4. "Surf na crvenom talasu" Aleksandar Đuričić - fenomanalan roman koji prikazuje kako nekad u jurnjavi za snovima možemo da se previše zaletimo,  pojurimo u propast, pomerimo granice tolerancije. "Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek. Kad jednom pomeriš granice svoje tolerancije, onda je besmisleno da ih vraćaš nazad, jer ćeš sam sebi da izgledaš kao budala, što nije nimalo prijatno." Podeljena je na tri dela, tri boje semafora - zeleno, žuto i crveno i prati život jedne devojke Marije, onako kako zamišljamo uspeh i pad jedne sponzoruše. 

5. "Put" Kormak Makarti. Još jedna od slučajno pokupljenih knjiga. Nije me kupila svojom pričom odmah. Mogu vam je prepričati u jednoj rečenici. I jedna reč je dosta - preživljavanje. Ali evo, sad mogu da vam opišem osećaj sivila, hladnoće i gladi iz knjige. Utisak je neizbrisiv.

6. "Soba" Ema Donahju. Ovu sam pokupila u isto vreme kad i Kormakov "Put". Valjda sam htela da vidim šta se krije iza ovako prostih naslova. Nedelju dana sam bila u raspoloženju "borba za opstanak i bezuslovna ljubav uprkos svim nedaćama". Ako treba da pomenem žanr , meni je ovo horor, ma šta drugi rekli. Priča o životu majke i deteta u jednoj sobi, pod strašnim okolnostima i ne može biti drugo... Sada ima i istoimeni film.

7."Oko otoka" Vanja Bulić. Jasno vam je da sam ovo delo uzela sa predrasudom da jedno TV lice ne može da napiše knjigu (jer ja ga znam kao voditelja, a to je pobogu i Jelena Bačić Alimpić,o kojoj i dalje imam predrasude) Nakon ovoga mi je potpuno postalo jasno kako smo i zašto ovako trpeljiv narod, pa još i ponosni na to. To nam je neka genetska falinka-da uprkos svemu cenimo one što nas gaze. (I još mi je jasnije postalo da ne treba da robujem predrasudama!

8. "Zašto muškarci ne slušaju, zašto žene ne tumače mape" Barbara i Alan Piz. Iako mi je poslednja na ovom spisku, ova knjiga je štivo koje treba da se deli prilikom sklapanja braka (već sam je pominjala u jednom tekstu), da znamo i da ne zaboravimo da su muškarci i žene dva različita sveta. Već naučena da ne treba da robujem predrasudama, pokupila sam ovu knjigu ubeđena da je totalna glupost, posebno zato što se o njoj pričalo tu i tamo, ali sa titrajem nade da ću ipak da se oduševim. I jesam. Potpuno jednostavna knjiga u kojoj će se svako pronaći.  Psihologija, hemija i genetika  onoga što nam danas prikazuju "Andrija i Anđelka". Za razliku od "Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere" ova će vas neće smoriti.

Kao i mnoga druga deca, i moja su već uveliko napisala svoje želje Deda Mrazu. Moja ćerka je već velika i zna da Deda Mraz ne dolazi na letećim sankama i ne ispunjava snove. Naprotiv, već nekoliko godina unazad vozi isključivo ona kolica za markete i ispisuje čekove, pa ako u marketu koji je izabrao ima ono što je htela - super! A i nije jedan Deda Mraz - ima ih dva! To smo naravno moj muž i ja. (Što se brade tiče, on gaji neku, ali nije ona hipsterka kao Deda Mrazova, a još je manje bela, mada smo provalili da ima par sedih. Moji hormoni su još uvek dobro, hvala na pitanju. Brada mi ne raste, a brkovi i obrve se još uvek mogu srediti koncem) Ona je naučila sve o Deda Mrazu, sin mi još živi u nekim zabludama koje neću da kvarim, a muž i ja svake godine imamo isti problem:

Kako izabrati igračku za novogodišnji paketić?

Vreme oko Nove godine je vreme kada ja se ja iz petnih žila upinjem da dobro odglumim Deda Mraza i ispunim želje. Jer onaj trenutak oduševljenja kad deca vide željene poklone u novogodišnjem paketiću ništa ne može da zameni. Da, znam, oduševljenje uglavnom traje taj trenutak, možda neki dan posle, a dugo željena igračka oko koje sam se ja polomila da je nađem u nekom hipermarketu uglavnom završi zaboravljena u korpi za igračke. Jer moja deca jednostavno ne znaju da se igraju!  Svake godine kažem sebi da neću više da pravim frku oko toga da im ispunim želje. Jedino što JA dobijem od Nove godine bude velika glavobolja za taj trenutak sreće.

Tako smo, recimo, jedne godine rešili da ispunimo ćerki želju za igrom "Monopol", pa me umalo šlog nije strefio kada sam videla da košta preko 3000 dinara. Odmah mi se ugasiše svi lampioni, pade  mi mrak na oči, zvonca prestaše da zvone, novogodišnja čarolija ispari , a gore iznad levog oka, u korenu nosa, zaboleo me levi sinus (mesto gde me uvek boli glava). Onako očajna više nisam znala ni da napravim dobar izbor čokolada i slatkiša, a kamoli igračke.

Tada smo, u zamenu,  kupili  sjajnu igračku za razvijanje logike i pamćenja, a koja je veoma slična onoj igri "Skočko" iz popularne TV "Slagalice". Poptpuno slučajno, ovaj očajnički potez ispao je sjajan!  Ovde  nisu u pitanju znakovi nego boje. Realno, ovom igrom smo se slatko naigrali i  mi odrasli, a kamoli deca.

Tada sam shvatila da je ključna stvar pri odabiru igračke za paketić, kada su u pitanju deca koja ne umeju da se igraju sama, da se igra dopada mami i tati. Jer oni treba da se igraju i animiraju na igru.

 Sjajna i kvalitetna varijante ove igre jeste "Mastermind". Poenta je dakle da jedan igrač postavi kombinaciju boja, a da drugi pogodi tu kombinaciju. Igra je predviđena za decu stariju od 6 godina, ali ja sam našla načina da je uklopim u igru četvorogodišnjaka. Kao što rekoh, čuvali smo je i sad se igramo sa njom. Na ovaj način učili smo boje (dam mu zadatak " Stavi crvenu"), a sada sa 5 godina moj sin je već naučio i kako da logički poveže koja je šifra u pitanju.





Iste godine kada sam od cene  "Monopola" umalo dobila šlog kroz levi sinus, kupili smo i drugu igru sjajnu za razvijanje logike - "Sumnjivo lice", sve u nameri da nadoknadimo razočaranje što u paketiću neće biti ono što je traženo.  U pitanju je detektivska igra u kojoj je cilj pogoditi ko je sumnjivo lice, a sve na bazi postavljanja pitanja tipa " Da li ima brkove?" i slično. Moj sin je sa svoje 4 godine bez razmišljanja shvatao koje likove treba da ukloni sa spiska sumnjivih, dok ja nekad i dan danas nisam sigurna da li treba brkate da sklonim ili da ostavim u igri. Ma generalno loše procenjujem ljude, i u stvarnom životu!U ovoj igri, on je nenadmašiv. Ne  znam da li ovaj proizvođač igračaka još postoji.Online je nađoh ovde


Obe ove igračke koštale su me k'o trećina "Monopola". 2 godine kasnije našla sam "Monopol" kod Kineza za 400 dinara. Isto sam uradila i sa "Bratz" lutkama i sličnim skupim glupostima. Našla sam ih za osminu cene kod Kineza. I nisam posle patila jer stoje odbačene u korpi.

"Monopol" je poslužio je svrsi, mada ima mnogo mana - kartice su na engleskom, a neke boje i neke kartice se ne poklapaju. Kada neko pomene da ga igramo, i suprug i ja obično zavapimo "O ne! To traje 100 godina!" i odmah u zamenu nudimo "Ne ljuti se čoveče".

 E, ko još ne zna za ovu igru! Mislim da svaka kuća treba da je ima. Mi smo ih promenili i pocepali nekoliko komada. Jasno vam je da nam je to zimi omiljena zanimacija. Moj sin je tako naučio da broji, naučio da čeka svoj red i poštuje pravila. Zapravo, mnoge vredne lekcije možete izvuči iz ove igre.

Pored toga što naučite decu da se izbore sa pobedama i porazima, naučite ih i da nije sve u životu stvar znanja i truda. Nekad je sreća presudna za uspeh!

 (Dobro, ponekad i partijska pripadnost, veze sa ljudima na određenim položajima. Surova istina koju možete u pakovati u igru :)) A da ne  biste kupovali 3 seta godišnje, nabavite jedan ali kvalitetan i vredan. Kao ovaj na slici (kliknite na nju za detalje)


Kroz novogodišnje igre naučili smo da gledamo na sat. U tome nam je pomogla igra memo-pitalice koju možete naći ovde. Pored toga naučili smo i neke radnje i boje.Ove karte su toliko dobre da su preživele moju ćerku, i sada ih koristi moj sin. Igranje ove igre sa  njim je vrlo dosadno jer je mali razvio takvu memoriju da jedva stigneš na red da igraš!

Za učenje gledanja na sat, ali i za ukras, sjajan poklon u vašem novogodišnjem paketiću mogu biti ovi satovi. Jer deca mogu zaista mnogo da nauče iz dobrih igračaka.





Pored toga što sam se stresirala svake godine kako da sa jednim čekom napravim paketiće koji ispunjavaju želje, od kako sam rodila prvo dete u  stalnoj sam frci da klinci ne ukapiraju da Deda Mraz ne postoji. Pa sam, sve onako sa glavoboljom, večito sakrivala poklone na najgluplja mesta u kući kako ih deca ne bi našla pre vremena. Zaista, kako objasniti detetu da je Deda Mraz strpao poklone ispod kreveta ili među zimnicu, umesto ispod jelke. Šta da kažem, da je tražio kisele krastavce?!

A onda bih prvog novogodišnjeg dana glumila da mi se neizdrživo piški i da moram da požurim kući pre njih (vraćamo se od babe i dede, gde sam tokom večeri takođe nekoliko puta  morala da vešto da izmišljam izgovore zašto je Deda Mraz doneo poklone i tamo i kod kuće) i brzinom munje palila lampione na jelki, raskupusala pismo ispod jelke i ostavila poklone.

Posle toga ostajalo mi je da se divim njihovom oduševljenju. To mi dođe kao "Caffetin", lek za prazničnu glavobolju! Dugo traje, ali se leči poptpuno prirodnom metodom-dečijim osmehom!

 Boli li i vas glava od pravljenja paketića?

Ovde vam 100 poena vredi 1 euro. ( 1000 poena 10 eura) 

Sama registracija donosi vam 150 poena. 

Ovde ne postoji opcija zamene za vaučere ili nagrade, već možete povući novac ili donirati u dobrotvorne svrhe. Između ostalog, novac se  može povući Paypal.  Otvaranje Paypala je jednostavno, treba vam samo email adresa. Sa Paypala povlačite lako novac na svoj tekući račun ili VISA karticu. 

Dokaz da ovo nije prevara:

Prvo se proveri stanje poena i zatraži razmena.




Onda u roku od 24 sata uglavnom dobijete na mail obaveštenje da su sredstva uplaćena.

I onda ista imate na svom Paypal računu za 24 sata (nekad manje - nekad više). Povučete ih na račun ili visa karticu i trošite.

Talk online panel

Daedalus online

Daedalus online . I ovde vam 100 poena vredi 1 euro. Sa ovim panelom nemam prijatna iskustva. 1000 poena možete zameniti za novac. Za razliku od Marketagenta, ovde dajete podatke o svom bankovnom računu, JMBG.

Nagrada za učlanjenje je 50 poena. Koju god anketu su mi poslali, nije bila validana, odnosno isteako joj je rok iako sam na link kliknula isti dan kad mi je anketa poslata. Ovaj panel je zato nešto oko čega više i ne trošim energiju. Nikad nisam podigla novac sa njega, a traže i malo previše podataka za isplatu koju ostali paneli sa lakoćom rešavaju. 

ask GFK vam omoguća da unovčite svoje potrošačke navike. Registrujete, skinete aplikaciju koja prikuplja podatke o tome kako trošite novac za robu široke potrošnje. Za to dobijate nagradne poene, a njih možete, kada ih sakupite dovoljno, zameniti za robnu nagradu ( kućni uređaji i oprema za domaćinstvo) 

IPSOS panel nudi vam da pretvorite bodove u vaučere, dopunu za mobilni ili u novac na vašem računu.

Za vaučere je potrebno 1000 bodova (1000 dinara), za dopunu mobilnog može i manje, a za isplatu 2500 bodova. 

I ovde vam, pre isplate na račun, šalju ugovor na kućnu adresu. Usput, IPSOS nudi i drugi vid zaposlenja od kuće, a to možete pogledati u odeljku "Zaposlenje". ( na primer, kao anketar preko telefona, tajni kupac i slično)

Kako dobijate ankete?

Poziv na anketiranje dobijate u vaše email sanduče.

Kao i svako prikupljanje podataka i statistička analiza, i ove se baziraju na izboru slučajnog uzorka. 

Nije svaka anketa vaša i ne možete ih očekivati svaki dan na svojoj email adresi. Zato ne možete očekivati ni neku enormnu zaradu. Ipak, ovo može biti zanimljiv i koristan hobi.

Na kraju još da napomenem da morate biti pažljivi kada birate ovakve panele. Ima ih sigurno još, ima i stranih sa nekim meni nepoznatim sistemima plaćanja ili sličnim komplikacijama. Ovo su oni koje sam isprobavala. Ali hajde da izdvojim osnovno pravilo:

Birate panele koji plaćaju vas, a ne one kojima vi morate platiti za učešće. 

Kako ovo zapravo funkcioniše i ko je lud da vas plati za mišljenje?

 
Agencije koje se bave istraživanjem već su dobile novac od klijenata da ga odrade. Lupam, poznati brend odeće možda želi da zna kakvo mišljenje o njemu vlada među određenom kategorijom ljudi.

Deo tog novca koje su agencije dobile da istraže tržište, podeliće sa vama. Ne treba vi da platite njima da biste im rekli koje pivo pijete i koliko puta dnevno pijete jogurt. Oni će za to vrlo rado da nagrade vas. Ne šakom i kapom, ali dovoljno.

Beskorisno sedenje ispred računara neće vam omogućiti ni toliko.

Probajte! Registrujte se, redovno proveravajte mail i zabavite se.