkrovenje! SIM kartica treba da ima neki dinar kredita da bi šljakala!

Naša nije imala. Čim smo dopunili kredit sve je radilo... pa pogađate već kako - kao sat! I to pametni sat! Za decu (i paranoične roditelje) .

I sad lepo znam kada pustim dete da ide samo u školu: da li je i kada je stigao, da li je išao prečicom ili ne. Uvek može da me pozove ako je neka frka ( jednom je u nedelju, kada volim da odspavam malo duže, zvao u 6 ujutru da mi kaže da je ružno sanjao) .

Što se mene tiče, smartić satić za decu je super fora!

A da li je potreba ili hir?

Pa, danas smo izloženi gomili informacija i normalno je da mislimo da je svet opako mesto za našu decu. Psihičko je olakšanje znati gde su. Dakle, jeste potreba!
A može biti hir, ako vi tako odlučite.

Šta znači biti resursivan i na koji način vam ova karakteristika i veština može biti od koristi u životu? Kako da je razvijete? Da li ste čekalice ili petljalice i kakve to veze ima sa resursima? Saznajte!

Šta znači "biti resursivan"

Ova reč i ne postoji kao takva u našem jeziku i ovo je , da tako kažem, slobodan prevod sa engleskog. Mislim, ako može jedna fotografija da bude "instagramična", ako možemo da budemo influenseri zašto ne bi mogli biti i resursivni. Naš termin bi bio "snalažljiv", ali nekako ovo sa resursima u nazivu bolje opisuje svrhu ove karakteristike.

Ne kapirate o čemu pričam?

Biti resursivan praktično znači imati sposobnost da rešavate probleme sa onim što imate na raspolaganju! Iliti, maksimalno koristiti resurse koje imate - ma šta oni bili pod krilaticom "gde ima volje ima i načina"

Zašto je dobro biti resrusivan i primer resursivnosti

Zato jer je to odličan način da postigneš svoje ciljeve. Pošto-poto. Ako imaš super ideju za posao, a nemaš novac da započneš njeno sprovođenje, pre nego što kreneš da sastavljaš kraj sa krajem ,treba da se sastaviš sam sa sobom i vidiš čime raspolažeš. Sigurno postoji neka tačka od koje možeš krenuti.

U ono gadno vreme kada sam ja propala kao trgovac, jedno što sam imala je internet i računar. Tako sam započela posao od kuće i pisanje za web. Iskoristila sam ono što sam imala.

Onako u poverenju, i računar sa kojeg danas radim - nije neki. Ali ono što meni treba sasvim lepo završava. E sad, istina je da ne mogu da pravim one instagramične fotke "ja i moj laptop" pakujem ih po blogu i društvenim mrežama, nabijam vam ih na nos i guram k'o prst u oko da razvijam svoj lični brend. No, ne marim . Zato pišem pa rasturam - nema mi ravne!

via GIPHY

Mi smo danas jedno tipično kupoholičarsko društvo i resursivnost nam je sve lošija. A time i snalažljivost, kreativnost.

Biti resursivan znači biti otvoren za nove mogućnosti.

Pitajte neke uspešne ljude oko sebe, kako su započeli posao? Tako što su uleteli u kredite i kupili sve potrebno pa počeli da rade?

O, ima toga! Najviše u onoj kutiji "propali poslovi".

Dobar deo uspešnih priča nastao je upravo baziran na principu resursivnosti - jer to je način da se sa malo troška postigne puno. A to je dobar recept za uspeh!

No, da se ne lažemo!

Resursivnost sama po sebi nije dovoljna.Treba biti i proaktivan!

Primera radi, letos sam se zanosila idejom da počnem da uzgajam cveće u plasteniku. Imam parče zemlje, seme nije skupo, ni saksije nisu problem. Najveći problem u celoj priči bio je plastenik. Onda same došla na ideju da gajim nešto što nije tako pipavo . Dobro mi ide sa muškatlama, pa rekoh, ajde njih ću. Izračunala sam koliko bi mi saksija muškatli trebalo da kupim plastenik. Ništa neizvodljivo. Ali je problem što sam ja samo na tome i ostala. Na priči! Malo mi je previše multitaskinga, i ovo bi mi bio teret.

I ja tako stalno imam neke ideje za posao od kuće.

Recimo, da gajimo rasad paradajza. Ili da se bavimo restauracijom starog nameštaja....

Čekalice i petljalice - 2 vrste ljudi!

Resursivnost ti omogućava da startuješ sa onim što imaš. Ako svaki dan napraviš jedan mali napredak - za godinu dana je puno!

Bez ove osobine, ljudi tupkaju u mestu.

Ima onih koji stalno nešto čekaju:

- resurse (koji treba da padnu s neba verovatno)
- lepo vreme
- Halajevu kometu
- pravi trenutak
- sedmicu na lotou
- otkriće bogatog rođaka u Americi
- Novu godinu
- završetak posta...

To su ljudi čekalice!

Ako niste resursivni ni proaktivni, nego ste čekalica, ništa nećete postići.

Zamislite to bukvalno ovako: Otišli ste u ambulantu na pregled, imate overenu zdravstvenu knjižicu, ali je niste predali na šalter. Samo ste seli u čekaonicu i čekate da se desi čudo da vas lekar prozove. Što će se desiti samo ako se u čekaonici onesvestite. I to samo možda....

Ima i onih koji ništa ne mogu da probaju sami, nego im za sve treba majstor. Kojeg će, razume se, platiti. I kojeg moraju da čekaju. A to baš i nije resursivno.

Ima i onih koji bi sve sami. Stalno nešto petljaju. To su ljudi petljalice!

Svakako, kada nešto baš ne umeš, bolje da platiš nego da probaš sam pa zapetljaš, pa tražiš nekoga da otpetljava. To bude duplo veći trošak!

Ja sam petljalica. To nije uvek dobro, ali je bolje nego da si čekalica. Ja moram da probam, da se uverim da ne umem!

Međutim, nekad to što uradim bude i pun pogodak! Uostalom, da nisam naučila da budem resursivna, da nisam petljala i snalazila se po kući sa onim što sam imala, teško da bi jedan period našeg života moja porodica pregurala sa jednom platom.A teško da bih i sada radila ovo što radim.

Resursivnost valja primeniti na drugim poljima!

I vreme je resurs. Jako bitan. Ne shvatam ljude koji ga potroše gledajući smešne klipove na društvenim mrežama ili na gledanje televizije. Ne znam kako izgeda kada ti je dosadno.

I ljudi su resurs. Ako birate društvo, birate dobre resurse koji vam nekada mogu biti od koristi.

Kako vežbati resursivnost

Tako što ćete odmah sad uplatiti 200e za moj kurs ... Ma šalim se! Mada ovo jeste veština za koju mnogima treba kurs!

Ne,nećemo tako! Pošto ste vi svratili na moj blog, vi ste privilegovani. Ja ću moju mudrost sada sa vama podeliti potpuno besplatno!

1 korak: Postavite sebi neki manji cilj.

2 korak: Promenite perspektivu. Umesto da gledate šta vam nedostaje da biste ga ostvarili, fokusirajte se na ono što imate i možete. Koji su vam resursi? Slobodno vreme da naučite nešto? Prijatelj Pera koji vam može pomoći oko nečega što vam ne ide?

3 korak: Budite kreativni, improvizujte i slobodno ponekad izađite iz zone komfora. Najčešće ona baš i nije neki komfor. Razvijajte praktičnu inteligenciju.

4 korak. Ne plašite se problema. Rešite se perfekcionizma i slobodno pogrešite. Greške računajte kao dobre lekcije.

I gde ćete stići?

Otkud ja znam!

Zavisi od vašeg cilja!

Ali hej - bar idete negde!

Možda negde gde je bolje nego što ste prvobitno zacrtali!

Zato ne čekajte! Petljajte sa resursima koje imate.

Planirate da poradite na svom ličnom brendu? Kako i ne bi! Koliko ste puta u zadnje vreme čuli da treba da razvijate svoj lični brend i da su ovi i oni alati, ovi i oni načini dobri za razvijanjeg istog?

Jeste li se zapitali čemu to? I, ono najvažnije, kako to da uradite kako treba?

Verovatno i znate:

Kada izgradite lični brend, onda ste izgradili autoritet, ljudi vam veruju, a onda ste i uticajni u nekoj niši.

Postajete influenseri, što bi se reklo.

E sad, činjenica je da mi danas živimo u svetu u kojem su ljudi preoukupirani sobom, svojom ličnošću, svojim slikama, svojim nalozima na društvenim mrežama, "super" karijerama, putovanjima, provodima.... Što se nekada brate mili jednostavno zvalo - narcizam ili narcisoidnost. I pomalo je ljigavo.

Ako hoćete da sebe dobro brendrate kao ličnost, onda nikako ne smete biti ljigavi.

Možda nekome od vas sve te "ja" priče i "ja" slike i "ja" video zapisi deluju mudro i zabavno. Ali mene su pojedini toliko smorili i nisu ni mudrost ni zabava nego čist 100% narcizam. Danas svi sole pamet o nečemu, bez obzira imaju ili ne osnova da to rade. I stvari se otimaju kontroli, a granica između narcizma i ličnog brendiranja kod nekih je nevidljiva.

via GIPHY

U velikom broju slučajeva, kada malo prokopaš tunel iza ličnog brenda (iliti nečijeg imena i prezimena) , ne nađeš baš ništa osim magle. Obično su to oni koji vam tupe da "budete sad i odmah najbolja verzija sebe jer za vas nema prepreka i možete postati sve što želite". Pri tom te osobe iza sebe nemaju ama baš nikakva posebna, očigledna i opipljiva dostignuća kojma mogu da se pohvale. Ništa u šta bi prstom uprli i rekli: " E ja sam to uradio i sada ću i tebi reći kako da uspeš u tome!" A posebno volim kada mi o biznisu, preduzetništvu i uspehu pričaju neki koji nikakav biznis nikad nisu pokrenuli. A ima takvih, ohoho! No, neću da navodim.

Šta je lični brend?

Lični brend nije ono kada si razvio neki proizvod, neku svoju ideju, pa je brendraš na tržištu. Ovde isključivo brendiraš sebe , kao ime i prezime, sa ciljem da nekome prodaš svoje usluge ili naplatiš savete ili kurs.

Reklama dakle!

Građenje ličnog brenda je ozbiljan posao. U suštini podrazumeva da upotrebš xy načina da sebe izdvojiš od drugih i pokažeš da si bolji i posebniji.

To podrazumeva i dosta eksponiranja. Prilično je teško to uraditi, a da ne počneš da deluješ narcisoidno, zar ne? Ali, verovali ili ne - ima načina!

Lični brend je možda sada nešto popularniji termin, ali generalno postoji duže vreme. Recimo, sigurno u mestu u kojem živite ima onaj neki "mali običan čovek" koji odlično radi svoj posao i svi u gradu znaju za njega. Takav čovek je izgradio svoj lični brend.

Danas se lični brend malo više gradi online - pojavom na društvenim mrežama, networking dešavanjima i slično. I to eksponiranje nekad ode preko granice.

Šta je potrebno da razviješ dobar lični brend u granicama normale?

Počneš od prostog pitanja - da li želiš da te smatraju stručnjakom ili šarlatanom.

Jedan način je dobar - da živiš ono što radiš!

Pa ako si vegan, imaš blog, instagram nalog , you tube kanal o veganskoj ishrani - to ima smisla. Ako jedeš čvarke čim ugasiš kamere - jedeš g....

Šta kada zavese padnu? Ko si ili šta si kada nisi na društvenim mrežama? Da li si u stvarnom svetu ta ličnost koju brendiraš na intenretu?

Ovo je ujedno i razlog zašto se ja ne upinjem da brendiram sebe. Moj blog je najviše živnuo na temu pisanja na internetu. Mogla bih 'ladno sebe da brendiram u tom pravcu. Ali mene ne zanima samo to i ja nisam samo ograničena samo tim interesovanjem. A ja hoću da ja budem - ja. Bez foliranja!

Druga stvar je stav koji imaš i to je ona stvar koja lično brendiranje odvaja od narcizma.

Priča koju prikazujete eksponirajući svoj lični brend ne treba da bude o vama, nego o korisnicma. Pa ako si vegan, onda pomažeš ljudima da se hrane na taj način, a ne ideš sa pričom "Moj tiganj, moj kuvar, i moji recepti su najbolji"

Treća stvar je - biti poseban. Uhvatiću se opet za lekcije kako biti najbolja verzija sebe. Iz šuba mogu da vam nabrojim 10 tih "Sad je vreme! Učini nešto" ličnosti. Toliko su slični sa nastupom da su iritantni i upravo takav jedan lik me je i inspirisao da napišem ovo. Dosadno!!!! Zar to nekoga još zanima!

via GIPHY

Četvrta stvar je ljudskost, ljubaznost,negovanje dobrih međuljudskih odnosa. Danas ćete olako postati zvezda, ali ako ste kreten, ljudi će olako i da vas zaborave. Osim, ako ne ostavite trag na neki drugi način. Ljudskost pomaže da čačnete u emocije. No, kada postanu brendovi, neki postanu toliko preokupirani sobom i zaborave da budu ljudi...

Ovo sa emocijama generalno se preporučuje i kada se radi o brendiranju proizvoda, a kamoli ličnog brenda.

Ukratko:

Da izgradite dobar, zdrav, prav lični brend potrebno je ovo:

- da radite neki posao odlično
- da pritom budete čovek
- da radite na sebi

Dakle, umesto da se trudite da sebe u profilima na društevenim mrežama opišete maksimalno naricosidno i pretenciozno, bolje se potrudite da naučite da stvari radite kako treba!

Zasucite rukave, umesto da se pravite da ste zauzeti na slikama u nekim namontiranim scenama. To je taaaaako očigledna reklama. A ako hoćeš da izbrenidraš sebe, onda treba da budeš u ljubavi sa marketingom. Osnovna lekcija tu je: reklama ne prodaje!

Ne budite očigledna reklama. Budite stručnjak i normalan čovek i eto ličnog brenda!

Jer šta ako se recimo Instagram i FB ugase? Šta ako sav taj trud da stvorite lažnu sliku o sebi - nestane?!

Jeste li i dalje brend?

Imate li psa? Ako nemate, onda jednostavno niste u trendu. A ako imate, a vaš pas nije u modi, onda ste tek promašen slučaj!

Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!

I shvatim zašto je to tako!

Nisu više u modi!

Mislite da psi ne mogu da budu u modi?

Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
Ili čupavog bobtejla?

Iščezli... Bar kod nas.

Pojma nemam kako je u svetu.

Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!

I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .

I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.

I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...

Moj pas nije u modi, evo i zašto!

Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.

Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!

To je bre živa duša! To se ne bira po modi!

A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!

Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.

I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!

I da se lepo igra sa decom.

Da prihvati život sa mačkom.

Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)

Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.

A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.

Našli smo je i uzeli Srećka.

Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.

I moja zamišljanja su se ostvarila!

Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.

I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!

A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!

I savršeno se igra sa decom!

Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!

U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"

Kako, molim!!?

via GIPHY

A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"

Jer valjda psa koji nije rasan ne treba lečiti ni voleti! To nije u modi!

Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.

Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!

Ja tako i sa ljudima. Prihvatim ih sa njihovim vrlinama i manama!

Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima. Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.

Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!

Ja kad volim - ja volim. I to onda niko nema kao ja!

Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!

Ja sam promašen slučaj! Ne marim!

Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!

I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!

A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?

Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?

Perfekcionizam ubija! Najozbiljnije i bez šale. U početku to deluje super. Obavljate to što obavljate tako da budete zadovoljni rezultatom. A onda se stvari promene...

Ako vam perfekcionzam pređe u naviku, nadrljali ste!!!

Iako možda deluje da perfekcionisti rade sve perfektno, ne mora biti uvek tako. Evo, ja sam čist primer. Prođite kroz bilo koji moj post na blogu i videćete greške koje su se potkrale. A ja sam zaista vodila računa da do njih ne dođe. Ali ziasta.

Takođe, to što ste nešto perfektno uradili po svojim merilima, ne znači da će biti perfektno i savršeno i po tuđim. Zapravo, najčešće uopšte nije tako jer nemamo svi iste glave, iste mozgove i iste vizije pa je i nemoguće svima ugoditi. Jako frustrirajuće, jer vi znate da ste uložili sav svoj trud.

Zašto onda mučiti sebe?

Radim na tome da se rešim perfekcionizma.

Nije lako, jer kao i svaka navika, i ova se usadila i pustila korenje.A kod mene još i nije neko duboko. Ima ljudi opsednutih perfekcijom. Meni je i ovo malo dosta!

Perfekcionizam nije prednost nego mana!

Biti perfekconista je jako teško. Nekoliko puta teže nego ne biti to! A evo i zašto!

Perfekcionizam je sinonim za gubljenje vremena

O, i te kako! Recimo, ono što neko ko radi stvari "dovoljno dobro" završi za sat-dva, ja radim 7 puta duže. Obrćem, okrećem, probam sa svih strana dok ne budem sigurna da sam baš sve što je u mojoj moći probala. Tako je sa tekstovima koje pišem. Tako je sa običnim stvarima koje radim.

Primera radi, pre neki dan sam kupovala nešto na Aliexpressu. Moja kupovina nije trajala samo taj "pre neki dan" - da se razumemo. Ne! Počela je par dana pre toga, ali je samo tog dana trajala par sati, a prethodnih možda samo po par minuta.

Perfekcionista u meni prešaltao je milion i jednu verziju istog proizvoda da nađe najbolji odnos cene, kvaliteta, performansi i ocena posetilaca i napravi - perfektan izbor!

Boga pitaj da li sam napravila baš najbolji izbor na kraju. To ću, da bude najcrnje, videti tek kad dotična stvar stigne u moje ruke. U prevodu, izgubila sam sate, a krajni rezultat čak i ne zavisi mnogo od mene.

Ima situacija i kada rezultat zavisi od mene, ali perfekcionizam ne čini da ja to radim najbolje.

Recimo, kada čistim nešto, ja bukvalno tapkam mestu jer mi treba dosta vremena da budem zadovoljna tačkom A da bi prešla na tačku B. Tako je čišćenje podruma za mene posao od 2 dana. Moj muž je istu stvar odradio za 2 sata - samo zato jer nije tapkao u mestu i nije ni očekivao da bude savršeno. I odradio je sve kako treba, da se razumemo!

Odradiš "dovoljno dobro" i napreduješ. Trudiš se da radiš perfektno i zapravo ne ideš nigde!

Što nas dovodi do sledećeg:

Perfekcionista ima prevelika očekivanja od sebe

Podrazumeva se da, kada u nešto uložim maksimum sebe, to treba na kraju da bude sjajno. Onda kada nije, smrtno se razočaram.

Recimo, ima tih nekih stvari koje volim da radim, a od kojih sam operisana. U stanju sam, na primer, da se iscrpim pravljenjem fondan torte za decu. No, kad nemaš alata i kad nemaš baš mnogo talenta, krajnji rezultat je:

via GIPHY

A ja očekivala da zadivim sebe, decu i goste i da padnu na nos kakva mi je torta. O da, pohvale oni moj trud i kažu da je torta "dovoljno dobra" ali heeej - nije perfektna! Njima je ok. Meni nije!

Isto je i kada je posao u pitanju. Ako imam zadatak da napišem SEO tekst koji treba da bude prvi na Google, ja stvarno očekujem da to radi. Ipak, to jednostavno ne zavisi uvek od mene pa iako je rezultat jako dobar, nije uvek perfektan. A to ubija u pojam!

što nas dovodi do sledećeg...

Perfekcionizam je stresan!

Kao da nije dovoljno teško da ugodiš drugima i budeš po njihvoj meri, nego se bre još takmičiš i sam sa sobom! Ni sebi nisi dobar! I kako onda da voliš sebe?

Kako da budeš zadovoljan kad se osećaš kao neukiseljeni kupus! Nisi ni za sarmu, ni za svadbarski kupus, ni za salatu!

Kao posledica toga sve sam češće neraspoložena i nadrkana jer je svet, pa i ja sama, sve manje po mojoj meri!

via GIPHY

Da li treba da vam pišem kako stres utiče na organizam? Razara na svim nivoima. Dokazano je da je stres izvor mnogih bolesti i da bukvalno ubija.

Ako stres ubija, onda i perfekcionizam ubija!Zato treba ubiti perfekcionistu u sebi što pre!

Nekako mi je ovaj blog dosta pomogao da vidim da sam se zaglavila . Postovi koje napišem "onako osrednje" po mom perfekcionističkom mišljenju - super prođu kod publike. Postovi za koje sam mislila da će biti "baš super" - prošli su bezveze!

Jednostavno, ma kako deluje da jeste - nije uvek sve u mojoj moći. Mada, uglavnom imam kormilo svog života u rukama i to je ok osećaj. No, prečesto, perfekcionista u meni poludi, pa me iscrpljuje jer zna da ću tim kormilom okretati kao idiot, onako kao on ditktira. Juče sam, recimo, pošla sa sinom do grada. Nisam gledala šta je obukao kad smo krenuli. Jakna koju je nosio bila je jako tanka. Kako smo igrom slučaja stigli na autobusku stanicu 10 minuta ranije, skontala sam da imamo vremena da se stanice vratimo kući po deblju jaknu. Imamo vremena, ali knap!

Moj sin, perfekcionista u meni i ja ,trčali smo do kuće i nazad po jaknu. Mislim, pobogu, kako da omanem tako da pustim dete sa tankom jaknom po hladnoći?!!!

Crkli smo. Ušli u bus. Uhvatila sam dah i pogledala mog sina na sedištu do mene - pobednosno! A onda sam skontala da je deblja jakna prljava. A eno, ni uši mu nisu čiste! I horor počinje opet!

Rekla sam perfekcionisti u meni " Umukni konačno! Briga me, briga me, briga me!!!!!" i uživala u ostatku dana.

Koliko sam daleko otišla sa potrebom da sve bude perfektno i pod mojom kontrolom, nekako sam otkrila kada smo pošli na slavu kod rođaka, a na ulici, bezmalo ispred moje kapije, stajalo je mrtvo kuče. Štene takoreći. Rasno. Prišla sam, videla da ne diše, videla krv i otišla na slavu. A onda celu jebenu noć razmišljala kako je trebalo i da ga pipnem da vidim je li topao i da li možda mogu da mu pomognem. Jer zaboga, sve je pod mojom kontrolom!

A realno, šta bih radila? Dala veštačko disanje?? Radila masažu srca??!

Perfekcionista u meni je ipak kenjao po savesti!

E to je već bilo malo previše! Tako sam rešila da se uhvatim u koštac sa mojim problemom!

Kako se rešiti perfekcionizma?

Prvo i osnovno je prepoznati problem. Ja jesam.

Nekad je dovoljno da se osvrenete oko sebe i shvatite da vam je sve skockano. Život nikad nije skockan! Ja nemam taj problem tako očigledan. Perfekcionizam se nekad i prikriva.

Kako da prepoznate problem onda?

Ma samo se zapitajte da li previše razmišljate o običnim stvarima.

Recimo unapred imate ceo repertoar pitanja i odgovora ako idete na razgovor na posao. Onda omanete jer vam postave pitanje koje niste imali u glavi.

Ili provedete sat vremena tražeći nekome savršen poklon za rođendan i nervirate se jer nema ono što ste zamislili.

Ili satima slažete ormar po nekoj logici samo vama znanoj.

Ili je pak sve oko vas u haosu jer imate previše obaveza, a presporo ih radite. Najčešće vam je muka i da počnete!

Prepoznali ste se?

Probajte sada da se rešite perfekcionizma malim koracima.

- Ako tapkate u mestu radeći neki posao predugo, ograničite sebi vreme i napravite jasan plan kojeg ćete se perfektno držati!

- Izbacite "moram" iz svojih rečenica. Odmah je lakše!

- Zaserite nekad nešto! I? Šta se desilo? Ste tu? Nije bio smak sveta? Nije, naravno!

via GIPHY

- Osvrnite se oko sebe! Koliko budala znate? Primećujete li da su srećniji od vas? Da, zato jer se i ne trude da budu perfektni. Pa se vi sad zapitajte ko je budala!

- Zaserite opet! Ništa strašno, zar ne! Štaviše, nekako to sad prirodnije izgleda i radite to sa više samopouzdanja!

via GIPHY

- Budite sad iskreni sami sa sobom! Koliko vam je stalo do tuđeg mišljenja? Ja često kažem da me zabole, ali realno - lažem. Niko nije perfekcionista zbog sebe, nego zbog tuđeg mišljenja. Čijeg god...Prihvatili to? Super! Sad tek znate kako treba da vas boli uvo za tuđe mišljenje!

- Prihvatite da perfektno ne postoji. Kao što svakom broju možete dodati još jedan, tako neko i nešto uvek može biti bolji od vas i nečeg vašeg. Mučenje ide u beskraj!

Pa šta i ako započnete nešto,a to nije NAJbolje?

Nekome neće da se svidi? Ne može da bude samo "dobro" ili možda čak i "osrednje"?

Ma nek' ide s milim Bogom!

Bitno je zdravlje!

Ubijte perfekcionistu u sebi, dok on nije ubio vas!

P.S. Svoje taktike za savladavanje perfekcionizma ostavite mi u komentaru!

Da li i vama stalno u glavi svira neka pesma? Ona neka zarazna koja se umuvala u moždane ćelije i neće da izađe? Ako je tako, saznajte otkud ovo i šta muzika koja svira u vašoj glavi govori o vama.

Šta svira vaš unutrašnji DJ?

Ja tu pojavu zovem unutrašnji DJ. Na engleskom je to earworm iliti u prevodu nešto kao muzički crv. (dobronameran savet: ne pokušavajte da tražite ušne crve po netu -videćete svašta)

Ne znam za vas ali kod mene je non stop žurka u glavi. Stalno svira neka pesma. Međutim, moram priznati da je muzički izbor mog unutrašnjeg DJ-a ponekad zabrinjavajući. Ima tu svega, "od Silvane do Nirvane" što bi se reklo. Pre neki dan je recimo opičila Jami njenu pesmu "Čoklada". Juče je bio Skid row i " Wasted time". Ni jednu ni drugu nisam čula godinama.

Obično u mojoj glavi sviraju pesme koje sam pokupila negde usput pa tako evo celo popodne svira Metallica i " And justice for all" koju sam pokupila iz nekog njihovog filma. Ponekad se jednostavno probudim recimo sa Tomom Zdravkovićem u glavi. A ima i nekih koji su stalni hitovi...

Kao i većina ljudi danas, i ja sam pod stresom. Kada za eliminaciju stresa vidim savet "Meditirajte" ja dobijem sraćku! Kako, majku mu, kad kod mene non stop svira nešto i stalno je buka? Jel' moguće da je samo meni meditacija ekstremni mentalni izazov?

Da se razumemo - ja ne haluciniram da čujem neku muziku koje nema, kao što neki recimo haluciniraju da čuju glasove. Ta muzika je tu u mojoj glavi kao misao. Ne svira baš stalno. Ako sam mentalno angažovana, nje nema. Ali istog momenta kad prestanem da koristim mozak u svrhe razmišljanja, moj unutrašnji DJ baca se na posao.

Kažu studije da 92% ljudi čuje muziku u glavi jednom do par puta nedeljno.

Ja sam od onih koji je čuju svaki dan.

Studije takođe kažu da se muzika duže zadržava kod osoba sa neurotičkim i opsesivno kompulzivnim mislima.

Ok, ova informacija mi baš i nije trebala, ali možda vama dobro dođe. Ja kontam da to može da ima veze malo sa onom mojom sinestezijom. S obzirom na činjenicu da su mi brojevi poređani u prostoru, a dani u nedelji obojeni, muzika u glavi je još i normalna stvar. A bogami i introvertnost definitivno mom unutrašnjem DJ-u daje vetar u leđa.

Kako god okrenem, mislim da je neki deo mog mozga (a po svemu sudeći neki auditorni korteks) hiperaktivan!

Zašto se javlja muzika u glavi?

Ako ste gledali Sunđer Boba, onda možete da verujete da imate crva koji vam sedi negde tu oko hipofize i pušta ploču sa jednom istom pesmom. Samo treba da ga isterate.

Međutim, ima i logičnije objašnjenje koje mi se više dopada od ideje da sam možda crvljiva.

Pesmice koje su narodski rečeno "zarazne" imaju uglavnom brz tempo, jednostavnu melodiju i specifične intervale po kojima se razlikuju od ostalih pesama.

Drugim rečima, pesmu možete i iskomponovati tako da bude zarazna. Vrlo namerno. I ovo se sasvim lepo primenjuje u marketingu.

Hajde, priznajte da vam se ponekad muva pesma iz reklame za Noblice po glavi!

A meni je ova za Cipirirpi najzaraznija!

A spisak nekih od najzaraznijih stranih pesama možete naći ovde.

Najzaraznije su pesme sa tekstom, dok su instrumentali drastično manje skloni tome da vam se uvuku u mozak. Takođe, istraživanja su pokazala da retko kome u glavi svira cela pesma. Obično su to delovi pesme u trajanju od 15-30 sekundi.

Najčešći okidači muzike u glavi su:

- izloženost nekoj muzici

- asocijativno povezivanje. Recimo vidite neku reč, pa počnete da pevate pesmu koja ima te reči. Vidite neke ljude pa vam vrate u memoriju neku pesmu koju ste zajedno slušali.

- snovi

Kako izbaciti muzičkog crva iz glave?

Ako je pesma dobra, neka ga. Ali ako vam svira Jami kao meni, sigurno poželite da date otkaz svom unutrašnjem DJ-u.

Evo kako:

- angažujte mozak nečim drugim, recimo čitajte knjigu, rešavajte sudoku, pišite blog
- pustite neku drugu pesmu
- probajte da odslušate pesmu u glavi fokusirano i do kraja
- zamislite svog muzičkog crva kao da je neki lik i vizualizirajte njegov izlazak iz glave (ok, ovo je totalno bolesno)

Šta vaš unutrašnji DJ govori o vama?

Muzika je itekako moćna i ne bi trebalo potceniti njenu sposobnost da nam unese neke podsvesne poruke. Znate, imaju one neke stare pesme koje navodno, kada se puste unazad, prizivaju nečiste sile kao što je "Stairway to heaven" od Led Zeppelin-a. Ja imam neku svoju teoriju da muzički izbor određuje i našu inteligenciju, ili bar karakter. Ovo su ljudi istraživali, nije ovo samo moja teorija, da se pravilnije izrazim.

Mislim, ako snovi znače nešto, ako vaša mandala ima značenje, ako nešto znače žvrljotine koje crtate po papiru, a zašto ne bi i plejlista koju vrtite u glavi?

I? Šta otkriva vaš unutrašnji DJ?

Ma otkud znam! Ako baš hoćete, a vi vodite evidenciju pesama koje vam se vrte po glavi pa probajte to da izanalizirate.

-Jesu li slučajne ili nešto što ste slušali? pa na osnovu toga zaključite da koliko svesno baratate mozgom, a koliko vas vodi ono nesvesno.
- Jesu li pesme tužne ili srećne? pa na osnovu toga definište svoje mentalno stanje i probajte da mislite pozitivnije.

Ja probala par dana!

Pored Jami, bila je tu Madonna i "Open your heart" onda Martika i "Toy soldier", Nina Badrić i "Čarobno jutro"... samo su neki od muzičkih bisera. Ništa od ovoga ne slušam i ko zna odakle sam to izvukla!

Bilo je i par pesama Električnog orgazma jer sam planirala da idem na njihov koncert pa mi je ta veza nekako i logična.

I šta sam zaključila?

Mislim samo da mom DJ-u treba dobar psihijatar! I odmor!

Nego, svira li vama u glavi?
Stalno ili samo ponekad?
Koja vam je pesma sad na repertoaru?

Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kursevi za sve i svašta - što online, što radionice, što 1 na 1 konsultacije. Od prepoznavanja nijansi bebine kake, preko toga kako da ostvarite snove tapkanjem po glavi, pa do toga kako da budete neki Instagram marketing genije ili tako nešto. I sve nešto isto, niko da se razlikuje malo.

Čini mi se da se kursevi organizuju za svaku sitnicu i svi su gurui za nešto, samo ja nisam.

I dok gurui za ovo i ono, radionice, kursevi i vebinari bukvalno iskaču i iz paštete i dalje su mi neke stvari misterija u žvotu.

Pa eto prilike da neki razmisle da naprave kurs ili radionicu koja će se razlikovati od drugih i tako zarade za život.

Šta meni nikako (ali ama baš nikako) ne ide?

Peglanje rukava na košulji

Sa daskom ili bez daske, sa dodatkom za rukave ili bez njega, sa peglom na paru ili običnom - meni je totalna misterija kako opeglati rukave na košulji da nemaju crtu. I ajd' onda je to jedna crta, onako savršena, prava pa i nekako. Nego, jok! To na sve liči samo ne na opeglano. Obično bude i gore negošto je bilo pre peglanja.

via GIPHY

Sreća pa mi je muž buregdžija pa to ne zahteva ovu veštinu, jer košulje ne nosi. A i kad je u prilikama da ih nosi, verovatno ga blam pojede zbog rukava. (veštinu "kako oprati masno radno odelo buregdžije" još savladavam i prvom prilikom kada otkrijem kako da bude savršeno belo i mirisno, spremam kurs). Deca i ja nismo fanovi košuljaol. Ospice dobijem jedino kada sinu treba da ispeglam nošnju za folklor.

Nije da nema kurseva za peglanje. Recimo, po stranim zemljama ako planirate otvaranje perionice veša, treba vam ovakav neki sertifikat.I nije da ne treba. Peglanje je veština. Treba znati šta se pegla, šta se ne pegla, koja temperatura je potrebna za koji materijal, šta će se 100% zalepiti za peglu i kako očistiti istu posle toga.No, kod nas nije u trendu i reklama za ovakav kurs mi još nigde nije iskočila.

Pranje prozora bez tragova brisanja

Sa ovom ili onom krpom, sa papirom od novina, sa ovom ili onom tečnošću ili čistom vodom ili sirćetom...- meni je totalna misterija kako oprati prozore da se ne vide tragovi brisanja.

Kursevi perača prozora takođe negde postoje, ali kako na svakih 10 sekundi jedan perač prozora pogine u Americi, i ne pomišljam na isti.

via GIPHY

Neka ih fleke! To je tako živopisno!

Spakovati neke stvari u kutiju onako kako su stajale (ili bilo kako)

Ok, sa ovim imam ozbiljan problem i iskreno se nadam da nisam jedina. Znate ono, otpakujete, koristite neko vreme i onda poželite da spakujete u kutiju. Recimo, veštačku novogodišnju jelku. Majku mu, moja kao da je prava pa je uspela malo i da poraste od sastavljanja do rasturanja. To nikako godinama ne staje u svoju kutiju.

A lampioni? Ma ono što kupim u maloj kutijici kod mene eventualno posle stane u poveću kesu. I tu se umrsi. Kako oni Kinezi to pakuju - to samo oni znaju. Verovatno neka posebna veština manastira Šaolin.

Tom spisku iz ovog momenta sad mogu dodati razne kuhinjske uređaje kao što je recimo aparat za galete (aha, deluje prosto, ali kabal neće u kutiju pa to ti je) , dečiji bazen, dečiji šator (ova dva su posebno frustrirajuća - k'o da pokušavaš da spakuješ metar drva u kutiju šibica.) . I za ovo nema kurs.

Imati spakovan ormar

Letos smo se preselili. Tri dana sam sređivala sve da bude na svom mestu jer "ovo mesto ima drugačiji fehg shui". Prosto vidiš da su ljudi pre nas bili domaćini i da je sve imalo mesto i smisao.Tako sam htela i ja.

Zato sam svima lepo spakovala ormare, iako niko od mojih ukućana nije hendikepiran i mogu i sami to da urade. Pa sam odvojila: ovde letnje, ovde zimsko,ovde ono "za po kući" , ovde ono "paradno" , ovde deblje, ovde tanje ....Bilo tako 2 dana. Onda se desilo pranje veša. Jednu sobu sam očas posla napravila u sobu za smeštaj nespakovanog mesta sa žice. A ormari... otvoriš i sve ti padne na glavu.

via GIPHY

Ne, nisu samo dečiji takvi. I moj je!

Kako ponuditi mito a da se ne osećaš k'o šupak

Hajde, priznajte da je ovo kod nas veština koju svi treba da imamo u malom prstu. Šta god da treba da završiš, bilo da je u pitanju opština, lekar, karta za autobus, popravka kola... za sve ti bre treba veza ili asortiman naoružanja da vezu stvoriš sam ( koji podrazumeva: koverat, novac, flaša viskija i Milka od 300g. )

I tu dolazimo do problematike:

- kako suptilno ponuditi mito da ne budeš očigledan, ni uvredljiv
- kako prepoznati momenat u kojem je prikladno ponuditi mito

- kako prepoznati osobu koju možeš podmititi, a koja ujedno može da ti završi posao

- šta je prikladno ponuditi kome i koliko i gde je granica između mita i znaka pažnje.

- i još mnogo toga

Sve što sam završavala u životu, radila sam bez ovog ili nisam uradila (upisala dete u obdanište). Ovde nije toliko do onih koji traže mito, koliko je do nas samih - nude ljudi i kad im se traži i kada ne.

Elem, ako krenete da tražite ideje za posao kojim biste se bavili, onda ćete sigurno naići na savet da radite ono u čemu ste dobri pa čak i da učite druge tome za neku lovu i da napravite kurs. I svi se navrzli na onu samopomoć i da nauče druge kako da budu srećni i uspešni ovom ili onom tehnikom. Profitabilna je to niša, ali već pretrpana. A tu su i kursevi stranih jezika, marketing veština, pisanja, programiranja, fotografije, crtanja, sviranja...sve bre nešto jedno te isto.

A eto, toliko prostora još je nepokriveno!

Evo, Sanja je bila je krajnje kreativna i osmislila kurs za preživljavanje života.

Pa ako umete - ponudite svetu svoje znanje!

Recimo, Udemy je mesto gde očas posla možete postati instruktor i zarađivati od toga. Možete i van toga, naravno.

Blog Može i ovako pomoći će vam mnogo na tom putu. Jelena je vrlo poseban i inspirativan lik (najozbiljnije ovo govorim) i upravo radi na suštini ovoga što pričam:- napravi kurs koji se razlikuje!

Mogla bih i ja o ponečemu sa solim pamet po kursevima i radonicama ali definitivno ne o ovom gore. A i nije to baš za introvertne ljude.

Moje veštine su manje fensi- neke već viđene, neke jok:

- kako preživeti sa malo para i sačuvati zdravu pamet
- kako preživeti PMS na najbezbolniji način (odvojeno za muškarce i žene)
- kako pokrenuti blog i blogovati (i kako to ne raditi)
- veštine copywritinga
- kako deci objasniti matematiku u prostoru
- kako preživeti život u zajednici

i taj o pranju ultra masne pekarske odeće koji usavršavam.

Šta mislite o čemu biste vi mogli držati kurs?
Napišite mi u komentaru ;-)

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne ostvariš! Evo nekoliko načina da unovčiš svoj dar pisanja.

Pre svega treba znati da i pisaca ima raznih i posebno se u današnje vreme svako i svašta naziva piscem.

Čak i oni koji ne umeju sa rečima možda kao ti, nađu način da izdaju knjigu, a ti držiš svoj talenat po strani da ucrvlja. Ako mogu oni, mo'š i ti. Samo je bitno da se prvo svrstaš negde.

Pisci u digitalnom svetu ne dele samo na poete, romanopisce, pripovedače, noveliste...Ima tu mesta i za novinare, copywritere, blogere, marketare...Svi oni pišu nešto pa ćemo ih u tom kontekstu nadalje smatrati piscima.

I gde je tu tvoje mesto?

Kod mene stvari stoje ovako:

Kada kažem ljudima da se bavim pisanjem, oni odmah pomisle na knjigu, roman ili tako nešto. No, iskrena da budem, ja ni priču ne bih mogla da napišem, a kamoli ceo roman. Nedostaje mi mašte, nedostaje mi možda i poetičnosti i nemam priču koju bih pričala niti neki dar da pričam priče. Nije da nisam probala...Ima onih koji od sitnice neke razviju ceo roman . Ja jedino umem da preuveličam probleme do te mere .

Sva sreća, pa postoji blog i ja sam zaista našla da je to način izražavanja i pisanja koji meni potpuno godi, omogućava mi da brljavim o čemu ja hoću i na koji god hoću način.

Sva sreća, te u isto vreme postoje i oni koji to čitaju (poljubac za vas) inače bih odustala od bloga i pisanja odavno.

Kako god da pišeš tj. kojim stilom barataš, možeš zaraditi od pisanja. Čak i kada nemaš neku lovu za ulaganje.

Evo kako zaraditi od pisanja u zavisnosti od stila pisanja koji ti leži!

Izdaj knjigu

Ako si od onih tipova pisaca koji pisanje shvataju kao umetničku formu i imaš u glavi priču, roman, radnju, glavnog junaka,poeziju... jedan od načina da to unovčiš jeste da izdaš knjigu. Papirnu, normalnu knjigu.

Na pomen izdavanja knjige verovatno pomišljaš odmah na celu svitu lektora, izdavača, bibilioteka, ustanova i ostalih ljudi koji treba knjigu da prečešljaju i odobre i onda se ona štampa u nekom tiražu zbog kojeg ti planiraš da prodaš levi bubreg.

Bilo nekad. Danas, brate mili i sestro slatka, možeš da odšatmpaš bilo šta i bilo koliko. Samo treba nađeš nekoga ko radi digitalnu štampu. I ovde je pravilo što više primeraka, manja cena. Na nekim sajtovima možeš naći i kalkulator koliko bi te koštao primerak knjige, pa ti izvoli, uskladi sa svojim ambicijama i finansijkim sposobnostima.

Ovde treba imati na umu da za zaradu od pisanja nije dovoljno odštampati knjige, već morate sami i da ih prodate. No, dobro je što možete napraviti malo primeraka i videti na manjem uzroku da li to vama ide ili ne.

Skupo?

Možda možeš naći novac za to na crowdfunding sajtovima.

Komplikovano?

Možda ti je ovo jednostavnije.

Objavi elektronsku knjigu

Ovakav vid knjige možeš izdati za vrlo kratko vreme. Sajtovi koji to rade, obećavaju da to možeš za 5 minuta. Ja se uvek zapitam da li sam nešto dobro uradila kada je tako brzo. Neka je i jedan dan u pitanju, pa je ok rok.

Elektronska knjiga nije papirna i čita se sa ekrana, a izrada iste košta te jedino truda.

Verovatno najpoznatije mesto na kojem možeš besplatno da izdaš knjigu ovog formata jeste Amazon Kindle. Mana je što ovde knjiga ne može biti objavljena na srpskom, ali eto razloga više da naučiš engleski (ili daš nekome da vm prevede tekst). Cenu određujete sami, ostvarujete 70% prihoda od prodaje.

Ako napraviš super popularnu knjigu i bestseller ovo je odličan način da imaš pasivan prihod ko zna koliko vremena...

Ako ti je baš zapelo da to uradiš na srpskom, onda prouči kako to izdavanje elektronskih knjiga funkcioniše na iTunes . Da napraviš knjigu, pomoći će ti aplikacje kao iBooks Author ili iTunes Producer. Uz malo proučavanja i strpljenja (a sigurno za više od 5 minuta) možeš imati sopstvenu knjigu u ponudi na iTunes-u širokom auditorijumu.

Još jedno mesto na kojem možeš objaviti knjigu u elektronoskom obliku je Smashwords ili pak Kobo. I ovde elektronske knjige mogu biti na srpskom.

Nije dovoljno samo napisati knjigu. Potrebno je to prelomiti, formatirati, urediti pa tek onda izdati knjigu i to nije uvek lako.Ukoliko ti deluje komplikovano da ispoštuješ sve te zahteve koji se traže (format, prelom, da napravite naslovnu stranu itd.) i to drugi mogu da ti urade, a ti samo pošalješ knjigu u wordu. Takve usluge naći ćeš na našem jeziku i naravno, odreći se dela prihoda.

Da biste zaradili od pisanja elektronskih knjiga , na vama je posle da iste maksimalno reklamirate online, kako bi ih ljudi skidali i čitali. Cenu knjige određujete sami. Deo prihoda ide vama, a deo naravno servisu koju je knjigu objavio.

Postani freelance pisac ili copywriter

E sad, ovo je širok pojam jer potreba za pisanim sadržajem ima raznih, pa tako i freelance pisaca.

Poenta zarade od pisanja ovde bi se možda najpre mogla opisati kao pisanje za druge, a ne za sebe. Ovde prodaješ svoj dar pisanja kao uslugu.

U masi slučajeva, ovo ne znači samo talenat za pisanje, već zahteva i neka dodatna znanja i veštine koje treba da se nauče, kao što je SEO optimizacija teksta, marketing, psihologija potrošača, smisao za lepo, kombinovanje reči i slika i slično.Tada faktički postaješ copywriter - unapređena verzija pisca. U čemu je razlika?

Kada se bavite copywritngom, onda svaka vaša reč treba da ima neku prodaju na umu, dok pisanje zarad pisanja ne mora da prodaje ništa.

Ako tražiš posao pisanja članaka na internetu, dobro je da ovo imaš u vidu. Retki su oni kojima treba pisac da bi samo pisao lepo na njegovom blogu, sajtu, FB strani... ali verujem da mnogima trebaju tekstovi na sajtovima, blogovima, FB stranama koji imaju svrhu (prodaju). Kada to uklaviriš i imaš na umu, onda ćeš i lakše zaraditi od pisanja.

Ja sam svoj dar pisanja unovčila upravo ovako.

Kako postati freelancer i gde da tražim posao kao copywriter?

Rešiš da to budeš, malo proučavaš šta se traži i kako ti to možeš da ponudiš pa onda:

- napravi profil na nekoj freelance platformi kao što je recimo Upwork ili neka druga platforma za frilensere

- radi bez platforme dirketno sa klijentima (recimo nađeš neku cool firmu koja baš na netu i nema neki nastup, pa ponudi da vodiš njihov blog na sajtu i pomažeš na taj način da njihovi kupci budu bolje upoznati i bliskiji sa njihovim brendom )
- vodiš naloge na društvenim mrežama ili kreiraj sadržaj za email marketing za neku firmu.

Ukoliko imate dara i iskustva sa ovako nečim, možete mi se javiti preko kontakt forme. Timu u kojem radim vrlo često trebaju pisci, pa možda baš ti možeš postati deo tog tima.

Piši blog

Kada je zarada od bloga u pitanju, onda kod nas nekako kao da svi uglavnom imaju na pameti te neke modne i kozmetičke blogove na kojima se rade recenzije i na kojima je reklama očigledna kao guranje prsta u oko. Zato je bljak. Naravno, čast izuzecima.

Druga krajnost u blogosferi su oni koji misle da su samo ta neka mišljenja, promišljanja i lični stavovi, priče i slično prikladne teme za blog i da tu nema mesta za reklamu, preporuku i slično. Jer onda si se, jelte, prodao! Za sitne pare. Ako si tu, onda nemoj ni razmišljati o tome da na ovaj način zaradiš od pisanja.

Interesovanja ljudi dosežu mnogo dalje od šminke i mode. Nađi neko koje je blisko tebi, pa piši o tome na svom blogu. To je ono kada ti kažu da nađeš nišu.Uostalom, baci oko na ove savete kako započeti blog.

I ne moraš. Možeš da svaštariš kao ja.

Ali šta god da radite, budite autentični i drugačiji .

Kada nađeš publiku za svoj blog, onda razmisli ko bi mogao da ti bude saradnik i kome bi ti svojim blogom mogao da pomogneš u marketinškom smislu. Ali pre svega imaj na umu da li bi tvoja preporuka nekog proizvoda bila od koristi tvojoj publici. Tipa, ako imaš blog o kuvanju, ok je da preporučiš novu čokoladu za kuvanje, ali je potpuna besmislica da preporučiš... šta znam.... higijenske uloške.

Moj savet?

Počni od prijatelja i poznanika i probaj njih da plasiraš svojoj publici bez naknade. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim. A ako vidiš da uspevaš - počni da se širiš sa ponudama k'o epidemija i šalji ih svuda. To što si uradio-la za prijatelje i poznanike besplatno, sada je dobar portfolio koji možeš ponuditi kao dokaz uspeha.

Blog možeš koristiti i da prodaješ nešto svoje. Recimo, gore pomenutu knjigu ili na kraju krajeva usluge pisanja.

Napravi sajt

Pronaći nekoga za koga ćete pisati nije uvek lako, a najmanje što možete da očekujete da neko vas vuče za rukav da to radite samo zato što postojite. Pisanje članaka za druge sajtove je super, ali u međuvremenu, zašto ne biste razmislili o tome da pokrenete neki svoj sajt? Pa da drugi vremenom pišu za vas?

Ovo radi slično kao blog, samo je možda manje lično. Nađeš nišu pa teraš tom linijom.

Ili ne moraš. Otvorite neki portal sa vestima iz raznih sfera pa pišite o tome. Recimo, možda grad u kojem živiš nema neki info portal, pa možeš da uskočiš tu.

Napravite neki super zanimljiv sajt koji će rado posećivati mnogi. A gde su ljudi - tu je i mesto za reklamu i prodaju i eto prilike da unovčite svoj dar pisanja.

Recimo, tako su ove blogerke pokrenule Grčki kutak. Ili tako moja blog-drugarica Snežana ima sjajan portal o alergijama - Alergija i ja

via GIPHY

I sajt i blog mogu biti mesto u koje možeš uglaviti neku affiliate priču ili postaviti reklame.

Piši sastave

U pojednim školama (a plašim da je to prosto deo nastavnog plana i programa) pojedine teme za pismene zadatke ponavljaju se dve decenije unazad (ne pitajte kako znam). Saznaj koje su, a onda napravit xy varijanti pismenih zadataka na temu: Motiv lepote u pesmi "Devojka brža od konja" ili nešto tako.

E sad, pošto sam ti rekla kako da zaradiš od pisanja umesto da samo sanjaš o tome, onda izvoli - uposli prste i tastastaturu.

via GIPHY

Pa kad zaradiš prvu lovu, da častitš!