DA LI TI JE PAS U MODI? (a koja je rasa)
Imate li psa? Ako nemate, onda jednostavno niste u trendu. A ako imate, a vaš pas nije u modi, onda ste tek promašen slučaj!
Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!
I shvatim zašto je to tako!
Nisu više u modi!
Mislite da psi ne mogu da budu u modi?
Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
Ili čupavog bobtejla?
Iščezli... Bar kod nas.
Pojma nemam kako je u svetu.
Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!
I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .
I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.
I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...
Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.
Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!
A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!
Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.
I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!
I da se lepo igra sa decom.
Da prihvati život sa mačkom.
Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)
Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.
A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.
Našli smo je i uzeli Srećka.
Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.
I moja zamišljanja su se ostvarila!
Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.
I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!
A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!
I savršeno se igra sa decom!
Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!
U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"
Kako, molim!!?
via GIPHY
A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"
Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.
Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!
Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima. Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.
Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!
Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!
Ja sam promašen slučaj! Ne marim!
Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!
I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!
A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?
Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?
Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!
I shvatim zašto je to tako!
Nisu više u modi!
Mislite da psi ne mogu da budu u modi?
Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
Ili čupavog bobtejla?
Iščezli... Bar kod nas.
Pojma nemam kako je u svetu.
Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!
I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .
I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.
I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...
Moj pas nije u modi, evo i zašto!
Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.
Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!
To je bre živa duša! To se ne bira po modi!
A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!
Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.
I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!
I da se lepo igra sa decom.
Da prihvati život sa mačkom.
Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)
Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.
A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.
Našli smo je i uzeli Srećka.
Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.
I moja zamišljanja su se ostvarila!
Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.
I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!
A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!
I savršeno se igra sa decom!
Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!
U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"
Kako, molim!!?
A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"
Jer valjda psa koji nije rasan ne treba lečiti ni voleti! To nije u modi!
Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.
Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!
Ja tako i sa ljudima. Prihvatim ih sa njihovim vrlinama i manama!
Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima. Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.
Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!
Ja kad volim - ja volim. I to onda niko nema kao ja!
Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!
Ja sam promašen slučaj! Ne marim!
Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!
I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!
A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?
Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?
Podelite sa mnom u komentaru!
----------------
Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu?
Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upiši ovde:
8 comments: