8 RAZLOGA DA ZAPOČNETE BLOG (neki su možda uvrnuti!)

Evo spiska razloga da započnete blog i blogovanje ! Za one koji se pitaju vredi li se danas baktati sa tim uopšte, moj nedvosmislen odgovor je:

Da, treba da blogujete čak i danas, kada vam se čini da bloguju još samo dinosaurusi, da niko više ne čita ni opise ispod slika (a kamoli blog postove) i da je blogovanje mrtvo! 

Treba vam dobar razlog da započnete blogovanje?

Evo!

Blog može biti vaš posao od kuće i stojim iza toga. Samo ako se ozbiljno pozabavite time. 

Naravno , nije to za svakoga. Pisala sam već o tome ko može biti profesionalni bloger, a ko ne.

Ako vam to nije dovoljno debeo povod da uposlite prste,  evo spisak 8 razloga da započnete blog (kakve vam niko nikad neće dati).


1.Blog je dobar izgovor da ceo dan budete na internetu


Ako ste iole poput mene, onda vam je sigurno draže da svoje vreme provedete na internetu, nego u čišćenju kuće, na primer. E sad, ja znam mnoge koji ceo dan bulje u ekran, a da ništa pametno nisu videli ni čuli. Recimo, gledaju smešne klipove, igraju igrice, provedu dan zevajući po tuđim privdima sreće na društvenim mrežama.



Ja to malo ne razumem (malo i ne pokušavam) jer sam naučila da filtriram dobro šta gledam, šta čitam i čime punim mozak. Mislim, ipak se to tu skladišti, a meni moj mozak treba još dugo! Ja sam u poslednjih par godina naučila engleski,  SEO contetnt writing, copywriting i FB marketing, evo savladavam i španski (nemam pojma koji će mi moj u životu, ali ako kupim vilu u Španiji , trebaće mi. Treba početi sa nečim, zar ne?!) ) Ima toliko korisnih stvari koje se mogu videti i naučiti. Između ostalog, i blogovanje.

Dakle, ako tražite izgovor da ostanete za računarom ceo dan praveći se da ste zauzeti - eto savršenog!  Zablogujte! Kad vas kritikuju što ste ceo dan pred ekranom, vi samo odmahnete rukom i kažete: "Uhhh!!! Ne diraj me! Raaadim! Imam baaaaaaaaaaaaaš puno posla!" 


2.Blog vam može pomoći da ostavite cigarete


Ne pitajte kako znam! Znam! Iako ja nisam bila neki strastveni pušač (i svakako sam upornija i tvrdoglavija od jedne cigarete i ne mogu da shvatim ljude koji nisu) , mogu priznati da je blogovanje znatno pomoglo da to sasvim batalim.

Kako?

Kada su i prsti i mozak okupirani nečim što vas zanima, onda vam cigareta i ne pada na pamet (jer vam nije dosadno i niste u iskušenju da zapalite jednu jer ne znate šta ćete sa rukama. Poenta: naučiti kucati sa obe ruke obavezno!)

E sad, nije sve tako sjajno kao što izgleda. Vi ovde samo menjate jednu zavisnost za drugu. Blogovanje, društvene mreže, lajkovi i komentari ...itekako mogu da vam napucaju dopamin pa se na blogovanje lako navučete. Neću da zalazim da li je gore biti pušač ili presedeti ceo dan za ekranom. Evo, pisala sam ovde o tome šta sve možete zaraditi od pisanja (a nije lova)

Savet gratis: Ostavljanje cigareta može biti super niša za blog.

Kada smo kod niše, pisala sam o tome da li je niša bloga potrebna i kako da je izaberete.

3.Postajete važniji u očima drugih (ili bar tripujete da je tako)  


Blogovanje može da vas  napravi popularnom internet personom.  Čak i ako ne uspete u tome, možete sa ponosom da tripujete da jeste popularni!



Pričajte okolo kako ste bloger, delite vizit karte, ponašajte se kao da ste jako važni. Znate ono, što zračiš, to i privlačiš. 

Tako gradite svoj lični brend.

Ljudi realno ne znaju da li vi jeste ili niste čitani, da li su pratioci na vašim profilima na društvenim mrežama pravi ili su kupljeni. Bilo kako bilo, u očima drugih, blogovanje može da vam digne cenu.
Provereno. Mnogi ljudi imaju drugačije mišljenje o meni od kada znaju da imam blog. I uglavnom je to mišljenje bolje, hvala blogu!

4.Blogovanje omogućava da radiš sa bilo kog mesta (ako ti je blog posao) 


Kod mene to uglavnom znači rad od kuće i nije nimalo romantično kao što zvuči, niti izgleda onako kako to prikazuju Shuterstock fotke. Ako vas zanima, ovde saznajte kako realno izgleda raditi od kuće

U suštini, težak multitasking. Ja sam od jutros spremila doručak, ručak, peglala, spremala neku zimnicu, oprala i okačila veš, sredila sudove...  objavljivala članke, puštala neke reklame, pregledala i uređivala sajtove koje vodim, sortirala neke podatke, proučavala neke teme  i samo još kravu nisam pomuzla (jer je nemam, jelte. Jaja od kokoške sam, podrazumeva se, uredno pokupila). Sa druge strane, na kom poslu možeš sve to odjednom???


5.Blogovanje pomera granice zone komfora


Zavisi kako se prilagodite. Ja sam introvertna, pa mi prija da se zavučem u kuću i budem sama sa sobom. Sve više mi je i odlazak do prodavnice izlazak iz zone komfora. O odlasku u grad da ne pričam. Prvi korak van komfora u tom slučaju je pokušaj da se uklopim u farmerke i izađem iz trenerke, a onda kasnije i među ljude.

Ako ste pametni, vaš prelazak preko ove granice udobnosti biće nešto znatno korisnije - nova iskustva, nova poznastva...tako nešto. I sama radim na tome.

6.Pisanje bloga je prilika da voliš svoj posao


Ako baš zagrizete za blogujete, pisanje može da se pretvori iz hobija u ozbiljan posao. Onog trenutka kada shvatite da je to tako, možete da date otkaz na poslu! Može i pre! Iskreno, ja se najbolje snalazim u životu kada sam u nekim gov...a. Tada nema hoću-neću. Moraš i to je!

Ako volite da pišete i kreativni ste, onda će vam se blogovanje dopasti, pa vrlo lako može da se desi da vam se ovaj posao još i dopadne i da počnete  da volite ono što radite.

Kakav mi je ovo glup razlog?

Pitajte ljude oko vas da li vole svoj posao! Videćete, to je stvarno retkost! Dakle, bićete posebni!

7.Prilika da proverite ima li još čudaka poput vas!


Hajde, priznajte da imate nešto što vas čini čudakom? Nije to ništa strašno.



Zapravo, ako takve stvari iznesete javno na blogu, mogli bi se iznenaditi koliko još čudaka sličnih vama ima. Tako sam ja saznala da ima još ljudi koji imaju sinesteziju, i još onih koji imaju muziku u glavi! I odmah mi lakše, majke mi!

U prevodu, blogovanje vam dođe k'o terapija!

8.Prilika da postaneš lepak za budale


Jedinstevena prilika koju nema svako! Neki se, realno rode sa tim darom. A ako se niste rodili takvi, to lako možete postati blogovanjem.

Kako?

Ponekad se ljudi ne slažu sa mišljenjem koje imate  i drugačije doživljavaju nešto što te napisali na blogu. Ja volim da čujem drugačija mišljenja i meni je to ok. Neki blogeri to ne mogu da svare pa provokacijom idu na provokaciju i tako postaju - lepak za budale.

Nećete da budete lepak?

Onda samo prihvatite da neki ljudi ne mogu da shvate da jednostavno mogu da preskoče nešto što im se ne dopada i da ne komentarišu. Ali ako oni ne mogu, možete vi. Nema svrhe nastavljati se sa njima u nedogled.


Pored ovih razloga, postoje i oni ...

Klasični ali mudri razlozi da pokrenete blog



To su vam već svi sažvakali.

- postajete stručnjak u nekoj niši i postajete autoritet
- blog može biti vaš CV i otvoriti ti prilike za posao (ali ih i zatvoriti ako ne pazite šta pišete o sebi)
- svojim blogom možete da utičete na ljude, menjate neke stvari, pokrenete neku akciju, promenite svet na bolje...
- blog pomaže da upoznate ljude koje inače ne bi upoznali, a baš vam legnu iz prve

A da napomenem i to da je blog vaš i da uspeh na istom u dobroj meri zavisi baš od vas. Sa Instagarmom ili Fejsbukom to nije baš tako. Mislim, super je kada i tamo izgradite karijeru i profil (i treba) , ali šta ako nekome nekad dune da ih jednog dana ugasi?

Blog je osnova, a sve drugo nadovezujete na njega.


Nadam se da sam vam dala dovoljno dobre razloge za blogovanje - bili da počinjete ili samo nastavljate gde ste stali!

A koji su vaši razlozi da zablogujete?

Klasični ili oni drugi?

Podelite sa mnom vaše pokretače u komentaru!


KAKO NAĆI NIŠU BLOGA (koja još nije izlizana)

Šta je niša bloga i da li je uopšte potrebno da se zamarate time da nađete nišu? Ako treba, kako pronaći nišu za blog u tom slučaju? Pokušaću da u ovom tekstu da to što praktičnije objasnim.

I odmah ću vam reći!

Da! Treba da nađete blog nišu!



Razočarani?

Ne treba da budete!

Ja ne volim kalupe i nikako ne mislim da moramo biti ukalupljeni. Evo, na prvi pogled, moj blog nema baš usku nišu. Ja prosto nemam samo jedno interesovanje koje želim da podelim sa ljudima. I dobro, možda sam malo i tvrdoglava pa neću da se menjam sada .

Međutim, nije da je baš nemam nišu uopšte. Moja je zamisao bila da blog čitaju obične, normalne žene (majke, kraljice) koje se bore sa svakodnevnim problemima. Od roditeljstva, preko pravljenja čipsa, do toga kako naći posao od kuće, postati freelancer i zaraditi od pisanja nakon ostanka bez posla.

Običan život je moja niša. Ništa fancy. 

Kako me čitaoci putem obrasca za kontakt najviše pitaju o freelance pisanju i blogovanju, nekako se ova kategorija najsmislenije razvila. Tu je, dakle, bilo interesovanja, tu je bilo pitanja, i ja sam se trudila da u mojim tekstovima dam odgovore iz ličnog iskustva (jer blog od sajta razlikuje taj lični momenat). Tako je taj deo bloga rastao ( i dalje raste) . Jedan od načina da dobijete motivaciju za pisanje je upravo pisanje o onome što vas čitaoci pitaju.

Ako ste i vi takvi (šarenoliki), imam dobru vest za vas - niša bloga nije toliko bitna, ako ne planirate da budete profesionalni bloger. Slobodno počnite da blogujete bilo kako. Vremenom će se sve iskristalisati.

E, ako vas ipak zanima da od bloga napravite posao odmah, onda je određivanje niše itekako bitno!

Šta je ta niša bloga?


To nije ništa drugo nego tema o kojoj blogujete i oko koje se vrte svi tekstovi koje pišete.
To vam je kao da otvarate firmu, pa  treba da definišete šifru delatnosti. 

Znam mnoge ljude koji dugo bloguju (uključujući i sebe) i mnogi od njih na pitanje: "Šta bi savetovao početniku u blogovanju" imaju odgovor : "Da nađu usku nišu blogovanja!"

To je samo jedna od stavki. Pisala sam o tome šta bih volela da sam znala pre početka blogovanja.

Znate zašto je bitno izabrati nišu za blog?


Zato što kad pišete o jednoj temi, vi u očima publike postajete ekspert. I ne samo u očima publike.

Ako se zaista ozbiljno pozabavite sadržajem i proučavanjem vaše blog niše, vaše znanje će stvarno napredovati. Tako postajete autoritet. Okupljate publiku koja vam veruje. A kada vam publika veruje, onda možete i da im prodajete.

Da, dođavola! Sve je trgovina!

Ok, jasno vam je sad da vam treba niša za blog, posebno ako planirate da vam isti donosi lovu.
U suštini, planirajte ovo kao otvaranje firme. Dobro zapnite, dobro proučite sve i napravite biznis plan.

Prednost blogovanja je što sve što vas zanima vezano za vaš plan možete proučiti na internetu. Što se niše tiče, to možete ovako:

Kako naći nišu za blog - praktični saveti


Predkorak:


Iako sve možete naći na internetu, počnite ipak prvo od sebe.

Hajde, recite - koje su to stvari  i teme koje vas interesuju već dugo, i za koje mislite da će vas još dugo zanimati?

Uspešan blog treba da se održi, a to možete samo ako nađete nešto o čemu ćete voleti da pišete dugo i stalno. Iz 100 uglova, na 100 načina.
E sad, sa tim mindsetom ste spremni za dalji proces!

1. korak : Spisak zanimljivih niša i analiza


Napravite spisak tema koje vas lično zanimaju. A onda ih izanalizirajte.

- Da li zanimaju još nekoga? Koliko?

Dobro je, recimo, ako ste deo neke FB grupe gde se dele saveti na razne teme, da proverite ima li bloga na tu temu. Ja sam recimo na osnovu predloženih mi FB grupa, odmah dobila neke ideje za nišu: šivenje i krojenje ( antitalenat za isto, ali dobro) , slani recepti (verovatno FB algoritam misli da sam gladna) , mala bašta u slami (organsko baštovanstvo i permakultura) , .... ima svega i svačega.

Tamo gde ima dosta aktivnih članova, može da se krije vaša niša.

- Da li možete to nekako da unovčite (prodajete neki proizvod koji rešava problem o kojem pišete , nudite uslugu, knjigu...)

Tako suzite spisak.

Uhvatiću se odmah mog primera ( da, opet!!!)

via GIPHY

Sve ove kategorije na mom blogu, mogle su biti tema za sebe. Kategorija "zdravlje" mi je možda suvišna, a kategorija"glasno razmišljam" nešto što realno nikome ne treba (jer koga briga kako ja razmišljam).

Ostaju dakle dve solidne opcije:  "Roditeljstvo" i "Zarada od pisanja". Trebalo je tako da biram (mogla sam, ali nisam - da li i vaš unutrašnji DJ pušta Ninu Badrić i Merlina ovde? )

Suzili ste spisak? Super!

Onda počnite sa sledećim koracima:

2 korak: Uradite istraživanje na Google trends


Idite na Google trends. To je besplatan Google dodatak koji će vam pokazati kako se kreće interesovanje o nekoj temi koju ste planirali da uzmete kao nišu. Izaberite Srbiju u padajućem meniju, period koji vas interesuje. Dobićete grafikon na kom je mera interesovanja prikazana u intervalu od 1-100 (100 je veliko interesovanje)

Ovako nešto:





Jasno je iz priloženog da interesovanje za freelance temom opada, a da za Instagramom raste. E sad, naravno da je bolje da izaberete neku nišu čija popularnost raste ili bar stagnira. Ako baš vidite da je krivulja na dnu, možda bolje da promenite nišu.

Nije sad smak sveta ako krivulja malo pada. Ako vi imate nešto novo da kažete, ako vam je to strast i ako stvarno briljirate u toj niši - samo napred. To sigurno ima svoju publiku a i verujem da je strast ka nekoj temi odlično gorivo.
 I to što krivulja ide na više, može biti mač sa dve oštrice. Instagram je popularan sam za sebe kao mreža,  a tipičan blog o Instagramu možda i ne bi bio . Ali biti Instagram bloger je posebna priča. Nju neću pričati sada. Nišu svog Instagram bloga možete birati na sličan način.

3. korak: Proverite konkurenciju


Izabrali ste nišu?

Sada pogledajte šta na tu temu rad konkurencija.

Koji su uspešni blogovi u toj niši kod nas?  A u svetu?
Šta od njihovog zanata možete da ukradete, a šta mislite da treba drugačije i bolje?
Na koji način oni monetizuju svoj blog?

Ako vam treba ideja kako sve možete zaraditi blogujući, ali i saveti šta ne bi trebalo da radite, pročitajte i ovaj tekst: Kako zaraditi od bloga? Ovako provereno nećete!

4. korak - Proverite dimenzije pa suzite priču ako treba!


Što ste konkretniji, to je bolje. Recimo, možete imati blog o baštovanstvu i to je ok. Ali možete i uže od toga.

via GIPHY

Ideje vam, recimo, daje sam Google:



Opredelite se za jedan od modela i samo o njemu tupite na blogu. Ovo naravno možete primeniti i na druge oblasti interesovanja. Tako ćete se pre usavršiti u nekoj oblasti.

Znam blogere koji bloguju godinama, ali im blog ne donosi novac i pitaju se zašto. Često je upravo ta "niša" grm u kom leži zec! I sad, ja znam da je teško odreći se prvobitne ideje svaštarenja po blogu i odbaciti neke tekstove da bi blog bio tematski. Ali, ne dajte da to bude izgovor.

Nigde ne piše da morate imati samo jedan blog i uvek možete jednostavno da započnete novi! Ovoga puta - sa nišom!

Često me, takođe, kontaktiraju i neki koji žele da počnu da bloguju, ali kada ih pitam o čemu bi bio blog - nemaju konkretan odgovor ili imaju ideju da počnu već nešto izlizano (tipa, modni blog, koji se uveliko preselio na Instagram).Volela bih da ovim postom i njih pokrenem na razmišljanje.

Nekoliko dobrih ideja za nišu bloga


Toliko sam puta pomenula baštovanstvo kao ideju, da vam je verovatno k'o dan jasno da mi je tiha patnja što nemam kad da vodim jedan blog o istom. Nemam ni vremena za baštu kojom bih se dičila, a ne bih pisala o osrednjosti. Ipak sam ja profi! Bilo kako bilo,  nema mnogo blogova na ovu temu kod nas.

Uređenje dvorišta i hortikultura takođe mogu biti opcija. Nije da baš svi masovno lude za ovim, ali došli bi već do svoje publike, sudeći bar po broju ljudi u takvim FB grupama.

A onda ima i ovih:

- blog o maltezerima - priznaćete da je ovo sada rasa pasa u modi.
- mačkama
-  o vinu
- jeftinim putovanjima
- LCHF ishrana
- meditacija
- pečurke

Ne kažem da je ovo Bogom dano. Ne kažem ni da morate da se slepo držite trendova. Ja u svemu ponekad vidim temu za super blog. Doduše, ja vidim i boje i prostor tamo gde ih nema, ali aj' sad!

Mislite da imate dobru ideju? Zanimljiv hobi? Započnite blog pa proverite da li ste možda trendsetter. Možda vaša ideja zagolica i druge ljude. Dobra energija može da učini čuda!

Nema veze ako omanete. Na greškama se uči. Lako odustanete. A isto tako, poučeni iskustvom, lako možete i da se preorijentišete!

Naposletku, nije sve u niši!

Bitan je i dobar sadržaj, dobar dizajn, veština copywriting-a i još trista svašta. O tome, nekom drugom prilikom. Trenutno me zanima koja je vaša niša? A da li ste razmišljali o pokretanju neke nove? Koje su vam niše još zanimljive? Odgovore mi možete dati u komentaru!


BLOG KAO POSAO I KARIJERA (Ko može postati profesonalni bloger, a ko ne?)

Može li blog biti posao i karijera? Može, ali pod uslovom da ga tako i tretirate. O tome šta jedan profesionalni bloger mora da ima na umu i kako da blog postane posao, pišem vam u ovom tekstu.



Kada kažem ljudima da sam bloger, onda me obično pitaju da li od toga ima neke vajde. Pola njih bi volelo da bloguje, a ne znaju kako. Druga polovina pojma nema o čemu pričam.

Ovo je tekst za ovu prvu polovinu.

Premda je počinjanje bloga svima lako dostupan posao, činjenica je da ovo ne može svima biti profesija, kao što ne može svima biti profesija vožnja kamiona, na primer. Ili hirurgija.

A da bi blog bio posao, potrebno je da od istog možete da živite, jelte.

Evo pisala sam i kako zaraditi od bloga i šta treba da izbegavate.

Da ne bude da vam nisam rekla!

Koje karakteristke treba da ima jedan profesionalni bloger?


Kako koje? Pa one koje stoje u bilo kom prosečnom oglasu za posao - da budete vredni, požrtvovani,  spremni na učenje i rad pod pritiskom, prekovremeni rad,  donošenje odluka, organizovanost i bla bla bla.

Jeste tu i dalje?

Pitam, jer ja kad vidim ovakve oglase za posao obično pobegnem. Niti taj što je dao ovakav oglas zna šta hoće, niti ja sve to mogu!


via GIPHY

Ipak, činjenica je da kojim god poslom da se bavite, poželjno je da imate neke lične i profesionalne karaktersitike koje vam pomažu da u tom poslu budete dobri. Pa tako ako ste spretni, kreativni i praktični sa rukama, lako ćete uposliti svoje vešte ruke. Ako ste pak detaljni i analitični, super ćete se,  recimo, snaći kao računovođa.

Važi i obrnuto. Neke karakteristike koje imate ne čine vas pogodnim za neke poslove. Recimo ako ste gadljivi i ne volite ljude, možda nije baš najbolje da budete lekar.

Možda  su ovo glupi i banalni primeri, ali kapirate suštinu.

E sad, ako želite da budete profesionalni bloger, onda je poželjno da imate sledeće:

Karaktersitike i veštine profesionalnog blogera


- Poznavanje rada na računaru i volja da se na istom eksperimentiše. Nije nužno poznavati programiranje, kodiranje i slično , mada neće da vam škodi. Ja ne poznajem, ali sam skontala neke osnovne stvari i uspela da sama prilagodim temu mog bloga i izmenim na njoj neophodne stvari. Naravno da neke složenije stvari može da vam odradi i neko ko je u tome stručan. Ja sam ipak petljalica, a i ne volim kada nešto što radim zavisi od tuđe volje i tuđeg slobodnog vremena. No to je moj problem!

Pročitajte šta je resursivnost i šta razlikuje "petljalice" i "čekalice".

Osnovni pa i neki srednji nivo znanja rada na računaru je potreban ako želite da budete profesionalni bloger. 

Blog kao zanimanje nije prava stvar za one ljude koji su, recimo,  otvorili email adresu da bi skinuli neku igricu ili aplikaciju sa Google play prodavnice i istog momenta zaboravili šifru. Pojma i nemaju da email neka vrsta poštanskog sandučeta i isti nikad ne proveravaju.Koriste internet za društvene mreže i recepte za kisele krastavce.

Blog kao karijera nije za one koji se plaše da pritisnu dugme na računaru, kliknu neku opciju na sajtu, ne znaju da postave oglas na sajt , ne znaju da pošalju CV.

Osnovno funkconisanje na internetu i znanje rada na računaru su obavezni!

- Pismenost. Nije baš nužno biti filolog, ali osnovna pismenost je jako bitna, jer se na blogu izražavate na taj način. Uvek možete unajmiti lektora, ali eto opet - ja ne volim kada nešto što radim zavisi od tuđe volje i tuđeg slobodnog vremena. Ponekad grešim, često učim na greškama. Ipak, znam osnove.

Blog nije za vas ako vam pisanje nije jača strana. Nije strašno ako pogrešite, jer ne čitaju vas samo profesori srpskog i mnogi i ne primete greške. Ipak, ako ne umete pismeno da se izrazite, čemu blog? Aposlutno postoje drugi načini da bivstvujete na internetu. Možete biti vloger, možete snimati podkast, a možete biti i instagram influenser. 

- Samodisciplina. Da biste napravili posao od bloga, potrebno je da budete istrajni i da sadržaj na blogu redovno pišete, lickate, dorađujete, obrađujete. Znači redovno.

Mislim, zamislite da gledate na TV-u neku emisiju i navikli ste da ide svakog petka u 17h. A onda odjenom autoru iste dunulo da jedno par emisija preskoči jer ga mrzi da radi. Glupo malo, zar ne?

Profesionalni bloger nije ovako precizno ograničen vremenom, ali treba da ima na umu očekivanja publike. Osim toga, sadržaj koji se redovno ažurira dobija veću vrednost u očima Googla pa je i pozicija tog bloga u pretraživačima bolja.

To me dovodi do sledeće karakteristike tipične za prosečan oglas za posao, a koja treba jednom profi blogeru.

- Volja za konstatnim učenjem i napredovanjem.  Blog je u početku bio samo tekst, neka vrsta ličnog dnevnika pojedinaca. Danas vam je to cela nauka koja se stalno menja. Uspešan profesionalni bloger trebalo bi da zna i 100 drugih stvari osim pisanja. Ne u tančine, ali bar da ih malo načne. Malo SEO, malo psihologija,  malo email marketing, malo smisla za fotografiju i dizajn, malo smisla za društvene mreže... sve po malo. Najviše copywriting, jer blog kao posao uključuje neku prodaju, pa dobar blog i nije ništa drugo nego skup dobrih marketinških tekstova.

I da se razumemo - to nisu pravila koja jednom naučite i to je kraj. Morate stalno da učite i da se menjate u skladu sa trendovima. 

- Prihvatanje popularnosti. Možete probati da blogujete anonimno ili pod nekim pseudonimom. Ipak, ako želite da vam blog bude posao, onda je najbolje da stanete iza onoga što radite imenom i prezimenom, likom i delom. Prvo, ako je dobro to što radite, svakako će ljudi vremenom da pokušaju da prokopaju istinu o tome ko je iza bloga.Drugo, ako je dobro to što radite, zašto biste se krili?!Treće, ljudi vole taj lični momenat kod blogova i zato prate blogove. To je ono što blog razlikuje od sajta.Četvrto, ako neko hoće da sarađuje sa vama, treba da zna kome da se obrati.

Elem, kada stanete iza onoga što radite, može se desiti i da počnu da vas prate i kontaktiraju ljudi koje ne poznajete, da vas prepoznaju oni koji su vama nepoznati. Treba da budete ok sa tim. I da, neće vam svi ti ljudi biti obožavatelji. Neki neće moći da vas svare . I to treba znati podneti. A treba znati i sa onima koji vas vole.

Bilo kako bilo, potrebno je da gradite svoj lični brend. Što vam više veruju, vaš blogoposao će biti bolji.

Kako započeti karijeru profesionalnog blogera?


Idealno je da imate dobro razrađenu strategiju i plan i da znate šta treba da radite i kako ćete da monetizujete blog.

No, kao ni sa drugim poslovima, to obično nije tako. Ja sam sve u životu učila glavom kroz zid i kroz zatvorena vrata. Na svojim grešakama.

Nije bilo uvek baš sjajno! Evo šta bih volela da sam znala pre počinjanja bloga.

Možete jednostavno početi. Prednost započinjaja bloga je što ga možete započeti sa 0 dinara ulaganja, isprobati pa onda dalje razvijati ako krene. To vam je onaj minimalno održivi proizvodIma besplatnih tema, besplatnih platformi za blogovanje, besplatnih slika....Gotovo da nema razloga da ne probate.

Pazite samo kako se odnosite prema "besplatnom". Ako će blog da vam bude karijera, ne smete dozvoliti da ga zanemarite i potcenite, a to često radimo sa besplatnim stvarima. Zato ipak s vremena na vreme i uložite - što u blog, što u sebe!

Kupite domen. Ulepšajte ga novom temom. Učite o blogovanju. Najbolje je da naučite na tuđim greškama. E sad, problem je u tome što kada vam daju besplatne savete, ljudi obično nisu sasvim iskreni. A i kad jesu, opet je problem.

Kada dobijamo besplatne savete, onda ih obično uzmemo zdravo za gotovo ili ih i ne uzmemo u obzir na vreme.
 Ne znači da su loši i zlonamerni. Neki su sjajni, ali ih jednostavno ne usvojimo. Samo se posle nekog vremena setimo da je "Pera bio u  pravu kada nam je govorio da .... (dopunite sami) a mi mu nismo verovali"

E, zato je nekada dobro platiti da čuješ šta je to što STVARNO treba da znaš kada počinješ neki posao, uključujući i to kada počinješ profesionalno bavljenjem blogom. Verujte mi, tako zapravo možete uštedeti puno novca, živaca, vremena, padova. Ja sam mogla sebe da poštedim ogromnog stresa da mi je neko pomenuo tamne strane pekarstva svojevremeno (da je to hrana, da ima otpisa, kako i kojim tempom izbacivati pecivo, šta sa pecivom koje ostane...ima milion stvari koje sam naknadno saznala). Sa blogom je isto. Ovo ne bi bio ćušpajz blog kao što jeste sada, da sam znala neke stvari. Ali ja sad nemam srca da ga menjam. Ima drugih sajtova koje vodim preskačući greške ovde naučene.

- Napravite biznis plan. Ako hoćete da vam blog bude posao, onda je ok da mu prsitupite kao bilo kom poslu. Dakle, odredite čime ćete se baviti, koliko to zahteva troškova i kao mislite da ostvarite dobit. 
Tek kada imate cilj, možete da idete ka njemu. Bez cilja idete negde, samo nemate pojma gde. 
Nije isto kada kažete sebi: "Moj blog će zarađivati prodajom balona za slavlja" i kada kažete "Moram nekako da monetizujem moj blog u skorije vreme". Ne biste verovali kako je "skorije vreme" fleksibilan termin  i kako se lako pretvara u "nikad" i u "daleku budućnost".

via GIPHY

Napravili plan?

 Prepoznali se u karakteristikama profi blogera i rešeni ste da vam blog bude karijera?

Super!

Sad se pozdravite sa slobodnim vremenom jer kada se bavite blogovanjem, onda vam to postaje deo života. Nema uštogljenih 8 sata rada i radno vreme je fleskibilno. Međutim, malo ko će vam reći da fleksibilnost znači da ste na poslu 24/7.

A malo ko će vam reći i kako stvarno izgleda rad od kuće.

Zašto ipak treba da postanete profesionalni bloger!


PRVO: Blogovanje je jako kreativno i prava je uživancija. Jeste posao, ali nije napor. 

Ja tekstove napišem iz glave, jer to što blogujem to sam ja. Vreme mi proleti dok to radim i baš uživam u tome.Ako me neko prekine, ja jedva čekam da se vratim poslu. Ono što pišem za druge, nije te sreće.Mnogo toga ne pišem iz glave, jer nisam u svemu stručna. A onda je posao i napor i ne treptim od uzbuđenja da se tome vratim.

DRUGO: Na blogovanje možete da se navučete. 

Znate onaj osećaj kada napravite nešto (tortu, umetničko delo, čestitku, betonski zid... bilo šta) , pa blistate kada vidite da je nešto vaših ruku delo? Svaka objava na blogu donosi vam taj osećaj "ponosa na sebe" i to je jako zarazno. Pa još ako krene da vam diže popularnost, lajkove, komentare, deljenja i pumpa ego?! Droga brate mili!

via GIPHY

I šta vam treba da počnete?

Nije da sad treba da date otkaz i počnete da blogujete. Možete početi i iz hobija. Blogu ipak treba neko vreme da se razvije.   Lako kasnije date otkaz kada uhvatite zalet.
A definitivno možete o blogu kao karijeri ozbiljno razmisliti i ako nemate posao.

Jeste li uopšte razmišljali o tome?


MOJE FLIXBUS ISKUSTVO (ranac avantura)

Ovom prilikom, podeliću sa vama moje Flixbus iskustvo iz ličnog ugla i pokušati da razbistrim sve one nedoumice koje su mene mučile, a koje sigurno muče mnoge koji žele da jeftino putuju autobusom na ovaj način.

Neke od njih su:

- Šta je to Flixbus, kako funkcioniše i pre svega - da li zasita funkcioniše?
Da li je realno da za manju sumu novca dobiješ veći komfor u vožnji i koliko se novca može uštedeti?

Možda nisam travel bloger pa se od mene ne očekuje da solim pamet o ovome. Ipak, mislim da sam kompetentna jer se trudim da na blogu obezbedim korisne, životne, upotrebljive informacije za obične smrtnike. Jeftina vožnja busom svakako se dobro uklapa u tu misiju.


Misteriozna veza Flixbusa i mojih životnih falinki!


Za one koj ne znaju, rođena sam u Rijeci.


Odavno ne živim tamo. Međutim, imam tu neku falinku da me vuče grad u kojem sam rođena i tačka. Zadnji put kad sam bila (a ima tome 18 godina, sramota me da priznam) udavila sam se od plakanja.

Takva sam. Falična.

Fali mi ta Rijeka i to je.
I uvek mi je falilo nešto da odem opet.
Falilo mi je društvo.
Falilo mi je vreme.
Falio mi je novac.
A najviše mi je falio adekvatan prevoz, jer sam pored Rijeke užasno mnogo htela da posetim i Delnice - grad u Gorskom Kotaru u kojem je rođena moja mama.



Prevoz od Beograda do Delnica ne postoji. Auto nije dolazio u obzir, jer je krš.

Ove godine sam kao životni cilj postavila sebi zadatak da idem u Rijeku i u Delnice.

Računala sam i preračunavala prevoze, smeštaje i opcije. Stavila sliku mog rodnog grada na desktop (jer ono što želiš, može se ostvariti, ali može se desiti i da zaboraviš šta sve želiš u životu i da izgubiš fokus. Zato staviš da ti stoji uvek ispred nosa).

A onda je negde u julu izašla vest da sa radom počinje Flixbus u Srbiji. Jeftin prevoz autobusom do raznih odredišta u Evropi. 

Mene su zanimala samo dva: Delnice i Rijeka.

Na moje oduševljenje, kada sam otišla na Flixbus sajt i ukucala relaciju Beograd - Delnice, postojala je ta linija! I cena karte bila je krajnje prihvatljiva.

Ja sam ponekad sujeverna! Meni je to bio "znak"

Istog momenta postala sam opsednuta proučavanjem Flixbusa i kako to uopšte funkcioniše.
Oni koji prate analitiku tog sajta i aplikacije verovatno su primetili da neka glupača 77 puta dnevno proverava relaciju Beograd-Delnice i Beograd-Rijeka i Beograd-Zagreb. Samo menja datume. Ali morala sam dobro sve da isplaniram.

Specifični zeleni autobusi


Ono po čemu je Flixbus poznat jesu specifični zeleni autobusi na kojima jasno piše "Flixbus". 



Takođe, imaju veći komfor, širi prostor između sedišta.
Svako sedište ima utičnicu za struju, i imate besplatan wifi signal u busu.


A da! I funkcionalan WC! Upravo zato se ne prave neke pauze, nego se samo vozi od tačke A do tačke B. Što pre!

Mene je ova priča potpuno kupila. Ostalo je samo još da kupim karte za moju ranac avanturu.

Kako kupiti Flixbus kartu?


Kartu možete jednostavno kupiti na sajtu.





Naravno, biće vam potrebna neka platna kartica.

E sad, pošto još uvek ima ljudi koji imaju strah od toga da će im neko opljačkati račun ako unesu broj kartice, evo jedan life hack.

Mnoge banke imaju u ponudi prepaid platne kartice. Funkconišu kao dopuna za telefon. Koliko uplatite - toliko imate. Vi lepo uplatite koliko vam treba za put i mirna vam glava!

Na sajtu ćete naći i Flixbus aplikaciju i nije loše da je instalirate  na svoj pametni telefon. Tako uvek imate pri ruci sve potrebne podatke o autobusu, kartama koje ste kupili i slično. Na aplikaciji možete videti i gde je bus koji čekate, da li kasni, a o eventualnim kašnjenjima (kažu) obaveste i SMS-om. Moji busevi nisu kasnili pa to stvarno ne mogu da potvrdim.

U suštini,  kada kupujete kartu, sve je jednostavno, bez obzira da li kupujete sa sajta ili kroz aplikaciju.Ukucate željenu relaciju, idete na rezervaciju sedišta i jednostavno pratite korake koje vam aplikacija pokazuje.Ukucate podatke o putnicima, ukucate broj kartice, platite i potvrda da ste platili stiže na vašu email adresu.

U prilogu tog email-a dobijate 2 PDF dokumeta koja možete odštampati.
- Jedno je vaša karta koja ima jedinstveni QR kod i sve informacije koje na jednoj karti treba da stoje (ime i prezime putnika, sedišta, relacija, cena).
- Drugo je nalepnica za vaš prtljag. Odštampate i nalepite na kofer, torbu ili šta već nosite. Jedan prtljag vam je uključen u cenu,  a imate i lični koji nosite sa sobom u bus. Ja sam isplanirala ranac avanturu - (sve što sam nosila moralo je da stane u ranac kako zna i ume) , tako da nalepnice nisam koristila.

Ako ste kupili preko aplikacije, u odeljku "karte" stoje iste ove informacije.Dakle, imate duplu potvrdu.
To izgleda ovako na telefonu:

Nakon što sam kupila kartu, počela sam da se pitam sledeće....

Da li ovo stvarno funkcioniše?


I šta ako je neka prevara?

Zato sam rešila da pozovem autobusku stanicu u Beogradu i raspitam se sa kog perona kreće bus za koji sam kupila kartu.

Doživela sam šok!

 Ljubazna službenica koja mi se javila pojma nije imala ništa o nekakvom Flixbusu. Polazak koji sam ja rezervisala nije bio u njenom računaru. A ja sve lepo platila...

 Momentalno sam dobila migrenu.

via GIPHY

Brže bolje otišla sam opet na sajt i tražila neki kontakt.

Popunila sam neku email formu, ali kako nisam imala strpljenja da čekam, ja sam pronašla i kontakt telefon. Pozvala sam. Ljubazna službenica rekla mi je da moj bus kreće sa perona 24 i da je na Beogradskoj stanici evidentiran kao autobus za Mačvansku Mitrovicu. Potvrdila mi je da se radi o zelenom autobusu i da ga neću promašiti.

Sutradan sam na mail dobila isti odgovor i bilo mi je mnogo lakše.

Sve je korektno, sve je organizovano i sve super funkcioniše!

Kako pokazati Flixbus kartu?


Autobus sam, naravno, odmah prepoznala na peronu. Ostala mi je još samo nedoumica oko karte. Kako sad to funkcioniše?

Na sajtu i na aplikaciji piše da je dovoljno pokazati telefon. I to je tačno. Na osnovu skeniranog QR koda sa mog telefona, vozač je proverio naša imena i uputio me na naša sedišta.

Kartu, dakle,  ne morate da odštampate, ali većina to radi. Treba da je odštampate, ako nemate telefon da istu pokažete na aplikaciji. Ili ako vam baterija crkne. Onda vam treba neki dokaz o kupovini.

I kakvo je moje Flixbus iskustvo?


Autobus za Zagreb je ispunio svoja očekivanja, premda smo imali na raspolaganju samo 150 MB interneta. Meni je to bilo ok,čak i ne znam da li je to "samo". Poslužilo je.

Autobus od Zagreba do Delnica bio je još bolji. Da, presedala sam, Delnice su malo mesto i nepopularno za polaske iz Beograda (šteta) ali sam imala unapred sve rezervisano i nije se dugo čekalo.Sedišta su bila još komfornija, a internet neograničen.

E, iskreno, bus od Rijeke do Beograda me razočarao. Prvo, nije bio zelen, nego je samo imao manju zelenu oznaku "Flixbus". Komotno sam mogla da ga promašim. Internet nije radio, sedišta su bila klasična, a utičnica nije bilo. Bile su 3 utičnice kod vozača i oni su ljubazno napunili naše telefone. To je ok, ali eto - tu sam se malo razočarala. Ipak, bila sam toliko umorna da sam spavala kao top. Nije me zanimao mnogo telefon ni internet. Zaključila sam: Što manje zelenog na busu, to manje Flixbus prednosti,

Sve u svemu, moja ranac avantura mi je na ovaj način uštedela 8000 dinara u odnosu na druge metode prevoza. Malo li je?



Ja sam u suštini zadovoljna. Ostvarila sam svoj cilj i realizovala moju ranac avanturu.

Za one koje zanima...

Moja ranac avantura izgledala je ovako!


Ova avatura podrazumevala je da svi idemo u Rijeku i Delnice samo sa rancem na leđima, jer mi je cilj bio da šetam i obiđem sve ono što sam 28 godina sanjala bar jednom nedeljno. Rođake, ulice u kojima sam gazila po snegu, zgrade u kojima sam živela, plaže na kojima sam se kupala, parkove u kojima sam se igrala...Ima Rijeka svašta da ponudi.Dakle, ne mogu da vukljam neku torbu sa sobom. Samo ranac. 

Ispalo je da idemo samo moja kćerka i ja - i rančevi ofkors! I najbolje tako. Ne znam ko bi osim nje podneo toliko hodanje.




Obišle smo prvo rodbinu u Delnicama i same Delnice (što i nije teško jer nisu velike, ali itekako ima šta da se vidi). Umalo se ne smrznusmo u sred leta. Ponele smo samo po jaknu na duge rukave. Ne može bog zna koja sila odeće da stane u ranac.



Nakon toga smo 2 dana špartale po Rijeci ne bih li je izlečila moje falinke. Zevale smo po parkovima, ulicama, slikale sve i svašta, a poslednji dan provele na plaži.




Moja terapija misija je uspela. 

Srce mi je sad na mestu. 

 Vreme je da sliku na desktopu zamenim nekim novim ciljem. Usput i da izrežiram neka nova putovanja (ne neću vam o njima pisat) .Flixbus, što se mene tiče, definitivno vredi kao opcija i iako ovaj post deluje kao da je pao s Marsa na moj blog - mislim da će biti koristan onima koji traže opipljivo iskustvo!


SILOVANJE SREĆE (veza između Maslovljeve piramide i malih stvari koje čine sreću)

Silovanje sreće je sve češće prisutan društveni fenomen. Toliko rasprostranjen da možda čak i vi to radite. Šta je to i zašto je pogubno? Odmah ću vam objasniti.



Ne znam da li ste skorije pokušali da sednete negde gde ima puno ljudi i posmatrate njihovo ponašanje. 80% njih gleda u svoj telefon ili priča njime. Onih 20% su matorci kojima je pametan telefon previše u životu ( jer su rođeni u vreme kada nije bilo ni sijalice), deca ili pojedini slučajni, užurbani prolaznici.

I šta se radi po telefonima?

Pa, iskreno, možda mogu da nabrojim  dvoje ljudi koji su mi rekli da uče nešto, slušaju neki podkast ili slično. Ostali vire u tuđe živote na društvenim mrežama. I tu nastaje problem.

Život na društvenim mrežama je, kao i sve drugo u Srbiji, postao čisto preterivanje. Pogledaš i ispada da svi redovno putujemo i hranimo se po restoranima, uživamo u izlascima, živimo u raskoši i luksuzu.
Realnost?
Mnogi za tih nekoliko slika sa mora ili nekog drugog putovanja, odvajaju rate cele godine jer ne mogu da plate odjednom. Za istih nekoliko lažnih slika silovane sreće, u stanju su da se grče cele godine. Ali nema veze. Važno da svi vide da smo mi srećni i da nam zavide, zar ne?


via GIPHY

Ovo je malo modifikovana potreba za uvažavenjem, poštovanjem (koja je jedna od normalnih ljudskih potreba, a o kojima ću malo kasnije.) 

Taman posla da ne budete srećni!

 Pa sa svih strana saleću vas životni treneri koji vas uče da budete srećni, jer vi to sami nikako ne znate. Čak i ako se nekad osetiš loše, prosto ti bude glupo. Pogledaš društvene mreže i svi isijavaju poslovne uspehe i sreću. Grade lične brendove!  A ti žviš prosečan život. Pih.

Eto , to je silovanje sreće. Ono kad se svim silama upinješ "da se usrećiš", da bi drugima pokazao kako ti dobro ide u životu.

U stvarnosti i iza kulisa je neka sasvim druga priča.

A reći ću vam ovo u poverenju:

Silovanje sreće donosi nesreću!


via GIPHY

Aham, baš to.

Neverovatno puno ljudi ima neke, meni danas neshvatljive stavove o životu. I sama sam ih imala do nedavno:

- kukaju da nemaju novca, novac za vodu, struju, hranu, a puše cigarete, idu na more, prave luksuzne dečije rođendane, slave i sahrane .
- kukaju da im je loše na poslu ili zato što nemaju posla, a neće da savladaju nešto novo da bi tu situaciju promenili.

A od kukanja nema ništa.

Treba biti realan.

- To što ste se upinjali da se snađete da detetu napravite rođendan u igraonici na koji su pozvana sva deca iz razreda i rođaci, da kupite posebnu tematsku tortu i poklon za rođendan nije prava nego silovana sreća.
Nakon što ste ostavili super utisak na roditelje druge dece, prebirate po novčaniku, histerišete jer deca nardenih par meseci neće imati šta da jedu, jer vam je to bio dodatni trošak, a niste našli dodatni prihod u životu.Od sve te histerije, vaše dete sigurno nije srećno. Pamtiće rođendan po lošem iskustvu. A koga imate prečeg od sopstvenog deteta? Roditelje tuđe dece? Oni će vam se naći u životu kad vam najviše treba?
Neće, ne brinite! Kada počnete da tonete, napustiće vas i oni za koje ste mislili da su vam bliski prijatelji.

- To što ste kupili super kola na kredit da biste drugima pokazali kako ste lovaši, a koja sledeće godine ne možete da registrujete jer vam je registracija skupa (pored troškova života i rate za kredit) - je silovana sreća.

- To što otišli na more,urpkos tome što vam je skupo, da bi pričali da ste bili na moru  - je silovanje sreće.

- To što održavate neki svoj propali posao da biste u očima drugih bili "preduzetnik", je silovanje sreće. To je samo jedan od pogrešnih stavova o poslu!

Primera je milion. Ovo su najčešći, a neretko se dobro kombinuju jedni sa drugim.Jer silovanje sreće vremenom postane način života i prožima sve njegove aspekte.

Insistiranje da pokažete kako živite onako kako ne živite, može bukvalno da vas razboli. Istraživanja su pokazala da lažiranje sreće zahteva mnogo energije, da je jako stresno i da na kraju od toga može i da se rikne.

Za sreću je zaista potrebno malo!


Manje nego što mislite - da ste živi, zdravi, imate krov glavom, da vam je toplo zimi i da imate da se prehranite. To je osnova na koju dalje nadograđujete ostalo.

Ima ta Maslovljeva piramida potreba (motiva) koja izgleda ovako:



 Ne kažem da ne treba želeti više. Treba, i to jako puno i neskoromno. Težeći ka tome na normalan način,  napredujete u životu i idete ka vrhu ove piramide.  

Recimo, ako hoćete novi auto kao simbol prestiža, zbog kojeg će da vam se dive i da vas poštuju (mada, zbog auta poštovati... bezveze malo, no hajde)  , nađite prvo dodatni posao i zaradite za njega. Evo nekih ideja za posao od kuće.

Ne možeš silovati sreću, preskočiti osnovne fiziološke potrebe i ostale stepenike, samo zato da bi ti se, na primer, divili.

E, a baš to danas mnogi masovno rade!

Samo treba biti realan šta su mogućnosti i šta su želje. Sreća  može biti tu između. Međutim, ako ne idete korak po korak, jaz između sreće i mogućnosti može biti tolika rupa koja može da vas proguta!

Šta može biti sreća? 



Individualno je- ne usrećuje sve nas ista stvar.

- Materijalne stvari su prolazne i nisu sreća. Ali sreća može biti osećaj uspeha koji ste osetili kada ste svojim trudom pribavili nešto.
- Sreća je u prihvatanju stvarnosti, a ne u iluzijama.
- Sreća je i sunčan dan.
- Sreća je i mali izlet koji košta par sendviča i sok
- Sreća je zagrljaj
- Sreća je cvet koji ste posadili pa je procvetao.

Nagomilate malo sitnih sreća - i shvatite da ste tokom dana srećni.

Uživajte u onome što imate, a naravno da treba želeti više i težiti ka boljem.

Samo kada ste srećni i zadovoljni, možete da napredujete na neki bolji nivo i da budete dovoljno otvoreni za bolje prilike. 

U suprotnom, ako silujete sreću, bićete preokupirani time da sanirate njene ožiljke. Ceo život vam može proći tako, a da sreću i ne vidite. A ona je, realno, stanje duha. Ne kupuje se.

Silovana sreća prođe kao i svako drugo silovanje. Bude tu seksa, ali ne i zadovoljstva.
Slažete li se? Jeste li srećni? Na kom stepeniku Maslovljeve piramide ste zapeli? 

COPYWRITING I PISANJE NISU ISTO! (da se razumemo konačno)

Šta copywriting jeste, a šta nije? Za potrebe svih onih koji znaju da pišu i misle da je ovo posao iz snova za njih, rešila sam da razbistrim maglu oko ovog pojma i razbijem neke predrasude o copywritingu.

Dakle, videli ste da je negde otvorena pozicija copywritera. Niste sigurni šta je to uopšte, ali ste bazajući po netu skontali da se radi o poslu pisanja. A vi baš umete sa rečima! Pa to je onda prava stvar!
Niste ni trepnuli i već šaljete svoj CV i vidite sebe kako živite u "Keri Bredšo" fazonu. Pišete svoje misli i dobijate novac za to! Poznati ste i svi vas vole i čitaju!
E pa malo morgen!

Copywriting jeste pisanje, ali svako pisanje nije copywriting.

Šta je copywriting?


Pa kako ne znate?

Copywriting je posao koji radi copywriter.
Ok, objasniću kako znam i umem oba ova pojma.

Prvo: Copywriter mnogo istražuje i neće samo ovlaš preći preko teksta, nego će se truditi da iz njega zaista sazna nešto. Dakle, ako ste tražeći informacije o tome šta je uopšte copywriter zaključili da je to pisac - niste dobro istražili i verovatno niste dobar copywriter.

Drugo: Copywriter nije novinar. Teorijski, novinari su osobe koje prenose neke "novosti". Idealno je da copywriter ima da kaže nešto sveže i novo, ali to nije svrha copywritinga.

I šta onda, dođavola, radi taj copywriter?

Uloga copywritnga je pisanje teksta u marketinške svrhe. 

U prevodu - bićete bolji copywriter ako ste zainteresovani za prodaju, marketing, psihologiju i soiciologiju, nego ako ste zainteresovani samo za lepu reč, romane, pesme, priče i ostalo.

Pisanje je samo deo copywriting-a!

Copywriter je osoba koja piše brošure, slogane, tesktove za reklame, tekstove na društvenim mrežama, sajtovima , Instagramu... gde god , a sve u svrhe reklamiranja i promocije nekog proizvoda ili usluge.

Copywriter ne treba samo da zna da piše - treba da zna da čita misli!
via GIPHY

Da, lepo ste pročitali.

Da bi napisao dobar tekst koji će "se primiti", copywriter treba da zna za koga piše, kome je namenjen proizvod ili usluga koju reklamira, kako se oseća i šta misli ta persona i kakav film vrti u glavi. Tek onda će znati kako da napiše dobar copy ili dobar tekst koji radi svoj posao!

Dobar i efektivan copywriting je 80% mozganja i 20% pisanja. 

Ne kažem ja da pisanje romana, sastava, pesama, zapisivanje misli i zapažanja na ličnim blogovima ne zahteva mozganje. Ali ovde mozganje ide u pravcu kako prodati nešto i kako to pisanje prilagoditi mediju na kojem se piše . Na primer, kako pisati  na Instagramu, kako u tekstu na sajtu, kako na baneru. Negde je bitnija slika od reči, negde imate priliku da upotrebite puno reči, a negde pisanje copy-ja zahteva da budete kratki, originalni i da preneste jasnu poruku i izazovete željenu akciju i reakciju kod ljudi. Zapravo, što manje teksta - više vam mozganja treba! 

Bitno je biti i kreativan i pronicljiv i inspirisan i organizovan i u trendu i... sve!

Vrste copywritinga


Da nije dovoljno samo znati pisati i umeti sa rečima, govori i činjenica da postoji više vrsta copywriting-a. Može se desiti da u nekima budete bolji, a da vam neke vrste ne idu uopšte od ruke.

Ukratko ovako:

- Marketing copywriting bio bila osnova koja treba da se zna. To je onaj tipičan posao pisanja koji stvara reklamu i koji komunicira sa publikom u skladu sa trendovima, potrebama potrošača, njihovim mislima, osećanjima i slično. Odlično je ukombinovati ga sa svim ostalim vrstama copywritnga.
- SEO copywriting ima za cilj da izgura neki sadržaj koji ljudi traže na prvu poziciju Googla. Kakve ovo veze ima sa reklamom, a kakve sa pisanjem? SEO copywriter služi se raznim tehnikama da napiše tekst koji će za neku bitnu reč biti na prvoj strani Googla - idealno prvi na toj strani. Ljudi uglavnom klikću na te prve pozicije, što ovakav tekst čini plodnim tlom za reklamu - jer ga čita mnogo ljudi.
- Kreativni copywriting (creative copywriting)  je kombinacija ovog marketing copywritinga i kreativnog pisanja. Recimo, pričanja priče koja se plete oko proizvoda, usluge...Mašta na maksimum!
- Tehnički copywriting je posebna priča i veština koju je najteže savladati. No, ništa nije nemoguće, zar ne? Osoba koja radi tehnički copywriting je jaaaaaako dobar stručnjak u nekoj niši i poznaje je iz svih uglova i sa svih strana - i one strane koja se tiče samog proizvoda ili usluge, ali i one koja se tiče same publike.
- Web content copywriting iliti kod nas najlakše prevesti kako kreairanje web sadržaja u pisanom obliku jeste copywriting koji podrazumeva pisanje na interenetu, a to mogu biti članci na sajtu, blogovi, sadržaj na stranicama društvene mreže, sadržaj u promotivnim email porukama. Da se razumemo, i dalje treba imati marketing i prodaju na umu.
- PR copywritng odnosi se na pisanje tekstova koji služe za odnose sa javnošću na ovaj ili onaj način - izjave , gostujući članci i slično.

Idealno  je da se sve ovo prožima jedno sa drugim i da znate sve ovo da radite. Ne uvek i izvodljivo. Pričanje priča i tehnički copy za mene su recimo misterija, ali sam zato SEO copywriting odlično savladala i skontala mu suštinu.

Naravno, uvek može i treba bolje jer uvek ima nešto novo.

Copywriting je dinamično zanimanje. 

Nema nekog ponavljanja radnih postupaka kao što to recimo imate u fabrici kada radite za nekom mašinom. Uvek radite nešto novo i uvek učite. Čak i kada uradite super tekst, prvom sledećom prilikom treba da ga nadmašite.  Čak i kada je neko drugi napisao copy kojem skidate kapu, uvek možete da se potrudite da ga prevaziđete.Uvek može bolje od boljeg.

Zašto ovo pišem?

Želim da objasnim sledeće!

Ko može, a ko ne može biti copywriter!


Kao urednik par sajtova imala sam priliku da se srećem sa osobama koje bi htele da pišu, ne znaju ništa o copywriting-u, ali umeju sa rečima. Pisci su. I to je to. Misle da će ih neko platiti za njihovo mišljenje ili za neki lep tekst.

Može da se desi. Ali danas je sve trgovina. Za šta će nekome lep tekst na sajtu ako nema neku svrhu?

U suštini, oni koji kažu da "znaju da pišu" i "vole da pišu" - pišu za svoju dušu i za sebe. Ok, dotaknu još poneku srodnu dušu, ne sporim to.

Copywriting ne pišeš za svoju nego za tuđu dušu, tuđe emocije, tuđe potrebe. Egomanijacima, na primer, copywriting ne ide od ruke.

Svakako, ima i onih pisaca voljnih da rade copywriting, ali očekuju neku basnoslovnu zaradu, a da im pri tom neko sažvaće šta da rade, kako da rade, gde da traže, kako da napišu naslov, kako da zadrže pažnju čitaocu... I to ne jednom, nego da im preživa to svaki put ko krava! Ne ide to tim redom! Prvo treba da imate neko posebno znanje, pa onda da ga papreno naplatite. A treba i znati naplatiti - to je veština za sebe.

Ima i onih koji  misle da je ok da samo pišu, jer videće ih neko i zaposliće ih da piše u ... šta znam... Cosmopolitanu. A onda će shvatiti da im i tamo treba copywriting jer i taj Cosmo treba od nečega da se održava. A kako nego reklamama!

Da ga uprostim još više - copywriting je korisniji od pisanja, pa ga više i traže.
Ili da budem još direktija - pre ćeš zaraditi od copywritinga nego od pisanja!




Ako ne učite, nemate strpljenja da istražujete ono što ne znate,  ako nemate bar malo smisla za marketing, nemate empatije, ako niste otvoreni za nova saznanja - onda copywritng nije za vas.

Srećom, postoje i drugi načini da se zaradi od pisanja.

Da li je onda blog rešenje?

Može biti, ali opet nekako taj copywriting meša prste. Ako ste natprosečno dobri u pisanju svojih misli i zapažanja, od vas može biti nešto i tako i možete furati taj "Keri Bredšo" fazon. Ako ste prosečni, onda ništa. Međutim, kada spojite i blog i copywriting, možete biti na dobitku.

Evo kako možete zaraditi od bloga.

Onda nađete nišu, nađete neki proizvod koji nudite (recimo ima sijaset kurseva na sve moguće teme pa i vi napravite jedan), izgradite lični brend i pišete u uskoj zoni. Takvi tekstovi na blogu koji direktno ili indirektno prodaju to "nešto vaše", jesu copy i vi onda faktički radite copywriting.

Evo šta treba da znate pre počinjanja bloga!

Zašto još ovo pišem?

Često običnim ljudima ne mogu da objasnim šta radim (ovo sad, sačuvaj me Bože, zvuči kao da sam ja neko čudo. Mislila sam na ljude koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa pisanjem i internet poslovima). Pojam "copywritng" ne shvataju, a ako kažem da sam "pisac", misle da pišem priče i romane i za nedelju dana me kontaktiraju sa molbom da njihovom detetu recimo napišem sastav o ljubavi. A ja daleko od toga nekoliko miliona svetlosnih godina.

Eto! To sam htela! Da se razumemo konačno! Copywriting i pisanje jednostavno nisu isto!


7 OPŠTEPRIHVAĆENIH STAVOVA O POSLU (zbog kojih ste neuspešni)

Jeste li znali da od toga kakav stav imate prema poslu imate, uveliko zavisi vaš uspeh na poslovnom polju? Znam da ste znali. Samo što to mnogi znaju teorijski, a praktično ispoljavaju drugo ponašanje (što samo znači da im stav prema poslu nije neki, jer stavovi itekako utiču na ponašanje). 
Drugim rečima - lažu!



E sad, neki pogrešni stavovi o poslu su jako rasprostranjeni i opšteprihvaćeni i čujem ih često - u prolazu, u nekoj čekaonici, u društvu...(jbg. ne možeš uvek da staviš slušalice u uši, pustiš muziku  i da se praviš da si u nekom spotu). I prosto moram da se osvrnem na njih, jer zapravo narušavaju šanse da u poslu uspete.  Stavovi, kao što rekoh, utiču na ponašanje, a tu ima mnogo grešaka!I mogu da kažem da zbog ovakvih stavova i ne napredujemo kao društvo.

Evo najčešćih!

Svaka druga kafa je moja!


Scena: Recimo da osoba A radi u kafiću ili nekom sličnom mestu i dogovorila se sa vlasnikom tog posla da radi za određenu platu. Neka bude 30 000. Da je neka cifra - nije. Ali dogovor je dogovor, zar ne?

Nije pogrešan stav: Raditi pošteno svoj posao i zaraditi dogovorenu platu
Jeste pogrešan stav: Zajebaću gazdu! Svaka druga kafa je moja! Ovaj stav podrazumeva da kupiš sopstvenu kafu i kuvaš, prodaješ i trpaš sebi novac u džep na prevaru.

Naravno, ne mora samo kafa da bude u pitanju, niti samo kafić. Ovo je samo primer.

Zašto ovo nije u redu?

Ovakav stav prema poslu nikad te realno neće dovesti do napretka. Posebno još ako misliš da si pri tom jako pametan i snalažljiv kada to radiš.

- Prvo, jer sečeš granu na kojoj sediš. Pukne to ! Onda dobiješ etiketu lopova, pa ti bude teško da nađeš posao ponovo jer nikom ne treba takav lopov kao radnik.
- Drugo, kad ti tako dobro ide i kad si pametan da "zajebeš gazdu", što si uopšte u kafiću kao radnik? Što tračiš talenat i sposobnosti? Zašto radiš na tuđoj grbači i drugome praviš štetu? Zašto ti nisi gazda kafića?

 I razmisli, ako i pokreneš posao - da li bi voleo da imaš radnika kao što si ti?!

Zapamti ovu životnu činjenicu:



Lako mom gazdi - on otišao u Francusku na skijanje (ili varijacija na temu)


Scena: Osoba B radi kod nekog privatnika. Regularno. Socijalno, zdravstveno i redovna plata. Na pitanje: "Kako je na poslu?" obično se žali i ima komentare tipa: "Lako mom gazdi. On (ona) otišao u Francusku na skijanje i boli ga uvo!"

Pa šta? Zaradio čovek, uspešan je, pa neka troši i neka ima. I neka je što više uspešnih.
Čemu zavist? Pomaže da napreduješ u poslu? Može u nekim slučajevima, ali kod ovakvih ljudi uglavnom samo stvara negativnu energiju. To baš i nije gorivo za uspeh!

Nije pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na poslovnom planu i pokušati biti poput njega.

Pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na svom privatnom planu. Šta te zabole gde on ide i kako troši novac, ako je dogovor sa tobom ispoštovan i primaš redovnu platu? Ko je tebi kriv što i dalje svaki dan ideš na posao da radiš kod njega? Jesi li pokušao bolje? Ovo gledanje tuđeg posla  jedino može ako ste se dogovorili da napreduješ pa mu u neko dogledno vreme postaneš lični finansijski savetnik.

Zapamti:

Nema posla


Evo stava koji ja lično često imam prema poslu, ali ne baš u onom klasičnom smislu. Objasniću. Mnogi poslom smatraju samo ono kada ideš na neko radno mesto i napustiš kuću. Ponekad čak nije ni bitno da li imaš platu - važno je da imaš posao. Majke mi, znam neke koji godinama idu na posao u propale firme i ne primaju platu. Ne mesec-dva nego godinu- dve.I ne razumem ih uopšte.

Ja ne idem na posao, ali ga imam. Pisala sam o tome kako izgleda rad od kuće.

E ovaj "nema posla" stav ja imam kada mislim da treba da promenim posao (jednom mesečno, obično se poklapa sa PMS-om) . Teško mi je da izlazim iz zone komfora iako ona nije neki komfor. Posao od kuće uopšte nije jednostavno organizovati, ali sa druge strane pruža slobodu da sam kreiraš svoje radno vreme, ne brineš da li su deca gladna (iako su dovoljno veliki da jedu sami) i da li je zimi vatra založena dok si ti na poslu . Sa druge strane, ja nikad ne mogu da odmorim od posla i dođem kući. Mene moj posao vreba kod kuće zajedno sa ostalim kućnim poslovima i to je nekad iscrpljujuće. Ali ja volim posao koji radim.
Kada mi ljudi kažu (ili kada sama sebi kažem isto) da treba da nađem drugi posao, ja imam spreman izgovor: " Nema posla".

Realno, ja posla imam i preko glave, samo ne odlazim od kuće da ga radim.Moja zona komfora renutno je rad od kuće. Znam mnoge kojima je zona komfora nerad.


Pogrešan stav: Govoriti da nema posla i ne tražiti ga! Ne truditi se da izađeš iz zone udobnosti, a kada ništa u svojim navikama ne menjaš - ništa se specijalno i ne menja samo od sebe!
Nije pogrešan stav: Naći posao koji ne smatraš poslom nego uživanjem. Onda i nije strašno kada posla nema.

Zapamti:



Pa ti vidi gde te vodi ovakav stav o poslu.

Tražim posao. Bilo šta.


Važi. Eno, Pera traži molera, dobro plaća, pa zašto ne odeš da radiš?!
Znam odgovor.
Ne možeš da radiš bilo šta! Ne znaš da krečiš ili imaš vrtoglavicu kad gledaš u plafon ili već nešto postoji.
Scenario je isti:  Uvek dobiješ mnoštvo predloga za posao, a ti kažeš: "Nije to za mene!"
Ok, šta onda jeste za tebe, majku mu?
Kakav posao tražiš?
Šta znaš da radiš?
Šta želiš da radiš?

Nije pogrešan stav: Znati šta tražiš.
Pogrešan stav: Tražiti posao i moliti Boga da ga ne nađeš. Imati ovako bedan izgovor za džabalebarenje, posebno kad imaš porodicu.

Nikada oni ne mogu mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim


Ovaj stav je tako sjajan. Može da se čuje na svakom koraku.I znam, sad će mnogi reći da mi u Srbiji radimo za male plate i bla bla....

via GIPHY

Slažem se.

Ali haj'mo za trenutak da obrnemo stvari.
Recimo da si prosečan čovek  koji je rešio da bude preduzetnik i skupio muda hrabrost da proba nešto. Možda imaš dobru ideju, ali ne i kamaru para za početak. A treba ti pomoć. Radnik.
Razmisli:
- Kako bi bilo da imaš radnika sa takvim " ne mogu oni mene toliko malo da plate..." stavom prema poslu?
- A kako bi bilo da imaš radnika koji daje sve od sebe i zahvaljujući kojem napreduješ?

Nije pogrešan stav: Dati sve od sebe.
Pogrešan stav: Imati ovakav izgovor za zabušavanje.

Želiš bolju platu, bolje uslove rada? Zasluži. Doprinesi!

Ne važi ovo samo za posao, nego i za većinu stvari u životu!




Boli me uvo da učim na poslu - ja sam školu završio(la)



Autodestruktivna misao - sasvim. Zato pokušavam da stavim svojoj deci do znanja da treba da budu radoznali i da vole da uče.
Ceo život učimo. Ono u školi nas, da aspurd bude najveći, uopšte ne sprema za neki konkretan posao. Pisala sam tome u ovom vodiču srednju školu.
Uzmimo na primer nekoga ko se školuje za trgovca. Da, možda će u školi naučiti o trgovini, prodaji, ponudi, tražnji cenama... Ali činjenica je recimo da će uči u prodavnicu da radi i da će tamo biti kasa koja ima možda neki program koji treba da se nauči.I šta? Nećeš? Onda ne možeš da radiš!

Recimo da si frizer. Izašla je nova tehnika farbanja? Nadogradnja kose? Moraš da naučiš ako želiš da napreduješ!

Drugo, neka davno naučena znanja danas su sasvim beskorisna. Recimo znam ljude koji su strudirali informatiku pre 15 godina i koji danas rade nešto deseto jer je njihovo je znanje prevaziđeno.

Pogrešan stav: Dosta sam učio.
Nije pogrešan stav: Čovek uči dok je živ!



Kad dobijem posao za stalno uzeću kredit


Znam mnoge koji su se tako precenili pojam "stalno" i kupili nešto što nije njihov standard. A onda je firma u kojoj su radili propala. Džabe "za stalno" radiš u firmi koja tone. Nema garancija da će ti taj pojam vratiti kredit.

Nije pogrešno:  Užvati u malim stvarima. Nije pogrešno ni želeti više. To dodatno motiviše da radiš i stvaraš više i bolje. Ali...skupi novac pa kupi - kad god je moguće.

Pogrešan stav:  Briga me!Uzeću kredit za refinansiranje!

Na ovaj način, nikad zapravo nemaš novca ni onda kada misliš da ga imaš - jer taj tvoj  novac i nije baš tvoj.  Jednog trenutka može se desiti da ti kredit refinansiranje za ne odobre. I šta onda? Rata je tu. Troškovi su tu - samo novca da to platiš nema nigde.

Novac treba zaraditi, a ovakvi stavovi prema poslu to baš i ne podstiču. Sa ovakvim stavovima o poslu trčiš trku pacova . I tu nema uspeha!

E onda - treba delati drugačije!

Kako promeniti stav prema poslu u 3 koraka


1. korak

Doneti odluku da ćeš promeniti stav! To je navika kao i svaka druga. Zavisnost zapravo. Pogrešni stavovi su jedan od razloga zašto u životu ponavljaš stalno iste obrasce (recimo, nikad dovoljno novca za račune, uvek imaš partnere na isti kalup...). Prestani sa tim!


via GIPHY


2. korak

Promeni društvo .Istina je - s kim si takav si .  Ako si stalno sa ljudima koj iznose ove gore navedene stavove, verovatno ćeš gledati da se uklopiš među njih. A to te vuče na dno.

Ponašanje ljudi oko nas je zarazno. Upotrebi to u svoju korist. 

Za početak je dovoljno, recimo, posećivati mesta na kojima se okupljaju ambiciozniji i motivisaniji ljudi i zaraziti se njihovim entuzijazmom.

3. korak

Radi na sebi.Uči.Filtriraj gluposti.

Kako provodiš slobodno vreme? Gledajući besmislene klipove na netu? Vireći u tuđe živote po društvenim mrežama? Igrajući igrice? Gldajući Tv?

Umesto toga, gledaj kako se pravi nešto - možda naučiš nešto novo pa i unovčiš. Nauči novi jezik, novu veštinu - bilo  šta što ti leži. Recimo , kako naći rupu u bazenu na naduvavanje. Ja bih evo danas platila za to.
Apsolutno neće biti beskorisno da naučiš bilo šta.

Kada zalaufaš mozak u tom pravcu, otvoriće ti se oči za neki drugačiji svet. A onda je i uspeh na vidiku!

Kakav je tvoj stav o poslu? Imaš li još neke autodestruktivne stavove pogodne za ovaj spisak? Očekujem ih onda u komentaru!