KAKO SAM KUPILA ANĐELA ZA DESNO RAME (ILITI KOLIKO KOŠTA KRŠTENJE U SRBIJI)

23:57 Blaženka Vesić 27 Comments

Bilo da želite da krstite sebe ili decu, sigurno se pitate koliko košta krštenje? Danas je sve manje dece koja nisu krštena, ali u ono vreme kada sam ja bila klinka i kada smo živeli "Brastsvo i jedinstvo" i kad je , što bi Balašević rekao i Bogu bilo svejedno da li se krstimo i klanjamo, nas nekrštenih bilo je više. No, vremena se menjaju!

"Sutra" je, zapravo, vrlo rastegljiv pojam. U zavisnosti od toga šta od njega očekujete rasteže od "uskoro" do „malo sutra“ tj. nikad.Ja sam jubilarnih 10 godina za sutra ostavljala svoje krštenje. Mislim, od trenutka kad sam rešila da se krstim, jelte!

  Pre tri godine i to sam sprovela u delo. Nema taj  čin mnogo veze sa nekim duhovnim nadahnućem, ni sa moje strane, ni sa strane  onih koji su me krstili. Čista ekonomija je u pitanju. Pre bi se, zapravo, moglo reći da sam kupila anđela za desno rame.


Koliko košta krštenje???


 Pop koji u našoj kući sveti vodicu je dugo i uporno insistirao da ga kupim - gotovo ga nametao! Kao ono kad odete na trafiku da kupite cigare, a oni vam ponude "Orbit" žvake na akciji. E tako i ovo, dodatni proizvod koji nude uz sečenje slavskog kolača. Samo što anđeli nikad nisu na akciji! Naprotiv, papreno su skupi za moj pojam. 

 S obzirom da sa čula  da se anđeo za desno rame negde kupuje za onoliko koliko imaš ili možeš da daš , a ne po fiksnoj ceni , i s obzirom i na običaj darivanja kumova, nekako mi je uvek nešto drugo bilo preče, a samo krštenje luksuz (ajmo vernici, streljajte me!) Jer krštenje košta sitnih 8000 dinara. Plus sveća i darovi i svečani ručak za kumove. 300  evra minimun!

Popu sam htela da predožim da razmisli o uslovima plaćanja svojih usluga, te da nekako omogući svojim mušterijama plaćanje na više mesečnih rata  - čekovima građana ili putem administrativne zabrane, kao i neku vrstu količinskog popusta jer me muka hvatala od pomisli da anđele treba da kupim i deci. Pri tom nemam ni pravo na reklamaciju ni fiskalni račun. Šta ako moj anđeo zaspi kada ne treba? 

 Drugim rečima ja sam krštena, kao i svi u Srbiji - na crno!

Zašto se deca  krste dok su mala?


Zato što ne misle mnogo o samom činu. 

 Osim što sam već u prvim trenucima  čina krštenja shvatila zašto se deca krste dok su mala i dok su im glave prazne (o čemu ću podrobnije kasnije), dobila sam i sjajnu poslovnu ideju koju sam htela da podelim sa Crkvenom zajednicom i sa vama - prodaja čarapa za krštenje. To bi bile specijalne unihop čarape sa rupama u predelu skočnog zgloba, namenjene onim odraslim ljudima koji insistiraju da na taj veliki dan nose hulahopke, unihop ili slično ispod uskih farmerica. Mogu da budu čak i osveštane! 

 Malim devojčicama ovakve čarape su tokom ceremonije jednostavno skinuli. Ja baš nisam htela da se skidam u sred crkve (jebi ga,šta ne ide- ne ide) pa sam moje čarape pocepala, iako nisu bile dugačke već samo dokolenice. Zbog uskih pantalona dokolenice nisam mogla da ih spustim (podići uske pantalone je tek podvig za sebe).



Ta neprijatnost sa čarapama uzrokovala je to da  tokom same ceremonije u više navrata rokćem pokušavajući da budem smrtno ozbiljna i da ne puknem od smeha. Vrhunac je bio kad smo moja kuma  i ja, sa ostalom nekrštenom decom, krenuli oko olatara . Meni i većoj deci kumovi su držali ruke na ramenima pa je ceo taj prizor jako ličio ne scenu vozića uz „Moji su drugovi“ koji je nezaobilazan na svim srpskim veseljima. Blago mališanima kojima ovakve gluposti nisu prolazile kroz glavu!
Mislim da je moj anđeo svakako hteo da ostavi sedanje na moje desno rame za „malo sutra“, ali pošto sam ga dobro platila u kešu nije imao izbora. A i pop koji me krstio svaki put kad mi je prilazio i kad je trebao da me pipne, molio je Boga za oproštaj. Sad dal' to tako treba kad se krste odrasle žene, pojma nemam. Crkva je odavno ispoljila svoju fobiju prema ženama, recimo zabranom njihovog prilaska Svetoj Gori i Hilandaru. Možda je ipak to u pitanju.

Svake godine, kad se mojim klincima približe rođendani, ja razmišljam o tome kako konačno treba da im priuštim anđele na poklon. A onda, kad sve saberem i oduzmem-odustanem i kupim neki bezvredan poklon. Posebno zato što ne volim popa koji ih distribuira.I što za iste pare mogu da sednem u kola i povedem kumove i decu na Ostrog i krstim ih besplatno. Em mi dupe vidi put, em dobijem za džabe dva anđela za desno rame.

Vrhunac ucenjivanja, kada je krštenje u pitanju, je činjenica da ne mogu da biram crkvu koju ja hoću! U Kragujevcu konkretno morate dobiti odobrenje od vašeg  parohijskog sveštenika da možete da se krstite u drugoj crkvi. Ja htela da se krstim u manastiru ili nekoj crkvi lepšoj od ove male nove u kojoj sam krštena ( koja liči na crkvu koliko i moja dnevna soba kad u njoj upališ tamnjan. Bez ijedne slike na zidovima! Ja bar imam neke ptice koje sam  kupila preko Limunda). Za 8000 dinara kada su drugi proizvodi i usluge u pitanju,mogu da:
  •  biram gde ću da kupim željeni proizvod
  •  dobijem račun
  • imam pravo na reklamaciju.
A kuma bi mogla da ide samnom i da ne plati i ona ono što ja kupujem. 

Bilo kako bilo, od prodaje osveštanih čarapa sam odustala. Ima Crkva dovoljno para iz bez mojih genijalnih ideja!

Na levom ramenu, kažu, sedi đavo. On se ne kupuje - ide gratis, uz život! 

 Anđela za levo rame Crkva još ne prodaje. 

 Njega eventualno možete istetovirati za iste pare!

 Ovog za desno sam kupila. Ne mislim ništa drugačije. Malo bolje znam šta hoću, šta neću u životu, manje se kolebam, lakše donosim odluke. Ali i dalje mislim da je visoka cena krštenja nepristupačna mnogima i da je čista ucena. 

27 коментара:

KAKO PREŽIVETI MUNDIJAL BEZ ŠOPINGA?

14:46 Blaženka Vesić 8 Comments

Svake godine kad se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu imam dojam da počinje i takmičenje u muškom šovinizmu, a posebno mogu da me izbace iz takta saveti ženama kako da se ponašaju za vreme Mundijala.




Razumem ja da je Mundijal važan za predstavnike muškog roda ali ne razumem zašto to zahteva uvođenje vanrednog stanja. Ženama se pored "duhovitih" saveta" kako da se ne ponašaju za vreme prvenstva,nude i saveti  kako da kvalitetno provedu svoje vreme. To vreme uglavnom podrazumeva savete o odlasku u šoping,druženje sa prijateljicama, posvećivanje vremena sebi....blablabla

via GIPHY



Kako preživeti Svetsko prvensto u fudbalu bez šopinga?


1.Živite kao i svaki drugi dan. Saveti o  kupovanju novih krpica su potpuno nerazumni,posebno kada živite u Srbiji. Ako imate u vidu da Svetsko prvenstvo u fudbalu traje minimum 15 dana- 30 dana, jasno vam je da vam je za ovakvu šoping avanturu potrebna prilična ušteđevina, sve i da planirate da kupujete kuhinjske krpe kod Kineza. Bolje da posle Mundijala odete na pristojno letovanje!


2.Nemojte da se viđate sa prijateljicama na trač partijama ni tada, ako to niste radile ni do sada. Tračarenje nije zdravo ako je negativno i ne treba vam vanredna doza negativizma.Naravno,ukoliko to i inače radite nastavite sa svojim životnim aktivnostima uobičajeno i uključite u njih što više smeha!


 3. Mundijal ne menja ništa i ne menjajte ništa zbog njega. Prosečan alfa mužjak ionako posle posla provodi vreme ispred televizora gledajući utakmice jer danas postoji ono što se zove kablovska televizija i milion sportskih kanala. Sasvim je svejedno da li je na njemu utakmica Svetkog prvenstva u kojoj igra Engleska protiv Italije, ili humanitarna utakmica Robija Vilijamsa u kojoj Engleska igra protiv Ostatka sveta. Muškarcima je to fudbal, a vama je i jedno i drugo svetsko prvenstvo!

4. Izbegavajte savete tipa posvetite se sebi. Totalno su debilni! Vremena za sebe treba da imate svaki dan. Sačuvaj Bože ako depilirate noge,čupate obrve i kupate se samo  kada je Svetsko prvenstvo u fudbalu.

    via GIPHY

 5. Pročitajte neku knjigu. Naučno-fantastičnu! Čisto da razbijete one predrasude da žene gledaju samo njanjave televizijske serije.

6. Pišite blog. Ko zna zašto to može biti dobro!

7. Odredite i vi svoja pravila!

Ja  televizor inače ne gledam i  nemam nameru ni sad da tumaram okolo i da zapitkujem okolo šta je ofsajd ili out, kao što nemam nameru da bilo kome prinosim pivo i grickalice - ako ume bez mene da gleda i pritiska dugmiće na daljinskom, ume bez mene i da o'ladi pivo! A može fudbal i bez piva da se gleda. Mada, ako se ja pitam, pivo i kikiriki mogli bi da budu najbolji deo tog iskustva.

A pare, umesto na šoping sa prijateljicama,  podjednako dobro mogu da potrošim u kladionici kao i oni što su opsednuti fudbalom i eksperti za klađenje.

Evo tipujem da Srbija neće da pobedi!

A vi,  drage moje?

Kako tipujete, a kako se ponašate za vreme fudbalskog prvenstva? Menja li vam se život tih dana?

8 коментара:

ŠTA DECA MOGU DA NAUČE IGRAJUĆI SE SA DANAŠNJIM IGRAČKAMA

10:53 Blaženka Vesić 17 Comments

Ja sam valjda zatucana žena, zarobljena o onom vremenu kada su stvari, dešvanja, razmišljanja pa i igračke bili znatno drugačiji nego danas. U neku ruku jednostavniji, u neku složeniji  -zavisno od toga u koju ruku gledate.

 E sad, ja donekle očekujem da svaka igračka ima neki edukativni značaj za dete iako na njoj ne piše da je "Edukativna igračka".
Recimo ovako:

- Slaganjem običnih kocki deca vežbaju fine motoričke veštine, ali mogu da razlikuju i boje i veličine i da se pozabave kreativnim izražavanjem.

- Igranje sa lutkama (da čak i sa glupim plavušama poputa Barbie), može da ih nauči govoru tela, tonu govora, ali mogu i da usavrše tehniku oblačenja. Oni koju su pokušali da obuku gornji deo na Barbie lutku navlačeći regularno prvo jedan pa onda drugi rukav, znaju u čemu govorim. Potrebna je veština da to uradite bez da lutki skidate ruke, a ta veština dobro dođe kad treba da obučete svoje dete koje neće da sedi ili leži mirno.

Pošto je već ustanovljeno da se deca danas rađaju pametnija, valjda je došlo do toga da nema potrebe da igračke budu edukativne. Dovoljno je da budu zabavne. A pojedine,vrlo popularne,po mom skromnom mišljenju su veoma glupe. Evo koje su najgluplje igračke danas i šta deca mogu da nauče igrajući se sa njima.

3 najgluplje igračke današnjice


U velikoj konkurenciji za najgluplju igračku danas, ja sam izdvojila ove tri.

Smrdiša, Đubriša i koješta


Glupe male figurice koja zaista smrde na neprijatne mirise poput buđi, smrdljivog sira i koječega. Poenta je sakupiti sve ove primerke. Negde sam pročitala da ih ima oko 200, ali možda sam nešto i pretupila. I 10 je mnogo za moj pojam i zaista bih volela da upoznam tog specijalca koji je mogao da smisli 200 neprijatnih mirisa i realizuje da igračke smrde na njih. 

Neke od ovih igračaka (dal' Đubriša ili Smrdiša) stavljaju se na vrh olovke,valjda da bi deci bila pod nosom dok pišu. Jedino što deca mogu da nauče igrajući se sa Smrdišama i Đubrišama jeste da raspoznaju širok spektar neprijatnih mirisa. Ja sam,kao neko ko je bio uskraćen za ovo zadovoljstvo,po tom pitanju prilično ograničena.  Evo,mogu da navedem pored buđi i smrdljivog sira, smrdljive čarape, smrad znoja kineskih sintetičkih majici u autobusu, smrad nikadokupane debele Sonje, maskote mog kraja (ni mrtav čovek ne smrdi kao živ,debeo neokupan čovek) i...možda još par mirisa hrane recimo riba ili spremljena džigerica.

Ljigavac


 Sluzava ljigava tečnost nalik na slinu upakovana u plastičnu kutijicu i obojena drečavim bojama. Ne lepi se za ruke, nema nikavu svrhu osim da izaziva neprijatnost, a posle nedelju dana aktivnog igranja sa njim dobija specifičan pokvaren miris. Jedino što deca mogu da nuče od ove igračke jeste recimo kako bi mirisala sperma kada bi ljudi rešili da je ukisele!

Bratz lutke


Nakazne lutke sa velikom glavom ili sa malim telom, jebem li ga šta je od ta dva , koje su i prilično skupe pored toga što su ružne. Barbie lutke su bar bile skladno građene i lepe. Igrajući se sa ovim lutkama deca definitivno mogu da nauče da prihvate različitosti i da ne diskriminišu one koji imaju fizičke defekte. Ili, ukoliko uzmemo da im je glava normalne veličine, da prihvate anoreksičnost kao normalnu i prihvatljivu pojavu. Da crnjak bude još veći, izmišljene su i Bratz monsters lutke, sa zašiljenim ušima, velikim zubima... Kao da nisu dovoljno strašne i nakazne i bez toga!


Kako da sami napravite edukativne igračke za decu


Ukoliko vam se, kao i meni, ne dopada spektar današnjih igračaka koji je, istini za volju znatno širi od gore navedenog, možete sami jeftino da napravite igračke za decu koje će imati edukativni karakter.

Potrebno vam je:

- Jedno starije dete od 10-ak godina,sa fiks idejom da postane vaspitač(ica) kad poraste
- Papir
- Bojice ili flomasteri
- Makaze
Evo kako je moja ćera za svog brata napravila slikovnicu



A evo kako je napravila karte. Svaka karta ima oblik (krug,kvadrat...) boju (crvena,plava...) i osećanje (tužan,srećan,zaljubljen,iznenađen).




Naravno, vi kao roditelji možete da pomognete da ovakve igračke budu kvalitetnije i da se uključite u stvaranje istih. Ako imate ideje. Ja ih svakako nikad ne bih iznela na način na koji je ona to uspela i prilagodila trogodišnjem detetu. I na tome joj skidam kapu! Vidi se da su izgužvane od upotrebe!

Ukoliko ste pristalica sve glupljih igračaka koje se pojavljuju na tržištu danas, kupite detetu odmah jedan tablet. Kad usavrši da pomeranjem prsta pokrene nešto od malih nogu, možda će kad poraste da nauči da pokreće prave akcije samo svojim mislima. A to je zaista neprocenjiva veština!

17 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)