11 SIGURNIH ZNAKOVA DA VAM TREBA INFORMACIJSKA DIJETA (neki mogu biti fatalni)
Juče sam se opet prejela loših informacija. Baš sam se prejela! Zbog toga sam loše spavala, stezalo me u grudima. Morala sam da ustanem da pijem vodu i ispravim se - da uradim nešto (bilo šta) da bi mi bilo bolje. Ladno sam mislila da ću dobiti srčku i umreti!
Sama sam kriva! Lepo mi je muž rekao pred spavanje:
A znate kako se drži majmun u neizvesnosti?
E pa ja sam ispala pravi majmun (uvek ispadnem!)
Ovakve rečenice su zapravo odličan marketinški trik. Navuku te na tanak led bez muke! (Jebeš ga ako mi je jasno kako to ispade da moj muž pravi burek, a ja se bavim copywritingom životu!)
Naravno, pokazao mi je sliku. Sliku od koje nisam mogla da spavam.
Dobro sam je pogledala. Iz svih uglova! Okretala, merila, uveličavala da vidim da nije fotošopirana! (Hej, jebote! Ja to kao umem da odredim!)
I ne samo to!
Pre toga sam pogledala snimak zbog kojeg nisam mogla da spavam.
A pre toga sam čula vest zbog koje nisam mogla da spavam.
Sve se tiču iste stvari - da se jedan moj sugrađanin ubio na ulici tako što se zaklao nožem!
Ceo dan sam razmišljala:
- Možda ga i znamo iz škole ili iz grada? Naših je godina.
- Koliko moraš da flipneš da sebi naudiš - baš na ovaj način ?!
- Da li je moguće da niko nije probao da mu pruži pomoć, zaustavi krvarenje... pa makar ispao i glup, i da su svi bili šokirani!
Uveče kad sam legla i kad smo moj mozak i ja ostali nasamo, pitala sam se i ovo:
- Da li je moguće da sve živo snimamo! Zar je to postala svrha života! Snimiti nešto viralno, bizarno....dobiti deljenja, komentare, napumpati ego na dan ili dva.
- Kapiram da onaj što je snimao nije očekivao da će se čovek zaklati! Ali majku mu, ja da sam videla uživo i bez psihičke pripreme, trebala bih dobru rehabilitaciju, a ne dobru internet vezu da to objavim i podelim sa svetom što pre (sudeći po tome kako sam spavala, nisam se ni na snimak nešto dobro pripremila)
- Koja to sila treba da te natera da priđeš sveže zaklanom čoveku da ga fotografišeš izbliza? Ko je to dozvolio uopšte? Ako je slika službena, odakle pravo tom službenom licu da je tako prosleđuje javno?
- I hej! Ko sam ja bre da drugima sudim, kada sam i ja isti snimak gledala radoznalo, a onda još radoznalije par minuta proučavala sliku zaklanog čoveka!!! Da vidim da ga ne poznajem slučajno! Da vidim da li je slika prava ili ne! Da se načudim kako je mogao toliko da se iseče!
Svet je bolestan, a ni ja nisam imuna!
E to je bio trenutak kada sam čvrsto rešila:
Žao mi je jadnog čoveka, iskreno. Ali još iskrenije, šta je meni trebalo da se punim svim tim informacijama ceo dan?!
I ne samo tim! Generalno se svi punimo bespotrebnim informacijama na dnevnom nivou u ogromnim količinama. Klinci posebno!
Mnogi upoređuju to sa brzom hranom. Brzo se sprema, brzo konzumira, navučeš se i hoćeš još!
A zdravlje???
via GIPHY
I baš kao što nam treba zdrava ishrana za zdrav život, tako nam trebaju i zdrave informacije za zdravu pamet. Ja već dugo ne pratim online portale i vesti. 2 puta nedeljno uveče pred spavanje, vratim Dnevnik 2 da vidim šta ima novo u svetu oko mene. Možda i ređe. Međutim, nekako sam zadnjih dana opet počela da gutam glupe informacije, a da nisam ni primetila!
A onda kada se prejedeš, jasno je....
- Kada se prejedeš toliko informacija i dezinformacija da o svemu imaš mišljenje, stav i kobajagi znanje i počinješ da zvučiš kao Google.
- Kada deliš snimak čoveka koji se zaklao na ulici ili kada proveravaš sliku na kojoj je taj čin pokazan izbliza da ustanoviš da li je fotošop
- Kada od silne neaktivnosti i sedenja, konzumiranja kojekakvih budalaština,dobiješ vene i ugojiš se kao krmača!
- Kad shvatiš da su ti pažnja i pamćenje kratki k'o osećaj zadovoljstva posle kijanja (pod uslovom da nemaš kijavicu ili alergiju)
- Kad shvatiš da bujaš od ideja, jer su svi oko tebe tako jebeno inspirativni, uspešni, popularni da je pravi idiotizam što nisi i ti.... a da nisi realizovao ni jednu od tih ideja.
- Kad počneš da se opterećuješ time da moraš da budeš "vanredan", da budeš lični brend (jer svi to jesu na neki način, samo to treba da nađu u sebi) . I svima to treba da staviš do znanja i nabiješ na nos! Što na super uređenoj Instagram stranici, isfoliranim fotkama i pričama, što na Facebooku, Tik-toku i gde god su "tvoji fanovi".
- Kad shvatiš da snimaš nastupe , koncerte i onda nikad i ne pogledaš šta si snimio. 90% takmičenja moje kćerke nisam pogledala uživo. Isključivo kroz jebeni ekran da napravim dobar snimak. Poen za mene - makar sam pogledala na ekranu! Što nije slučaj sa nekim koncertima na primer. Aleksandra Petrovski je super objasnila taj fenomen zvani FOMO.
- Kad shvatiš da je većina informacija koje primiš - potpuno beskorina i da ti 99% njih ne treba, ama baš ni za najgluplji kviz!
- Kad shvatiš da si uzor deci ( a da baš i nisi neki....)
- Kad informacije koje si pokupio u toku dana i koje si svesno prihvatio na jedan način, počnu uveče da te bole (jer je podvsest odradila svoje)
- Kad ovako sam sebi daš dijagnozu jer si popio svu pamet sveta, a i ne pomisliš da to što ti je loše možda samo od lošeg varenja informacija, nego je baš od lošeg varenja večere.
E, tad je vreme!
I kako to sprovesti u delo?
Računam da sam odrasla razumna jedinka i da mogu samu sebe da kontrolišem, a da ste takvi i vi!
Treba li bataliti internet i pametne telefone sasvim?
Ne - kao i kod ishrane, nagle dijete su beskorisne. Daju kratkoročne rezultate sa jo-jo efektom.
Dakle:
Svesna sam gde živimo, da se bez pametnih telefona gotovo i ne može. Svesna sam da je jako teško ići na dijetu kada ti je zbog posla dupe sraslo sa stolicom, a prsti sa laptopom i kad ti je "loša hrana" na dohvat ruke. Nekad iskoči i tamo gde je ne očekuješ! Ali hej, ja odlučujem!
Vi možete napraviti svoj plan. Ja sam to do sad ovako (samo ću od sad malo rigoroznije):
Doručak: kafa i 20 minuta lekcija španskog jezika na Duolingu.
Ručak: Neki dobar, poučan sajt sa konstruktivnim i pametnim savetima (kao ovaj moj blog, dabome!). Može i neka dobra knjiga. Postoji nešto što se zove e-book zaboga! Batalite vesti, hronike i slično. Ne mora se biti informisan o svemu!
Večera: Neophodna doza televizije- RTS muzika.
Za užinu može šetnja, čišćenje dvorišta, bavljenje nekim hobijem.
A pre svake informacije, obavezno aperitiv u vidu pitanja:
Ako ima, onda samo napred - navrnite na eks!
Ako nema, preskočite! Od nekih informacija samo ćete se razboleti!
Kakav je vaš jelovnik?
Sama sam kriva! Lepo mi je muž rekao pred spavanje:
"Hteo sam da ti pokažem jednu sliku, ali ipak neću - nećeš moći da spavaš"
A znate kako se drži majmun u neizvesnosti?
E pa ja sam ispala pravi majmun (uvek ispadnem!)
Ovakve rečenice su zapravo odličan marketinški trik. Navuku te na tanak led bez muke! (Jebeš ga ako mi je jasno kako to ispade da moj muž pravi burek, a ja se bavim copywritingom životu!)
Naravno, pokazao mi je sliku. Sliku od koje nisam mogla da spavam.
Dobro sam je pogledala. Iz svih uglova! Okretala, merila, uveličavala da vidim da nije fotošopirana! (Hej, jebote! Ja to kao umem da odredim!)
I ne samo to!
Pre toga sam pogledala snimak zbog kojeg nisam mogla da spavam.
A pre toga sam čula vest zbog koje nisam mogla da spavam.
Sve se tiču iste stvari - da se jedan moj sugrađanin ubio na ulici tako što se zaklao nožem!
Ceo dan sam razmišljala:
- Možda ga i znamo iz škole ili iz grada? Naših je godina.
- Koliko moraš da flipneš da sebi naudiš - baš na ovaj način ?!
- Da li je moguće da niko nije probao da mu pruži pomoć, zaustavi krvarenje... pa makar ispao i glup, i da su svi bili šokirani!
Uveče kad sam legla i kad smo moj mozak i ja ostali nasamo, pitala sam se i ovo:
- Da li je moguće da sve živo snimamo! Zar je to postala svrha života! Snimiti nešto viralno, bizarno....dobiti deljenja, komentare, napumpati ego na dan ili dva.
- Kapiram da onaj što je snimao nije očekivao da će se čovek zaklati! Ali majku mu, ja da sam videla uživo i bez psihičke pripreme, trebala bih dobru rehabilitaciju, a ne dobru internet vezu da to objavim i podelim sa svetom što pre (sudeći po tome kako sam spavala, nisam se ni na snimak nešto dobro pripremila)
- Koja to sila treba da te natera da priđeš sveže zaklanom čoveku da ga fotografišeš izbliza? Ko je to dozvolio uopšte? Ako je slika službena, odakle pravo tom službenom licu da je tako prosleđuje javno?
- I hej! Ko sam ja bre da drugima sudim, kada sam i ja isti snimak gledala radoznalo, a onda još radoznalije par minuta proučavala sliku zaklanog čoveka!!! Da vidim da ga ne poznajem slučajno! Da vidim da li je slika prava ili ne! Da se načudim kako je mogao toliko da se iseče!
Svet je bolestan, a ni ja nisam imuna!
E to je bio trenutak kada sam čvrsto rešila:
Idem na informacijsku dijetu!
Žao mi je jadnog čoveka, iskreno. Ali još iskrenije, šta je meni trebalo da se punim svim tim informacijama ceo dan?!
I ne samo tim! Generalno se svi punimo bespotrebnim informacijama na dnevnom nivou u ogromnim količinama. Klinci posebno!
Mnogi upoređuju to sa brzom hranom. Brzo se sprema, brzo konzumira, navučeš se i hoćeš još!
A zdravlje???
I baš kao što nam treba zdrava ishrana za zdrav život, tako nam trebaju i zdrave informacije za zdravu pamet. Ja već dugo ne pratim online portale i vesti. 2 puta nedeljno uveče pred spavanje, vratim Dnevnik 2 da vidim šta ima novo u svetu oko mene. Možda i ređe. Međutim, nekako sam zadnjih dana opet počela da gutam glupe informacije, a da nisam ni primetila!
U digitalnom dobu, "jedenje govana" dobija sasvim novi smisao!
A onda kada se prejedeš, jasno je....
Kako znaš da je vreme da ideš na informacijsku dijetu?
- Kada se prejedeš toliko informacija i dezinformacija da o svemu imaš mišljenje, stav i kobajagi znanje i počinješ da zvučiš kao Google.
- Kada deliš snimak čoveka koji se zaklao na ulici ili kada proveravaš sliku na kojoj je taj čin pokazan izbliza da ustanoviš da li je fotošop
- Kada od silne neaktivnosti i sedenja, konzumiranja kojekakvih budalaština,dobiješ vene i ugojiš se kao krmača!
- Kad shvatiš da su ti pažnja i pamćenje kratki k'o osećaj zadovoljstva posle kijanja (pod uslovom da nemaš kijavicu ili alergiju)
- Kad shvatiš da bujaš od ideja, jer su svi oko tebe tako jebeno inspirativni, uspešni, popularni da je pravi idiotizam što nisi i ti.... a da nisi realizovao ni jednu od tih ideja.
- Kad počneš da se opterećuješ time da moraš da budeš "vanredan", da budeš lični brend (jer svi to jesu na neki način, samo to treba da nađu u sebi) . I svima to treba da staviš do znanja i nabiješ na nos! Što na super uređenoj Instagram stranici, isfoliranim fotkama i pričama, što na Facebooku, Tik-toku i gde god su "tvoji fanovi".
- Kad shvatiš da snimaš nastupe , koncerte i onda nikad i ne pogledaš šta si snimio. 90% takmičenja moje kćerke nisam pogledala uživo. Isključivo kroz jebeni ekran da napravim dobar snimak. Poen za mene - makar sam pogledala na ekranu! Što nije slučaj sa nekim koncertima na primer. Aleksandra Petrovski je super objasnila taj fenomen zvani FOMO.
- Kad shvatiš da je većina informacija koje primiš - potpuno beskorina i da ti 99% njih ne treba, ama baš ni za najgluplji kviz!
- Kad shvatiš da si uzor deci ( a da baš i nisi neki....)
- Kad informacije koje si pokupio u toku dana i koje si svesno prihvatio na jedan način, počnu uveče da te bole (jer je podvsest odradila svoje)
- Kad ovako sam sebi daš dijagnozu jer si popio svu pamet sveta, a i ne pomisliš da to što ti je loše možda samo od lošeg varenja informacija, nego je baš od lošeg varenja večere.
E, tad je vreme!
I kako to sprovesti u delo?
Informacijska dijeta - jelovnik
Računam da sam odrasla razumna jedinka i da mogu samu sebe da kontrolišem, a da ste takvi i vi!
Treba li bataliti internet i pametne telefone sasvim?
Ne - kao i kod ishrane, nagle dijete su beskorisne. Daju kratkoročne rezultate sa jo-jo efektom.
Dakle:
Kao što bi birali hranu koju jedete, treba da birate i informacije kojima punite glavu i ljude sa kojima pričate i razmenjujete informacije.
Svesna sam gde živimo, da se bez pametnih telefona gotovo i ne može. Svesna sam da je jako teško ići na dijetu kada ti je zbog posla dupe sraslo sa stolicom, a prsti sa laptopom i kad ti je "loša hrana" na dohvat ruke. Nekad iskoči i tamo gde je ne očekuješ! Ali hej, ja odlučujem!
Vi možete napraviti svoj plan. Ja sam to do sad ovako (samo ću od sad malo rigoroznije):
Doručak: kafa i 20 minuta lekcija španskog jezika na Duolingu.
Ručak: Neki dobar, poučan sajt sa konstruktivnim i pametnim savetima (kao ovaj moj blog, dabome!). Može i neka dobra knjiga. Postoji nešto što se zove e-book zaboga! Batalite vesti, hronike i slično. Ne mora se biti informisan o svemu!
Večera: Neophodna doza televizije- RTS muzika.
Za užinu može šetnja, čišćenje dvorišta, bavljenje nekim hobijem.
A pre svake informacije, obavezno aperitiv u vidu pitanja:
"Kakve to veze ima sa mojim malim životom?"
Ako ima, onda samo napred - navrnite na eks!
Ako nema, preskočite! Od nekih informacija samo ćete se razboleti!
Kakav je vaš jelovnik?
Постови
