Postoji bezbroj situacija kada vam zatreba da znate šta napraviti samo od brašna i vode. Recimo onda kada vam kasni plata 3 meseca (što u Srbiji nije neka retkost), kada ste nahranili 150 ljudi za porodičnu slavu da biste pokazali kako imate i kako ste dobri domaćini (bez obzira što posle nećete moći od toga da se oporavite finansijski 2 meseca) ili onda kada leti dođete sa mora koje ste platili na 15 rata i 5 čekova.

I šta onda?



Svojevremeno sam na jednom  kragujevačkom portalu pročitala  kako su iz ovdašnjeg Eko-parka ukradene životinje - najverovatnije da bi završile na ražnju. Da pojasnim, Eko-park Ilina voda u Kragujevcu nema žirafe i slonove, već samo one domaće živuljke - ovce, svinje, ćurke, piliće, zečeve...Valjda jer su jeftinije, ne zato što su jestive. Kažu nadležni da su ove životinje uglavnom nestajale pred velike praznike poput Uskrsa ili Đurđevdana. Ono što sam ja lično primetila jeste deficit dve kornjače u odnosu na prošlu godinu. Nisam sigurna da li su uginule ili su završile kao obrok (Šta može da se spremi od kornjače? Supa?)

 Pored ovog deficita, jasno je svima, imamo suficit gladnih građana. Što, jelte, dovodi do toga da po obrok odu u tuđi podrum ili u zoološki vrt, ili na obližnju deponiju po torte.

Pre izvesnog vremena pisala sam o tome kako preživeti sa jednom platom, a da ne kradete.  Ono što sam zapravo htela sa tim postom, jeste da vidim koliko će čitalaca ovakva tema dovesti na moj blog .

Pošto sam videla da ima sporadičnih slučajeva, a još uvek nismo naučili da živimo samo od vazduha, shvatila sam da nije na odmet da podelim mudrost šta sve možete napraviti od brašna i vode (jer računam da bar toga u svakoj kući ima).

Dakle, da ne biste tražili način da maznete jagnje ili svinjče iz zoološkog vrta, ili ne daj Bože žirafu ili slona, nije na odmet da pročitate koristan nastavak teksta.

Kako napraviti obrok ni od čega?

Dobro, nije baš ni od čega! Toga ima samo u onoj bajci "Lončiću kuvaj", pa on sam kuva neku kašu. Jes' da mu nije neki jelovnik, ali kad si gladan i lenj i to je super! (Pod dubokim utiskom ove priče često kažem sudovima u sudoperi "Sudovi, sudovi, operite se sami!" ili klečim ispred šporeta i garava do lakata zapomažem "Molim te, založi se! Molim te, založi se". Ne uspeva!) Ali ovo možete da napravite pomoću brašna vode i minimalno drugih sastojaka.

Krpice sa zeljem 

Ajnpren supa

Ko zna koliko stvari u životu sam propustila zbog izgovora "Glupo mi je!", A da ne pričam o drugim izgovorima koje vadim kao keca iz rukava kada nešto ne mogu da uradim. Recimo onaj "Nemam vremena".

Onog trenutka  kada dođeš u situaciju da ti je život pun gluposti na koje ne možeš da utičeš, shvatiš kako ništa nije glupo. I kako su zapravo neke situacije možda i prilike u životu, kojima smo onako iz gluposti, zatvorili vrata ispred nosa.

Zašto treba da uradite nešto glupo u životu?

Nema još ni punih godinu dana kako sam, ne bih li pokrenula cirkulaciju u nogama i sprečila atrofiju mišića usled konstantog sedenja, rešila da idem na zumbu. Da, iako mi je bilo glupo! Jer ja možda nemam dve leve noge i dve leve ruke (zapravo sam izraziti dešnjak i levu stranu imam samo radi estetike i simetrije na telu), ali svakako imam poteškoća da uparim leve i desne ekstremitete i omogućim im da se kreću na određeni način. To je zaista izazov. Nije to pomeram jednu ruku - treba odjednom pomeriti četiri ekstremiteta, što je četvorostruko više posla.

Onda je došao KPF 4 i naša instruktorka je dobila  ideju da izađemo na takmičenje. Jasno vam je da mi je i to bilo glupo. Ali jebote, kad sam se ja u životu takmičila?

 Naš nastup na KPF-u je ispao na brzinu, ali sam imala sasvim dovoljno vremena da se oduzmem od straha. Evo sabiram se već nedelju dana od tog oduzimanja. Sad sam na nuli! I sada slobodno mogu da kažem da je onih 18 sati , koje sam provela u bolovima na prvom porođaju,  prošlo u trenu naspram ovih nekoliko minuta. Ovo je bila večnost!

Ja jednostavno nisam tip koji voli da se manifestuje. Sreća pa su me zaslepeli oni reflektori i nisam videla koliko je ljudi gledalo naše glupiranje sa tribina - garant bih se zaledila. Ovako sam se ipak pomerala i hvatala korak. Doduše  izgledalo je kao da sam sveže izašla iz rehabilitacionog centra, ali šta sad! Naposletku, sudije i publika ne znaju da nisam.

 Nažalost, reflekori nisu smetali da vidim sudije i njihov kulturni osmeh. Što je u glavi počelo da mi pokreće i razmišljanja.

Misliti i igrati u isti čas baš i nije lako i može da utiče na koncentraciju. 

Ne znam kako su sudije procenjivale nas. Ja  sam procenila da su oni vrlo stručni i profesionalni. Posle dva dana sedenja i gledanja plesača, ja bih svakako na njihovom mestu počela da zevam! Ovi su se pravili da gledaju sa interesovanjem.

Negde iza sudija videla sam našu instruktorku kako  maše i skače, obučena u svečanu crnu haljinu i svesrdno nas podržava. Ludača!  Njoj je zabavno da nas gleda, a ja treba da savladam svoje ruke i noge pred gomilom ljudi i po'vatam kad šta treba da uradim! Još me dekoncentriše! E baš joj je trenutak da se veseli.(Evo me krećem da razmišljam umesto da igram k'o čovek. Još da počnem da se smejem bez razloga kao i uvek kada to ne treba da se radi i sve ću da userem). Bolje da sedi u nekom ćošku, gricka nokte i moli Boga da nešto ne zajebemo. Bio je već skoro kraj koreografije kada sam ukapirala da nam ona zapravo pokazuje koji je potez sledeći. E jebi ga! Ko je to mogao da provali u onoj frci.

I umorila sam se, brate mili! Ceo dan se vučem po tribinima, čekajući prvo ćerkin nastup pa svoj. A moj sin rešio da me zagreje pred nastup - uz tribine, niz tribine, sa stolice, na stolicu-ruke mi otpadoše! Nije ni čudo što ih jedva pomeram, a onaj deo koreografije sa skakanjem tek sledi.
Bože nikad kraja!
Stigla sam i da nagazim devojku pored mene iako nismo igrale u paru. Jer kad si talenat, onda si talenat! 

I onda dobiješ i medalju za prvo mesto.



Ne gledam ja to kao medalju za zumbu!

Ja sam, bre ljudi, pobedila sebe- uradila sam nešto glupo, izašla iz svoje zone komfora! 

Nije da sam ja baš poznata po pametnim potezima u životu. Recimo, dešava mi se da se zaletim u ekstra čista zatvorena staklena vrata ili da dete pošaljem u obdanište sa dva para gaća (pa mi ga vrate sa lekcijom za mamu  - "Sledeći put kaži mami da ti obuče samo jedne gaće"). Ili da ,recimo, otvorim vrata pandurima u providnoj spavaćici. Celo leto zbog toga nisu mogli da reše neporazum koji je nastao njihovim nemarom i zvonili su najmanje jednom u 10 dana.

Sada kada sam se sabrala, vidim da sve to čak i nije bilo tako loše! Ha, imam i ja medalju! Od koje sam doduše dobila i mamurluk sutradan, kada sam se ohladila. Ali,glupost se definitivno isplati!

Kada smo kod gluposti, ovaj moj blog i deljenje ovih mojih tekstova je još jedan biser koji sam nanizala na moju ogrlicu gluposti.Ja volim da piskaram, ali podeliti to sa drugim ljudima, znanim i neznanim - pojma nemate  koliko mi je bilo glupo! Sa druge strane, da nisam podelila svoje tekstove na društvenim mrežama teško da bi iko ikad došao na moj blog. A niko, baš niko, nije rekao da je ono što pišem glupo. Reakcije su zapravo sasvim suprotne (Napomena: Smrtno mi je glupo da se sama hvalim, ali je bitno zbog poente teksta).

Šta je zapravo glupo (i šta je poenta teksta)?

Bilo je na ovo moje zumbanje  i podsmešljivih reakcija, posebno na pomen takmičenja.  A zar sam uradila nešto čega treba da se stidim pa treba da mi bude glupo?

Znate li šta je zapravo glupo?

- Pojesti punu kašiku cimeta
- Skočiti iz aviona bez padobrana
- Pokušati proći kroz zatvorena vrata (isprobano)
- Voziti levom stranom prometne saobraćajnice
- Staviti prst u struju
- Verovati da ćete istopiti salo na stomaku ako pijete limunadu
- Verovati da će vam Bog kazniti pretke i potomke ako operete veš na crveno slovo
- Gledati porno reality programe (čak ni učestvovanje nije toliko glupo jer donosi korist)
- Slikati se 70 puta dnevno u ogledalu svog WC-a i postaviti slike na društvene mreže
- Život u Srbiji, sam po sebi

Jasno sad?

Postoje i one stvari u životu koje volimo, a plašimo se da ih uradimo jer mislimo da ćemo ispasti glupi. A zapravo, bar iz ova dva moja primera, jasno je da smo svojim oklevanjem zatvorili vrata mogućnosti da nam se desi nešto lepo. Eto razloga da preispitate sebe uradite neku takvu glupost u životu. Naposletku, možda se isplati! Jedno iskustvo više u životu...