Skitarnik

Obratite pažnju svi vi koji ste zaljubljeni u ideju da zarađujete pisanjem. Evo saveta kako da za 6 meseci drastično unapredite svoju veštinu pisanja i otvorite sebi više poslovnih mogućnosti.

I znate šta?

To uopšte nije teško!

Sigurno ste sledeću rečenicu već milion puta čuli kada se govori o tome kako unaprediti pisanje.

Pisanje se trenira.

Oči mi se iskolače od ove floskule.

Ček' da vam kažem nešto o treninzima iz ličnog ugla.

Bila sam klinka koja završava osnovnu školu kada sam trenirala streljaštvo. Nisam imala Bog zna koliko talenta za to, ali sam išla da treniram, redovno i svaki dan.Valjda mi se sviđalo kako to zvuči: "Ja treniram streljaštvo". To me činilo drugačijom.

Uzela bih svoju pušku, dijabole, naočare - ispucala sve u metu relativno brzo. Dovukla bih metu do sebe, skontala da nisam baš briljirala, odslušala savete trenera onako radi reda i iz pristojnosti ... i otišla bih kući.

Sutradan bih ponovila sve isto.

Niti sam uvažavala kritike, niti sam se zapitala kako da budem bolja, niti radila na tome.

Trenirala - jesam.

Napredovala?

Jok.

Zapravo, prilično sam dugo živela u iluziji "ja treniram streljaštvo". Cele 2 godine.

Da sam to vreme i energiju potrošila u pokušaj da napredujem... ko zna gde bi mi bio kraj.

Ali ja nisam...

Isto je i sa pisanjem .

Mnogima posao freelance pisanja deluje krajnje romantično. Super zvuči kad vas neko pita čime se bavite u životu, a vi kažete: "Ja sam pisac!". To vas čini drugačijim.

Ali da vam kažem nešto:

Uzalud i ta zaljubljenost u poziv ( jer zaljubljenost i ljubav nisu isto) i treniranje veštine - ako ne trenirate kako treba.

Čak i ako ste dobar pisac, treba ostati u kondiciji. Zato evo saveta kako postati bolji pisac - jer i od dobrog uvek može bolje!

10 grešaka koje razdvajaju dobre i "loše pisce"

Napomena: Da izbegnem pljuvanje u komentarima i mejlovima, odmah da se ogradim.Znam da termin "loši pisci" zvuči uvredljivo, ali nije mi to namera. Kada to kažem, ne mislim baš na "dno dna" pisac ili "beznadežan slučaj". Ta fraza je više tu da se jasno istakne razlika koju među piscima mogu da naprave neke sitne promene. Zato sam je stavila pod navodnike.

Ovde ću se osvrnuti isključivo na pisanje za web, bilo da je u pitanju posao pisanja tekstova za sajt , copywriting ili pisanje sopstvenog bloga - jer to je ono čime se bavim. Neke stvari garant se mogu primeniti i za pisanje knjiga, a neke i za sve ostalo u životu.

Dakle, postoji nekoliko sigurnih načina da propadnete kao pisac i kao freelancer generalno.

Navešću prvo te greške kao nešto što bi trebalo zaobići.

5 loših poslovnih navika koje imaju "loši pisci":

Mnogo je ukorenjenih loših poslovnih navika kod ljudi. Kada su pisci u pitanju, specifične su ove:

- ne prihvatanje kritike - Jebote, to su bre umetnici! Visokokvalifikovani. Svaka kritika je direktna uvreda. Jako je bitno dobiti povratnu informaciju o svom radu. Ako je to kritika - neka je! Tu je zato da vas usmeri na pravi put i ukažena grešku. Da nije tako, ne bi bila kritika - nego prekid saradnje. No, i to nije isključeno, ako vam svaka kritika čačka ego. Nije baš lako sarađivati sa nesaradljivim ljudima, pa izbegavajte da dođete na takav glas.

- odrađuju posao radi reda - bez razmišljanja zašto to rade i čemu služi tekst koji pišu - umesto da se potrude da ga urade maksimalno dobro i dobiju preporuku za neki drugi posao u krajnjem slučaju.

Zapamtite: Vaš tekst je vaša vizit karta!

Ne samo to! Vaš tekst je proizvod koji prodajete.

Ne dozvolite da izgleda ovako:

- ne traže nove prilike - Novi angažmani su prilika da se radi na novom projektu, sa novim ljudima - svaka od njih doneće vam bar mrvicu novog iskustva i znanja. Osim toga, tako se vežba prodavanje sebe i tako se pravi posao, a ne čeka se.

- ne uče ništa novo - njihovo pisanje je dostiglo nivo savršenstva i božanstva i tvrdoglavo ostaju na tome.

- uče previše, a ne primenjuju ništa - kupuju kurseve, sertifikate i knjige o pisanju da im CV izgleda bajno, ali ništa od toga ne primenjuju. Mnogi čak i ne probaju da počnu da pišu, jer na ovo napakuju i prethodne faktore: misle da je njihovo pisanje savršeno, preskočili bi fazu "početnik u pisanju" jer , zaboga - imaju sertifikate i visoko su obrazovani i inteligentni. Hoće odmah visoku cenu za svoj rad. To što nikad ništa nisu napisali - nije bitno.

I onda se čude kada ne mogu da nađu angažman i zarade od pisanja. Tako i ja imam vozačku dozvolu. Zapravo, položila sam sve iz prve i sa maksimalnim brojem poena. Obrazovana sam, IQ test kaže i da sam vrlo inteligentna. Ali ne vozim. Nemam baš nekog iskustva, a i to što imam nije mi baš za pohvalu. Zamislite da sednete sada sa mnom da vas vozim u Grčku na more? Da li biste pristali na to?

Problemi u samom pisanju koji razdvajaju dobre i "loše pisce"

- ponavljaju stalno iste fraze kroz tekstove ( što ukazuje na siromašniji vokabular, a to se "leči" čitanjem i vežbanjem. Od koristi mogu biti i sajtovi na kojima se mogu pronaći sinonimi - kao recimo kontekst.io ili još bolji sajtovi na engleskom: thesaurus.com ili synonym.com)

- gomilaju u tekstu brdo očiglednih činjenica da nagruvaju broj reči, umesto da daju nešto zanimljivo i novo i da istražuju i zaista daju vrednost . Na primer napišu: "Pisci se bave pisanjem". No shit? Stvarno? Ko sastav u drugom osnovne. "Proleće je divno godišnje doba. Ja baš volim proleće". Koga briga??? Od jednog pisca se ipak očekuje više.

- ne prate instrukcije - ovo je posebno loše kada se radi uslužno pisanje za web. Ipak je poenta da kupac teksta bude zadovoljan.Osim što takav tekst promaši svrhu, zahteva i vreme za ispravku - a vreme je danas dragocen resurs. Nije strašno pogrešiti, ali je strašno ponavljati uvek iste greške i verovati da ste dobar pisac.

- loš pravopis i gramatika - da, postoje korektori i lektori kojima je uloga da ovo proveravaju. Sve je to super, ali to ipak nije izgovor da budete nepismeni . Od jednog pisca se ipak očekuje više. Ako niste sigurni da li se piše " u međuvremenu" ili "u među vremenu" - ukucajte u Google - vidite kako to drugi rade. Ili recimo probajte sajt: kako se piše

- greške u kucanju - Evo me! Javljam se kao osoba koja se pronašla u ovome, a može biti da mi ni gramatika i pravopis baš ne blistaju. Mada, kad mi zapne, ja se uvek proverim i potrudim se da to zapamtim. Od jednog pisca se ipak očekuje više.

Kako da znate da ste "loš pisac" i da treba da unapredite svoje pisanje?

Uglavnom pojma nemate. Mislite da ste izvanredni 😁.

Šalu na stranu, ali generalno postoje dve vrste ljudi:

- neki prosečni misle da su natprosečni i genijalni, puni su samopouzdanja i ne rade na sebi. Recimo, ne sumnjaju da im je pravopis loš. Ubeđeni su da su u pravu i ne proveravaju se. Zato uvek iznova prave iste greške. Nisu ih ni svesni. Isto se odnosi na sve aspekte pisanja, ne samo na pravopis. Svako od nas ima neku svoju boljku. Takvi postaju "loši pisci". I, što je najgore - ostaju to!

- Sa druge strane, neki zaista dobri pisci sumnjaju u sebe i tupkaju u mestu, ne traže nove prilike za posao jer ne veruju u sebe dovoljno. Znaju da uvek mogu da budu bar malo bolji - pa nemaju samopouzdanja i uvek to malo fali. Oni, ipak, imaju potencijal da postanu dobri pisci vremenom.

Želite da budete "dobar pisac " i da bez problema nađete priliku za posao?

Ovo morate znati!

Kako drastično unaprediti veštinu pisanja za SAMO 6 meseci i u 2 koraka!

1. korak: prestanite da pravite gore opisane greške!

2. korak je najvažniji:

TALENAT NIJE FIKSNA VELIČINA!

Budite svaki put bar za 1% bolji. Napišite za 1% bolji tekst. Nadmašite sebe za tih 1% svaki put! Ako pišete svaki dan - za 6 meseci bićete 183% PUTA BOLJI u pisanju.

I onda tako ponavljate stalno!

Eto! Toliko je jednostavno!

Ok, možda se baš ne može precizno matematički izmeriti, ali će se garant videti napredak. Dovoljno je da uporedite tekst od 6 meseci i neki noviji.

A onda će i samopouzdanje doći i to sa dobrom osnovom.

Ako stalno radite isto i ne menjate baš ništa - kako tačno očekujete da se desi promena na bolje?

A ako još to radite godinama ( kao što sam ja trenirala streljaštvo) - onda zaista gubite vreme.

Ovo važi za sve u životu, ne samo za pisanje.

Ne verujte u čuda! Veština pisanja neće da vam se poboljša sama od sebe! Postanite čudo i unapredite pisanje!

Otvorite blog i počnite.

Imate blog? Super! Nadmašite sebe u svakom tekstu ( ili bar težite ka tome)!

Napravite sajt - i počnite.

Imate sajt? Super! Nadmašite sebe svaki put kad pišete!

Pišete za nekoga? Bravo! Budite svaki put bar mrvicu put bolji!

Kada postanete čudesno dobri pisci, onda ćete lako naći poslovne prilike za zaradu od pisanja!

Kada vaše pisanje napreduje, onda i vaš blog i sajt napreduju i od njih možete napraviti posao.

Izvol'te. Unapredite svoje pisanje već danas!

A možete ostaviti i neku svoju taktiku za unapređenje pisanja u komentaru.

Pišete blog, ali niko ga ne čita? Kako pobogu? Gde grešite? I kako povećati čitanost bloga? Pročitajte ovaj tekst. Možda vam pomogne da nađete rešenje.

Da li vam se dešava da proveravate statistiku bloga i počinjete da sumnjate da li to radi kako treba? Posebno ako vodite blog na Blogger platformi kao ja, pa tu i pratite čitanost. Može vas frapirati činjenica je vaš blog protekle nedelje bio baš čitan u Indoneziji.

Ako ste povezali Google analitiku sa blogom, možda vidite da je to suludo. Vaš blog je na respiratoru - ne diše bez vaše pomoći. Poseta je malo, svega nekoliko njih, a i to su verovatno vaše sopstvene.

Počinjete da sumnjate u sebe i u to da li je blogovanje nešto na šta treba trošiti vreme.

Pre nego što dignete ruke - pročitajte naredne redove.

Hajde da nađemo prvo srž problema.

Gde zaboga grešite pa vas niko ne čita?

Svi grešimo - osim onih koji ne rade ništa u životu i ništa ne pokušavaju. Njima se to ne može desiti, ali im se ne može desiti ni uspeh.

Elem, može biti da je nečitanost vašeg bloga posledica sledećih grešaka.

A) Imate blam od blogovanja. Krijete blog k'o državnu tajnu, ali ipak potajno očekujete da ga ljudi slučajno nađu i masovno čitaju. Masovno i slučajno idu zajedno samo ako su povezani srećnim okolnostima. Dakle, oslanjate se isključivo na sreću. Tako možete da očekujete i da dobijete loto premiju. Isto vam.

B) Zaslepljeni ste svojom blogom. Zaljubljeni ste u ideju blogovanja, sviđa vam se da sebe zovete blogerom i ne vidite sopstvene greške. Prijatelji vam na njih ne ukazuju, jer ne žele da vas povrede, a one koji vam kažu šta treba promeniti dočekate na nož. Kako zaboga mogu da vas kritikuju kad vam svi kažu da bajno pišete i vi volite da blogujete. Dakle, oslanjate se isključivo na srce. Razuma bez.

C) Blog vizuelno izgleda loše. Razumem da vam se ne ulaže novac u nešto što još niste sasvim provalili, ali je nedopustivo da vam blog izgleda kao stranica iz doba dial- up modema. I aj' možda na računaru i prođe, ali jeste li sigurni da izgleda ok i na telefonu?

Jer znate...ne znam kako ovo da vam kažem ali...publika vam je na telefonu.

Dakle, oslanjate se isključivo na vaše pisanje. Dobar profi bloger ipak treba da ima i malkice tehničkih znanja.

D) Pišete isključivo svoje mišljenje o temi za koju niste kompetentni i o kojoj vas niko nije pitao za mišljenje. Lično sam blog počela upravo ovako. Onda sam jednog dana napisala i nešto drugačije - svoje iskustvo sa radom na Upworku i zaradom od pisanja - u nadi da će nekome to pomoći. O, i pomoglo je i još uvek pomaže. I čitaocima i meni da shvatim šta i kako treba da pišem i kako povećati čitanost bloga.

E) Nemate nišu bloga. Da, apsurdno - kažem ja koja sama nemam nišu bloga. Ne kažem da mora sa nišom, ali ako hoćete da vas neko čita - bolje da je imate. Ja bih, da počinjem od nule, krenula pametnije. Nije isključeno da to jednog dana i uradim. Mada sumnjam. Jer i ja sam malo zaslepljena svojim blogom. Ali ako sam se ja zeznula stvar - ne znači da nisam svesna toga da je to greška.

Evo kako pronaći nišu bloga.

F) Nemate talenat. Ovo neću objašnjavati iz razloga što 90% ljudi na moje blog postove ima komentar " E ovo kao da si za mene pisala!" . Ne bih da se neko samoprozove u ovome, da se pronađe i trlja mi to na nos. Ali definitivno ima blogova koji su loši i ljudi koji toga nisu svesni. Tačka.

E sad, začkoljica je u tome što kada i rešite ove gore stvari - ne znači da će čitanost automatski da poraste. Za to ipak treba da preduzmete nešto konkretno.

A šta?

Nešto od sledećeg...

10 načina kako povećati čitanost bloga

U principu, kada ste našli uzrok problema u jednoj od ovih gore tačaka, onda krenete u eliminaciju istog.

1.Delite svoje postove na društvenim mrežama

Možda vi niste neki ljubitelj istih - ali velika većina ljudi jeste. Tu negde ćete naći i čitaoce.

Dakle, ovaj korak će vam pomoći da prebolite blam od blogovanja i da istim počnete da se hvalite gde stignete - pa i po društvenim mrežama.

E sad, treba imati meru.

Ovde se može desiti da "obolite" od sindorma sjajnog objekta.

Šta je sad to? Ovaj sindrom obično se vezuje za biznise, ali i blog može biti biznis ako se odlučite da ga na neki način monetizujete i zarađujete od njega. Odnosi se na to da umesto da se držite neke sigurne taktike koja radi i unapređujete je, fokus pomerate na to da uvek ponudite nešto novo. Kada su društvene mreže u pitanju, to može biti mahniti pohod na nove društvene mreže koje niču ko maslačci u proleće i pokušaj da se vaš blog nađe na svakoj.

To je zamka.

Prvo, svaka mreža ima svoja pravila. Drugo, nastup na nekim mrežama je za vaš blog možda sasvim beskoristan. Džabe vam trud oko pratilaca na Tik toku ili Instagramu - ako niko od njih ne čita vaš blog. Gubite vreme.

O tome sam više pisala u tekstu: Predstavljanje bloga na Instagramu

Sa druge strane, ako imate dobar odziv na umirućem Facebooku - zašto biste ga zanermarili samo zato jer drugima ide na Instagramu? Radite ono što je vama rešenje za problem kako povećati čitanost bloga, a ne drugima.

Bilo kako bilo - vaš blog treba da bude na društvenim mrežama. Kad, kako i na kojoj - na vama je da otkrijete.

2.Dajte vrednost na svom blogu

Znaaam, dosadan savet koji daju svi danas, šta god da vas savetuju. Evo, prevrnuću očima i za vas.

via GIPHY

Ali ima smisla. Ljude zaista zanima više nešto konkretno, korisno, nego vaše mišljenje o ... šta znam - gojaznosti ili lenjosti. Objasnite ljudima recimo kako ne budu takvi. Dajte im neki savet i rešenje. Probajte samo jednom - videćete promenu.

Ovim ćete prevazići problem " pišem svoje mišljenje za koje me niko pitao".

Doduše, pretvorićete ga u "savete koje vam niko nije tražio", ali ako se malo potrudite - naći ćete i koje to savete ljudi traže. O tome u sledećoj tački.

Znam. Saveta ima milion i danas su svi stručnjaci za nešto. Uglavnom vremenom shvatite da svi pričaju isto.

E sad, ako vidite da su svi objasnili na jedan način, a vi dajte vrednost iz drugog ugla. Pa recimo, ako ste food bloger i tema vam je savršen patišpanj - umesto da objasnite kako ga napraviti - zašto ne objasniti koje su greške zbog kojih patišpanj ne uspeva (bila bih zahvalna, jelte)

3. SEO ili napišite tekst da ga Google lako nađe i plasira na vrh

Najveći deo poseta mom blogu dolazi upravo ovako. Neko kuca neki upit i "slučajno" naiđe na moj blog. Zapravo, ovo uopšte nije slučajno, nego sam ja napisala tekst tako da bude "lakonađljiv" ( gde mogu da registrujem novu srpsku reč?) na Google.

Na ovaj način rešavate se očekivanja da neko slučajno nađe vaš blog i pokušavate da učinite sve da ga neko nađe namerno.

E sad, kako da i vi napišete takav tekst?

To ne bi sve stalo ovde, ima tu dosta stvari koje treba imati na umu. Prvo, treba da znate da nije dovoljno da on bude samo "lakonađljiv", nego je poželjno da bude na prvoj strani Googla. Još je bolje ako je prvi na prvoj strani - jer ljudi najviše klikću na te rezultate.

Ipak, za početak:

- od koristi vam može biti ovaj tekst o pravilima pisanja tekstova za sajt. Odatle krenete, pa dalje izučavate sami, testirate, probate.

- Važno je da znate koje su to ključne reči ili ključni problemi koje vaša potencijalna publika kuca u Google. Od koristi vam mogu biti i sajtovi tipa Quora i raznorazni forumi.Tu možete naći šta je to što se ljudi pitaju u vezi sa temom vašeg bloga, šta ih muči i ponuditi neki odgovor.

4.Napište viralni post

Šta je viralni post? To je neki članak koji će ljudi rado deliti. On može biti šokantan, zanimljiv, može biti nešto novo što niko do sad nije napisao, može biti smešan....

Nije lako ubosti tu žicu. U principu, to je neki tekst u kojem će se lako pronaći većina ljudi ili bar određena grupa ljudi.

Recimo, ja sam tako donekle uspela sa tekstom o MLM poslovima i njihovoj mračnoj strani. S vremana na vreme taj tekst ima svoje uspone - neko ga nađe, pa podeli, pa ga podeli neko ko njega prati... i tako.

Malo češće se dešava sa ovim tekstom: Kako zaraditi popunjavajući online ankete

Trendovi lako mogu postati viralni. Uhvatite se nečeg aktuelnog, pa onda opletete o tome.

Ovo je ok način kako povećati čitanost - ali uglavnom je ona kratkog daha. Po meni je bolje da se fokusirate na sledeću tačku.

5. Napišite neki "zimzeleni" sadržaj

U prevodu, napišite nešto što je uvek aktuelno i korisno. Pa još ako ga i dobro napišete i optimizujete za Google - pobedili ste.

6. Komentarišite druge blogove

Na žalost, ovo sve manje blogera radi (uključujući i mene). Ali - činjenica je da ova opcija na blogovima postoji i da se svaki bloger obraduje komentaru . Isto tako, na većini blogova uz komentar će ići i link ka vašem blogu.

Ako ostavite smislen, koristan i vredan komentar na nekom čitanom blogu, onda možda posetioci tog bloga svrate i do vas.

Ono što nikako ne treba da radite jeste da na tuđem blogu pozivate ljude da čitaju vas. Nadmeno je, antipatično i kontraproduktivno. Dakle, imajte meru. Ne komentarišite radi samopromocije, nego radi povezivanja sa drugim sličnim ljudima i dajte normalne, smislene komentare.

7. Platite reklame

Pa, jedan od očiglednijih načina da povećate čitanost bloga je plaćanje reklame.

Za one koji pojma nemaju o ovome, najjprostije je shvatiti kako funckionišu FB i Instagram reklame. Počnite od dugmeta za promociju i pratite korake.

Postoje i opcije reklamiranja na Google - meni je to malo složenije, a nekako i ne mislim da bih imala neke koristi od toga.

Probajte. Reklama ne mora da košta puno - minimalna suma je 1$ dnevno.

Ako je vaš blog ljudima dopadljjiv - dobićete nove verne čitaoce.

Ako nije, bacićete novac - ali ćete dobiti iskrenu povratnu reakciju koja će biti znak da nešto treba popraviti.

Možda baš ovo...

8. Popravite izgled bloga

Pogledajte kako vaš blog izgleda na mobilnom i na tabletima. To možete proveriti i sa računara.

Idete na desni klik i na opciju "pregledaj". Onda vam se sa desne strane otvori novo prozorče. Na njegovom vrhu imate ikonice koje simbolizuju ekrane telefona i računara. Kliknete ( ili ctrl+m) i eto odgovora kako vaš blog izgleda na telefonu ili tabletu i različitim veličinama ekrana.

Ako baš i nije funkcionalan - promenite mu temu, pa probajte opet.

Apsolutno postoje načini da se dogradi i jedna Blogger i Wordpress tema. Posebno Blogger teme mogu biti "staromodne" - njih obavezno proverite na telefonu. O tome kako promeniti temu, ima you tube tutorijala ( ako vas zanima, javite mi u komentaru. Možda i ja napišem u nekom narednom tekstu kako sam ja sredila moju. Nije moja idealna, ali vrši posao.)

No, izgled bloga zavisi i od vas. Veliki blokovi teksta ( bez pasusa), sitna slova, čudni fontovi teški za čitanje, ukopljene boje tako da oči bole od njih ( crna pozadina i neka drečava slova recimo), tekst bez slika ili sa slikama koje su toliko male da su beskorisne - mogu odvratiti čitaoce od bloga.

9. Poradite na talentu

Pisanje se vežba i uči. Ako vidite da vas niko ne čita iako ste se reklamirali - nešto onda morate bolje.

Počnite opet. Promenite nešto.Napišite isti tekst drugačije. Čitajte druge blogove. Kopirajte njihovu strategiju (ostvarite je na svoj način) .

Ne pomaže?

Budite svoji, jedinstveni i posebni. Puno je istih.

Pišite i pišite - jer samo tako možete da naučite.

Na ovaj način prevazići ćete netalenat. Da, i to može. Ako je neko drugi mogao da nauči, verovatno možete i vi. E sad, nekome će ići brže, nekome sporije, neko je prosto rođen sa tim. Nekome će ići toliko sporo, da je prosto bolje da odustane i potraži način da razvije neki drugi talenat.

Mogla sam ovde da dodam i email listu i slanje mejlova kao način kako povećati čitanost bloga. Međutim, ako ste na samom početku, onda je tu prvi korak da naterate ljude da vam ostave svoj mail - pa onda sve ostalo. A da bi ti ljudi ostavili svoj mail, treba ipak prvo nekako da dođu na vaš blog, zar ne?

Možda najbolji recept kako povećati čitanost bloga - jeste da kombinujete sve gore navedeno po malo.

Recimo: Slučajne čitaoce dovedite namerno koristeći SEO i pišući ono što ljudi traže. Zatim ih pošaljite da vas zaprate na društvenim mrežama. Tamo ćete im uvek biti na radaru, pa će sa sa društvenih mreža da idu na vaš blog. I tako u krug. Testirajte. Ono što ne služi svrsi, odbacite. Ono što pomaže - razvijajte.

10. I polako sa očekivanjima!

Ne upoređujte se sa drugima, posebno ne sa nekim ko blog ima nekoliko godina. Ako ste na početku, onda eventualno možete da se poredite sa nečijim početkom. S tim što ste ipak u prednosti - možete da preskočite tuđe greške. Naravno, ako ste tvrdoglava sorta poput mene, onda ćete radije učiti na svojim. No, tu ne mogu pomoći ni sebi, a ni vama.

Blogovanje je svakako proces koji zahteva vreme. Ne očekujte od sebe nerealne uspehe koji će vas demotivisati.

A kako vi stojite sa čitanošću bloga? Čita li vas neko?

Imate li neku svoju tajnu taktiku koju nisam pomenula?

Šta je kod vas napravilo prekretnicu u čitanosti? Način pisanja? Način prezentacije bloga? SEO? NLO? Treće oko, šesnaesto čulo?

Podelite sa mnom i mojim čitaocima u komentaru vašu strategiju da napravimo zajedno jedan koristan zbir iskustava na temu kako povećati čitanost bloga. 💬👇

I da...

Da bi vam moj famozni blog uvek bio na radaru, zapratite me da društvenim mrežama:

Facebook strana

Instagram stranica

A možete i podeliti ovaj post ako mislite da će nekome biti koristan - možda postane viralan😉 ( mada mi je ideja da bude zimzelen) .

Da li je freelance pisanje zaista tako sjajno zanimanje kao što ljubiteljima pisanja izgleda? Pre nego što se upustite u ovu karijeru i uložite energiju i snove u nju, dobro je da znate i ovu drugu stranu!

Frilens pisanje ljudima sa strane obično izgleda kao vrlo kreativno i zabavno. Neki misle da je čak i lako sedeti kod kuće i "samo pisati" . Misle da mi koji to radimo, za 10 minuta iskuckamo nešto i samo izađemo napolje do prvog drveta da pokupimo novac koji je doneo zlatni vrabac. Ima tu puno predrasuda - ne bih o njima.

Oni koji sa pisanjem nisu na "ti", znaju da ovo zanimanje ipak nije baš sasvim jednostavno. Čak i mnogi koji su pomislili da bi ovo mogao biti posao za njih, posrtali su već na prvim preprekama.

Zašto? Pa, nisu imali na umu i tu drugu stranu priče. Nit' novac raste na drveću, nit' je pisanje uvek lako.

Srećom, ima i drugih poslova koje rade frilenseri, a i drugih poslova uopšte. Nismo svi za sve. Ako želite da budete frilenser, od koristi će vam možda biti ovaj tekst:

Kako postati frilenser u 8 koraka

Ima li prepreka u frilens pisanju?

O, ima. Nije da je baš trka sa preponama, ali tu i tamo ima situacija zbog kojih vam se pisanje za druge kao karijera neće dopadati.

Evo nekih:

1. Tema za pisanje može biti grozna

Frilens pisac u najvećem broju slučajeva piše za druge i za to je plaćen. To obično znači da i temu za pisanje ne bira sam, nego je bira neko drugi.

Vi kao pisac možete ( i poželjno je) da se specijalizujete za neku oblast. To ne znači da morate da završavate specijalističke studije na nekom fakultetu, nego prosto izaberete neku oblast koja vam najbolje leži i kojoj možete lako usput da učite. Tako će nekom frilens piscu više odgovarati da piše o sportu, dok neko o istom nema pojma, ali se, recimo, odlično razume u beauty trikove.

E sad, super bi bilo da su sve teme takve i da su samo o lepim stvarima. Ali nisu. Pa tako možete dobiti i neke manje lepe zadatke. Recimo, da pišete o 5 načina ceđenja gnoja , o 7 loših autfita Lune Đogani, o smradu nogu u svim mirisnim notama, prolivu ili već o bilo kojoj temi koja vam se neće dopasti.

No, ako ćemo realno, ni jedan posao nije sasvim savršen. Ako vam ovo smeta, vi svakako možete da birate i tražite samo bajne poslove u koje se savršeno uklapate i čije vas pisanje ispunjava. Mislim, frilenser ste. Jedna od prednosti toga je da birate kada, gde i sa kim radite.No, može se desiti da klijente dobijete svake prestupne godine. A do tad ćete uveliko odustati od ideje da vam freelance pisanje bude karijera.

Nije loše da ovde zastanete i da pročitate i ovo: Kako raditi ono što voliš?

2. Reklama koju napišete možda ne prodaje

Ako vam je copywriting zanimanje, onda vam se može desiti i ovo: uložite trud, vreme, energiju u istraživanje konkurencije, publike, potreba, navika, misli,svesti, podsvesti, želja i strahova... publike kojoj treba da prodate nešto. Napišete reklamu, mislite da je bingo. A onda se ispostavi da ona ipak nije dobra, da je možda trebalo da sagledate iz nekog manje očiglednog ugla. Ili možda nekog očiglednijeg.

Mislim, možda je ona zanimljiva i lepo napisana, ali džabe ako ne prodaje - to joj je svrha.

Ovo vam prilično može podrndati ego.

Premda postoje neka osnovna pravila copywritinga, niko vam nikad sa sigurnošću ne može reći kako da napišete tekst tako da on prodaje. Da, pravila možete ispoštovati i čitati ih do besvesti, ali da li ona rade - saznaćete tek kada vaš tekst pustite u promet.

Isto se može desiti i sa tekstom na blogu. Mislite da je tema super zanimljiva, posvetite se pisanju, obajavite i... shvatite da ste džabe pisali.

3. Tekst je zvezda - ali ti nisi!

Može se desiti i suprotno od prethodne situacije. Napišete dobar reklamni tekst koji razvaljuje, bilo da je za snimanje, bildbord, prodajna strana na nekom sajtu - ali niko ne zna da je on vaš. Vaš tekst je zvezda, ali vi niste!

Realno - kad ste se zapitali u životu, nakon neke wow reklame : " Ko li je napisao ovaj tekst, baš me zanima?"

Neko? Nekad?

Sve i da jeste, šanse da ćete baš dobiti odgovor na tacni su male. Copywriteri su često u senci svojih najboljih dela.

Frilens pisanje nekad podrazumeva i ghostwriting (pisanje u ime klijenta). Naravno, kao neko ko je profi, pomislićete: "Koga briga, sve je to posao. Bitno da ja dobijem novac za moj tekst". Onda kada taj tekst razvali - može vam biti krivo što ne stojite imenom i prezimenom iza toga.

Ako volite da budete poznati i popularni - i ovo vam može podrndati ego. Introvertama poput mene ovo je skroz ok.

4. Nekad nemaš inspiraciju, ali imaš rok

Bez obzira kakva je tema u pitanju, nekad jednostavno nemaš inspiraciju da je napišeš. Naravno, mnoge teme su već napisane i uvek možeš da vidiš kako su drugi napisali to isto ili slično i potražiš ideju - ali kad nemaš inspiracije za pisanje, ni tako ne ide.

Pri tom, imaš rok.

Recimo da pišeš sastave ili seminarske radove za novac. I to je vrsta frilens pisanja . Tvom klijentu ništa ne znači da mu pošalješ rad za 3 dana, ako mu treba sutra. Znači, moraš da ga završiš u nekom roku.

Kopanje inspiracije je rudarski posao - da znate! Umori k'o težak fizički rad.

A kad nemate inspiraciju, rad može da ispadne bezveze, a vi dobijete lošu reputaciju. (toliko o tome kako je pisanje lako).

5. Nestanak struje ili pogrešan klik mogu upropastiti trud

Nekoliko puta sam zbog ovoga htela da iskočim iz kože, ali treba biti spreman i na te čari pisanja. Na primer, napišem tekst skoro do kraja. Pukla me inspiracija, prosipam reči k'o budala gluposti, ma ide mi... milina jedna. I onda u sred tog zanosa ....nestane struja.

Uključim računar kada struja dođe, a ono sačuvano samo 30% teksta, a moja inspiracija se ugasila zauvek. Umrla skroz. Ovo se dešava, jelte, kada pišem u wordu ( a pišem, nikako da se naučim pameti) i ako radim na desktop računaru ( na laptopu baterija spašava stvar - tu sam se naučila pameti) Kada pišem online (kao recimo sada u Bloggeru), manje-više online promene se odmah čuvaju. Ja ipak za svaki slučaj, sa vremena na vreme, opsednuto klikćem da opciju"Save". Što je sigurno, sigurno je.

No i to kliktanje nekad pođe po zlu.

Bilo je i trenutaka kada mrtva umorna završavam tekst i umesto da pritisnem da se sačuvaju promene u dokumentu - ja slučajno pritisnem "ne". I ode sve u .... kao da nisam ni pisala. Eventualno ostane deo teksta ako sam slučajno pre toga izlazila iz dokumenta pa ga sačuvala u toj fazi.

6. Vaša vizija se ne poklapa sa vizijom klijenta

Vi zamišljate tekst na jedan način, ali klijent misli da to treba drugačije. Vama se to ne dopada. I šta sada? Vadite oči i terate svoje?

Na kraju krajeva, koga briga da li se vama dopada tekst? Treba da se dopadne onome ko čita. E sad, ko je tu u pravu - vi ili klijent? Pa... upotrebiću onaj kliše - mušterija je uvek u pravu. Da li to onda znači da niste na istoj talasnoj dužini i da ne treba ni da radite zajedno?

Kako kome i kako kad. Nekima znači, meni ne uvek. Generalno se mnoge moje predstave o životu ne poklapaju sa onim što misli većina pa se ne kidam oko toga. Mnoge teme o kojima pišem za druge interesuju me koliko i količina mikroorganizama na Marsu . Pa ipak radim i pišem onako kako bi većina htela da čuje. Da, freelance pisanje je zbog toga sranje, ali ako bih tražila gde je samo med i mleko - verovatno bih pisala samo na mom blogu. Kad se uželim da pišem kako ja hoću - to i radim. Blogujem.

Uprkos svemu ovome ( a ovo je samo delić stvari koje nisu lepe, a koje su mi prve pale na pamet - tu su klijenti koje ne plate, stalno traženje posla, klijenti koji su teški k'o crna zemlja, porezi koje treba platiti ili ne platiti - Bog sveti zna kako i na koji način), freelance pisanje je super karijera.

Znate one kliše opise iz oglasa za posao: "rad u prijatnoj atmosferi, dinamičan posao, kreativan, prilika da se razvijaš i napreduješ...". Pa, ovaj posao zapravo to zaista pruža. Možda neke teme nisu prijatne, ali sigurno ne pišete svaki dan jedno isto. A samim tim se i pisanje kao taletnat razvija, pa i vaša karijera može da napreduje.

Mnogi ne uspeju - zato jer odustanu kod prve prepreke.

E sad, naravno, ima i ta druga strana svakog posla - nju nikad ne stavljaju u oglase. Samo je neki nekad, kao ja sad, stave na blog.

Ako vas zanima da postanete freelance pisac, bacite oko i na ovaj tekst:

Vodič do posla za pisce bez iskustva

A može i na ovaj:

Pisanje tekstova za sajt (savladajte content writing u 6 koraka)

i ovaj:

Kako i ti možeš postati copywriter

Ma zapravo, pročitajte ceo blog.

Šta vi mislite o freelance pisanju?

Kako predstaviti blog na Instagramu? Da li vam je neophodan Instagram nalog za blog? Mora li to, ili može i bez njega? Pa, ovako...

Ako ćete slepo da pratite trendove - mora. No, ako ćete da razmislite da li ima vajde od toga, onda možda nije loše pročitati ovaj tekst.

Da se razumemo - ja ne volim Instragram. Izabrala sam da budem pisac, a ne fotograf ni grafički dizajner. Instagram je po meni izmišljen za one što vole da podele slike na društvenim mrežama, a ne znaju šta da napišu uz njih. Škljocnu se, recimo, ispred Ajfelove kule i napišu u opisu "Pariz". I kraj. Ljudi ionako više vole da gledaju slike.

Stvar se iskomplikovala kada su se umešali ovi koji umeju i jedno i drugo. Jer odjednom se javila potreba da svi budu na Instagramu: i ovi što umeju da opišu sliku rečito, i ovi što nisu baš elokventni.

Ti kao bloger treba da si tamo gde su ljudi, zar ne?

Samo, kada si naštelovan tako da te više zanima pisanje i čitanje onda ti je Instagram ekstreman napor.

Mora li tvoj blog da bude tamo?

Staviš na kantar pa proceniš.

Predstvaljanje bloga na Instagramu - razlozi PROTIV

Zašto ja lično mrzim Instagram?

Logčno je. Jer sam pisac.

Jebote, sad ja tekst koji sam sročila na blogu treba da pretvorim u neke slike? Pa još da bude i vizuelno bajno, skladno obojeno.

Besmislica!

Aj' što moram da pretvorim tekst u slike, nego moram i u story.

Aj' što moram to, nego još moram i da smišljam trikove KAKO DA ODATLE ODVEDEM LJUDE NA MOJ MUČENI BLOG. Instagram to ne dozvoljava tek tako, jer nije cilj da ljudi odu negde sa Instagrama. Jok! Ideja je da pola dana provedeš tamo - skrolujući i gledajući neke slike.

Link do bloga mogu da stavim u opis profila. No, budimo realni. Ko još ZAISTA nakon pročitane objave na Instagramu ide gore do profila i klikće na neki link? Mislim, iskreno - koliko često to radite? Ja sam možda dva puta u životu.

Link do bloga mogu da stavim i u story, jelte, ali to pod uslovom da imam 10 000 pratilaca. Do 10000 pratilaca, ima da se naradim na Instagramu k'o marva. To uključuje da zapratim druge da bi oni zapratili mene, komentarišem one koje sam već zapratila, lajkujem, gledam story i video objave i provedem ceo dan na Instagramu.

Pri tom, ne znam da li ste primetili, ali ako izaberete neku nišu kojom se bavite, u njoj se vrte isti profili u krug.

Svi se iz te niše prate međusobno.

Ja zapratih neke profile koji se bave pisanjem, blogom, copywritingom ( samo sa prodajnom namerom, jelte). I uporno se isti ljude vrte u krug. Mara lajkuje Saru, a Sara repostuje Maru, pa komentariše Daru koja je pohvalila Micu, jer je pomenula Maru kad je preporučila Saru dok je delila Sarin story. Svi rade isto! Preporučuju jedni druge, grade zajednicu, prave klanove... nazovi kako hoćeš. Svi prodaju slične stvari. A hoće li Mara kupiti Sarin kurs kad već ima svoj?

Najbitnija stvar kod Instagram profila je, kažu stručnjaci, da "dam vrednost" mojim postovima na Instagramu, jer je to jedini put do više pratilaca i rastućeg profila i bla bla bla. A to što sam dala vrednost na blogu, ne računa se? Pu pike, ne važi!

A ne samo to, nego još moram da dajem tu vrednost svaki Božiji dan, jer će me algoritam izbaciti iz feed-a mojih pratioca.

Pa alo bre!

To faktički znači da treba više da se bavim samim Instagramom nego blogom.

To je razlog zašto je, po meni, blogovanje zakon i ne izlazi iz mode . Napišem tekst i ljudi stalno dolaze na njega. Iznova i iznova. Novi ljudi koje zaista zanima moja tema. Instagram?? Postaviš nešto i za 3 dana kao da nisi ni postavio. A izgubiš sate dok iskreiraš slike i objave.

I poslednja stvar zbog koje ne volim Instagram - koristi se sa telefona. Generalno jako mrzim telefone, kako za razgovore ( ako bi neko trebao da mi smisli kaznu u životu - rad u call centru bi me dotukao garant) tako i za sve drugo.

Dugo sam se premišljala da li da otvorim Instagram nalog za blog.

Sudeći po tome koliko je ovih "protiv" - Instagram može i da se ugasi ako mene pitate.

No, on je i dalje tu i svi su tamo, pa sam našla i neke razloge "Za". Da proverim da li je do mene ili tamo ipak nešto smrdi...

Predstavljanje bloga na Instagramu - razlozi ZA

Ok, kada si bloger, treba da budeš tamo gde su ljudi. Tu ti je možda publika.

Možda...

Ovo zavisi od teme koju obrađuješ na blogu. Ako su to turizam, šminka, moda, kuvanje... to su stvari gde slika govori više od reči. Treba imati Instagram.

Pišeš o rečima, pisanju, online poslu, copywritingu, blogovanju? Pa, šta znam. Možda je pretvaranje toga u grafički dizajn Sizifov posao.

Ja rešila da probam, pre nego što presudim.

Da li da to onda bude moj lični Instagram nalog? Ili da bude poseban?

Odlučila sam da ipak bude poseban, a lični da ostane ličan .Generalno dobro je da bude mix ova dva. Ljudi se lakše povežu sa nekim koga vide. To je ok za one koji žive svoju profesiju i grade lični brend i za one koji prodaju nešto na Instagramu ( znate već, stručnjaci za sve i svašta - još samo nisam naišla na kurs za mazanje paštete). Meni to nije leglo.

Glavni razlog ZA predstavljanje bloga na Instagramu: engagement je bolji (nego recimo na FB). Drugim rečima ( jer upotrebih ovde toliko stranih reči) dobiješ više reakcija, sviđanja, komentara, pregleda

Istina. Eno, moja Fb stranica umrla sasvim. Mrtvo more.

Ali da li je ta interakcija sa objavom na IG stvarna ili ne, to je posebna priča.

Da li ti lajkovi znače išta za tvoj blog ili su samo dobri za tvoj ego?

Gledala sam jednom moju kćerku kako konzumira Instagram sadržaj. Prsti rade ovako: potez na dole, pa dva u mestu, pa potez na dole, pa dva u mestu.... K'o da vežba folklor bokte! Realno, 90% stvari nije ljudski ni pogledala, a lajkovala je.

I tako mnogi rade.

Da li ti treba lajk radi lajka? Jok vala!

Da li iko od tih koji su lajkovali, ode na tvoj blog - pitanje je?

Odgovor se lako nađe u Google analitici bloga, a može ti ujedno biti odgovor na to da li da gubiš vreme na predstavljanje bloga na Instagramu ili je bolje da napišeš novi tekst na blogu?

Drugi razlog ZA predstavljanje bloga na Instagramu je činjenica da blogovanje zahteva stalno učenje i usavršavanje i ovo je jedno od njih.

Uvek pričam da nije dosta da napišeš tekst - neko to treba i da čita. Možda je taj "neko" na Instagramu? Kako da znaš da li ti nešto pomaže ili odmaže, ako ne probaš?

I onda lepo:

- ugradiš Instagram slike na blog ( pa povežeš celinu. Oni koji svrate na blog, mogu da odu i na Instagram, a i obrnuto)
- napraviš plan Instagram objava i ozbiljno se pozabaviš time. Odvojiš jedan dan u nedelji samo za to. Dobro, možda ipak dva. Iskreiraš objave u Canvi, zakažeš njihovo objavljivanje tokom nedelje i posle samo uživaš u plodovima svog rada. Manje rasipanja energije.
- tretiraš kao Instagram nalog kao blog. Redovno ga hraniš objavama, imaš neki plan i pravac, nišu, daješ vrednost, pomažeš zajednici, imaš smislene highlight objave, taktički koristiš heštegove, zapratiš, otpratiš, skupljaš pratioce. To realno zahteva puno vremena i angažovanja.

Treba li ti to?

Mora li blog imati Instagram?

Ma ne mora ništa!

Treba probati, ali ne i izgoreti zbog toga po svaku cenu, jer neki tamo gurui trvde da bez Instagrama nema danas ništa.

Teško je posvetiti se ozbiljno i blogu i Instagramu. Ako radiš sam - nešto će uvek da trpi.

Formula za procenu treba da uključi:
- vreme koje ti je potrebno za postojanje na Instagramu
- korist za tvoj blog iz celog tog cirkusa

Instagram ti donosi posetioce? Povećava posao? Razvaljuješ prodaju na sajtu ili blogu taj način?

Super , posveti se tome.

Više saobraćaja ti dolazi iz Google pretraga i retko koga sa Instagrama odvedeš na blog?

Ne gubi puno vremena na to i bolje se posveti onome što ti donosi rezultate. Vrati se svom blogu i napiši smislen tekst.

Ja to tako vidim.

A vi?

Baš me zanima? Očekujem vaša mišljenja u komentaru!

(Još niste zapratili stranicu mog bloga na Instagramu? E svašta! A ja se pomučim ponekad da tamo stavim nešto... Lupite mi i neki lajk - radi mog ega čisto. Šta vam teško. Evo link: www.instagram.com/skitarnik/ )

Imaš završen kurs pisanja ili jednostavno dar i volju da pišeš i hoćeš to da unovčiš .Ali kako da nađeš posao pisca kad nemaš iskustva? Postoje samo 2 načina! Saznaj!

Činjenica je da:

- Bez obzira koji posao juriš - na početku si uvek neko ko nema iskustva. To je sasvim normalno.

- Isto tako, bez obzira koji posao juriš, poslodavac će radije da sarađuje sa nekim k'o ima iskustva. Osim ako... uradiš ono pod 2 u tekstu . Ali ipak čitaj redom!

Kako, dakle, naći posao kao pisac bez iskustva? Imaš kurs, možda samo talenat i volju (i to je dosta) ali nemaš dokaz da si dobar u pisanju? A poslodavci uglavnom to traže kada je ovaj tip posla u pitanju. Traže primer tvog rada i tvoj portfolio. Kako se dokazati?

Zapravo, lakše nego što misliš!

Zamisli, pobogu, da si dečiji neurohirurg bez iskustva pa da moraš da dokazuješ šta znaš i umeš? A?

Priznaćeš da je sa pisanjem mnogo lakše, zar ne?

Ovo su najčešće greške pisaca početnika!

Problem je u tome što ima mnogo onih koji daju savete o pisanju, copywritingu i slično i svi obećavaju isto: "Nauči da pišeš i zarađuj milione"

Niko ne kaže sledeće:

- Prvo, da bi zarađivano milione, mora malo da se oznoji dupe (sve i da diluješ drogu, što se navodno jako dobro plaća, a ne da pišeš tekstove)
- Drugo, milioneri ne čine ni ceo 1% ukupne svetske populacije. Ne kažem da nije realno da ti budeš jedan od njih, ali opet, treba prvo početi pisati, zar ne? Treba ti neko iskustvo.

Zato za početak - smanji očekivanja! (naglašavam: za početak. Kasnije svakako sanjaj velike snove i pravi velike planove i menjaj svet. Podržavam to, zaista. )

Pisanje je zanat u neku ruku. Što ga više vežbaš, sve ti bolje ide i praksa je bitna.

Znaš kako... ako ideš na kurs za frizera, moraš negde da ideš na praksu, pre nego što otvoriš salon i uhvatiš nečiju kosu u ruke. Slično je i sa pisanjem.

Ipak, nije sasvim isto. Otkriću ti nešto jako važno.

Zapravo...

Iskustvo nije toliko bitno, koliko je bitna INICIJATIVA i RADNE NAVIKE!

Dosta je onih koji "rade na sebi", završavaju obuke, kurseve i slično i... ništa. Pišu ih kao stavku u svom CV-u da deluju pametnije, sede kući i čekaju da ih neko pronađe, počne da im se klanja i obaspe ih zlatom. Iako nemaju iskustva, odbijaju retke poslove koji im se ponude, jer smatraju da su prekvalifikovani njih. Neće da rade za bilo koji novac, niti samo za iskustvo. Čekaju savršene uslove koje oni zaslužuju, jer su "radili na sebi". Čekaju posao iz snova. Najčešće ga ne dočekaju. Ako se takav posao i pojavi među oglasima - mesto će da pokupi neko sa iskustvom.

Ti isti ljudi posle par godina čekanja, pričaju kako je cela ta stvar sa pisanjem (ili bilo čime što su učili da bi radili na sebi i karijeri) jedna velika obmana i kako tu uopšte nema posla. Kako za sve treba veza i kako je država trula (ne, ne -nikako nije do njih) . Realno - oni nisu bili ni blizu posla, jer nemaju radne navike i inicijativu. Mi ovde govorimo o pisanju kao poslu, a posao i čekanje posla nisu isto.

Pročitajte i tekst: Da li tražite ili pravite posao.

Od koristi bi bilo ovde promeniti način razmišljanja (iliti mindset). Jer dok neko "radi na sebi", neko drugi "radi na svom iskustvu"

Da dobiješ posao pisanja bez iskustva (članaka, blogova, landing stranica, opisa na bildbordu...) postoje 2 opcije.

- Žao mi je što ti lomim ružičaste naočare u paramparčad , ali prva je - da nađeš iskustvo i napraviš portfolio.

- Druga je da toliko briljiraš u svom nastupu, da taj nastup zaseni tvoje neiskustvo.

E, sad 'ajmo redom.

1. korak: Stekni zaboga to iskustvo i NAPRAVI PORTFOLIO!

Ono što UVEK možeš da uradiš da bi stekao neko iskustvo jeste da mrdneš dupe i SAM nađeš praksu. Rad koji odradiš, staviš u svoj portfolio. Njega prezentuješ potencijalnom klijentu. Nema veze što nemaš iskustvo - možeš imati portfolio.

Kako?

- Otvori blog i piši. To možeš da uradiš već sada i bez odlaganja. Svoj blog upotrebiš kao portfolio i kao dokaz da imaš iskustvo. Ja, evo, lepo ne razumem ljude koji žele da budu pisci, nude usluge pisanja po sajtovima i kojekakvim grupama, a još nisu pomislili da bi trebalo ovo da urade. Ne mora da bude blog - može i sajt. Ali bitna je inicijativa i važbanje pisanja. Praksa, a ne teorija.

- Kontaktriraj nekog pisca da ti pomogne. Nađi mentora. Neka ti podeli neki svoj posao, projekat . Možda mu pomogneš, možda ne - ali barem dobiješ iskustvo, povratnu informaciju o tome gde grešiš, usmerenje. Ako si dobar - možda dobiješ i preporuku.

- Napiši nešto za neki sajt besplatno - ali pod uslovom da ima tvoje ime. Kontaktiraj sajtove. Vidi o čemu pišu. Uklopi se u njihovu temu i stil. Pošalji im tekst. Stavi tekst u svoj portfolio.

- Ponudi se nekim firmama koje su ti zanimljive da im pišeš poslovni blog ili objave za društvene mreže. Kako da se ponudiš? Mejlom na primer. Zašto? Pa zato da stekneš iskustvo, napraviš portfolio. Da bude jasno, verovatno ti dobar deo njih neće odgovoriti, ali ne znaš ako ne probaš i ne košta te ništa, sem malo inicijative i truda.

Na ovaj način vežbaš da pišeš, pre svega. Vežbaš da prodaš sebe. A ako ti puno njih odgovori, to je dobar znak da umeš svojim rečima da privučeš pažnju i da treba da se baviš email marketingom i copywritingom.

- Ponudi prijateljima ili poznanicima svoje usluge. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim, a nema razvijen nastup na internetu. Uskoči, pomozi i piši za njega. (Da, samo zbog iskustva i za džabe! Zbog prijateljstva. Zbog pomoći. Ne mora sve zbog para.)

Moj prvi SEO tekst koji sam isprobala na mom blogu i moj prvi pokušaj saradnje sa nekim bio je o ulju divlje ruže. Njega sam kasnije koristila kao portfolio u nekim situacijama. Marina je sada ozbiljno razvila svoj posao (nije zbog mog pisanja, naravno - nego zbog svog truda, zalaganja i rada na sebi) i lepo je videti kako napreduje.

Moj prvi pokušaj da radim FB reklame bio je za plesni klub u kojem smo trenirale kćerka i ja. I imalo je efekta. Dovukli smo neke ljude na treninge, proširili priču o klubu i on je sada najbolji u gradu (nije zbog mog pokušaja, nego zato jer je Jelena nastavila da razvija započetu inicijativu). To iskustvo sam kasnije koristila za neke moje potrebe, a mogla bih bez blama da ga upotrebim i kao dokaz za iskustva sa FB reklamama.

Sve ovo ništa te ne košta. Možda ne zaradiš odmah neku basnoslovnu lovu, ali ZARADIŠ ISKUSTVO, koje ti je u najvećem broju slučajeva preduslov za dobro plaćen posao pisanja. Bez toga ćeš uvek biti pisac početnik BEZ ISKUSTVA. A ta stavka u tvom CV-u (mislim na "pisac bez iskustva") samo govori koliko nemaš inicjative i kakve su ti radne navike.

Možeš mi sad natrljati na nos da sam rekla je normalno da budeš bez iskustva na početku. I jeste. Ali ako si pisac, imaš privilegiju da sam stvoriš sebi priliku da pišeš. Nisam sigurna da dečiji neurohirurg tek tako može sebi da stvori priliku za praksu.

Dakle, do tebe je i mnogo govori o tebi.

Zamisli da recimo neka velika korporacija traži copywritera ili pisca blogova! Recimo Coca-cola! Nudi sjajne uslove, sjajno platu... sve ono o čemu maštaš. Stvarno misliš da bi te angažovali bez iskustva?

Zato blago meni, kreni sa nečim. Piši zaboga. Pisac si. Ne moraš da budeš i pisac bez iskustva. Nemaš izgovor.

Svakako, ima poslova i koji su namenjeni početnicma. Ako ti se posreći, neko će to odmah bez iskustva platiti bogovski i živećeš srećno do kraja života. No, ja se ne bih oslanjala mnogo na sreću i na bajke. Ti kako hoćeš.

Druga varijanta ti je da probaš ovo.

2. Briljiraj u svom nastupu i nedostatak iskustva zameni shvatanjem klijentove potrebe!

Ovde ću da se uhvatim Upworka kao primera, jer mi je to koliko-toliko poznat teren za traženje posla pisanja ( ali može da se odnosi na bilo šta)

Ti možeš izabrati xy oglasa za pisanje u kojima je navedena dobra kinta i poslati svima iste prijave " Ja sam taj i taj i završio sam taj i taj kurs, obuku i prosto sam genijalan".Čekati i nadati se da će te neko zato zaposliti, klanjati ti se i obasuti te zlatom.

No, moj ti je savet da potražiš nešto što:
- ti deluje kao da ćeš sigurno da odradiš kako treba
- briljiraš u svom nastupu pred klijentom toliko da on zanemari tvoje neiskustvo.

Za početak, treba da dobro pročitati opis posla.

Na primer naletiš na ovako nešto.

Ili ovako:

A onda ponudiš čoveku baš ono što mu treba. Ne nešto uopšteno, bezveze - nego bre konkretno!

- Znači, prvom klijentu će više značiti ako mu staviš do znanja da te zanima hiking, priroda, šetnje, planinarenja, kampovanje , oprema (sećaš se, biraš posao koji znaš da odradiš kako treba)

- Drugom će više značiti da staviš do znanja da si shvatio da mu trebaju recepti i info članak. Možeš probati i da napišeš neku kraću verziju članka na sličnu (ne na istu temu) - čisto da pokažeš koliko si sjajan i zagrejan za posao (da ne kažem, da pokažeš inicijativu).

Ovo sam detaljno opisala u tekstu kako napisati prijavu za posao na Upworku.

U oba oglasa ističe se prirodan,zabavan sadržaj koji drži pažnju, pa gledaj da za početak tvoj nastup bude takav. Privuci pažnju. Zaintrigiraj klijenta za ono što umeš.

Ne treba ti uvek iskustvo. Ako si pisac, onda je pisanje prijava za posao dobar vid prakse. Zamisli koliko je teže da napiše dobru prijavu nekome ko se ne bavi pisanjem uopšte? I nemoj da se obeshrabriš ako ne uspe iz prve. Vežbaj, jer pisanje se vežba.

Jebi ga! Niko nije rekao da je lako.

Rad na sebi NE ZNAČI samo teoriju, nego i pokušaj da stekneš praksu. Treba da se POKRENEŠ! U praksi, to znači i trud, greške, blamove, rad za džabe, prevare , loše klijente - ali tako barem dobiješ ono što tražiš - ISKUSTVO!

A kada njega stekneš, posle ide lakše. Onda više nisi pisac bez iskustva i ovaj tekst ti onda i ne treba!

Ali ako radiš na sebi, ideš na kurseve, obuke, a to ne probaš da primeniš na neki način - ne znam šta da ti kažem... Nisam stručna, ali uzalud gubiš vreme, energiju, zdravlje, živce pa i novac. Onda tvoj problem nije kako do posla ako si pisac bez iskustva, nego nešto drugo...

KAKO DA DRASTIČNO UNAPREDITE SVOJE PISANJE! (za 6 meseci i u 2 koraka!)