IDEJE ZA POSAO OD KUĆE (sa minimalnim ulaganjem novca ili bez njega)


Ako tražite ideje za posao od kuće koji nisu prevara i koji možete sami pokrenuti, ovaj tekst vam može biti od koristi. Da, znam - ima već milion tekstova koji govore o ovome, ali su uglavnom sa nekim zadnjim namerama (da vam se proda neki kurs recimo) ili su previše uopšteni za moj ukus.




Da se razumemo. Nije loše učiti i ja sam apsolutno za to uvek radite na sebi i budete štreberi.

No, obično takvi poslovi od kuće koji počinju nekim kursom zahtevaju određeno ulaganje u isti.

A šta kada nemate novca?

via GIPHY

Realno, situacija je ovakva:

Živimo u Srbiji i ako ne radite i sedite kod kuće nezaposleni tražeći ideje za rad od kuće, malo je verovatno da vam baš preliva lova za kurs.A ako vam i preliva, onda sigurno i ne tražite ideje za posao od kuće, nego tražite gde ćete novac potrošiti.

Dakle, zato sam odabrala ove neke varijante koje se mogu raditi od kuće , sa malo ili nimalo novca, ali uz dosta truda, napora organizacije.

Znate zašto još?

Vrlo često, kada kažem ljudima da radim od kuće, dobijem to pitanje : "Daj mi ideju šta ja mogu da radim". Ja ih imam pregršt i retko koju realizujem jer ja sam jedna i ne mogu se posvetiti baš svemu što zamislim ( a ponešto volim, ali mi i ne ide od ruke) , a za uspeh bilo kakve vrste potrebna je fokusiranost i posvećenost.

Takođe, vrlo često po nekim FB grupama vidim da (obično žene, jer one su te koje su uglavnom kući sa decom) traže ideje za rad od kuće.Na to uglavnom odgovori budu "Evo možeš prodavati Avon i učlaniti se preko mene" (opet te zadnje namere da se zarade poeni) ili Farmasi , Oriflame ili neke parfeme.

Mislim, super. Daj svi da to samo radimo...Ja ću od tebe da kupim Avon, a ti od mene Farmasi.

via GIPHY

Još neka ideja? A da nije "radite od kuće, zarada ogromna, ne treba vam iskustvo"

Mislim da MLM zarada i nije neka ideja.

Sa druge strane, često u društvu krene ta tema čime bi mogli da se bavimo, šta da otvorimo. Ja kad čujem ideju poput pekare, piljare, brze hrane, prodavnice - uvenem.

- Prvo, jer za solidan lokal ovog tipa treba dosta para, što znači kredit.
-  Drugo zato što malo ko uspe da se održi, a kredit ostaje i nakon prvobitne euforije zbog započinjanja posla (koja može da uvene za par meseci ako vam ne ide).

Možda vam od koristi bude ova moja vratarska lekcija o neuspehu.

I onda krenem da tupim o ovim poslovima koji mogu da se rade od kuće sa malo para ( a onda i manje rizika)

E sad, ja ću nabacati neke ideje, u nadi da će vam samp upaliti iskru. Nije poenta da ih se držite slepo, nego da vas pokrenu na razmišljanje. Svako od vas ima nešto svoje u čemu je dobar i poseban i ako sam ne nađeš ono što ti odgovara, ne vredi. Morate sami da se zainteresujete za posao i morate da budete posebni.

Hrana


Ne, ne pekara, hamburgeri i to što zahteva dosta love!
Neke sitnice. Nešto što možete raditi po porudžbini.
U suštini, za proizvodnju hrane potrebni su vam sterilni uslovi koji dosta koštaju, ali nekako treba da dođete do novca, zar ne!  Zato se uz malo snalažljivosti može početi od kuće. Ja nisam za pozajmice i kredite, već za "u se i u svoje kljuse" tehniku. Pa neka bude i rad na crno!

Kakve sitnice možete praviti?

Recimo,  uvek oduševim kako neke žene umeju da naprave medenjake. I to je super ideja. Naravno, treba tu i alata i zanata, ali počnite jednostavno pa ulažite u ostalo. Evo, ovi me raspamete! Oduševim se svaki put! Linkovala sam ove jednostavnije, čisto da ne izgubite volju kada vidite šta ovi umeju. Magija bokte! A vi bacite oko na njihov profil.



A post shared by Medeno Kraljevstvo (@medeno_kraljevstvo) on



Radite samo to. Za slavlja neka.

Ili popse ili mafine za dečije rođendane.Ovako.



Specijalizujete se za nešto.

Ili ukrase za torte. Ili torte po narudžbini, zašto da ne. Ili sitne kolače i još bolje - slana predjela,slane torte, rolate i slično (mada i ovoga ima ko Oriflame-a i Avona)

Ukrasi za razne prilike


Opet, oni koji imaju vešte ruke, mogu da prave ukrase za razne prilike i namene. Ja sam nedavno dobila "ljubavnu čaroliju" na poklon. U suštini to su male staklene teglice punjene začinima i uvezane konopcem, ukrašene... Dekor za kuhinju, baš originalan i lep.To recimo pravi jedna moja sugrađanka, a niz drugih stvari koje pravi mogu se videti na njenoj FB stranici Bakica



Dekupaži su meni lično već izlizani, ali i to može da se radi u nekom posebnom fazonu. Lupam, ukrašavate salvetama samo čiviluke i napravite od toga neku foru i brend, ili pak furate neki svoj fazon sa salvetama pa su recimo sve u fazonu rock grupa.

Svadbeni ukrasi su takođe relativno jednostavni za pravljenje, a većinu onoga što vam je potrebno imate da kupite u dobro snabdevenoj Kineskoj prodavnici. Realno, tamo ima i gotovih ukrasa, ali vi se i ovde trudite da budete posebni. Recimo, specijalizujete se da izrađujete prstene za salvete za venčanja.

Bašta za vile je zanimljiva ideja (fairy garden) kojom sam i sama htela da se zanimam. Malo nemam kad, a malo sam i antitalenat. Šta je to? U suštini, saksija (ili bilo šta što bi glumilo saksiju i u šta može da se stavi zemlja kao recimo panj, neko staro bure ili bilo kakav otpad) u koju se posade sukulenti. To se onda održava kao bašta.
Ta saksija glumi vilinsko dvorište u koje treba da stavite neku uvrnutu  malu kuću (recimo u obliku pečurke) i ostale detalje koji trebaju nekom dvorištu (male tarabe, mostiće, klupice, merdevine...). Znatno jednostavnija varijanta od ove koštala je ove godine na Sajmu hortikulture u Kragujevcu 4000 dinara. Pa vi vidite.


E sad, kako napraviti ovo. Internet je pun ideja, ali imam jednu koju bih izdvojila.Ova žena me oduševljava ali me ujedno ubila u pojam jer ja ovako ne umem.Brate mili, sestro slatka - od smeća napravi ukras!  Vrlo resursivno i vrlo lepo.



Organizacija događaja


Ako vam ide komunikacija i organizacija i pregovori,  onda je dobro da uposlite ove talente. Ja sam od ovog operisana jer sam introvertna pa me iscrpi.

Recimo, istražite i napravite spisak konobara, restorana, stolova i stolica za iznajmljivanje, balona, venčanica, keteringa, fotografa, torti, limuzina, kočija... svih tih gluposti potrebnih za venčanja i organizujete ista po principu "ključ u ruke". Naravno, ogradite se u cenu. I da, znam da za ovo treba jako puno truda, upornosti, veza, živaca, ideja. Pa i ovde budete posebni i organizujete venčanje na vrhu neke planine recimo ili na nekom posebnom mestu (ok, ovo nije baš ideja za rad od kuće, ali neko će se već uklopiti)

Ne mora da bude venčanje.Može da bude i rođendan, ali i poslovna edukacija na primer. Dao Bog, ima edukatora na svakom koraku. Zašto nekom od njih ne bi pomogli da dođe do publike i ogradili se o cenu karte.

Na kraju, možete da organizujete i dobru noćnu žurku.

Ne, ništa od ovoga ne može da se radi u kući. Ali dosta toga možete od kuće!

Životinje i ljubimci


Ljudi koji imaju male pse koji su sada u modi, na primer, zimi treba da ih zaštite od hladnoće kad ih šetaju.Pa, možda možete da pravite odela za kuce - po meri. Pletena, šivena.... kako god. Napravite modni brend ;-)

Pansion za ljubimce može biti ideja za rad od kuće ili iz dvorišta- zavisi koliko mesta i kakve uslove imate. Ovo mi je palo na pamet jer sada i sama imam neke ljubimce i pojma nemam kako otići na odmor, a ostaviti njih kod kuće.  U suštini, čuvate ljudima psa ili mačku ili već šta imaju, dok su na godišnjem odmoru recimo.Naplaćujete pansion.

Restauracija starog nameštaja


Stilskog recimo ili nekog baš retro. Pa investirate u farbu, šmirglu i dovedete staro u top stanje i naplatite uslugu.

Ovo je izvodljivo jer su stari komadi nameštaja pravljeni od drveta, dok je većina današnjih komada od iverice sa kojom možete da se slikate ako se upropasti.

Frizure i šminka

Opet, specijalizujte se za nešto. Ako niste završili kurs šišanja, možete da se bavite pravljenjem frizura i da npr. radite samo punđe. Evo kako Bojana razvaljuje sa pravljenjem pletenica i sa šminkom! Od kuće. Pri tom, sasvim provereno znam da se školovala za nešto sasvim deseto. No, kad se hoće, sve se može.Ovo je jedan primer, a za više zapratite profil Shades and Braids.



Da, za šminku je potrebno ulaganje u dobru šminku, ali za frizure su najbitniji vešti prsti. Sve ostalo se nadograđuje polako.

Kad smo kod kose, i vaškaonica je stvarno super ideja, mada kada pomenem, niko nije preterano oduševljen da to radi od kuće. U suštini, skidate  vaške. A toga uvek ima među decom. Dakle, posla peko glave.

Rad od kuće preko interneta

I na kraju za one koji su veštiji sa tastaturom i računarom nego sa pravljenjem nečega, tu su i opcije zarade preko interneta.

Ima više načina. Neki zaista zahtevaju dosta znanja i početni kurs, neki rade na čistu originalnost, posvećenost i upornost.

- Možete voditi svoj blog i ako se tome odmah ozbiljno posvetite, apsolutno možete zaraditi od blogovanja.

- Ako ste zaluđenik za društvene mreže, možete nekome voditi FB ili Instagram nalog.I ovo deluje lako, ali zahteva znanja koja ćete lako naučiti ako vas ovo zanima. Ok, možete voditi svoj nalog, postati influenser i naplaćivati nekome da ga reklamirate.

- Možete se baviti affiliate marketingom koji suštinski podrazmeva da napravite neko svoje web mesto na kojem prodajete neki proizvod i uzimate određeni procenat. Pisala sam o tome šta je affiliate.

- Na sličan način možete zaraditi od kuće i radeći dropšiping. Specijalizujete se za neki poseban proizvod ili grupu proizvoda (recimo za gore pomenute bašte za vile) , nađete proizvode  na Aliexpresu po jednoj ceni (lupam: klupe, mostiće, drveće, kućice...) , napravite svoj sajt na Shopify platformi i iste te proizvode prodajete po većoj ceni. Iako ovo zvuči lako, u suštini zahteva puno marketing znanja (jer za vaš shop treba nekako i da se čuje) i novca, no ako vas to intrigira, svakako prvo dobro proučite ovu varijantu. Ovo nije besplatna varijanta, ali može se raditi od kuće i možete početi i sa minimalnim ulaganjima. Možda vam se i posreći.

- Možete unovčiti svoj dar pisanja na neki način.

- Možete raditi kao freelancer na Upworku ili nekom drugom sajtu. Traži se svašta, ali mahom veštine koje se tiču interneta i računara i koje se mogu raditi na daljinu. Ako umete nešto tog tipa, eto ideje za rad od kuće bez ulaganja.

- Znate engleski? Možete podučavati druge engleski preko Skype-a . Uglavnom su to učenici iz Kine. Mogu biti deca i odrasli. Ima nekoliko platformi preko kojih možete raditi. Dobijete materijal za rad i plan rada, ostaje vam samo da isti prenesete učeniku. Sajtovi tog tipa su iTutor, Cambly a naći ćete i pregršt drugih ako krenete da tražite. Ja se nisam mnogo udubljivala u tematiku jer sam engleski sama naučila glavom kroz zid i ne znam kako bih svoje znanje prenela.

    Elem, kako to obično biva, treba da imate na umu da pojam "bez ulaganja" baš i ne postoji. Tamo gde nećete uložiti novac, uložićete itekako kreativnost i trud da to nadoknadite. Mada, to vam sledi i ako uložite novac u posao.

    Imate li vi neke ideje? Čik podelite u komentaru ako smete!


    POSAO OD KUĆE: REALNOST vs. OČEKIVANJA (FOTO: šokantne fotografije)

    Kako izgleda raditi od kuće? Ali STVARNO i bez foliranja? Za sve one koji misle da je to "laptop, šolja kafe i osmeh na licu" evo iskrenog teksta.

    Ja ne znam kako vi zamišljate posao od kuće, ali znam jedno:

    Ne izgleda ovako kao na ovoj slici!



    A kako izgleda?

    Pažnja! Post je rizičan za osetljive osobe i osobe sa srčanim smetnjama . U ovim tekstovima ima mojih ličnih slika, a ja i nisam nešto fotogenična. Pri tom, slike su nemontirane i prikazuju suštu realnost frilenserskog života.

    Do sada ste ukapirali da ja baš i ne volim da se foliram da sam nešto što nisam i da prikazujem stvari onakvima kakve nisu. I dok će vam svi reći da je rad od kuće fenomenalna stvar koju svako može da radi i obogati se pretvarajući neki svoj hobi, interesovanje, umeće u posao - ja ću vam prikazati i onu drugu stranu medalje.

    Posao je posao. I najčešće nije romantično i lako kao što se prikazuje.

    Otkrivala sam u ranijim tekstovima više o tome kako da procenite da li je posao od kuće prava stvar za vas, ali i kako da isti organizujete ako procenite da jeste.

    A evo i kako to realno izgleda!

    Radno mesto od kuće


    Očekivanja:

    Sređena kuća, sređen kutak za rad sa puno svetla, sve uredno i pedantno, mami da radiš.Sigurno neću da radim iz kuhinje!

    Ovako nešto!



    Ili ovako, ako baš mora iz kuhinje!



    Stvarnost

    Uredna kuhinja??? Ma hajde! Ova riba na slici se još nije ni uselila u svoju! Činjenica je da ne možeš kucati po laptopu i prati sudove u isto vreme. I da će kuća biti u neredu.

    Probala sam da radim i ovako na krevetu. Utrneš, majku mu.

    U početku ćete možda entuzijastično ugoditi sebi, skuvati kafu i pokušati da namontirate neku scenu sa slike.

    A onda... vrlo brzo to dojadi.

     Evo me gde radim na kauču, nogu podignutih na stolicu u kuhinji u kojoj nema ni "o" od onog osvetljenja o kom sam maštala (mada to na slici ne deluje tako)




    Zaključak: Nemoguće je pokušavati ložiti vatru, kuvati ručak, prati sudove  i raditi i pri tom biti negde van kuhinje. Da , moguće je  pokušavati sve to istovremeno završiti. E sad, pokušati i srati - nije isto! Ali to nam nije tema!

    I ne da nisam zbog ovoga nasmejana za stolom i pored laptopa nego sam blago depresivna i venem na kauču. Zbog svetla uglavnom. I zbog muktitaksinga.

    Kada vreme dozvoli, imam nekoliko omiljenih pozicija po dvorištu. 



    Ništa fancy. Namontiram se gde stignem i gde ima sunca. Ovako!



    A outfit je,kao što vidite,  posebna priča...

    Modni izazovi u radu od kuće


    Očekivanja

    Radiš, zarađuješ i možeš sebi da kupiš krpice, cipelice i slično.
    Sve vam ide ona Čolina "Cipelice,bluzice, kompletići, šeširi" u glavi dok radite sa osmehom na licu.

    Ovde sam pisala o tome šta je unutrašnji DJ i o muzici koja svira u glavi, ako ne znate o čemu pričam.

    Realnost

    I da kupim, šta ću s njima. Da ih nosim po kući? Oću, zabole me!Jedino što želim je da mi bude udobno. Ranije sam se trudila da uparim gornji i donji deo trenerke. Sada dohvatim šta stignem. Bukvalno. Ionako sam kući i neću nigde.

    Nije baš da nosim istu majicu pet dana, ali imamo porodične momente tipa u kojima kažem: "Dobro, istuširajte se vi sada jer idete u školu, na posao.... Ja ću ujutru. Ionako nigde ne idem i niko neće da me njuši"

    Frizura koju nosim? Pošto sam obdarena retkom kosom koja se zamasti čim je pogledaš u ogledalo, onda mi je "masan i neuredno vezan rep" omiljena.

    A cipelice,bluzice, kompletići, šeširi?

    To bre samo u pesmi Zdravka Čolića!

    Kroksice su mi omiljen modni akcesoar. Evo, klanjam se onome ko ih je izmislio. Neuništive, udobne, ružne i gumene (što mnogo znači nama koji radno vreme kombinujemo sa radom u bašti pa u istoj nakupimo blato. Sa ovih gumenjaka to se skida ko od šale)



    Iz iste Čoline pesme najčešće mogu da se positovetim samo sa onim delom: " Mirišeš bezveze i noću i danju". Na zapršku i ručak uglavnom...

    Komunikacija i rad od kuće


    Očekivanja

    Kako samo ja pomalo introvertna, onda mi komunikacija nije baš preterano neophodna. Sreća do neba, jer posao od kuće i sa interneta to omogućava. Nema saradnika i komunakcija je minimalna. Bar kada se bavite pisanjem i uređivanjem sajtova kao ja. Komunicirate sa svega par ljudi koji vas razumeju jer rade isto.



    Realnost

    Nekako sam spala na to da da su mi jedina bića sa kojima komuniciram pas, mačka, pevac, kokoška i dva pileta (kojima se još ne zna pol) . Evo - moji saradnici i ja na delu!



     Sa ljudima više i ne umem. Kad treba - ja se zavežem ili razvežem. Nemam sredinu!


    Eto, tako stoje stvari u realnosti.  Za kraj, podeliću još ovu sjajnu ilustraciju koja savršeno opisuje kako stoje stvari.



    Kako vi zamišljate rad od kuće?

    Da li i kod vas stvari stoje ovako?



    SMARTIĆ SATIĆ ZA DECU - POTREBA ILI HIR? (gde nabaviti najpovoljnije i kako to podesiti da prati decu)

    Smartić satić je pametni sat za decu. Ili, ako ćemo iskreno - za roditelje koji žele da prate svoju decu. U ovom postu, otvaram vam oči! Otkrivam vam gde nabaviti smartić satić provereno najpovoljnije i kako podesiti da to uopšte radi.


    Kome je namenjen smartić satić?


    Da li je pametni sat potreba ili hir?

    U moje vreme, vrhunac pameti jednog sata je bio mini digitron na njemu. I nikad ga nisam imala, naravno. Moji su mislili da je to hir i da treba da naučim da računam mozgom, a ne da se koristim "prljavim trikovima".

    U današnje vreme, pametni satovi su toliko pametni da mogu da:

    - prikažu tačno vreme
    - prikažu tačnu lokaciju onoga ko ga nosi
    - mere korake
    - fotografišu
    - pozivaju na telefon i primaju pozive
    - šalju glasovne poruke

    Ima i onih koji mogu da se povežu na društvene mreže, ali majku mu, da sam htela tako nešto, razmatrala bih kupovinu mobilnog telefona detetu. 

    E u tom grmu leži zec i odgovor na pitanje kome je namenjen smartić satić!

     Ako ste od onih malo staromodnih roditelja (kao što sam ja)  koji misle da detetu od 8 godina ne treba mobilni telefon, onda je smartić satić prava stvar za vas.

    (Mislim, za decu, ne za vas, jelte.)

    Iskrena da budem, kada sam čula da deca nose te pametne satove, prvo sam mislila da je to samo još jedan vid foliranja i hir. Međutim, kada sam saznala da putem njega mogu da pratim kretanje svog deteta, dopala mi se ideja da ga moje dete ima! I rodila se - potreba!

    Zamislite kako je dobro kada vam dete ode na ekskurziju i možete da budete u kontaktu sa njim umesto da smarate učiteljicu ili da strepite?
    Mislim, bar ona prva eksurzija bude trauma za roditelje!
    Tako sam krenula u prikupljanje iskustava sa smartić satićem i informisanjem o ponudi istih.

    Smartić satić cena

    Kod nas su cene svih stvari prenaduvane, pa tako i ovoga. Smartić satić se kupuje obično kod nekog operatera na  rate i cena uređaja ide od 10 000 - do 16000 dinara , u zavisnosti od modela. A ima ih uglavnom - cela 2.

    Izvin'te - ali za moj pojam jako mnogo! Na novac mislim. Ponuda modela i nije neka.

    Pametne satove možete pronaći i po radnjama gde se prodaje tehnika. Modeli nisu isti, cene su oko 5-6 hiljada dinara. Mislim, nije mala razlika u ceni.

    A ja ne budem lenja i odem na Aliexpress.

     A tamo...

     Buljuk pametnih satova po drastično manjoj ceni!

    Ok, čeka se mesec dana da stignu, ali gde do sad nisam pratila dete, ne moram ni narednih mesec dana.

    Ovo je bila moja prva Aliexpress kupovina i zadovoljna sam i pametnim satom koji mi je isporučen i cenom. 

    Pametni satovi prodaja


    Kada u pretrazi na Aliexpresu ukucate "Smart watch kids" ili neku varijantu ovog upita, izaći će vam puno razultata. I sad, kad si perfekcionista kao ja, onda zaglaviš satima da nađeš pravi pametni sat, sa pravom cenom i pravim performansama.

    U suštini, vremenom sam skontala da su svi satovi slične cene jako slični po performansama. Samo se razlikuju u tome da li na početnom ekranu imaju majmuna, sove, veverice ili već nešto peto.

    Mi smo kupili ovaj model sa slike za 21 dolar ( tačnije 18 jer sam iskoristila kupon dobrodošlice od 3 dolara). Gledala sam da poštarina bude besplatna i da je to GPS sat za decu  (jer ako ne mogu da ga pratim, onda to nije to). Više o modelu i njegovim mogućnostima saznaćete klikom na sliku.






    Pošiljka se uredno može pratiti na sajtu i ako ne stigne u propisanom roku - imate pravo na povraćaj novca.

    Ja sam moju čekala sigurno mesec dana i jače, ali je na kraju stigla.

    Pametni sat je bio upakovan u simpatičnu kutijicu i došao je sa kablom i uputstvom. Bez punjača koji ide u struju - to je onaj univerzalni USB kabal i punjač verovatno imate ili kupite kod kineza.


    Ovaj smartić satić ima sledeće funckije:

    - tačno vreme
    - GPS lociranje
    - neku računsku igricu
    - pedometar
    - svetlo
    - kameru (očajnog kvaliteta i memoriju za samo jednu sliku)
    - mogućnost dodavanja 10 brojeva telefona
    - SOS poziv
    - mogućnost primanja poziva i zvanja na telefon
    - mogućnost slanja glasovnih poruka i primanje glasovnih i kratkih tekstualnih poruka
    - alarm
    - pedometar
    - i najvažnije - mogućnost da se smartić satić poveže putem besplatne aplikacije sa mojim mobilnim telefonom.


    A ja na telefonu lepo vidim:

    - u koliko je sati moje dete bilo na kojoj lokaciji (prilično precizno, baš sam iznenađena) 
    - mogu pratiti istoriju njegovog kretanja
    - napraviti sigurnosnu zonu u okviru koje može da se kreće (i dobiti informaciju na telefon ako iz iste izađe) 
    - primiti poruke i poslati ih
    - videti koliki procenat baterije ima
    - proveriti koliki broj koraka je napravio, pratiti spavanje (nisam isprobala, baš toliko ne moram) , koliko je vežbao i koliko kalorija sagoreo.
    - podesiti da ne zvoni i ne reaguje u neko vreme ( recimo dok je u školi) 


    Dete ne može samo da doda brojeve telefona preko sata, nego se to može samo preko aplikacije. Ne može pozvati brojeve van imenika. Niko ne može da ga prati sa drugog telefona dok ja ne odobrim pristup sa mog naloga. 

    Sve u svemu - otprilike kao da si kupio detetu onu nanognicu i držiš ga u kućnom pritvoru. Samo što oni na to još rado i pristaju. Dok su mlađi, jelte... Iskreno, ovo bi pre trebalo starijoj deci, u tinejdžerskom dobu, posebno kada počnu da izlaze. Sa mogućnošću praćenja drogiranja, alkoholisanja (znam, znam da sam paranoik) 

    I sve u svemu - otprilike kao da si detetu kupio smartić satić od 16 000 dinara. Samo nemaš garanciju. I nisi puk'o tolike pare. 

    Pored ovog pametnog sata koji sam ja kupila , ima i ovih modela (klikom na svaki vidite i cenu i performanse)










    A ako baš insistirate da vas istresu iz gaća za gps sat za decu, evo ovaj primerak je dobro skup i može mnogo više od skupih pametnih satova nama dostupnih ovde u prodaji.




    Kako povezati pametni sat sa telefonom? 


    Kada kupite sat kod operatera, pretpostavljam da će vam tamo pomoći da povežete smartić satić sa telefonom, ako se sami ne snađete. 

    Kada ga kupite ovako kao ja, ostaje vam da čitate uputstva i prokljuvite sami. 

    Možda pomogne ovo moje iskustvo!

    Većina ovih satova povezuje se preko aplikacije SeTracker ili SeTracker2 koje se može skinuti sa Google play prodavnice ili iTunes-a. Možda može da se poveže i sa računarom, ali to nisam probala. Aplikacija nema baš briljirajuće ocene, ali iz mog iskustva odlično radi. Ja koristim ovu SeTracker2.

    Smartić satić mora da ima SIM karticu da bi funkcionisao kako treba, pa istu morate kupiti.

    Nakon skidanja aplikacije potrebno je da se registrujete, a onda vam traži da skenirate QR kod sata koji je jedinstven za svaki sat. Nakon toga, možete ući u aplikaciju i pristupiti gore navedenim podešavanjima (brojeva telfona, jezika, vremenske zone....)

    Ja sam naravno prvenstveno htela da proverim kako izgleda to GPS praćenje dece, ali na moje razočarenje, aplikacija je uporno pokazivala da je sat negde u Kini. Sad vi ovde verovatno likujete i mislite "E neka ti je, kad si stipsa, pa nisi htela da kupiš smartić satić od 16 000 k'o čovek". 

    Ma svašta sam probala! Hej, pa nije pametni sat pametniji od mene. Ipak sam ja prilično pametna persona. I drugu karticu sam gurala  i probala da se registrujem sa novim mejlom na aplikaciji (što ne može jer jedan sat može samo jednom da se overi, a kasnije sa glavnog naloga možete dati odobrenje pristupa drugim mejlovima...) i da menjam vremenske zone!

    Stalno mi je javljalo neku network grešku. Mogu da pozovem sat, dete može da se javi, ali praćenje - jok! 

    Onda mi je blokiralo ulaz u aplikaciju na 10 sati, što me nateralo da prespavam problem. Ova opcija je garant neka kineska istočnjačka mudrost (u fazonu, drndala si dosta, ne ide ti, aj' leba ti oladi malo i razmisli).  Onda se potvrdilo da je jutro pametnije od večeri.

    Otkrovenje! SIM kartica treba da ima neki dinar kredita da bi šljakala!

    Naša nije imala. Čim smo dopunili kredit sve je radilo... pa pogađate već kako - kao sat! I to pametni sat! Za decu (i paranoične roditelje) . 

    I sad lepo znam kada pustim dete da ide samo u školu: da li je i kada je stigao, da li je išao prečicom ili ne. Uvek može da me pozove ako je neka frka ( jednom je u nedelju, kada volim da odspavam malo duže, zvao u 6 ujutru da mi kaže da je ružno sanjao) .

    Što se mene tiče, smartić satić za decu je super fora! 

    A da li je potreba ili hir? 

    Pa, danas smo izloženi gomili informacija i normalno je da mislimo da je svet opako mesto za našu decu. Psihičko je olakšanje znati gde su. Dakle, jeste potreba!
     A može biti hir, ako vi tako odlučite. 



    KAKO BITI RESURSIVAN U 4 KORAKA ( i da li si PETLJALICA ili ČEKALICA)

    Šta znači biti resursivan i na koji način vam ova karakteristika i veština može biti od koristi u životu? Kako da je razvijete?  Da li ste čekalice ili petljalice i kakve to veze ima sa resursima? Saznajte! 

    resursivnost


    Šta znači "biti resursivan"


    Ova reč i ne postoji kao takva u našem jeziku i ovo je ,  da tako kažem, slobodan prevod sa engleskog. Mislim, ako može jedna fotografija da bude "instagramična"ako možemo da budemo influenseri zašto ne bi mogli biti i resursivni.  Naš termin bi bio "snalažljiv", ali nekako ovo sa resursima u nazivu bolje opisuje svrhu ove karakteristike.

    Ne kapirate o čemu pričam?

    Biti resursivan praktično znači imati sposobnost da rešavate probleme sa onim što imate na raspolaganju! Iliti,  maksimalno koristiti resurse koje imate - ma šta oni bili pod krilaticom "gde ima volje ima i načina"



    Zašto je dobro biti resrusivan i primer resursivnosti


    Zato jer je to odličan način da postigneš svoje ciljeve. Pošto-poto. Ako imaš super ideju za posao, a nemaš novac da započneš njeno sprovođenje, pre nego što kreneš da sastavljaš kraj sa krajem ,treba da se sastaviš sam sa sobom i vidiš čime raspolažeš. Sigurno postoji neka tačka od koje možeš krenuti.

    U ono gadno vreme kada sam ja propala kao trgovac, jedno što sam imala je internet i računar. Tako sam započela posao od kuće i pisanje za web. Iskoristila sam ono što sam imala. 

    Onako u poverenju, i računar sa kojeg danas radim - nije neki. Ali ono što meni treba sasvim lepo završava. E sad, istina je da ne mogu da pravim one instagramične fotke "ja i moj laptop" pakujem ih po blogu i društvenim mrežama, nabijam vam ih na nos i guram k'o prst u oko da razvijam svoj lični brend. No, ne marim . Zato pišem pa rasturam - nema mi ravne!

    via GIPHY


    Mi smo danas jedno tipično kupoholičarsko društvo i resursivnost nam je sve lošija. A time i snalažljivost, kreativnost.


    Biti resursivan znači biti otvoren za nove mogućnosti.

    Pitajte neke uspešne ljude oko sebe, kako su započeli posao? Tako što su uleteli u kredite i kupili sve potrebno pa počeli da rade?

    O, ima toga! Najviše u onoj kutiji "propali poslovi".


    Dobar deo uspešnih priča nastao je upravo baziran na principu resursivnosti - jer to je način da se sa malo troška postigne puno. A to je dobar recept za uspeh!

    No, da se ne lažemo!


    Resursivnost sama po sebi nije dovoljna.Treba biti i proaktivan!


    Primera radi, letos sam se zanosila idejom da počnem da uzgajam cveće u plasteniku. Imam parče zemlje, seme nije skupo, ni saksije nisu problem. Najveći problem u celoj priči bio je plastenik. Onda same došla na ideju da gajim nešto što nije tako pipavo . Dobro mi ide sa muškatlama, pa rekoh, ajde njih ću. Izračunala sam koliko bi mi saksija muškatli trebalo da kupim plastenik. Ništa neizvodljivo. Ali je problem što sam ja samo na tome i ostala. Na priči! Malo mi je previše multitaskinga, i ovo bi mi bio teret.

    I ja tako stalno imam neke ideje za posao od kuće.

    Recimo, da gajimo rasad paradajza. Ili da se bavimo restauracijom starog nameštaja....


    Čekalice i petljalice - 2 vrste ljudi!


    čekalice i petljalice


    Resursivnost ti omogućava da startuješ sa onim što imaš. Ako svaki dan napraviš jedan mali napredak - za godinu dana je puno!

    Bez ove osobine, ljudi tupkaju u mestu. 

    Ima onih koji stalno nešto čekaju:

    - resurse (koji treba da padnu s neba verovatno)
    - lepo vreme
    - Halajevu kometu
    - pravi trenutak
    - sedmicu na lotou
    - otkriće bogatog rođaka u Americi
    - Novu godinu
    - završetak posta...

    To su ljudi čekalice! 

    Ako niste resursivni ni proaktivni, nego ste čekalica, ništa nećete postići.

     Zamislite to bukvalno ovako: Otišli ste u ambulantu na pregled, imate overenu zdravstvenu knjižicu, ali je niste predali na šalter. Samo ste seli u čekaonicu i čekate da se desi čudo da vas lekar prozove. Što će se desiti samo ako se u čekaonici onesvestite. I to samo možda....

    Ima i onih koji ništa ne mogu da probaju sami, nego im za sve treba majstor. Kojeg će, razume se,  platiti. I kojeg moraju da čekaju. A to baš i nije resursivno. 

    Ima i onih koji bi sve sami. Stalno nešto petljaju. To su ljudi petljalice!

    Svakako, kada nešto baš ne umeš, bolje da platiš nego da probaš sam pa zapetljaš, pa tražiš nekoga da otpetljava. To bude duplo veći trošak! 

    Ja sam petljalica. To nije uvek dobro, ali je bolje nego da si čekalica. Ja moram da probam, da se uverim da ne umem! 

    Međutim, nekad to što uradim bude i pun pogodak! Uostalom, da nisam naučila da budem resursivna, da nisam petljala i snalazila se po kući sa onim što sam imala, teško da bi jedan period našeg života moja porodica pregurala sa jednom platom.A teško da bih i sada radila ovo što radim. 

    Resursivnost valja primeniti na drugim poljima!

    I vreme je resurs. Jako bitan. Ne shvatam ljude koji ga potroše gledajući smešne klipove na društvenim mrežama ili na gledanje televizije. Ne znam kako izgeda kada ti je dosadno.

    I ljudi su resurs. Ako birate društvo, birate dobre resurse koji vam nekada mogu biti od koristi.

    Kako vežbati resursivnost


    Tako što ćete odmah sad uplatiti 200e za moj kurs ... Ma šalim se! Mada ovo jeste veština za koju mnogima treba kurs!

    Ne,nećemo tako!  Pošto ste vi svratili na moj blog, vi ste privilegovani. Ja ću moju mudrost sada sa vama podeliti potpuno besplatno! 

    1 korak: Postavite sebi neki manji cilj.

    2 korak: Promenite perspektivu. Umesto da gledate šta vam nedostaje da biste ga ostvarili, fokusirajte se na ono što imate i možete. Koji su vam resursi? Slobodno vreme da naučite nešto? Prijatelj Pera koji vam može pomoći oko nečega što vam ne ide? 

    3 korak: Budite kreativni, improvizujte i slobodno ponekad izađite iz zone komfora. Najčešće ona baš i nije neki komfor. Razvijajte praktičnu inteligenciju

    4 korak. Ne plašite se problema. Rešite se perfekcionizma i slobodno pogrešite. Greške računajte kao dobre lekcije.

    I gde ćete stići?

    Otkud ja znam!

    Zavisi od vašeg cilja!

    Ali hej -  bar idete negde!

    Možda negde gde je bolje nego što ste prvobitno zacrtali!

    Zato ne čekajte! Petljajte sa resursima koje imate.

    LIČNI BREND ILI NARCIZAM? (gde je granica i kako je postaviti)

    Planirate da poradite na svom ličnom brendu? Kako i ne bi! Koliko ste puta u zadnje vreme čuli da treba da razvijate svoj lični brend i da su ovi i oni alati, ovi i oni načini dobri za razvijanjeg istog?

    Jeste li se zapitali čemu to? I, ono najvažnije, kako to da uradite kako treba?






    Verovatno i znate:

    Kada izgradite lični brend, onda ste izgradili autoritet, ljudi vam veruju, a onda ste i uticajni u nekoj niši. 

    Postajete influenseri, što bi se reklo.

    E sad, činjenica je da mi danas živimo u svetu u kojem su ljudi preoukupirani sobom, svojom ličnošću, svojim slikama, svojim nalozima na društvenim mrežama, "super" karijerama, putovanjima, provodima.... Što se nekada brate mili jednostavno zvalo - narcizam ili narcisoidnost. I pomalo je ljigavo.

    Ako hoćete da sebe dobro brendrate kao ličnost, onda nikako ne smete biti ljigavi.

    Možda nekome od vas sve te "ja" priče i "ja" slike i "ja" video zapisi deluju mudro i zabavno. Ali mene su pojedini toliko smorili i nisu ni mudrost ni zabava nego čist 100% narcizam. Danas svi sole pamet o nečemu, bez obzira imaju ili ne osnova da to rade. I stvari se otimaju kontroli, a granica između narcizma i ličnog brendiranja kod nekih je nevidljiva.

    via GIPHY


    U velikom broju slučajeva, kada malo prokopaš tunel iza ličnog brenda (iliti nečijeg imena i prezimena) , ne nađeš baš ništa osim magle.  Obično su to oni koji vam tupe da "budete sad i odmah najbolja verzija sebe jer za vas nema prepreka i možete postati sve što želite". Pri tom te osobe iza sebe nemaju ama baš nikakva posebna, očigledna i opipljiva dostignuća kojma mogu da se pohvale. Ništa u šta bi prstom uprli i rekli: " E ja sam to uradio i sada ću i tebi reći kako da uspeš u tome!" A posebno volim kada mi o biznisu, preduzetništvu i uspehu pričaju neki koji nikakav biznis nikad nisu pokrenuli.  A ima takvih, ohoho! No, neću da navodim.


    Šta je lični brend? 


    Lični brend nije ono kada si razvio neki proizvod, neku svoju ideju, pa je brendraš na tržištu. Ovde isključivo brendiraš sebe , kao ime i prezime, sa ciljem da nekome prodaš svoje usluge ili naplatiš savete ili kurs.

    Reklama dakle!

    Građenje ličnog brenda je ozbiljan posao. U suštini podrazumeva da upotrebš xy načina da sebe izdvojiš od drugih i pokažeš da si bolji i posebniji. 

    To podrazumeva i dosta eksponiranja. Prilično je teško to uraditi, a da ne počneš da deluješ narcisoidno, zar ne?  Ali, verovali ili ne - ima načina!

    Lični brend je možda sada nešto popularniji termin, ali generalno postoji duže vreme. Recimo, sigurno u mestu u kojem živite ima onaj neki "mali običan čovek" koji odlično radi svoj posao i svi u gradu znaju za njega. Takav čovek je izgradio svoj lični brend.

    Danas se lični brend malo više gradi online - pojavom na društvenim mrežama, networking dešavanjima i slično. I to eksponiranje nekad ode preko granice.

    Šta je potrebno da razviješ dobar lični brend u granicama normale?


    Počneš od prostog pitanja - da li želiš da te smatraju stručnjakom ili šarlatanom.

    Jedan način je dobar - da živiš ono što radiš!

    Pa ako si vegan, imaš blog, instagram nalog , you tube kanal o veganskoj ishrani - to ima smisla. Ako jedeš čvarke čim ugasiš kamere - jedeš g....

    Šta kada zavese padnu?  Ko si ili šta si kada nisi na društvenim mrežama? Da li si  u stvarnom svetu ta ličnost koju brendiraš na intenretu?

    Ovo je ujedno i razlog zašto se ja ne upinjem da brendiram sebe. Moj blog je najviše živnuo na temu pisanja na internetu. Mogla bih 'ladno sebe da brendiram u tom pravcu. Ali mene ne zanima samo to i ja nisam samo ograničena samo tim interesovanjem. A ja hoću da ja budem - ja. Bez foliranja!

    Druga stvar je stav koji imaš i to je ona stvar koja lično brendiranje odvaja od narcizma.

    Priča koju prikazujete eksponirajući svoj lični brend ne treba da bude o vama, nego o korisnicma. Pa ako si vegan, onda pomažeš ljudima da se hrane na taj način, a ne ideš sa pričom "Moj tiganj, moj kuvar, i moji recepti su najbolji"

    Treća stvar je - biti poseban. Uhvatiću se opet za lekcije kako biti najbolja verzija sebe. Iz šuba mogu da vam nabrojim 10 tih "Sad je vreme! Učini nešto" ličnosti. Toliko su slični sa nastupom da su iritantni i upravo takav jedan lik me je i inspirisao da napišem ovo. Dosadno!!!! Zar to nekoga još zanima!

    via GIPHY

    Četvrta  stvar je ljudskost, ljubaznost,negovanje dobrih međuljudskih odnosa. Danas ćete olako postati zvezda, ali ako ste kreten, ljudi će olako i da vas zaborave. Osim, ako ne ostavite trag na neki drugi način. Ljudskost pomaže da čačnete u emocije. No, kada postanu brendovi, neki postanu toliko preokupirani sobom i zaborave da budu ljudi...

    Ovo sa emocijama generalno se preporučuje i kada se radi o brendiranju proizvoda, a kamoli ličnog brenda.

    Ukratko:

    Da izgradite dobar, zdrav, prav lični brend potrebno je ovo:

    - da radite neki posao odlično
    - da pritom budete čovek
    - da radite na sebi

    Dakle,  umesto da se trudite da sebe u profilima na društevenim mrežama opišete maksimalno naricosidno i pretenciozno, bolje se potrudite da naučite da stvari radite kako treba!



    Zasucite rukave, umesto da se pravite da ste zauzeti na slikama u nekim namontiranim scenama.   To je taaaaako očigledna reklama. A ako hoćeš da izbrenidraš sebe, onda treba da budeš u ljubavi sa marketingom. Osnovna lekcija tu je: reklama ne prodaje!

    Ne budite očigledna reklama. Budite stručnjak i normalan čovek i eto ličnog brenda!

    Jer šta ako se  recimo Instagram i FB ugase? Šta ako sav taj trud da stvorite lažnu sliku o sebi - nestane?!

    Jeste li i dalje brend?


    DA LI TI JE PAS U MODI? (a koja je rasa)

    Imate li psa? Ako nemate, onda jednostavno niste u trendu. A ako imate, a vaš pas nije u modi, onda ste tek promašen slučaj!



    Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!

    I shvatim zašto je to tako!

    Nisu više u modi!

    Mislite da psi ne mogu da budu u modi?

    Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
    Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
    Ili čupavog bobtejla?

    Iščezli... Bar kod nas.

    Pojma nemam kako je u svetu.

    Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!

    I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .

    I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki  staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.

    I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...

    Moj pas nije u modi, evo i zašto!



    Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.

    Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!

    To je bre živa duša! To se ne bira po modi!

    A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!

    Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.

    I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!

    I da se lepo igra sa decom.

    Da prihvati život sa mačkom.

     Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)

    Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.

    A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.

    Našli smo je i uzeli Srećka.




    Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.

    I moja zamišljanja su se ostvarila!

    Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.

     I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!

    A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!

    I savršeno se igra sa decom!


    Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!


    U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"

    Kako, molim!!?

    via GIPHY

    A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"

     Jer valjda psa koji nije rasan ne treba lečiti ni voleti! To nije u modi!

    Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.

     Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!

    Ja tako i sa ljudima. Prihvatim ih sa njihovim vrlinama i manama!

    Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima.  Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.

    Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!

    Ja kad volim - ja volim. I to onda niko nema kao ja!

    Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!

    Ja sam promašen slučaj! Ne marim!

    Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!



     I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!

    A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?

    Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?


    KAKO UBITI PERFEKCIONISTU U SEBI (pre nego što on ubije tebe)

    Perfekcionizam ubija! Najozbiljnije i bez šale. U početku to deluje super. Obavljate to što obavljate tako da budete zadovoljni rezultatom. A onda se stvari promene...

    Ako vam perfekcionzam pređe u naviku, nadrljali ste!!!




    Iako možda deluje da perfekcionisti rade sve perfektno, ne mora biti uvek tako. Evo, ja sam čist primer. Prođite kroz bilo koji moj post na blogu i videćete greške koje su se potkrale. A ja sam zaista vodila računa da do njih ne dođe. Ali ziasta.

    Takođe, to što ste nešto perfektno uradili po svojim merilima, ne znači da će biti perfektno i savršeno i po tuđim. Zapravo, najčešće uopšte nije tako jer nemamo svi iste glave, iste mozgove i iste vizije pa je i nemoguće svima ugoditi. Jako frustrirajuće, jer vi znate da ste uložili sav svoj trud.

    Zašto onda mučiti sebe?

    Radim na tome da se rešim perfekcionizma.

    Nije lako, jer kao i svaka navika, i ova se usadila i pustila korenje.A kod mene još i nije neko duboko. Ima ljudi opsednutih perfekcijom. Meni je i ovo malo dosta!

    Perfekcionizam nije prednost nego mana!


    Biti perfekconista je jako teško. Nekoliko puta teže nego ne biti to! A evo i zašto!

    Perfekcionizam je sinonim za gubljenje vremena


    O, i te kako! Recimo, ono što neko ko radi stvari "dovoljno dobro" završi za sat-dva, ja radim 7 puta duže. Obrćem, okrećem, probam sa svih strana dok ne budem sigurna da sam baš sve što je u mojoj moći probala. Tako je sa tekstovima koje pišem. Tako je sa običnim stvarima koje radim.

    Primera radi, pre neki dan sam kupovala nešto na Aliexpressu. Moja kupovina nije trajala samo taj "pre neki dan" - da se razumemo. Ne! Počela je par dana pre toga, ali je samo tog dana trajala par sati, a prethodnih možda samo po par minuta.

     Perfekcionista u meni prešaltao je milion i jednu verziju istog proizvoda da nađe najbolji odnos cene, kvaliteta, performansi i ocena posetilaca i napravi - perfektan izbor!

    Boga pitaj da li sam napravila baš najbolji izbor na kraju. To ću, da bude najcrnje, videti tek kad dotična stvar stigne u moje ruke. U prevodu, izgubila sam sate, a krajni rezultat čak i ne zavisi mnogo od mene.

    Ima situacija i kada rezultat zavisi od mene, ali perfekcionizam ne čini da ja to radim najbolje.

    Recimo, kada čistim nešto, ja bukvalno tapkam mestu jer mi treba dosta vremena da budem zadovoljna tačkom A da bi prešla na tačku B. Tako je čišćenje podruma za mene posao od 2 dana. Moj muž je istu stvar odradio za 2 sata - samo zato jer nije tapkao u mestu i nije ni očekivao da bude savršeno. I odradio je sve kako treba, da se razumemo!



    Odradiš "dovoljno dobro" i napreduješ. Trudiš se da radiš perfektno i zapravo ne ideš nigde!

    Što nas dovodi do sledećeg:


    Perfekcionista ima prevelika očekivanja od sebe



    Podrazumeva se da, kada u nešto uložim maksimum sebe,  to treba na kraju da bude sjajno. Onda kada nije, smrtno se razočaram.

    Recimo, ima tih nekih stvari koje volim da radim, a od kojih sam operisana. U stanju sam, na primer,  da se iscrpim pravljenjem fondan torte za decu. No, kad nemaš alata i kad nemaš baš mnogo talenta, krajnji rezultat je:


    via GIPHY

    A ja očekivala da zadivim sebe, decu i goste i da padnu na nos kakva mi je torta. O da, pohvale oni moj trud i kažu da je torta "dovoljno dobra" ali heeej - nije perfektna! Njima je ok. Meni nije!

    Isto je i kada je posao u pitanju. Ako imam zadatak da napišem SEO tekst koji treba da bude prvi na Google, ja stvarno očekujem da to radi. Ipak, to jednostavno ne zavisi uvek od mene pa iako je rezultat jako dobar, nije uvek perfektan. A to ubija u pojam!

    što nas dovodi do sledećeg...


    Perfekcionizam je stresan!



    Kao da nije dovoljno teško da ugodiš drugima i budeš po njihvoj meri, nego se bre još takmičiš i sam sa sobom! Ni sebi nisi dobar! I kako onda da voliš sebe?


    Kako da budeš zadovoljan kad se osećaš kao neukiseljeni kupus! Nisi ni za sarmu, ni za svadbarski kupus, ni za salatu!

     Kao posledica toga sve sam češće neraspoložena i nadrkana jer je svet, pa i ja sama, sve manje po mojoj meri!


    via GIPHY

    Da li treba da vam pišem kako stres utiče na organizam? Razara na svim nivoima. Dokazano je da je stres izvor mnogih bolesti i da bukvalno ubija.

    Ako stres ubija, onda i perfekcionizam ubija!Zato treba ubiti perfekcionistu u sebi što pre!

    Nekako mi je ovaj blog dosta pomogao da vidim da sam se zaglavila . Postovi koje napišem "onako osrednje" po mom perfekcionističkom mišljenju - super prođu kod publike. Postovi za koje sam mislila da će biti "baš super" - prošli su bezveze!

    Jednostavno, ma kako deluje da jeste - nije uvek sve u mojoj moći. Mada, uglavnom imam kormilo svog života u rukama i to je ok osećaj. No, prečesto, perfekcionista u meni poludi, pa me iscrpljuje jer zna da ću tim kormilom okretati kao idiot, onako kao on ditktira. Juče sam, recimo,  pošla sa sinom do grada. Nisam gledala šta je obukao kad smo krenuli. Jakna koju je nosio bila je jako tanka. Kako smo igrom slučaja stigli na autobusku stanicu 10 minuta ranije, skontala sam da imamo vremena da se stanice vratimo kući po deblju jaknu. Imamo vremena, ali knap!

    Moj sin, perfekcionista u meni i ja ,trčali smo do kuće i nazad po jaknu. Mislim,  pobogu, kako da omanem tako da pustim dete sa tankom jaknom po hladnoći?!!!

     Crkli smo. Ušli u bus. Uhvatila sam dah i pogledala mog sina na sedištu do mene - pobednosno! A onda sam skontala da je deblja jakna prljava. A eno, ni uši mu nisu čiste! I horor počinje opet!

     Rekla sam perfekcionisti u meni " Umukni konačno! Briga me, briga me, briga me!!!!!" i uživala u ostatku dana.

    Koliko sam daleko otišla sa potrebom da sve bude perfektno i pod mojom kontrolom, nekako sam otkrila kada smo pošli na slavu kod rođaka, a na ulici, bezmalo ispred moje kapije, stajalo je mrtvo  kuče. Štene takoreći. Rasno. Prišla sam, videla da ne diše, videla krv i otišla na slavu. A onda celu jebenu noć razmišljala kako je trebalo i da ga pipnem da vidim je li topao i da li možda mogu da mu pomognem. Jer zaboga, sve je pod mojom kontrolom! 

    A realno, šta bih radila? Dala veštačko disanje?? Radila masažu srca??!

    Perfekcionista u meni je ipak kenjao po savesti!

    E to je već bilo malo previše! Tako sam rešila da se uhvatim u koštac sa mojim problemom!

    Kako se rešiti perfekcionizma?


    Prvo i osnovno je prepoznati problem. Ja jesam.

    Nekad je dovoljno da se osvrenete oko sebe i shvatite da vam je sve skockano. Život nikad nije skockan! Ja nemam taj problem tako očigledan. Perfekcionizam se nekad i prikriva.

    Kako da prepoznate problem onda?

    Ma samo se zapitajte da li previše razmišljate o običnim stvarima. 

    Recimo unapred imate ceo repertoar pitanja i odgovora ako idete na razgovor na posao. Onda omanete jer vam postave pitanje koje niste imali u glavi.

    Ili provedete sat vremena tražeći nekome savršen poklon za rođendan i nervirate se jer nema ono što ste zamislili.

    Ili satima slažete ormar po nekoj logici samo vama znanoj.

    Ili je pak sve oko vas u haosu jer imate previše obaveza, a presporo ih radite. Najčešće vam je muka i da počnete!

    Prepoznali ste se?

    Probajte sada da se rešite perfekcionizma malim koracima.

    - Ako tapkate u mestu radeći neki posao predugo, ograničite sebi vreme i napravite jasan plan kojeg ćete se perfektno držati!

    - Izbacite "moram" iz svojih rečenica. Odmah je lakše!

    Zaserite nekad nešto! I? Šta se desilo? Ste tu? Nije bio smak sveta? Nije, naravno!


    via GIPHY

    - Osvrnite se oko sebe! Koliko budala znate? Primećujete li da su srećniji od vas? Da, zato jer se i ne trude da budu perfektni. Pa se vi sad zapitajte ko je budala!

    - Zaserite opet! Ništa strašno, zar ne! Štaviše, nekako to sad prirodnije izgleda i radite to sa više samopouzdanja!


    via GIPHY


    - Budite sad iskreni sami sa sobom! Koliko vam je stalo do tuđeg mišljenja? Ja često kažem da me zabole, ali realno - lažem. Niko nije perfekcionista zbog sebe, nego zbog tuđeg mišljenja. Čijeg god...Prihvatili to? Super! Sad tek znate kako treba da vas boli uvo za tuđe mišljenje!

    - Prihvatite da perfektno ne postoji. Kao što svakom broju možete dodati još jedan, tako neko i nešto uvek može biti bolji od vas i nečeg vašeg. Mučenje ide u beskraj!


    Pa šta i ako započnete nešto,a to nije NAJbolje?

    Nekome neće da se svidi? Ne može da bude samo "dobro" ili  možda čak i "osrednje"?

    Ma nek' ide s milim Bogom!

    Bitno je zdravlje!

    Ubijte perfekcionistu u sebi, dok on nije ubio vas!

    P.S. Svoje taktike za savladavanje perfekcionizma ostavite mi u komentaru!