NEPRIJAVLJIVANJEM NA BIRO RADA SMANJIĆETE STOPU NEZAPOSLENOSTI - PROČITAJTE KAKO!

13:31 Blaženka Vesić 13 Comments

Nacionalna služba za zapošljavanje je institucija na koju se manično prijavljuju nezaposleni u nadi da će tako doći do posla. Neki ja nazivaju i "tržište rada". Činjenica je zapravo da su ljudi neupućeni i da ova institucija nema nikavu funkciju za prosečnog čoveka, a ponajmanje onu "tržišnu".

Jedini cilj i zadatak ove institucije jeste prikupljanje statističkih podataka o nezaposlenima. Oni nikada ne zovu nekoga na poslovni razgovor, a još manje na radno mesto.



 Zašto se onda prijaviti na njihovu evidenciju?


 Postoji samo jedan dobar razlog. Da dobiješ neki dinar kad ostaneš bez posla. Ali ovo samo pod određenim uslovima:

- Firma u kojoj radiš mora da se zatvori i propadne
- Firma može da nastavi da radi, a ti da budeš proglašen tehnološkim viškom
- Nikako ne smeš sam da daš otkaz i napustiš brod koji tone.
Problem koji se ovde javlja obuhvata sve ove tri tačke gore.

 Kada firma ne posluje dobro, malo je verovatno da ćete dobiti platu. A kada ne dobijate platu, vrlo je teško ostati na tom radnom mestu i ne dati otkaz. Kada date otkaz u nadi da pronađete novo zaposlenje, od novčane naknade nema ništa.

Zašto NE treba da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje


Postoji nekoliko razloga, a najvažniji su sledeći:

1. Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje konkurse za radna mesta koja su već popunjena , bilo da su u školama, opštini ili nekoj firmi. Da biste ih popunili ne treba da budete na Birou (kako od milošte zovemo ovu službu) već u nekoj političkoj partiji.

2. Zdravstveno osiguranje za nezaposlene je ranije išlo preko Nacionalne službe za zapošljevanje. Vremenom su zaključili da je to previše posla za njih, pa sada to ide preko grbače zaposlenih. Ako je jedan član porodice u radnom odnosu, za zdravstvenu knjižicu obratite se njemu.

3. Lečenje u Srbiji nije besplatno jer se za vas, bilo da radite ili ne, uvek mogu naći neki lekovi koju moraju da se kupe i doplate. Više o toj temi možete da pročitate ovde

4.Nacionalnoj službi za zapošljavanje morate da se javljate na svaka 3 meseca. I ne samo da se javite, nego da podnesete pismeni izveštaj o tome na kojim ste mestima tražili posao i šta su vam rekli na razgovoru. Prilike za razgovor tražite sami, a službi iz nekog razloga polažete račune o svojim postupcima. Ukoliko zakasnite jedan dan, pravo da polažete račune ovoj instituciji i posetite vašeg savetnika ukida vam se momentalno i traje 6 meseci. Tada možete da se prijavite ponovo, skupljajući istu dokumentaciju kao prvi put.
5.Pravo na obdanište ćete teško ostvariti ako ste na Birou. Za boga miloga, što da vam neko čuva decu kad vi ne radite? Jer obdaništa samo tome služe! Ni slučajno tu ne treba da se vrši neka edukacija i vršnjačko druženje.  U ustanovama za decu će vam svakako, ako ste nezapolseni, tražiti dokaz sa Biroa o tome. Činjenica je da dokaz da li se negde vodite kao zaposleni vodi i u PIO fondu, pa taj dokaz potražite tamo- bez potrebe da im se javljate svaka 3 meseca.
6.Članstvo u biblioteci (u Kragujevcu barem) je duplo jeftinije kada ste nezaposleni, nego kada radite. Ipak, ni to nije razlog da se prijavite na Biro. Članarina od 400 dinara na godišnjem nivou je stvarno smešna. Više ćete para potrošiti na transport do biroa javljajući se na svaka 3 meseca.
 Nacionalna služba za zapošljavanje tu samo da prikuplja besmislene podatke o nezaposlenosti. Ne traži posao umesto vas i ne zove na intervjue za već popunjena radna mesta.

Ova institucija postoji u svim većim gradovima u Srbiji i zapošljava  veliki broj radnika stručno osposobljenih za prikupljanje podataka. Svima bi nam svanulo kada bi se se Nacionalna služba zatvorila, a ti radnici prebacili na radna mesta u bolnicama i ambulantama. Eto, recimo, u RH centru u Kragujevcu , kljakavi, bolesni i na štakama čekaju red satima da bi zakazali pregled ili tretman.  Taj posao radi samo jedna sestra na jednom šalteru. A to je samo primer RH centra. KC Kragujevac je ogroman. Premeštajem radnika koji rade na Birou na ovakve šaltere i  klinički centri bi dobili stručne radnike koji upisuju kada ko treba da dođe na treman, a medicinske sestre bi mogle da se posvete pacijentima. Što im je i posao, a ne prikupljanje podataka.



Naposletku,  jasno vam je da  ćete, ukoliko se ne prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje direktno uticati na smanjenje stope nezaposlenosti u Srbiji. Jer podaci o tome prikupljaju se isključivo u ovoj službi. Ako vas nema na evideniciji, vi ste onda jedan nezapolesni manje!

Sledeći put kada dođe dan da prošetate radnu knjižicu do Biroa, razmislite o tome i učinite mešto dobro za svoju državu! Ostanite kod kuće ili na svom radnom mestu na kojem radite na crno!

13 коментара:

HEJTOVANJE ZADUŠNICA I DANA ZALJUBLJENIH

10:20 Blaženka Vesić 10 Comments

Ovih dana je bilo toliko cveća na ulici da sam prosto pomislila da smo već u martu i da će sutra da nam stigne proleće. A onda sam se setila da živim u Srbiji i da ljudi gledaju da zarade kako stignu, koristeći svaku priliku i nepriliku za to, Zadušnice i Dan zaljubljenih u jednom danu. I eto šlagvorta da hejtujem 2u1. Namćor sam. To je danas moderno, a ja volim da sam u trendu. Htela sam još juče da napišem ovaj post, ali me prosto juče ceo dan mrzelo što sam živa. Što je valjda prigodan osećaj za jučerašnji praznik ( ne, ne Dan zaljubljenih). Eto, rekoh da sam u trendu. Namćor.

 Zadušnice su, za neupućene, dan mrtvih. Dok sam živela u Hrvatskoj, nešto slično Zadušnicama praktikovali smo na Sve svete. Bila sam klinka, ali se sećam da smo sa punim gepekom cveća odlazili da obiđemo grobove. Nosili smo i sveće, a bogami i motiku da okopamo naraslu travu i uredimo groblje. Ovde u Srbiji sam stekla utisak da su Zadušnice jedan vrlo veseo praznik. Iako moji roditelji i ja nismo izlazili na groblje jer u Kragujevcu nemamo nikoga pod zemljom, nekako se do nas uvek provukao neki komšijski paketić sa groblja. Pravo je čudo što sam ikada ukapirala da Zadušnice nisu isto što i slava!

Vremenom sam se navikla, udala, dobila tazbinu i  povod da idem na Zadušnice. I danas se sećam traume kada smo suprug i ja prvi put sami izašli na groblje. Znala sam je da se na groblju dele paketići sa hranom, ali možete zamisliti moje iznenađenje kad sam prvi put videla da svaki pokojnik ima svoj tanjir i pribor za jelo?! Sve sam se plašila da me ne zgrabe za ruku kad im stavim kolačić u tanjir. Ko zna otkad nisu jeli! Još od prošlih zadušnica. Znači sigurno par meseci. Mora da su gladni.

U međuvremenu mi je umrla svekrva. Tada sam videla koliko je naš narod izopačen u svojoj veri i koliko smo u stanju da pomešamo "ovosvetovne" potrebe i želje sa "onosvetovnim". U prevodu, koliko nam je jedino stalo do toga da nam guzice budu pune.

Svaki izlazak na groblje, kad neko umre, košta Boga oca. K'o da gubitak neke osobe nije dovoljna nevolja. Porodica mora da iskreno pati i da ostane bez dinara u nameri da impresionira druge veličinom svoje patnje.
Koja se, malo neobično, meri veštinom kulinarskog umeća.  

A prizor je neprocenjiv. Da je neko iz Japana slučajno prolazio pored nas u takvim trenucima da pita za put, verovatno bi mislio da smo na pikniku. Jer za daće ili za Zadušnice mi uredno na grob postavimo mušemu, pa lep crveni stoljnjak (crveno na radost, jelte) pa se onda tu postavi silna hrana i piće. I svakako, ne dolazi se  praznih ruku na ovakav skup. Moraš da poneseš neku hranu. Pa kad svi koji su došli  postave ono što su doneli, to bude jedna baš bogata trpeza. Preliva sa groba.


Slika nije moja, pozajmila sam je odavde od nekih koji su imali petlju da se pohvale na ovaj način .

S obzirom da su u gradu ovakve svečanosti zabranjene na grobljima, pametni ljudi ali i crkevni službenici dosetili se odličnog biznisa - izdavanje sale za potrebe slavlja povodom smrti. One sale pored groblja verujem služe samo za takve stvari. Ostaću u uverenju da ona sala koju crkva izdaje, a koja je izgrađena novcem koji smo davali kobajagi za zvono, služi da se u njoj proslave i svadbe i krštenja.

Sve gore opisano je razlog zašto mi se smrkava od Zadušnica. Jer se za svaki izlazak na groblje pripremam ko za omanju slavu.Psihički, fizički i monetarno. Kaže moj muž u jednom razgvoru sa mojom jetrvom " Ma mi ćemo samo malo da iznesemo. Onako simbolično". Pa, simbolično sam za jučerašnje Zadušnice ispekla jednu slanu pitu i slatke kolače. Da ima za sve ukuse. Zar treba i prase da ispečem? I tako 4 puta godišnje? I na kraju i ne stignem da pomilsim na osobu  kojoj sam upalila sveću, što je negde i svrha Zadušnica, već samo razmišljam da li sam sve dovoljno posolila i dobro ispekla i hoće li neko pomisliti kako sam očajna domaćica.

Dobro, juče nisam bila u prilici da izađem i upalim sveću, nisam htela da vodim sina na taj događaj  jer je prošli  put kad smo upalili sveće počeo da peva "Danas nam je divan dan" i nije se isključio dokle god smo bili tamo, ali sam ostala kući da se sekiram. I da hejtujem, kad ne mogu ništa da promenim.

 Cveće sa početka priča se prodavalo zapravo za Dan zaljubljenih. Jer,da se razumemo, Zadušnice su nekoliko puta godišnje, a nikad ulice nisu bile preplavljene cvećem tim povodom.

 Dan zaljubljenih je još jedan u nizu praznika izmišljen za trošenje novca. Kao neko ko je radio u prodavnici čarapa i donjeg veša, mogu da vam kažem da  na ovaj dan muškarci uglavnom traže za poklon sintetičke gaće, najbolje ako su tange, halteri  ili komplet veš, što oskudniji u materijalu to bolji. Nijedan muškarac i ne posmisli da ženi kupi normalne, pamučne gaće, udobne i zdrave u kojima koža ,dupe i ona druga stvar zaglavljena u gaćama (nazovimo je Stojka, što da ne, kad mogu muškarci da daju imena i prideve i karakterne osobine svojim intergaćnim delovima tela mogu i žene) mogu da dišu. Gaće koje će biti dobre i za nošenje, a ne samo za skidanje. Na koje žena može pristojno da zalepi uložak jednom mesečno. Neću da kritikujem ono što kupuju žene jer pojma nemam šta kupuju, a ja lično ne podnosim ni ovaj praznik, kao ni Zadušnice.Hejtujem.


 Danas su i gaće skupe. Zato smo se okrenuli romantici i cveću.I malo, sve u svemu, pobrkali lončiće. Jer cveće treba da se odnese na groblje. I ovakav običaj čak može da pokrene profitabilan biznis- proizvodnju i prodaju cveća, razvoj poljoprivrede i povećanje broja obradivih površina. A sa ručkom možete da proslavite Dan zaljubljenih a da ne morate da se odreknete svog zalogaja i podelite ga u paketiće.

Suprugu sam još onomad rekla da, ako umrem prva, meni ne postvalja da jedem. Kao to što ne radi ni na Dan zaljubljenih. Nemam nameru da ustajem i učestvujem na tom porodičnom skupu. Namćorišem.

10 коментара:

KAKO PREŽIVETI U SRBIJI SA JEDNOM PLATOM (A DA NE KRADETE)

12:47 Blaženka Vesić 30 Comments

Prosečna zarada u Srbiji iznosi (za decembar 2014) 49970 dinara, a mesec dana pre toga potrošačka korpa je iznosila 66119 dinara. Ne znam da li se u potrošačku korpu računaju komunalije, ali je jasno da je u Srbiji potrebno savladati određene veštine preživljavanja za iole normalan život. Namera mi je da vam u tekstu koji sledi neke od ovih tehnika približim. Verujte mi, zatrebaće.
Zašto mislim da sam kompetentna da vam solim pamet na ovu temu? Zato što imam ličnog iskustva. Bilo je perioda u mom životu kada sam ja radila a nisam primala platu, a suprug je išao da radi svaki drugi dan za dnevnicu od 500 dinara. Što vas prostom matematikom vodi do zaključka da smo živeli sa 250 dinara dnevno. To je krajnost. Ja ću se ovde ipak osvrnuti na malo češću pojavu- kako da četvoročlana porodica pregura mesec sa jednom platom. Ne prosečnom, već onom mnogo rasprostranjenijom među običnim narodom-sa minimalcem od 20000 dinara.

Kako prehraniti četvoročlanu porodicu?


Januar je prošao, a meni je u glavi još uvek jedan deo pesme "Perspektiva" grupe SARS



"Evropa nas čeka
frižider k'o apoteka
ima 'leba i kečapa
može mirno da se spava".

Ovo je vrlo često stanje u mom frižideru, a sigurna sam da nisam jedina. Zašto počinjem za hranom? Jer ćete teško bilo šta drugo uraditi ako su vam stomaci prazni. Dakle, razmotrite sledeće opcije:

1. Reciklirajte hranu. Kada živite od jednog minimalca, hrana ne sme da se baca.
 - ukoliko ste ispekli pile u rerni (ili pola pileta, kako god),a niste ga oglodali do koske , skinite i poslednji mikron mesa i stavite u kesu za zamrzivač. Ulje u kojem se peklo pile  stavite u istu kesu i zamrznite. To  će vam biti kocka za supu.
- ukoliko je ostalo više mesa, iseckajte ga na sitne komade i dodajte proprženom luku, šargarepi. Zalijte sa malo vode, začinite, dodajte malo senfa, malo vina ako imate (ako ne, poslužiće vam kašičica šećera i 2 kašičice sirćeta), lovor, peršun.... i napravite neki sos. Servirajte uz, recimo pire.
- Ostao vam je pire? Ok, dodajte malo brašna, jedno jaje i malo margarina i napravite knedle od krompira. Poslužite, recimo, uz dinstani grašak.
- Ostalo vam je graška? Razredite ga, dodajte onu kocku za supu koju ste napravili i napravite čorbast obrok.
2.  Iskoristite taj kečap! Hleba imate sigurno. Napravite tople sendviče za 4 osobe od hleba, kečapa i jedne viršle. Isecite hleb na kriške i premažite svako parče kečapom. Viršlu narendajdte, jer ako je sečete ne možete da je rasporedite na odgovarajući broj kriški hleba. Pospite sa malo origana i zapecite u rerni.

topli sendviči


  3. Ne pravite zimnicu, osim ako nemate baštu. Ove sezone su paradajz i paprika bili bezobrazno skupi. Ipak, postoji salata i bez ovoga. Sveža, zdrava i bez konzervansa. 

- Cvekla košta 40-ak dinara.Narendajte svežu cveklu , dodajte malo belog luka, soli, ulja, šećera i sirćeta.
- Kad počnete da piškite roze, preterali ste sa cveklom. Uradite isto to sa šargarepom.
- Napravite salatu od kupusa, pod uslovom da kilo ne košta 98 dinara kao što videh pre neki dan u prodavnici
- Krompir salata ne mora da se jede samo za posnu slavu.
4. Spremajte jeftine kolače. Onih mračni devedesetih bio je popularan "embargo" kolač. Podjednako vam je jeftino da spremite i medeno srce. Kod moje drugarice Tanje, na istom ovom blogu, možete naći mnoštvo drugih jeftinih recepata. Recimo, u njene princes krofne idu samo 4 jaja. Provereno i  odgovorno tvrdim da možete da duplirate količinu brašna i vode za više krofni, a da količina jaja ostane ista. 

I tako, budite kreativni. 

Kako uštedeti novac?


Pored onih standardnih saveta kako treba da štedite struju i vodu i blabla dodaću i sledeće.

1. Uštedite tečnost za sudove. Ma koju količinu sudova prala, ja uvek potrošim istu količinu tečnosti za sudove. Dakle, perite sudove jednom dnevno! Na isti način možete da usštedite, pretpostavljam, i drugu hemiju. Recimo, kupajte se sa partnerom zajedno. Em ćete da uštedite vodu, em ćete da upalite romantiku.

2. Peglajte po potrebi, a ne cele gomile veša koje se posle izgužvaju u ormaru.

3.Ne družite se prijateljima koji imaju decu. Zaboga, deci treba kupiti čokoladu kada idete u posetu!

4.Idite peške, gde god da idete, pa makar to bio i posao. Štedite novac i poboljšavate kondiciju.

5.Plaćajte redovno struju, vodu i ostale komunalije. Pojma nemam kako. Pozajmite novac, podignite kredite... Sudski izvršioci ne štrajkuju,  za raliku od advokata koji su to radili do skoro i koji neće sada imati vremena da se bave vašim problemima.

6. Prizovite novac i sprečite njegovo oticanje. To sad već podrazumeva tehnike slične nekim veštičarskim i bapskim i feng-shui tehnike.
- Napišite ček izobilja.
- Mašite crvenom novčanicom prema punom mesecu.  Tačnije podatke kada se sve to radi i kako, naći ćete na internetu.
- Popravite slavine, tuševe i ne držite fontane na pogrešnim mestima. Voda koja otiče simboliše bogatstvo koje se odliva iz vaše kuće.

Kako sačuvati zdravu pamet?


U današnje vreme ovo je zapravo pravi izazov. 

1.Družite se sa pozitivnim ljudima, ne kukajte i ne slušajte kukanja. Osmeh na lice i vizualizujte uspeh.

2. Povremeno pročitajte dnevne novine. Naša Vlada ulaže sve napore da nas mediji ubede da je to što smo živi i zdravi najveće bogatstvo. Zato ćete pročitati mnoštvo potresnih životnih priča na svakom koraku. Od njih će vaša beda izgledati kao manje zlo.

3. Izađite na izbore, ukoliko ih ikada više bude bilo! Kao neko ko je čuvao biračke kutije na prošlim izborima, mogu da tvrdim da je odziv birača oko 50%. Tih 50% su penzioneri koji su stekli pravo na penziju i proživeli svoj život. A šta je sa nama koji tek treba da živimo? Mrdnite dupe!Da li će vam zapravo uspeti da sačuvate svoje mentalno zdravlje, u to nisam sasvim sigurna. Ali ćete imati dojam da držite stvari u svojim rukama. Što je samo dojam, ali ne i prava slika stvari. Kao ono kad pravite tople sendviče od malo kečapa i jedne viršle i tripujete se kako ste zapravo napravili bruskete.

Svaki komentar kao i dopuna teksta je dobrodošao. Imate li vi iskustva u preživljavanju? 

30 коментара: