KAKO SE ORGANIZOVATI KAD RADIŠ OD KUĆE (saveti za bolju produktivnost)

Svi oni koji rade bilo šta od kuće, znaju kako je to teško organizovati i kako je teško razdvojiti svakodnevne obaveze od posla. I mada zvuči sjajno "ne ići na posao" a zarađivati, onda kada krenete u realizaciju te ideje shvatite da je organizacija istog čisto iživljavanje na sopstvenim živcima.




E ovom prilikom želim da podelim sa vama kako ja uspevam u tome i korisne savete za organizaciju rada od kuće i bolju produktivnost.

Od kuće možete raditi svašta: Od pravljenja nakita, ukrasa, pisanja, vođenja FB stranica, virtuelnih asistencija pa do spremanja sitnih kolača za slavu ( na crno dabome, jer na belo vam treba i HACCP i prohormski sto i milion peripetija jer biste inače potrovali ljude i pravo je čudo kako vam gosti sa slave izlaze živi, zdravi i naždrani iako ste sve umesili na običnom kuhinjskom stolu).

Ideja je najmanje bitna, ako je relaizacija nemoguća i organizacija posla nezamisliva.

A organizacija jeste napor, jer oko vas su uvek deca i ukućani i komšije i rođaci i niko ne kapira da vi zapravo radite!





Da biste u tome uspeli i da biste zaista radili od kuće i bili uspešni, od izuzetnog je značaja da budete:

- samodisciplinovani
- organizovani
- bezobrazni


Samodisciplina 


Ovo podrazumeva da sebi dodelite dnevni zadatak i isti pošto-poto ispunite.  Moj zadatak je da dnevno napišem jedan tekst. Za sebe ili za druge, za ovaj ili onaj sajt - nebitno je. Ali jedan mora, pa tačka!

Samodisciplina podrazumeva i to da ne fermate 5% što je neko došao da ćaska sa vama, sedi sa vama i pije kafu sa vama. Kako zaboga? Vi ste na poslu, iako ste kod kuće!

Što nad dovodi do sledeće stavke.

Bezobrazluk


Bezobrazluk podrazumeva da naučite da kažete "ne" onima koji misle da mogu da tek tako da računaju na vas jer ste kod kuće. Jeste vi tu, to je neosporno, i to uglavnom zato jer nemate bolji izbor, kancelariju ili niste našli način da vam neko čuva decu. Ali to ne znači da ste zaludni. Jedini način da ljudima oko sebe dokažete to, jeste da budete bezobrazni, da ponekad ignorišete i imate ispade nepristojnosti umesto ispada predusretljivosti i ljubaznosti. Vremenom naviknete pa vam ovo drugo negde i ispari!

Ni jedno od ova dva nije vam garancija da će vam rad od kuće ići glatko. Uprkos mojim naporima da budem disciplinovana i totalni idiot prema svima koji mi uđu u kuću, ja 60% svog radnog vremena provedem kuvajući, čisteći, radeći domaći u isto vreme. I ok, to nekako isplaniram. Ali van moje moći je izboriti se sa koncentracijom, jer najveći deo tog vremena oko moje glave pište deca (što moja, što tuđa) , svađaju se, šutiraju lopte (što stvarne,što zamišljene) ili urla onaj histerični Nikelodeon kanal. A ukućani nikako da ukapiraju da se ja ne zezam!

I tako, s vremena na vreme, patim za kancelarijom i radnim vremenom. Coworking prostori su dobra stvar, ali niko tu ne čuva decu.

Međutim, ima onih koji misle o tome pa su pokrenuli projekat "Mama biznis klub". Taj projkat bukvalno ispunjava karijene snove svih mama koje pokušavaju da privređuju i doprinose kućnom budžetu iako su kod kuće. A da li će u tome uspeti, zavisi od toga koliko glasova prikupi.

Moj cilj je ovom prilikom da ih podržim jer čvrsto verujem da ova ideja treba da se širi.

Ovom prilikom bih ujedno zamolila da kliknete da date svoj glas za ovo. Obećavam da će vam oduzeti celih 5 sekundi dragocenog vremena. Sa druge strane, pomoći ćete da neke mame itekako bolje organizuju svoje trenutke . Dakle, glasajte klikom na ovaj link. https://www.generator.rs/mama-biznis-klub/

Elem, u ovako neidelanim uslovima rada od kuće, važna je organizacija posla pa bi moji saveti svima koji rade od kuće zvučali ovako:

Organizacija


1. Napravite raspored. I držite ga se. Za ovo je jako važno da imate na umu navike svojih ukućana pa da raspored pravite po tome.

 - Ustanite pre dece. Ovo je bolje varijanta od posla do kasno u noć jer je mozak ujutru odmorniji i orniji za rad. Ja leti ustanem ranije, oko 6, ali zimi mi je ovo teško jer je napolju još mračno. Tada ustajem u 7 otprilike, ali dobar deo jutra potrošim na bezuspešne pokušaje da založim vatru.

- Kućne poslove obavljajte kad su deca kod kuće. Poslovne ostavite za vreme kad su u školi.

- Raspored treba da uključuje i odmor. ( Ovo ne umem. Moji odmori su uglavnom spremanje ručka, higijena doma, domaći zadaci, a to baš i ne regeneriše) Nije dobro ni da sedite ceo dan. Valja ustati s vremena na vreme, idealno na pola sata. Napravite krug oko stola. Popijte čašu vode. Možete naviti sat na telefonu ili podesiti dekstop da vas obavštava kada je vreme za odmor. Za ovo koristite recimo Tomato timer.

Moj radni dan obavezno završava u 20. Idealno ako može i pre toga. S obzirom da su moje dnevne obaveze ćušpajz napravljen od kućnih i poslovnih obaveza, ovo je sasvim normalno. Legnem najkasnije u 23. Zaspim u roku od minut. (osim ako mi nije hladno za noge, jer im je cirkulacija otprilike nikakva. Još jedan razlog da navijete sat da ustanete na pola sata. Onda moram da ustanem da obujem čarape i uspavljivanje potraje. Ili kada ne mogu da isključim mozak koji stalno nešto razmišlja).


via GIPHY

2. Napravite zalihe ručka za dva dana. Ručak, istini za volju, oduzima puno vremena. Ipak,na ovaj način ćete jedan dan vreme namenjeno kuvanju moći da provedete radeći produktivnije. Možete i vikendom skuvate nekoliko ručkova za nedelju dana zamrznete i odmrzavate po potrebi. Ja to ne volim. Moji ručkovi nisu dangubni i ponekad mi više vremena treba da odmrznem hranu nego da je spremim.

3. Uvedite rutinu u radne zadatke. Stvari idu kao podmazane kada ih svaki dan ponavljate. Ja ujutru skuvam ogromnu dozu kafe, sipam u šolju sa tri krave balerine i prelistam blogove (vesti ne pratim. Ako je počeo Treći svetski - obavstite me u komentaru! Većina stvari na vestima nema blage veze sa mojim malim životom. Na blogovima nađem malo dobrih saveta, malo lepih reči, malo smeha, malo suza, a to je sve za ljude. Obične, poput mene.)

 Nakon toga proveravam mail i odgovaram na poruke. Objavim neke tekstove na sajtu, podelim neke stvari po društvenim mrežama. Time završavam kafu.I da, ponekad se zanesem i ovo ume da potraje...

Posle doručkujem, bacim veš da se pere, frljnem sudove, zamolim Boga da mi nekako doturi mašinu za sudove i orna započnem sa pisanjem.

Pisanje je organizacija za sebe! Zato pribegavam sledećem

4. Podelite veliki zdatak  na nekoliko manjih. Pisanje za sajt uzima mnogo vremena i ogroman je zalogaj koji ja podelim na manje. Generalno, ceo moj dan je jako konfuzan ako nemam plan. A njega napišem na desktopu. Ide ovako otprilike:

- napiši uvod
- završi ručak
- napiši prvi podnaslov
- okači veš
-napiši drugi podnaslov
- uradi domaći sa detetom, operi sudove
-napiši podnaslov
- vodi decu na rođendan, trening...
-završi tekst
- operi sudove



5. Ne kačite se na net ako ne morate. Ja sam pacijent po vom pitanju pa čim uključim brovser, prsti sami tipkaju Gmail i Facebook. Ostanem tamo zaglavljena satima. Zato uglavnom pokupim i kopiram sve resurse koji mi trebaju u jedan dokument kako ne bih morala da istražujem po netu.

6. Ne radite u pidžami. Verujte mi, jako je depresivno i jadno nemati razlog da se obučeš i izađeš. Kažu i da, kada se obuečte za posao, imate i drugačiji stav prema poslu koji obavljate kod kuće i bacite se u onaj "business mood". Onako, ostajete u tom neobaveznom i lenjom pidžama raspoloženju. Da ne pominjemo one koji moraju da pričaju preko Skype. Zaista treba da izgledaju pristojno.

8. Isključite vrištanje dece oko sebe i ostale bučne ometače. Zapravo, zamaskirajte. Recimo, tako što ćete staviti slušalice i pustiti neku opuštajuću muziku ili zvukove priropde. Rainy mood je moj favorit. Primetila sam da čak i mnogo manje slovnih grešaka pravim kada slušam ovu kišu. Dobro zamaskira i ostale zvukove.

9. Stavite naočare. Ili nađite neki trip koji vama pomaže da se fokusirate. Ja sam malo čudna, ali se bolje koncentrišem kad stavim naočare.


I sve je ovo na kraju uspe, iako je jako iscprljujuće. Raditi od kuće, kada oko vas pričaju ukućani ili je upaljen televizor, kada vam non-stop upadaju u "kanceariju" da vas nešto pitaju, da nešto pozajme, pogledaju, kada neko stalno viče "mama" i ospice dobijete zato što stalno nekome treba nešto od vas ravno je ludilu.  I znam mnogo mama koje rade u ovakvim uslovima i ne predaju se. A umesto u ludnicu, bolje je da idu u Mama biznis klub! 

Ne razmišljajte kako to vama trenutno ne treba. Možda već sutra nađete u poziciji da ostanete kući sa decom, da ne možete naći posao i pokrenete nešto svoje od kuće. Pu, pu, pu, daleko bilo i da kucnem u drvo i ostalo što može da se uradi po tom pitanju - ali život je nepredvidljiv. U Srbiji posebno.  A možda već znate neke mame koje su sad u takvoj situaciji.

U to ime, podržite projekat "Mama biznis klub" tako što ćete glasati za njih klikom na ovaj link. https://www.generator.rs/mama-biznis-klub/

Šta vam teško?!

U njihovo ime, sa nadom da će se ideja širiti, hvala!

IZAZIVAM VAS DA USVOJITE NOV OBIČAJ ZA SVETSKI DAN DETETA!

Jeste li znali da SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja? Evo kako drugi pomažu i kako i vi možete pomoći da ova deca imaju srećnije detinjstvo! Izazivam vas da probate!





Novembar je vreme kada se u jednom mesecu naniže mnoštvo porodičnih slava, okupljanja i običaja. Ona nisu svima tako lepa i topla uspomena. Zato, ove godine predlažem da usvojite i jedan nov običaj i ponavljate ga što češće!

O čemu se radi? 

20. novembar je Svetski dan deteta. Vezano za decu, usvojili smo mnoge glupave trendove. Jedan od njih je da proslavljamo dečije rođendane kao svadbu u najmanju ruku. A ja predlažem novi trend - da pomognete odrastanje mnogo druge dece koja su ostala bez roditelja na ovaj ili onaj način. 

Podržite akciju pokrenutu širom sveta #NoChildAlone. Potomognite rad SOS dečijih sela Srbije.

Svetski dan deteta je pravo vreme da uvedete ovaj trend!

Šta su SOS Dečija sela? 


Verovatno ste tu i tamo naleteli na reportaže i informacije o SOS Dečijim selima Srbije.

A koliko ste se puta zaista zamislili šta oni zapravo rade i čemu ta sela služe?

SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja! Da, tooooooliko mnogo dece pojma nema šta je topli zagrljaj, maženje, istinska briga i toplina!





Možda sad mislite kako vi nemate ništa sa tim i kako ništa ne možete da učinite po tom pitanju. To je veliki problem i velika brojka i kako bi uopšte običan,mali čovek bez nekog posebnog uticaja mogao da promeni svetu tolikoj meri?

E pa može!


Za bilo kakve promene, nije potrebno da menjate svet, nego je potrebno da menjate sebe! Odatle počnite!

SOS dečija sela imaju za cilj da pomognu da što više dece odraste u porodičnom okruženju. I mada ove organizacije ne mogu da stvore biološkog roditelja, mogu da pomognu da se i deci bez roditeljskog staranja pruže ljubav,nega, pažnja, krov nad glavom i porodična toplina,obrazovanje. Za to su zaslužne nesebične SOS mame, deo ove organizacije, super-žene koje su odlučile da svoj život posvete tome da deca koju čuvaju imaju srećnije detinjstvo. Pored ove dece koja nemaju roditelje, one neretko imaju i svoju sopstvenu decu i porodicu. Svi zajedno žive u Dečijim selima. Kod nas se SOS Dečije selo nalazi u Kraljevu.

Želim da se za trenutak zamislite nad ovim:


- Koliko mora je strašno kad si mali, a nema ko da ti pruži ljubav, zaštitu, zagrljaj, toplinu? Možete li se staviti u položaj takve dece?

- Možete li zamisliti koliko bi strašno bilo da se vaše dete nađe u istoj situaciji ako se vama i vama bliskim osobama nešto desi?

Stresam se od same pomisli!


Suvišno je i da pominjem kako ovakvo surovo odrastanje bez roditeljskog staranja i porodične topline može ostaviti trajne emotivne, mentalne i fizičke posledice  . 

U SOS selima pružaju priliku za normalno odrastanje. Biološku braću i sestre, ukoliko su zajedno u ovoj životnoj neprilici, ne razdvajaju. I toliko je dece kojima bi ovakav dom bio više nego potreban!A naša pomoć im je itekako potrebna!

Razumem da nismo svi u stanju da pružimo ono što su spremne da pruže SOS mame. To je pravi gest humanosti! Njima skidam kapu! Ali i mi, mali, obični ljudi, možemo da učinimo nešto da doprinesemo da nijedno dete ne odrasta samo!

Usvojite nov običaj! Podržite akciju "Nijedno dete ne treba da odrasta samo" i rad SOS dečijih sela Srbije. I radite to bar jednom mesečno i pretvorite u rutinu!


To je najmanje što možemo!


Kako se priključiti akciji? 


- Sigurna sam da vam je najlakše da pustite SMS poruku. To možete uraditi na broj 6323 i time donirate 100 dinara.

- Uplatu možete izvršiti i online, u tom slučaju je minimum 500 dinara.  ( kad smo kod trendova sa početka priče, budite trendseter. Danas se sve snima i slika, pa možete i da napravite screenshot svoje donacije i objavite na društvenim mrežama uz hashtag #NoChildAlone - može biti i korisno,  neki će slediti vaš primer.)

- Drugi načini su novčana pomoć uplatom na račun ove organizacije u banci ( recimo onda kada odete da uplatite neki račun, usput uvek možete uraditi i ovo, a ako imate neki e-banking nalog i ovo možete uraditi online) kao i pomoć u proizvodima. 


Više o tome informišite se na sajtu SOS dečijih sela Srbije.


Naspram posla ove organizacije, njihovog truda i naspram onog truda koji u zdravo odrastanje i srećnije detinjstvo dece bez roditelja ulože SOS porodice - ovo gore deluje zaista malo. 


Zvuči kao kliše kada kažemo da je i to malo njima mnogo! Pa neka zvuči! Samo nemojte da kažete da vi tu ne možete ništa!


Zaista, nijedno dete ne zaslužuje da odrasta samo!

Izazivam vas zato da podržite akciju  #NoChildAlone! 

Podelite ovaj tekst, podelite video iz teksta i bar jednom mesečno makar malom donacijom pomozite napore SOS Dečijih sela da uspeju u svojoj misiji!






Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa SOS DEČIJIM SELIMA SRBIJE i moj doprinos akciji "NIJEDNO DETE NE TREBA DA ODRASTA SAMO" .  Više o svemu pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu sos-decijasela.rs  , kao i na njihovoj Facebook strani i You tube kanalu.  A onda širite priču dalje!

AFFILIATE PROGRAMI KAO NAČIN ZARADE OD BLOGA (smernice za totalne početnike)

Jedan od načina zarade od  bloga jeste i affiliate, odnosno partnerski program. U redovima koji slede, pokušaću da objasnim šta je affiliate i dati neke primere i linkove.

affiliate program


Odmah da vam kažem i da je ovo samo sfera koju sam svojevremeno izučavala i zagrebala po površini,  ali ne i supešno sprovela u delo, iz prostog razloga što nisam u to dovoljno zagrizla. Ipak, često u nekim diskusijama sa blogerima dođem do zaključka da mnogi za ovaj način zarade od bloga nisu ni čuli i da pojma nemaju šta je affiliate uopšte.

Pročitajte za početak Kako zaraditi od bloga - ovako provereno nećete!

A onda nastavite sa osnovnim upoznavanjem sa affiliate programom kao načinom zarade od bloga.

Šta je affiliate program? 


Na našem govornom području, ovaj pojam se često koristi i kao "partnerski program". Suština i jeste neka vrsta partnerstva ili saradnje. Zapravo:

Affiliate nije ništa drugo nego poredovanje u prodaji.

Na internetu, ili hajde da se uhvatim bloga kada sam već o blogu počela, to radi ovako:

Recimo, ja sam postala zaluđenik za zumbu. I recimo, otvorim blog na kojem pišem baš na tu temu. Sa druge strane neko ima sajt na kojem prodaje opremu za zumbu i na njemu affiliate program (a ima, majke mi, samo ne funkcioniše van SAD).

Jednostavnom registracijom u taj njihov program, ja dobijem svoj jedinstveni link i pristup banerima koji imaju neki moj kod. Postavljanjem linkova i banera na moj zumba blog (u najvećem broju slučajeva jednostavna copy-paste metoda)  ja bih mogla da prodajem njihovu opremu. Za uzvrat, oni meni daju recimo 5% od prodaje koja je došla preko mene.

Affiliate program radi za vas i dok spavate i stvara vam tzv. pasivni prihod. Baner stoji na sajtu, pa stoji. Na vama je najviše da nađete formulu po kojoj ćete imati veliku čitanost bloga, kako bi ga ljudi uopšte videli i kliknuli na njega. U suprotom, nema svrhu. 


Kako oni znaju da je neko došao preko mog sajta baš?


affiliate program


Pa lepo, onoga ko klikne na moj baner prati "kolačić" izvestan period (recimo 30 dana, 6 meseci - zavisi od programa do programa). Ukoliko neko u tom periodu od mesec dana kupi recimo zumba patike, sistem na sajtu registruje da je ta prodaja došla preko mene i mog bloga, i meni se upisuje procenat zarade.Ista se kasnije isplaćuje na već neki način. (zavisi od programa do programa)

E sad, ako vam je blog na srpskom, logična je varijanta da partnerski program radite sa nekim domaćim sajtovima. To nije pravilo ni moranje. Sve zavisi od vaše niše, od toga čime se bavite, o čemu pišete, kakva su interesovanja vaše publike i koliko su voljni da kupuju online (a ako imaju naviku online kupovine, koliko su voljni da to rade sa stranih sajtova) Recimo, modni blogovi mogu sasvim lepo da funkcionišu i ako promovišu asortiman stranih sajtova (ovde ću se opet uhvatiti za Zoranu za koju sam se hvatala u brojnim prethodnim primerima, koja na svom blogu recimo ima Shein baner. ) Isto tako, blogovi o putovanjima mogu da stave Booking banere , jer je to sajt koji se kod nas koristi za rezervisanje smeštaja.

Generalno Srbija je mala zemlja i mnogo su veće šanse na ovom polju ako imate blog na engleskom i ako prodajete nešto sa nekih stranih sajtova. Osim toga, u tom slučaju vam je i izbor affiliate programa velik i ima baš dosta niša u kojima bi mogli da se nađete. 

U nastavku ću dati primer nekih domaćih i nekih stranih affiliate programa sa linkovima, pa vi izvolte i razmatrajte!


Primer domaćih affiliate programa


(Linkovi koji slede vode direktno na sajt na mesto gde treba da se registrujete, pa klikom na njih imate više informacija. Ja ću samo u jednoj rečenici da ih opišem) 


- Korisna knjiga  je primer partnerstva za one koji imaju blogove o knjigama. Isplatu vrše na tekući račun.

- Eparhija je sajt koji daje 3% od prodaje njihovih proizvoda - od ikona, manastirskih melema, vladičanskih štapova... iznenadiće vas ponuda svega i svačega, a vezanog za crkvu. Ako vam se uklapa u blog, eto prilike.

- Kavanali affiliate program  je varijanta pogodna za blogove koji se bave prirodnim zdravljem. Imate 20% od prodaje melema za hemeroide, štitnu žlezdu, dijabetes,visok pritisak, prostatu ...

- Adria host  je partnerski program koji manje-više može da se uklopi u svaki dobar blog. Prosto preporučite dobar hosting onima koji žele da imaju super blog i super sajt poput vašeg :-) Provizija je čak 50% a "kolačić" se čuva 6 meseci!

Serbiana art je sajt koji prodaje umetnička dela i rukotvorine. Ukoliko je vaš blog iz tog nekog domena, možete zaraditi 600 dinara po prodaji koja je došla preko vašeg sajta ili banera. Kolačić se čuva 3 meseca.

- Lepotica i zver je sajt za upoznavanje koji nudi 20% od prve uplate i 0,1 % od registracije člana . Ukoliko mislite da bi vaš blog dobro provodadžisao, probajte!

- Garden.rs je sajt koji nudi 10% od prodaje njihovog asortimana, a u njemu imate sve što je potrebno za lepo dvorište - od kojekavih sadnica do ukrasnog kamena. Ukoliko je baštovanstvo ili uređenje dvorište vaša niša, onda je ovo za vas.

- Flixbus je prevoznik čiju reklamu možete uključiti ukoliko imate sajt o putovanjima

 - Purity box  je affiliate program za vlasnike beauty blogova. Nije mi najjasnije da li nude i novčanu nadoknadu ili samo nagradu. No, nije na odmet probati!

- Agrožiken  je partnerski program za one koji imaju blogove ili sajtove o poljoprivredi. Daju samo 1% provizije, ali ne dajte se obeshrabriti! 1% od prodaje kombajna nije uopšte malo!

- Poker pik je affiliate za pokeraše! Ima sve što vam treba za taj hobi!

- Limundo naš najpoznatiji sajt za online aukcije i Kupindo  (njegov rođeni brat koji se ne cenjka) , takođe imaju svoje partnerske programe. Postoji varijnata da zaradite 150 dinara od svakoga ko se registruje preko vas, ili procenat od prodaje konkretne stvari ili grupe proizvoda  tako što ćete reklamirati aukciju na vašem blogu. Pogledajte, kod njih je to baš lepo i detaljno objašnjeno.

- Petbox nudi 10% od prodaje njihovih proizvoda, a varijanta je za one koji imaju blog koji neposredno ili posredno govori o ljubimcima. Isplata kada sakupite 3000 dinara a kolačić ima rok trajanja 3 meseca.

- Imperijal majice  nude zaradu od prodaje štampanih majica, samo ne znam koliku.

- Serbian adventures je partnerski program koji možete inkomplementirati u vaš blog o putovanjima, a radi se o izletima po Srbiji.

Ovo su samo neki primeri. Ja ih nisam sve isprobavala, ali sam birala one koji deluju verodostojno. U suštini, affiiliate program je oblik saradnje nudi mnogo sajtova, ali se dešava i to da kada se registrujete od njih ne dobijete nikakvog glasa niti povratnu informaciju. Naime , dosta sajtova to prosto ima kao opciju na sajtu koju su možda imali u planu u dalekoj budućnosti. U većini slučajeva, kada kliknete na link Affiliate videćete poruku koja nije ni prevedena:

Affiliate program is free and enables members to earn revenue by placing a link or links on their web site which advertises ,.........  or specific products on it. Any sales made to customers who have clicked on those links will earn the affiliate commission. The standard commission rate is currently 5%.

Primer stranih affiliate programa


Što se stranih sajtova tiče, samo vam je nebo granica. Ja ću navesti samo najpoznatije. Ideja ima manogo, ali neki vam se možda neće uklopiti zbog načina plaćanja, neki neće da vas odobre zbog xy razloga, neki će da vas prihvate bezuslovno. Moje je da predložim, na vama je da brljate dalje.

Dobar deo stranih sajtova odvešće vas na neku veću affiliate marketing mrežu preko koje možete pratiti rezultate i statistike i sve ostalo.

1. Za putovanja: 

Tripadvisor koji nudi 50% provizije

Booking gde isto dobijate dobar procenat od rezervisanog i plaćenog smeštaja

2. Par modnih: 

Vans 

Dressliliy

3. Velike internet trgovine (koje imaju sve što vam pada i ne pada na pamet, a vi se zakačite za jedan proizvod ili par proizvoda u skladu sa svojom nišom. Znači, ako ste u baštovanstvu, onda prodajete fontane ili baštenske patuljke ili tako nešto )

Ebay koji se meni nešto nije pokazao voljan za saradnju u dva navrata

Amazon koji je najpoznatiji po ovom načinu saradnje

Aliexpres  za koji još nisam čula da neko kod nas radi

Alibaba 


4. A ima i onih intenet sajtova za prodaju sa malo užom nišom:


Clickbank  koji nudi 75% od prodaje njihovih digitalnih proizvoda

Udemy  gde posredujete u prodaju kurseva i Coursera koja nudi za sličnu stvar 20-45% provizije



5. I specijalizovanih affiliate mreža koje pod svoji okriljem okupljaju mnoštvo većih ili manjih sajtova

Shareasale

Rakuten linkshare

CJ affiliate


Dovoljno je postaviti baner? Ili nije? 


Ne, nije, osim ako nemate neki dnevni milionski auditorijum.

A da biste ga imali, morate da znate da :

- kreirate zanimljiv i pre svega koristan sadržaj
- kreirate sadržaj u koji kontekstualno možete ubaciti banere ili linkove koji zovu na kupovinu
- imate nišu
- delite sadržaj na društvenim mrežama
- budete zaluđeni za temu o kojoj pišete i proizvod koji preporučujete (jer neiskrenost se itekako prepoznaje u blogovima, oni su ipak web mesto sa ličnim pečatom. Negde čak i lično iskustvo. Recimo ne bih preporučila kompaniju za prevoz putnika ukoliko se istom nisam vozila.)
- uložite u marketing i promovišete proizvod u čijoj prodaji posredujete
-a pre svega da sve dobro isplanirate i napravite plan blogovanja. Mnogo je stvari koje bih ja volela da sam znala pre nego što sam započela blog.

Kako pronaći affiliate program za sebe i svoj blog? 




Možete na nekom od linkova, a možete i sami.

Razmislite koji bi to proizvod vaš blog mogao da preproučuje. Onda bukvalno možete da kucate u Google nešto kao "oprema za pecanje" + affiliate . Ako to ne da rezultate, pojam "Affiliate zamenite sa "Partnerski program" ili "program za saradnike"

Možete isto tako potražiti i neke konkretne brendove nekih proizvoda. Recimo, pišete o fitnesu, možete promovisati patike, nađete sajtove i brendove koji ih proizvode i prodaju .Obično na samom dnu sajta ima opcija Affiliate. Nekad je bolja opcija da kucate u Google "neki brend" + affiliate" (lupam, Adidas)  pa pratite taj link u Google i ne tražite taj po dnu sajta. Verujte mi, nisu svi sajtovi savršeno funkcionalni i intuitivni, niti su im opcije očigledne.

Ja sama nisam imala nekog uspeha u ovome jer nisam ispoštovala mnoge potrebne stavke, jer je moj blog svaštarski i jer u nekim užim nišama nisam bila istrajna.

Ali to nije razlog da blogerima početnicima predočim da oavko nešto postoji, zar ne?

Ako ste imali iskustva sa affiliate programima , nije na odmet da ga podelite u komentaru.
 A ako mislite da bi ovo bilo od koristi nekome, slobodno podelite tekst.




ISTRAŽIVALA SAM: POMAŽU LI TATE OKO BEBE (i zašto bi trebalo to da rade)

Da li i koliko tate učestvuju u prvim danima života deteta? U stvari, žene to češće pitaju ovako: "Pomaže li vam muž oko bebe?

Za potrebe ovog teksta napravila sam jednu malu anketu u nekoliko Facebook grupa koje pretežno okupljaju mame, da budem sigurna da pričam pravu stvar pravim ljudima. 





Rezultati su ohrabrujući!

Od 37 žena, koliko mi se odazvalo, 9 je izjavilo da tate ne učustvuju uopšte u brizi oko bebe ( i to samo dve javno, ostale anonimno). Ostale su izjavile da podjednako sa partnerom dele roditeljske uloge (sem dojenja, jelte).

A zašto sam uradila anketu i da li je ona relevantna? I zašto uopšte mislim da je ohrabrujuća? 


Zato jer u okruženju u kojem ja živim, stanje nije takvo. Najsvežiji primer jedna izjava na skorašnjem okupljanju kojom se opravdavalo to što je jedna članica društva otišla kući ranije: " Morala je da požuri kući. Gre'ota! Dete je samo kući sa ocem"

Sva sam se naježila. Ospice dobila. Za jezik ugrizla! 




via GIPHY

Pa šta?! Oni su neposobni, šta li? Ili mi samo mislimo da smo sposobnije i namećemo sebi neke obaveze koje nam nisu nužne? Podržavamo svojim prihvatanjem tog stanja njihov nerad , umesto da ih podržimo u tome da budu tate u pravom smislu te reči.

Većina žena sa kojima sam ja u konkatu, a koje imaju bebe i malu decu, žale se da tate ne učestvuju, da nalaze izgovore, dodatne poslove i obaveze i da im je sve preče od deteta. Bebu pridrže samo ako moraju i ako se to od njih traži. Kao da čine usluge i čuvaju nešto tuđe. Ne sete se toga baš sami i ne misle da je baš normalno da to rade. Misle valjda da su papučari i da će ih okolina ismevati jer brinu o bebi! 

To šta će sutra o njima misliti rođena deca, nevažno je! Važno da su se apetiti komšiluka zadovoljili i da on nije papučar. Ali nije ni tata! Na temu šta razlikuje tatu i oca  pročitajte ovaj savršen tekst!

I kao što je jedna žena u anketi primetila - to je stvar onog pogrešno shvaćenog patrijarhalnog vaspitanja koje je imalo smisla onda kada su muškarci išli u lov na životinje, radili teške poslove, a žene brinule o deci, pećini i eventualno brale bobice u okruženju.
E pa imam novost - iz pećina smo, odavno izašli i žene danas imaju karijeru, posao i doprinose prihodima u kući kao i muškarci.


Tate nemaju istu ulogu kao mame, to je sigurno. Priroda je donekle uredila tako. Oni rade stvari na svoj način. Ali i ti načini imaju jaku bitnu ulogu u razvoju deteta i to od najranijih dana!

Sa druge strane, kao kontraargument, imam i drugačiju situaciju u kojoj jedan moj poznanik izjavljuje: " Slabo sam spavao, beba se budila noću pa sam je nosio" . Istu bebu često čujem kada razgovaramo telefonom. Tu je u blizini ili u naručju čak, što je dokaz da anketa možda ima smisla i da je relevantna, samo ja živim u nekoj drugoj dimenziji. 


Nema veze. Moj problem! 

U tom slučaju, ovaj tekst namenjujem onima koji žive u mojoj dimenziji, pomalo ograničenoj kada je očinstvo u pitanju. 



Znate li UOPŠTE koliko je važno da tate učestvuju u bebinom životu, a posebno u prvih 1000 dana?



Unicef Srbija pokrenuo je nedavno akciju o važnosti značaja prvih 1000 dana u životu deteta za njegov razvoj. Mama je tu nekako "po defaultu" baš od prvog trenutka, ali tate ne uvek. I iako danas tate sve više učestvuju u toj priči i dalje je veliki broj onih tata koji ne učestvuju u dovoljnoj meri. 

Od svih izgovora za ovakvo ponašanje posebno ospice dobijem od onog da su očevi zaboga "preplašeni" novom ulogom. A ovamo sve hrabri borci, jaki momci i alfa primerci.  Uplašili se bebe? Nije nego! Razmaženost i izgovor, a i neznanje u ogromnoj meri!


Možda deluje da bebe ne razumeju ništa, da su tate tu suvišne i da bebe i ne znaju učestvuju li oni ili ne pa je svejedno. Ali one uče i upijaju svet oko sebe - a najviše u te prve tri godine života. 





Cenim da je majka priroda iz nekog razloga predvidela da je za ljudsko potomstvo potrebno da se spoje muško i žensko. Ako oboje učestvuju u pravljenju novog ljudskog bića, onda su oboje potrebni i za vaspitanje i zdravo i normalno odrasatanje malog čoveka. Da su žene dovoljne u toj ulozi, verovatno bi prirodno bilo uređeno i da mogu da se samooplode parteogenezom. Ali nije tako, zar ne?



Evo zbog čega su tate važne!




- Učestvovanje tate u roditeljstvu ne utiče samo na bebu , već i na celu porodicu. Briga oko bebe je lepa, ali i naporna. Umorna mama je nervozna, nesrećna, prenosi to na bebu, i to je celo klupko zamršenih loših uzroka u posledica.Da i ne govorim da svojim ponašanjem tate treba da budu uzor i da će tako sutra i njihova deca biti brižni i dobri roditelji.

- Druženje sa tatama od najranijih dana kod dece podstiče zdrav psihički i fizički razvoj, pomaže deci da razviju samopouzdanje. Mame su, znate, ponekad previše brižne. Tate ponekad malo i rizikuju, puste decu u avanturu i ne strepe stalno da li će dete da padne, ogrebe se... sve je to za ljude i deca sve to treba da iskuse ne bi li razvila svoje samopouzdanje.

- Tate koriste drugačiji vokabular u komunikaciji sa decom, i drugačiji smisao za humor. Mame se uglavnom trude da se maksimalno prilagode detetu.  Ponekad su tate komplikovane sa rečima i postupcima, ali to može da pomogne detetu da ima širi rečnik (i širi smisao za humor - provereno) 

- Studije su pokazale da se deca (odnosno ljudi) koji su imali u ranom detinsjtvu dobar kontakt sa ocem bolje nose sa stresom, akademnski su uspešnija, imaju bolje ocene u školi,  bolje se snalaze u društvu i manje su šanse da učestvuju u kriminalnim aktivnostima i odaju porocima. 

- Povezanost sa ocem u najranijem detinjstvu kod devojčica oblikuje predstavu o tome kakav treba da bude njihov životni partner-nekad na nesvesnom nivou. Kod dečaka, tate su jednostavno muški uzor na koji se ugledaju. 

Ovo su samo neke  stavke i nisu nimalo nebitne! 

Saveti kako provesti zajedničke trenutke sa bebom



Ponekad tate i ne stignu od "prepametnih mama" da bilo šta urade i mrsko im je, jer sve što urade ispadne pogrešno.

Za one "uplašene" tate, koje ne znaju šta bi i kako bi provodili vreme sa bebom, evo par predloga:


- Kreveljite se i pravite face. Ako izazovete dečiji smeh, onaj iskreni, nećete moći da prestanete to da radite. Verujte, od tog smeha nema ništa lepše.

- Šetajte zajedno

- Uspavljujete se

- Menjajte pelene. Ako znate da promenite gumu na automobilu, svećicu ili tako neko čudo, pelenu ćete sigurno savladati!


- Mazite se i nosite, ležite i ostvarite kontakt kože na kožu

- Čitajte pred spavanje - Istraživanja na Harvard univerzitetu pokazala su da deca čak imaju više koristi od tatinog čitanja slikovnica nego od maminog. Tate često improvizuju, zapitkuju pa podstiču drugačije na razmišljanje. Mame to prečesto rutinski odrade kao još jednu ulogu.






Šta mame da rade da bi do toga došlo?


Iz mog iskustva, ovo:


- Da se opuste i prihvate da tate ne rade stvari na isti način kao mame, ali da to nije strašno. Strašno je ako ne rade ništa!

- Da se povremeno prave lude i ne mrdnu prstom oko deteta. Tata će se na kraju ipak uključiti i preuzeti inicijativu. 


Priča iz mog ugla nije počela sjajno, ali ide u sjajnom pravcu. Život u zajednici je uglavnom u prvim trenucima učinio da "vreme sa tatom" brzo pređe u "vreme sa babom". Parovi koji žive sami, jednostavno su osuđeni na tu ravnopravnu ulogu.


Ali sve to može doći na svoje, samo ako širimo svest o tome koliki je značaj očeva u životu njihove dece, posebno u njihovim prvim danima.



Zato, tate, ne propustite priliku da ostavite svoj pečat u njihovim životima. Nisu bebe suviše male za to. Svaki trenutak se računa i svaki je važan! A ne možete ga premotati unazad! 



Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa UNCEF-om Srbije i moj doprinos akciji "Svaki trenutak je važan" i širenju važnosti značaja prvih 1000 dana za razvoj dece! Više o ranom razvoju deteta i vašem značaju u toj priči  pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu www.unicef.rs , kao i na njihovoj Facebook strani!  A onda širite priču dalje!






5 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE FACEBOOK JEZIVO MESTO

Koliko vremena dnevno provodite na Fejsbuku? Možda ćete i slagati odgovor na ovo pitanje, ali sam prilično sigurna da o detaljima bitnih i nebitnih vam osoba u životu znate više nego što bi vas realno zanimalo. No, neka bude da svi mi malo volimo da zabodemo nos u tuđa posla.

Zašto ovo pitam?


Ja lično previše vremena provodim na ovoj društvenoj mreži i težim ka tome da to drastično smanjim.

Facebook ima dobrih strana , ali postaje sve više jedno jezivo mesto! Najgore je svega što ti jezivi i lažni momenti ne ostaju na ekranu. Prenose se u stvarni život! 



 Počevši od toga da primer svog ponašanja prenosim na decu i da nisam neki uzor po tom pitanju.

Pročitajte i  Šta sve rade deca na internetu!

Evo kako i zbog čega počinjem da zazirem od njega.


1. Sve se slika


Nije da ja patim nešto zbog toga i hejtujem zato što sam prilično nefotogenična osoba. Ali realno, kad kreneš ulicom, šanse da osvaneš na nečijoj slici u pozadini su - ogromne.




A šta ako ja bre neću da budem na nečijoj slici ni u prolazu? Svi se nameštaju i sve se slika i snima i povremeno se osećam kao glavna zvezda Trumanovog šoua ili učesnica u Velikom bratu. Gde je bre nestala privatnost?


Od stvari koje se slikaju posebno me iritiraju praznične fotke sa temom:

- slavim slavu, a ovo sam ponudio/la gostima da jedu
- imam posnu trpezu za Badnje veče
- ofarbao/la sam jaja

A tu su i one iz domena:

- glasao sam na izborima - sa sve glasačkim listićem i zaokruženom opcijom.
- izašlo mi ovo na ruci, nosu,jeziku... Upomoć od čega bolujem!


2. Motivacioni statusi


Blagi Bože, ponekad se osećam kao da smo svi na kolektivnoj terapiji od depresije, apatije, anksioznosti štatijaznamčega pa nam trebaju okićeni saveti kako da se ne predajemo, da se smejemo, mislimo pozitivno, idemo visoko uzdignute glave i nosem paramo oblake jer "ne može nam niko ništa jači smo od sudbine" i sve će samo doći na svoje mesto. Samo ako Univerzum uhvati našu vibraciju. I ok, jeste da ima ljudi koji mrače i koji su večno nesrećni i zaista se čini da se loše stvari lepe za njih. Ali ne na Fejsbuku! Tamo je svima super!  A jel' bre ima neko da je ovih dana napravio nešto glupo? Omanuo? Pogrešio? Sudeći po Facebook objavama, svima teče med i mleko. Kome onda te motivacije?


3. Lažna humanost



E ovo je kategorija za sebe. Tu su mi svi oni video snimci u kojima neko ispada "nećete verovati" kako human" i pomaže starici, detetu, hrani gladne, leči bolesne i ostalo. Evo nikako ne kapiram - kako jebote baš kad je "slučajni prolaznik" skitnici dao svoje glanc nove patike patike ili vlasnica pekare uočila da hranu koju ostavlja za pse jede neka skitnica i ona je rešila da bude humana i pokloni mu obrok dostojan čoveka, kako se bre baš tad se tu nacrtala neka kamera da sve to snimi i to u prvom planu ( ne ono da ispadne u pozadini dok je neko slikao  selfi ili snimao dete kako bere cveće) . Ma važi! Od ovakve nespontane humanosti dobijem dijareju!


4. Zavisnost



Nije vam novost da skrolovanje Fejsbuskom utiče na nivo dopamina u našem telu i samim tim stvara zavisnost. Kažu, poput kokaina!



via GIPHY

Osećaj nagrade vam je tako nadohvat ruke i imate prilike da iznova i iznova okidate. Dovoljno je samo da postujete nešto: sliku, status, bilo šta, i da uživate gledajući kako vam ljudi lajkuju to.

 Ne raguju na prethodnu objavu više? Vreme je za novu dozu!

Činjenično stanje u mom domu govori u prilog toga da mo navučeni na "Facecrack". Izuzev mog sina koji nema profil na ovoj mreži, svi smo zavisnici od interneta. On je jedno vreme bio na crtaćima dok ne sredim kuću, i na igricama. Svašta sam naučila iz toga!

Pročitajte kakve sve bolesne igrice mogu igrati deca! 

Ima dana kada svoje slobodno vreme provedemo gledajući svako u svoj ekran.  I to je glavni razlog zašto želim da drastično smanjim svoje prisustvo na ovoj mreži.

5. Manipulacija


Zapitate li se nekad, može li se manipulisati drogiranom osobom? Može!


Facebook nas laže, prati i prisluškuje!


Pored toga što nam ostavlja tu neku lažnu sliku o ljudima  da je svima se lepo i sjajno da svima ide super u životu i karijeri  i sam po sebi je uvrnut i sablasan. Jasno je da mi ostavljamo mnogo podataka o sebi na ovoj mreži i da Facebook zna o nama više nego što bi nam se dopalo. To je sve u njegovom čudnom algoritmu koji besprekorno radi.Ili ne baš tako besprekorno?  Ponekad zapravo i besprekorno laže!

Na koji način to Facebook radi?

- Podesim neku objavu da se objavi sama, tek sutra. On mi u roku od sat vremena kaže da ta objava (koju još dakle nisam obelodanila svetu) prolazi bolje od drugih objava na stranici i da treba da je bustujem. Drugim rečima, laže me da mi uzme pare.

- Javlja mi da su neki ljudi lajkovali moju stranicu (valjda da mi podigne dopamin), iako pouzdano znam da su je lajkovali odavno (postoji i verovatnoća da su je slučajno u momentu "odlajkovali" pa lajkovali opet, ali je opet glupo), da ljudima nedostaju moje objave i slično. Nije nego, svi samo mene čekaju! Svet bi stao da me nema!

- Meša mene i moju kćerku. Iako baš i ne ličimo, u mnogo slučajeva sugeriše da tagujem nju kao sebe (pretpostavljam da je neko nekad tagovao mene na nekoj slici na kojoj je ona, a algoritam pokupio tu informaciju i pogrešno protumačio. Ipak, dovoljno je jezivo da pomisliš kako ti je proučio DNK)

- Prisluškuje moje razgovore.  Ne, nije teorija zavere u pitanju. Naime, dešavalo mi se da mi sin pomene da želi da spremim palačinke i da mi, dok razgovaramo o tome, na zidu baš ispadne neki recept za palačinke. Aj' neka bude slučajno!

 Onda smo muž i ja pre neki dan pričali o norveškim radijatorima. On za računarom, brlja informacije o tome po Google. Ja na krevetu lenčarim (da, radim i to ponekad)  i kao svaki zavisnik - skrolujem po Fejsu. I šta vidim na njemu? Reklamu za norveške radijatore. Jezivo, jer samo što sam pričala o tome, otkud na mom telefonu! ( kapiram da sam verovatno ostala ulogovana na računaru svojim FB nalogom, pa je tako pokupljena informacija kome treba da se dostavi reklama - pa i na telefon!)

- Prati me. Ja nisam neka šopingholičarka i ne pratim te neke modne stranice i brendove i ako se na nešto po tom pitanju palim onda je to Converse. Ostalo me jedva zanima. Kada se u Kragujevcu otvorio "LC Waikiki" i kad sam ga posetila prvi put, jedna od prvih stvari koje me je zakačila na mom Facebook zidu jeste reklama baš za njih. (opet, shvatam da su mi možda ne telefonu bili uključeni podaci i da sam nekako uhvaćena na toj lokaciji i tako sam dobila reklamu na zid)


Iako sve teorijski shvatam, jezivo zvuči da dozvoljavamo da neko ovako virtuelno viri u naše živote i naše navike , sakuplja podatke i pokušava da manipuliše pomoću njih.

Ali još je jezivije što, dok ja skrolujem, pola stvarnog života prođe pored mene!



via GIPHY


E pa ne dam!

Od sada pa nadalje i ubuduće trudiću se da se skinem sa Fejsa i bolje organizujem svoj stvarni život.
A internet u celini je sledeći na redu!


5 +1 RAZLOG DA RAZMAZITE DECU OD PRVOG DANA (i zašto je to zapravo važno)

Hajde da vas čujem drage mame - koliko ste puta čule onaj savet "Ne uzimaj dete u ruke ako plače. Razmazićeš ga!"

A koliko ste puta čule da zaista treba da razmazite svoje dete? 

Verovatno vrlo retko. Ili nikad.

Evo još jednog saveta od mene koji niko nije tražio, a koji će vam retko ko i dati!


Razmazite decu! To je dobro za njihovo zdravlje i razvoj!


E baš tako! Samo treba i da znate kako!


Nažalost, tome nas ne uče. Realno, malo koja mama je čula za koliko je važan kontakt kože na kožu u prvim danima bebinog života i ja baš na to želim da vam skrenem pažnju. Mene bar niko nije o tome učio. Niko mi nije ni objasnio značaj nečega što je u suštini običan dodir. Saznala sam sama radeći za jedan strani portal i pišući o roditeljstvu.

A jako je važno! 


I ajde  - računaš negde da instinkti tu odrade svoje! Ali onda dođeš kući, pa kada ti beba plače , a ti nemaš iskustva, dobiješ savet sa početka priče: " Neka plače! Ne uzimaj ga u ruke - razmazićeš ga i tražiće stalno da ga nosiš "

Kakva glupa greška! Kakve su šanse da  dete koje ne zna da traži obrok ni suvu pelenu manipuliše vama?

Kapiram ja ono mišljenje da se deca danas rađaju sa fakultetom, ali da li baš imaju od prvih dana urođenu sposobnost da manipulišu roditeljima? 

Ne, u pitanju je neka druga potreba.

Bebama koje su toliko vremena provele u stomaku, jednostavno treba taj osećaj sigurnosti i ušuškanosti, otkucaji maminog srca, ritam maminog disanja i toplota. I itekako ih treba uzeti u ruke jer one plačem to i traže - utehu! Ne znam zašto bi bilo besmilseno pružiti utehu rođenom detetu.  

Srećom po moju decu, ja sam večito bila naopaka žena! Davali su mi i savete šta ne smem raditi u trudnoći, ali ja sam imala svoje. Pročitajte: "Ovo ne smete raditi u trudnoći"

A onda se bacite i na ove savete!


5 dobrih razloga da razmazite decu


Nisam stručnjak, samo sam roditelj dvoje dece. Ili, da budem precizna, roditelj dvoje razmažene dece. Ne vidim da im to nešto danas škodi u životu, a ni ja nemam neke posledice.

Maženje je naša rutina od prvih njihovih dana.  Može biti i da sam se navukla na oksitocin - hormon ljubavi i vezivanja,  kao što se ljudi navuku na dopamin.

Ujutru prvo imam potrebu za svojom dozom oksitocina, izgrlim se sa klincima, uzdahnem, konstatujem: " Eto, to ti je sreća" , pa tek onda zavapim za prevelikom šoljom kafe.



Sa druge strane, znam slučajeve gde su deca bukvalno tretirana samo kao jedna obaveza više. To bre moraš da okupaš, opereš, promeniš pelene, nahraniš - ko bi sad još i mazio, pa da traži još više pažnje. A rezultati takvog stava -užas! Deca koja su razmažena u onom ružnom smislu, drska, ne poštuju roditelje i njihova osećanja (jer nisu dobila taj primer u praksi i osetila ga na svojoj koži)   nezainteresovana za lepe stvari i za učenje.


Zapravo, suština je drugačija. Ako deci pružite pažnju, ona nemaju potrebe da je napadno traže pogrešnim sredstvima!

Dobro de, klinci uvek traže pažnju. Prosto, deca su i ne umeju i treba sve da rade sami. A mi smo im posebno potrebni u tih prvih 1000 dana od rođenja jer se tada najviše razvijaju.  


Vreme brzo leti i zato ne propustite da ih mazite, ljubite, volite, ohrabrite, pohvalite. Jako je važno za dalji razvoj u životu!Velika je greška propustiti prve trenutke i prve 3 godine detetovog života i odraditi ih kao kuvanje ručka ili pranje veša.Deca nisu stvari!

Značaj ovoga prepoznat je i u svetu, a UNICEF Srbija je baš iz tog razloga pokrenuo akciju "Svaki trenutak je važan





Dakle, mazite i razmazite svoju decu!

Otkriću vam zašto je to važno!


Oni koji su proučavali kako kontakt koža na kožu  u tim prvim danima, izdvojili su ove prednosti:

- Bebe koje imaju ovo iskustvo su smirenije i lepše spavaju, a onda i vama lakše da se uklopite u ulogu roditelja.
- Kontakt kože na kožu pomaže procesu laktacije, balansira nivo hormona koji utiču na stvaranje mleka. Benefiti dojenja su već priča za sebe!
- Razvija imunitet bebe. One na ovaj način pokupe bakterije sa mamine kože i inficira se njma. Ma kako izgledalo čisto, mi jednostavno živimo sa bakterijama i one sa nama i dete im se ovako od prvih dana izlaže. A priroda je savršeno uređen sistem i na ovaj način mamino mleko proizvodi antitela i deluje kao zaštita protiv tih bakterija.   
- Smanjuje verovatnoću nastanka postporođajne depresije. Oksitocin koji se oslobađa prilikom maženja i kontakta kože na kožu može značajno da poboljša raspoloženje mame koja, nakon porođaja, bude u haosu usled nagle promene u razini estrogena i progesterona u telu, ali i nove uloge u životu.
- Kontakt kože na kožu ima i dugoročnije posledice. Postoje tvrdnje da čini decu pametnijim. Možda ne može da im poveća koeficijent inteligencije, ali istraživanja kažu da pomaže da izvuku maksimum iz njega!


A onako u poverenju, ako nešto može da mi izleči glavobolju i umiri me onda je to dečiji zagrljaj i dečiji miris. Radi bolje od bilo kog leka! 


Kako pravilno razmaziti decu metodom "koža na kožu"



Kontakt kože na kožu je nešto što svaka mama treba zna. Naziva se još i "Kengur metoda". U osnovi podrazumeva da osmah posle porođaja mami stave bebu na grudi i da se tako njih dvoje bolje upoznaju.

Hajde drage mame, ruke gore da vidim koliko vas je to doživelo u porodilišu? Baš me zanima! Ja, na moju žalost - nisam!

No, čak i ako niste, treba znati da ovo nije jedini trenutak kada to treba raditi. Koristite svaku priliku! Posebno kada je dete uznemireno, ali i onako - iz čista mira, koliko da ih razmazite!

Kako se to radi?


Beba treba da bude gola,  samo u pelenici, eventualno sa kapicom na glavi. Tako gola položi se na mamine ili tatine gole grudi, da leži na stomaku, a nogice savijene u kolenima (mi to interno u porodici zovemo: "Ko žaba na dulek")



Ostaje vam samo da se istopite!


Kako smo mi to radili?



Suprug i ja smo nekako spontano razmazili svoju decu, ali ne baš ovako kako je gore opisano -jer nismo znali.Uglavnom sam imala običaj da ih pre i posle kupanja dobro iscmačem i izmazim - po koži! Sa sinom sam više uživala u tome, nekako sam spontano uživala u tom kontaktu kože na kožu. Zimi bih zagrejala dobro prostoriju pred kupanje, skinula se u majicu na bratele i nosila ga tako samo u peleni iz čistog uživanja u mekoći! Osim toga, radili smo kontakt lice na lice. Dan danas ovo radimo!



Kengur metodu (ili "žaba na dulek" u našoj verziji) radili smo uglavnom bez kontakta kože na kožu, . Mojoj ćerki je pomoglo da prebrodi prvu vakcinu bez vrištanja, sinu x puta ublažilo grčeve.

Znate zašto je još bitno svo to maženje i ušuškavanje?


Ne postoji jednostavniji način da kažeš "volim te". Istinu za volju neke ljubavi su  i neiskazive rečima.


Ovakva ljubav i pažnja od prvog dana samo su temelj za građenje čvrstih porodičnih veza, poverenja i ljubavi i samo su početak oblikovanja jednog čoveka. Mnogo je tu veza i uticaja na razvoj na koje i ne mislite, posebno u prvih 1000 dana. 


I jasno je da nisu sve mame svesne toga , zato širimo priču o tome. Idealno  bi bilo da postane važna tema u školicama za trudnice, ginekološkim ordinacijama  i pre porođaja, ali i nezaobilazna metoda povezivanja sa detetom u samim porodilištima. Naposletku, to baš ništa košta, a jako mnogo znači!  




Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa UNCEF-om Srbije i moj doprinos akciji "Svaki trenutak je važan" i širenju važnosti značaja prvih 1000 dana za razvoj dece! Više o ranom razvoju deteta i vašem značaju u toj priči  pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu www.unicef.rs , kao i na njihovoj Facebook straniA onda širite priču dalje!




OSVEŽAVAJUĆI SAVETI ZA PREŽIVLJAVANJE SEPTEMBRA (koje vam niko nikad neće dati)

Kako preživeti septembar? Ne znam za vas, ali meni ne ide glatko. Znam, izgarate od želje da se izjadam zašto sve mrzim septembar. Bacite pogled - imam i rešenja!

Već par godina unazad dajem sebi neke rokove i ultimatume da od septembra počnem da radim ovo ili ono.

Leto nije vreme za neke početke, Nova godina je tako sva svetlucava, euforična i lažna kao Deda Mraz - septembar se čini kao vreme za dobar početak.

I šta se desi?

U septembru me stignu moje želje i planovi i zapljusnu me zajedno sa tuđim k'o cunami.




I ja počnem da se davim umesto da plivam. Mozak i dalje letuje (ima mesec dana kako sam došla sa mora, a ja i dalje svake noći sanjam da sam tamo i patim uz jutarnju kafu činjenicu da sam Kragujevcu koji nema more.)

 Jedino što mi ostaje jeste da konstatujem da je septembar jedno sranje od meseca .

6 razloga zbog kojih mrzim septembar!


Nisam namćor! Samo ne mogu da nateram sebe da mislim da je septembar cvetići i leptirići, kad nije. Tu asocijaciju, sasvim prirodno, vezujem za proleće. A septembar ne volim i tačka! Jer:

Počinje škola


U početku je ovo izgledalo kao super ideja! Ekstra, imaću vremena da radim svoj posao od kuće dok su deca u školi. No septembar mi se nasmejao u lice! Užasno je! Organizacija je postala teža. Ne samo da nemam vremena koliko sam mislila da imam, nego i ono što sam imala moram da odvojim za pomoć oko mog prvaka! Ne samo da moj sin nije dugo u školi, nego je tamo plafon 3 i po sata (ako imate u vidu da nam treba pola sata do škole u jednom pravcu, to mi negde ostavlja prostora da operem sudove, malo počistim kuću i popijem kafu pre nego što odem po njega)

Znate, polazak u prvi razred je i trauma za roditelje! Kako dođavlola da pišem bilo šta kada mi koncentraciju ometaju neke misli tipa:

"Šta ako niko neće da se druži sa njim? Ipak je moje dete malo čudno!"
"Šta ako ne kapira učiteljicu"
" Da li će uopšte zapamtiti da ima domaći? "
"Kako će ikada da ide sam u školu? "
"Kad pre poraste?" (uz to ide i ona - " Jebote al' sam matora!")
"Kom idiotu je palo na pamet da prvaci budu u potkrovlju? Šta ako padne niz stepenice?"
"Šta ako promaši učionicu?"
"Šta ako ga neko zlostavlja, maltretira?"
"Može li da nosi onoliki ranac? "
"Jebote, nisam mu dala vodu da ponese!"




I tako sam zadnjih dana k'o izgubljen slučaj jer vreme prebrzo ide da bih ja sve postigla!

Balanasirajući između škole i kuće, nekako sam stigla da na prvi roditeljski odem poluraščupana i polumasna, sa lakom na noktima koji se oljuštio još pre tri dana,crvenim karminom koji mi ističe brkove koje nisam stigla da počupam i košuljom koju nisam stigla ljudski da ispeglam ( i koju i ne znam da ispeglam)! Nije neka kombinacija za ostavljanje utiska, morate priznati!

Ali nije do mene - do septembra je! Kako voleti mesec u kojem se ne osećaš kao da blistaš u punom sjaju?


Škola ujedno znači i izdatak iz džepa. Aj' knjige i rančevi. Tu su osiguranja, užine, đački dinar, časopisi, rekreativne nastave... uvek ima nešto.Sada je x 2!Pa ti vidi, preživi septembar.

Počinje da cveta ambrozija sve u šesnaest!


Alergija na ambroziju znači da će moj sin biti slinav, da će svakim trčanjem te sline da usisa u pluća i da posle neće moći da diše kako treba. Ne brinem da li će trčati u školi, znam da hoće! Više o tome da li će se u školi setiti da obriše nos maramicom ili će to jednostavno uraditi rukom . Ili će pustiti da mu slina elegantno klizi ispod nosa i olizati je kad dođe do usne!

To mi opet ruši i one planove koji se tiču operacije krajnika jer niko nije lud da operiše slinavo dete. I tako ćemo to odložiti do... oktobra nadam se. Jer septembar je ionako sranje!

Sprema se zimnica


A ja nemam volje, vremena ni živaca da spremam ajvar,a on je postao sinonim za zimnicu. A voliiiiiiiiim da ga jedem samo tako!  Što mi negde urezuje osećaj krivice jer sam lenja da ga spremim.

Kako voleti mesec u kojem se ne osećaš kao da blistaš u punom sjaju?

No, pokazalo se da su u praksi da su kiseli krastavci i paprika u tegli su dosta da se pregura, može se zimi i bez zimnice. Probala sam jednom kad sam preživljavala sa jednom platom (sa kojom je, onako usput, jedva izvodljivo preživeti septembar)

Spremaju se drva


Krajnje je vreme kad već sve spremaš za zimu, da spremiš i ogrev!Što pred dodatnog posla i novca koji treba izdvojiti užasno podseća na činjenicu da je ispred nas dosadna, siva, blatnjava zima (i da sam ja očigledno meteoropata)!

Počinje jesen




Jesen moće da bude romantična i šarena samo ako si ogoljeni romantik ala Balašević. Čim se skrati dan, meni raspoloženje naglo opada, nervozna sam i bezvoljna. Meni je tužno kad vidim da lišće vene i kad ulice smrde na pečenu papriku i džibru. Stvarno ne znam kako neko može da voli da jesen! Septembar posebno!

Ideje se izjalove


Rekoh već, nekako potpuno nesvesno, stavljam pred sebe u septembru neke planove i odluke. Od minimum 3 poslovne ideje do toga da krenem da trčim, idem na zumbu, jedem manje, smršam, posetim lekara opšte prakse i odradim sistemataki, smanjim vreme provedeno ispred ekrana, sjašem sa društvenih mreža, oživim ovaj blog i pišem redovno, stignem na onu svadbu, ono krštenje i onaj rođendan, okrečim, spremim drva, ostvarim neke životne snove za koje su mi se kockice namestile...spisak beskonačan skoro, previše za jednog čoveka i jedan septembar! I iako ja krenem u realizaciju , ispostavi se da nisam uopšte spremna na varijantu da mi planovu ne uspeju. Nemam plan B.  Ove godine dala sam sebi zadatak, između, ostalog da počnem konačno da vozim i da ne nalazim izgovore. S obzirom da mi je ovaj tekst o prevazilaženju straha od vožnje izleteo baš tad, to mora da je neki znak, zar ne? A znate šta? I registracija auta je u septembru!

Kako preživeti septembar?

 -Nabaviti zalihe lekova za alergiju
- Kupiti drva na vreme - u sred leta!
- Pustiti dlake na nogama- možda je toplije!
- Ugasiti blog. Smanjiti obaveze koje zahtevaju beskorisno visenje na društvenim mrežama i olakšati sebi! Baviti se nečim pametnijim i živeti u stvarnosti!
- Pretvoriti se u nekog super- heroja!


via GIPHY

- Pevati na Mesečini u nadi da ćete dozvati Miholjsko leto te odložiti nabavku drva za novembar!
- Zbližiti se sa nekim k'o ima ajvar, jer kupovni je bezveze!
- Tešiti se da je to što nemaš ajvar samo način da ostvariš planove i smršaš
- Ne planirati.


Setiti se svega ovoga na vreme!

Septembar je sranje!

I nisam namćor. Uopšte nije do mene!

Do septembra je!

4 STVARI KOJE VOLIM DA RADIM ( a od kojih sam operisana)

Jel' ima nekih stvari u kojima niste baš dobri, ali ipak volite da ih radite? Hobi u kom uživate uprkos svemu? Ili odustajete kada vidite da u nečemu baš ne briljirate?



Ja imam, nekoliko njih. Brljavim i skoro sam potpuno nesposobna da ih uradim, pa to ti je! I uvek ih se iznova hvatam iako sam sad već uveliko shvatila da sam "operisana" od njih.

Ali, kome je to uopšte važno?

 Piše li negde da moram da radim samo stvari koje umem? Kako bih uopšte znala da li sam nesposobna, ako ne probam?



Mnogi nesposobni ljudi su daleko dogurali.
Ko je nesposoban može raditi sve.
Sposobni rade samo ono što umeju.

Duško Radović



Jedan od glupljih razloga da ništa ne radite, da se ne razvijate i učaurite u svojoj gluposti jeste izgovor tipa "ja to ne umem" ili "ja sam operisan(a) od toga".  Posebno kada ovaj termin upotrebite kao pretpostavku za nešto što nikad niste probali.

Ono što me posebno iritira jeste činjenica da poznajem ljude koji "ja sam operisan(a) od toga" koriste kako bi im drugi završili neke stvari oko kojih oni neće da se potrude . I užasno me nerviraju.

Ja nisam neka praktična žena puna trikova koji olakšavaju život niti sam neki multitalenat, brate mili. Nisam ni neka vrednoća, da se razumemo. Postoji gomila stvari "od kojih sam operisana". Generalno, svi ručni radovi. U suštini, prilično sam smotana persona. Ali to ne znači da neću da probam da uradim neke stvari koje oni praktičniji mogu. Neke radim uporno i po nekoliko puta. Ko zna, možda otkrijem talenat u sebi!

Žalosno mi je kad vidim ljude koji nisu smotani kao ja i znatno su praktičniji od mene, ali tvrde da su "operisani" . Zapravo su lenji!

Elem, kod mene neki talenat nije još na vidiku, ali  sam otkrila da mi neke rukotvorne aktivnosti  blagotvorno deluju na mozak kada treba malo da ga odmorim (jer baš ne umem da se klasično dosađujem ne radeći ništa) i da mi vreme brzo proleti dok ih radim. Što negde vajda znači da uživam, jel' da!

Evo spiska stvari od kojih sam ja operisana, ali ih ipak radim!



1. Dečije torte sa fondanom


 Dečiji rođendani danas su pravi luskuz i kupiti tortu u obliku ovoga ili onoga samo je dodatno isterivanje para iz džepa (ovo ja bodrim sebe da je ipak dobro što se 2 puta godišnje bavim ovim, iako sam antitalenat) . U suštini, samo pečenje torte mi je smor, ali igranje sa fondanom mi je kao igranje sa plastelinom. Ma idi - uživancija prava. Recept za fondan uvek biram onaj sa Minjine kuhinjice jer ne može da omane. Ako vas zanima da se poigrate, naći ćete ga ovde http://www.minjina-kuhinjica.com/fondan-i-gum-pasta/domaci-fondan-uz-video-klip/

Nikad ne ispadnu onako kako sam ih zamislila. Nemam dovoljno umeća sa detaljima ni strpljenja da radim polako. Ni adekvatan alat! Volim da se zabavim ovako, ali volim i da izmišljam neke prečice da završim što pre. Tu omanem.

A ovo je kolaž mojih remek dela!



2. Izrada pinjata


Ovo je još jedna stavka dečijeg rođendana koja košta 2000 dinara, a koja mene pri izradi košta kilo živaca i 300 dinara sa sve bombonama  unutra. Ove godine sam htela da prepustim to zadovoljstvo mojoj kćerki, ali je ona našla neki sumnjiv recept. Ukoliko vas zanima kako se pravi pinjata, ovo je vrh uputstvo! http://slatka-radionica.blogspot.rs/2012/01/pinjata.html

Ni ove pinjate koje napravim nikad nisu lepe i uredne i teško da bih od njih nekad mogla da napravim posao. Ali volim, pa to ti je! A vole i deca!

A ovo je kolaž mojih remek dela!


3. Šivenje


Sa šivenjem sam se prvi put srela u mojim kasnim dvadestim, kada smo moj otac, muž i ja presvlačili nameštaj. Moje zaduženje je bilo da na staroj "Gritzner" mašini kojom je moja prabaka zarađivala lebac šijem što moj otac iskoriji /od krojenja sam operisana).  Mahom samo da teram pravo.



Nakon toga, imala sam par poriva da se opet igram sa ovom starom stvarčicom koja ima skoro 100 godina, ali savršeno radi. Tako sam u nekoj krizi srednjih godina šila torbe od starih farmerica, sašila sama nove presvlake za jastuke na kauču, ćerki neki sako koji je trebao da bude kaputić  (sreća pa je bila mala - misli da je bio lep, a bio je sklepan sačuvaj Bože. Jadno dete, terala sam je da nosi to!) Nedavno sam, recimo, sašila novo platno za stolice na rasklapanje ...I opet, sve je jako loše urađeno, bez smisla i strpljenja za urednost i detalje. Ali mnogo toga ipak koristim.


 Recimo ovu stolicu...



Ili ovu torbu (zanemarimo ovde moju nefotogeničnost) 





4. Gitara


Trenutno je drnda moja kćerka. Ja sam je vrlo talentovano izvukla na poklon od jednog prijatelja u zamenu za 300g bele "Milka" čokolade sa lešnicima. Koju sam opet ja najviše pojela.

E od ovoga sam potpuno operisana. Sasvim! Ali sam ipak svojevremeno uporno lomila prste po žicama. To me žuljalo, bolelo i nije zvučalo nikako, ali ja sam volela pa to ti je! Talenta nigde. Ali heeej - bar sam probala! Jednom sam tako pored otvorenog prozora urlala "Samo da rata ne bude" od Balaševića  i dobila aplauz sa ulice i umiranje od smeha gratis. Da se razumemo, operisana sam i od pevanja. To mi je bilo dosta.


Zašto mi je ovo palo na pamet?


Vrlo često nađem se sa ljudima u razgovorima "Nema posla". Vrlo često na pomen mog posla pisanja dobijem odgovor: "Lako je tebi. Ja sam operisan(a) od toga". I to razumem, nije pisanje za svakoga, iako mnogo toga može da se nauči kad hoćeš.

 Međutim, vrlo često iste osobe bi volele da imaju tortu, pinjatu za svoje dete,  torbu, stolicu, lepo cveće u saksiji, posao bez šefa (ili sa njim), novac... ali i ne pomisle da probaju da ih naprave i ulože trud.
Te iste osobe uglavnom kukaju na druge, na državu,  na nemanje posla, nemanje para, nemanje prilika i uvek im je trava u tuđem dvorištu zelenija i šnicla u tuđem tanjiru veća. I ne znaju da su mnoge velike stvari počele iz malih kućnih eksperimentisanja i dovoljno upornosti i strasti. Na sajtu Moja Firma  ima pregršt priča koje idu u korist ove tvrdnje, a tu su i Priče sa dušom.

Pametnom dosta da počne da razmišlja. Budale će reći "Lako je njima. Ja sam operisan(a) od toga".

A vi? Imate li vi neke hobije i aktivnosti od kojih ste operisani, a ipak ih radite? Ili pravi talenat i zanimljiv hobi?  Živo me zanima !