Hajde da vas čujem drage mame - koliko ste puta čule onaj savet "Ne uzimaj dete u ruke ako plače. Razmazićeš ga!"

A koliko ste puta čule da zaista treba da razmazite svoje dete? 

Verovatno vrlo retko. Ili nikad.

Evo još jednog saveta od mene koji niko nije tražio, a koji će vam retko ko i dati!

Razmazite decu! To je dobro za njihovo zdravlje i razvoj!

E baš tako! Samo treba i da znate kako!


Nažalost, tome nas ne uče. Realno, malo koja mama je čula za koliko je važan kontakt kože na kožu u prvim danima bebinog života i ja baš na to želim da vam skrenem pažnju. Mene bar niko nije o tome učio. Niko mi nije ni objasnio značaj nečega što je u suštini običan dodir. Saznala sam sama radeći za jedan strani portal i pišući o roditeljstvu.

A jako je važno! 


I ajde  - računaš negde da instinkti tu odrade svoje! Ali onda dođeš kući, pa kada ti beba plače , a ti nemaš iskustva, dobiješ savet sa početka priče: " Neka plače! Ne uzimaj ga u ruke - razmazićeš ga i tražiće stalno da ga nosiš "

Kakva glupa greška! Kakve su šanse da  dete koje ne zna da traži obrok ni suvu pelenu manipuliše vama?

Kapiram ja ono mišljenje da se deca danas rađaju sa fakultetom, ali da li baš imaju od prvih dana urođenu sposobnost da manipulišu roditeljima? 

Ne, u pitanju je neka druga potreba.

Bebama koje su toliko vremena provele u stomaku, jednostavno treba taj osećaj sigurnosti i ušuškanosti, otkucaji maminog srca, ritam maminog disanja i toplota. I itekako ih treba uzeti u ruke jer one plačem to i traže - utehu! Ne znam zašto bi bilo besmilseno pružiti utehu rođenom detetu.  

Srećom po moju decu, ja sam večito bila naopaka žena! Davali su mi i savete šta ne smem raditi u trudnoći, ali ja sam imala svoje. Pročitajte: "Ovo ne smete raditi u trudnoći"

A onda se bacite i na ove savete!

5 dobrih razloga da razmazite decu

Nisam stručnjak, samo sam roditelj dvoje dece. Ili, da budem precizna, roditelj dvoje razmažene dece. Ne vidim da im to nešto danas škodi u životu, a ni ja nemam neke posledice.

Maženje je naša rutina od prvih njihovih dana.  Može biti i da sam se navukla na oksitocin - hormon ljubavi i vezivanja,  kao što se ljudi navuku na dopamin.

Ujutru prvo imam potrebu za svojom dozom oksitocina, izgrlim se sa klincima, uzdahnem, konstatujem: " Eto, to ti je sreća" , pa tek onda zavapim za prevelikom šoljom kafe.

Sa druge strane, znam slučajeve gde su deca bukvalno tretirana samo kao jedna obaveza više. To bre moraš da okupaš, opereš, promeniš pelene, nahraniš - ko bi sad još i mazio, pa da traži još više pažnje. A rezultati takvog stava -užas! Deca koja su razmažena u onom ružnom smislu, drska, ne poštuju roditelje i njihova osećanja (jer nisu dobila taj primer u praksi i osetila ga na svojoj koži)   nezainteresovana za lepe stvari i za učenje.


Zapravo, suština je drugačija. Ako deci pružite pažnju, ona nemaju potrebe da je napadno traže pogrešnim sredstvima!

Dobro de, klinci uvek traže pažnju. Prosto, deca su i ne umeju i treba sve da rade sami. A mi smo im posebno potrebni u tih prvih 1000 dana od rođenja jer se tada najviše razvijaju.  

Vreme brzo leti i zato ne propustite da ih mazite, ljubite, volite, ohrabrite, pohvalite. Jako je važno za dalji razvoj u životu!Velika je greška propustiti prve trenutke i prve 3 godine detetovog života i odraditi ih kao kuvanje ručka ili pranje veša.Deca nisu stvari!

Značaj ovoga prepoznat je i u svetu, a UNICEF Srbija je baš iz tog razloga pokrenuo akciju "Svaki trenutak je važan! 





Dakle, mazite i razmazite svoju decu!

Otkriću vam zašto je to važno!

Oni koji su proučavali kako kontakt koža na kožu  u tim prvim danima, izdvojili su ove prednosti:

- Bebe koje imaju ovo iskustvo su smirenije i lepše spavaju, a onda i vama lakše da se uklopite u ulogu roditelja.

Kako preživeti septembar? Ne znam za vas, ali meni ne ide glatko. Znam, izgarate od želje da se izjadam zašto sve mrzim septembar. Bacite pogled - imam i rešenja!

Već par godina unazad dajem sebi neke rokove i ultimatume da od septembra počnem da radim ovo ili ono.

Leto nije vreme za neke početke, Nova godina je tako sva svetlucava, euforična i lažna kao Deda Mraz - septembar se čini kao vreme za dobar početak.

I šta se desi?

U septembru me stignu moje želje i planovi i zapljusnu me zajedno sa tuđim k'o cunami.




I ja počnem da se davim umesto da plivam. Mozak i dalje letuje (ima mesec dana kako sam došla sa mora, a ja i dalje svake noći sanjam da sam tamo i patim uz jutarnju kafu činjenicu da sam Kragujevcu koji nema more.)

 Jedino što mi ostaje jeste da konstatujem da je septembar jedno sranje od meseca .

6 razloga zbog kojih mrzim septembar!

Nisam namćor! Samo ne mogu da nateram sebe da mislim da je septembar cvetići i leptirići, kad nije. Tu asocijaciju, sasvim prirodno, vezujem za proleće. A septembar ne volim i tačka! Jer:

Počinje škola

U početku je ovo izgledalo kao super ideja! Ekstra, imaću vremena da radim svoj posao od kuće dok su deca u školi. No septembar mi se nasmejao u lice! Užasno je! Organizacija je postala teža. Ne samo da nemam vremena koliko sam mislila da imam, nego i ono što sam imala moram da odvojim za pomoć oko mog prvaka! Ne samo da moj sin nije dugo u školi, nego je tamo plafon 3 i po sata (ako imate u vidu da nam treba pola sata do škole u jednom pravcu, to mi negde ostavlja prostora da operem sudove, malo počistim kuću i popijem kafu pre nego što odem po njega)

Znate, polazak u prvi razred je i trauma za roditelje! Kako dođavlola da pišem bilo šta kada mi koncentraciju ometaju neke misli tipa:

"Šta ako niko neće da se druži sa njim? Ipak je moje dete malo čudno!"
"Šta ako ne kapira učiteljicu"
" Da li će uopšte zapamtiti da ima domaći? "
"Kako će ikada da ide sam u školu? "
"Kad pre poraste?" (uz to ide i ona - " Jebote al' sam matora!")
"Kom idiotu je palo na pamet da prvaci budu u potkrovlju? Šta ako padne niz stepenice?"
"Šta ako promaši učionicu?"
"Šta ako ga neko zlostavlja, maltretira?"
"Može li da nosi onoliki ranac? "
"Jebote, nisam mu dala vodu da ponese!"




I tako sam zadnjih dana k'o izgubljen slučaj jer vreme prebrzo ide da bih ja sve postigla!

Balanasirajući između škole i kuće, nekako sam stigla da na prvi roditeljski odem poluraščupana i polumasna, sa lakom na noktima koji se oljuštio još pre tri dana,crvenim karminom koji mi ističe brkove koje nisam stigla da počupam i košuljom koju nisam stigla ljudski da ispeglam ( i koju i ne znam da ispeglam)! Nije neka kombinacija za ostavljanje utiska, morate priznati!

Ali nije do mene - do septembra je! Kako voleti mesec u kojem se ne osećaš kao da blistaš u punom sjaju?

Škola ujedno znači i izdatak iz džepa. Aj' knjige i rančevi. Tu su osiguranja, užine, đački dinar, časopisi, rekreativne nastave... uvek ima nešto.Sada je x 2!Pa ti vidi, preživi septembar.

Počinje da cveta ambrozija sve u šesnaest!

Alergija na ambroziju znači da će moj sin biti slinav, da će svakim trčanjem te sline da usisa u pluća i da posle neće moći da diše kako treba. Ne brinem da li će trčati u školi, znam da hoće! Više o tome da li će se u školi setiti da obriše nos maramicom ili će to jednostavno uraditi rukom . Ili će pustiti da mu slina elegantno klizi ispod nosa i olizati je kad dođe do usne!

To mi opet ruši i one planove koji se tiču operacije krajnika jer niko nije lud da operiše slinavo dete. I tako ćemo to odložiti do... oktobra nadam se. Jer septembar je ionako sranje!

Sprema se zimnica

A ja nemam volje, vremena ni živaca da spremam ajvar,a on je postao sinonim za zimnicu. A voliiiiiiiiim da ga jedem samo tako!  Što mi negde urezuje osećaj krivice jer sam lenja da ga spremim.

Kako voleti mesec u kojem se ne osećaš kao da blistaš u punom sjaju?

No, pokazalo se da su u praksi da su kiseli krastavci i paprika u tegli su dosta da se pregura, može se zimi i bez zimnice. Probala sam jednom kad sam preživljavala sa jednom platom (sa kojom je, onako usput, jedva izvodljivo preživeti septembar)

Spremaju se drva

Krajnje je vreme kad već sve spremaš za zimu, da spremiš i ogrev!Što pred dodatnog posla i novca koji treba izdvojiti užasno podseća na činjenicu da je ispred nas dosadna, siva, blatnjava zima (i da sam ja očigledno meteoropata)!

Počinje jesen

Jesen moće da bude romantična i šarena samo ako si ogoljeni romantik ala Balašević. Čim se skrati dan, meni raspoloženje naglo opada, nervozna sam i bezvoljna. Meni je tužno kad vidim da lišće vene i kad ulice smrde na pečenu papriku i džibru. Stvarno ne znam kako neko može da voli da jesen! Septembar posebno!

Ideje se izjalove

Rekoh već, nekako potpuno nesvesno, stavljam pred sebe u septembru neke planove i odluke. Od minimum 3 poslovne ideje do toga da krenem da trčim, idem na zumbu, jedem manje, smršam, posetim lekara opšte prakse i odradim sistemataki, smanjim vreme provedeno ispred ekrana, sjašem sa društvenih mreža, oživim ovaj blog i pišem redovno, stignem na onu svadbu, ono krštenje i onaj rođendan, okrečim, spremim drva, ostvarim neke životne snove za koje su mi se kockice namestile...spisak beskonačan skoro, previše za jednog čoveka i jedan septembar! I iako ja krenem u realizaciju , ispostavi se da nisam uopšte spremna na varijantu da mi planovu ne uspeju. Nemam plan B.  Ove godine dala sam sebi zadatak, između, ostalog da počnem konačno da vozim i da ne nalazim izgovore. S obzirom da mi je ovaj tekst o prevazilaženju straha od vožnje izleteo baš tad, to mora da je neki znak, zar ne? A znate šta? I registracija auta je u septembru!

Kako preživeti septembar?

- Pustiti dlake na nogama- možda je toplije!
- Ugasiti blog. Smanjiti obaveze koje zahtevaju beskorisno visenje na društvenim mrežama i olakšati sebi! Baviti se nečim pametnijim i živeti u stvarnosti!
- Pretvoriti se u nekog super- heroja!


via GIPHY

- Pevati na Mesečini u nadi da ćete dozvati Miholjsko leto te odložiti nabavku drva za novembar!
- Zbližiti se sa nekim k'o ima ajvar, jer kupovni je bezveze!
- Tešiti se da je to što nemaš ajvar samo način da ostvariš planove i smršaš
- Ne planirati.