KAKO SAM SE SLUČAJNO POPELA NA ŽEŽELJ (jer previše sedenja nije zdravo)

Još davno pročitah negde da je celodnevno sedenje štetnije za zdravlje od pušenja. Počinjem da slutim da jeste tako. Do sada sam uspešno dobila proširene vene koje itekako napreduju, salo na stomaku kojem ni 3 treninga zumbe nedeljeno nisu mogli ništa , bolove u vratu i ramenima, atrofiju svih mogućih mišića, nešto lošiji vid, holesterol, a ni raspoloženje mi nije baš neko ( jer celodnevno buljenje u ekran definitivno ostavlja posledice na mozak) .

Tako mi nekako ipak došlo do mozga da treba da se pokrenem. Jer sedenje me ubi, a od pisanja možeš zaraditi i više od novca.

Pre tri meseca preselila sam se u novu kuću koja je na periferiji grada. Prošli vikend krenula sam u istraživanje kraja malo ozbiljnije (čitaj: dalje od prodavnice) .

Prvo sam se oduševila činjenicom da za 10 minuta hoda, mo'š da stigneš u pravu, pravcatu selendru, se sve ovcama, kravama i slično!

Za 20 minuta stigneš do početka neke šume koja, onako iz daljine gledano - obećava.

Za 30 minuta stižeš do vodopada , ljudi moji!  A to je, ako niste znali, najveći vodopad u Šumadiji.

Sve to peške, naravno.

Tako sam rešila da ovo bude vikend kada ćemo posetiti vodopad Buk, kad mi je već tu blizu.

Elem, muža sam bacila u šemu odmah s posla - nije ni ručao.  Sin je u startu bio deo priče, a ćera je u pubertetu - ona mahom radi ono što mi ne radimo.

Spakovala sam u ranac polupraznu flašu vode i telefon i krenuli smo.

Vodopad Duboki potok


Vodopad Duboki potok iliti vodopad Buk kako ga zovu, nalazi se u Ždraljici  - dakle na izlazu iz Kragujevca prema Jagodini. Premda sam ja mislila da ima da teram po šumi do njega, na moje iznenađenje, on je bio vrlo blizu puta Kragujevac- Jagodina. Prvo se stigne do Ćosićkog izvora .



Tu smo napunili flašu hladnom izvorskom bistrom vodom (da ne nosim praznu jelte) i ispozirali ispod stogodišnje bukve.



A onda se malo kasnije stigne do vodopada. Znam, znam, reći ćete da nije neki. S obzirom da je poprilična suša, ja sam sretna što sam ovde uopšte videla vodu. Vodopad je visok 15 metara, a slikaću ga opet u proleće - sigurna sam da će biti bolji!




Pošto mi je to bilo preblizu putu i šetnja bi se prebrzo završila, rešili smo da krenemo naviše. Ja čula da do Žeželja vrha ima 6 km. Sad da li u oba pravca ili jednom pojma nemam, ali sam nekako  kontala da je to blizu i da treba da se popnemo . Samo malo, ne moramo do kraja. Mom čoveku se smrklo. Nije ni odmorio kada je došao s posla. Meni se šetalo jer ja zaboga sedim po ceo dan. Propadoh!

Kad smo jedno 10 minuta išli u jednom pravcu, totalno je bilo glupo vratiti se.
Naoružali smo se štapovima i krenuli u pohod na Žeželj. Tako se nedeljna šetnja po kraju pretvorila u klasičan treking.

Planina Žeželj


Staza do vrha planine je prohodna, obeležena, ali ono što sam definitivno zaključila - ne ide se u šumu i u pentranje po planinama u bilo kakvoj obući! Treba imati adekvatne patike.



Povremeno smo zastali, popili onu vodu što smo sipali u podnožju planine. Okrenuli se prema Kragujevcu i oduševili se pogledom.



Sat i po vremena nakon što smo krenuli od kuće ( i možda sat vremena od vodopada) bili smo na vrhu Žeželja (482 m nadmorske visine) . Tu se vegetacija odjednom promenila - lični na neku tundru.
 I tu se nalazi stari, napušteni, porušeni planinarski dom. Samo jedna u nizu porušenih zaboravljnih zgrada u okolini Kragujevca koje su nekada bile temelj zabave i okupljanja.






A nekad je izgledao ovako: slika sa portala Prvi na skali.


Za silazak smo izabrali drugačiju stazu - put po kojem su očigledno išli traktori, ako ne i kamioni. Samo sam pretpostavljala gde izlazi, ali sam tupila da je ok da idemo tu jer je to put! Izaći ćemo već u neku civilazaciju, jer zaboga ne idu vozila u šumu iz šume, nego iz nekog naselja. Kad dođemo u neko naselje (koje god) posle ćemo se snaći.

Bilo je momenata kada sam posumnjala u ovu svoju teoriju.

Obeleženog drveća više nije bilo. Već sam zamišljala i medvede i lisice kako nas jure jer za sat vremena zalazi sunce, a mi Boga pitaj gde smo. Telefon sam ispraznila slikanjem - naravno. Imamo samo flašu vode.



Srećom, bila sam u pravu.Uskoro videsmo prve bandere i prvo dvorište.

Moj muž se javio čoveku u tvom dvorištu, a kojeg zna iz nekog prošlog života i to samo iz viđenja ( jer taj vam poznaje sve, samo ne neke ljude na dobrim pozicijama od kojih bi čovek mogao imati koristi u životu.No, ko zna zašto je to dobro) ). Ovaj nas oduševljeno pozdravio i svratio na domaći sok i rakiju. On, kaže, ne pije. Moj muž i  ja popismo po  jednu rakijicu, moj sin je popio čašu gustog soka od kruške i sirup od maline i poneo šaku bombona kući. Ja sam se na momenat osećala k'o da sam zalutala u neku pokvarenu verziju Ivice i Marice. Kuća u šumi - sa osveženjem za umorne putnike...

Ispričasmo se sa čovekom, sproveo nas kroz kuću k'o da smo mu rod rođeni, dao nam flašu domaćeg soka od kruške da ponesemo. Oduševila sam se!



Pola čašice rakije popih natenane, pola sasuh naiskap pa smo krenuli kući. Put je uskoro bio poznat. Silazak je,sa sve sedenjem i ispijanjem soka, trajao sat vremena.

 Mene je ona jedna čašica rakije obrljavila načisto. Do kuće sam došla smejući se k'o ludača. Do suza!  Ko zna šta je bilo u njoj! I ko zna zašto ona čovek ne pije.

Al' dobro! Jedna obična nedeljna šetnja ispade nam super avantura!

I redovno ću da ih praktikujem (ok, rakiju ću preskočiti).  Jer sedenje, znate, škodi više nego pušenje. A kada živiš na periferiji, treking staze su ti pred nosom. Šteta je ne iskoristiti ih!



KREATIVNOST KOD DECE: očekivanja vs.realnost


Lepo je to kada ti je dete kreativno i kada ga zanima da pravi ovo i ono. A šta kada nije? I kada je jedina stvar koju pravi - nered?

Sputavati? Ili podsticati?

Evo kako preživeti dečiju kreativnost!


Dečija kreativnost na delu!


Dok su neka deca istinski kreativna, i imaju neke svoje zamisli kako da urade nešto poptuno novo i drugačije, neka samo pokušavaju da to budu. Pristup internetu, You tube-u i mogućnost da sve odgovore na svoja pitanja dobiju prostim ukucavanjem u Google, definitivno može probuditi kreativnost. Međutim, to nije kreativnost u pravom smislu te reči. Više je kopiranje tuđe kreativnosti. No nema veze, nećemo da cepidlačimo! Svaki ručni rad je unikat, jel' da? I trud je trud!

E sad, neki rad je koristan, neki baš i nije...

Kod mene uglavnom bude ovo drugo.

U najvećem broju slučajeva, u mojoj kući fali pola tih stvari koje su potrebne za kreativni napad dece. Mislim da definitvno treba da investiram u onaj pištolj za silikon  - bez njega je nemoguće bilo šta napraviti!

A kako pola toga nema - onda kreće improvizacija i izmišljanje i dovijanje.

E tu kreće sukob očekivanja i realnosti!



Očekivanja:

Trebalo bi da se radujem jer moje dete koristi mozak i ne odustaje - nego ipak nalazi način da nešto napravi. Moglo bi samo da kaže: "E pa ne mogu ja to da napravim, nemam čime!" i da upali televizor ili krene da igra igrice

Realnost:

U najvećem broju slučajeva mi se smrkne jer umesto remek dela kreativnosti , krajnji rezultat je... smeće

Primer:

Moj sin je opsednut mobilnim telefonom i pravljenjem maske za isti. Tako je, pored pokušaja da istu napravi od papira, pokušao i da napravi masku od vrućeg lepka.


Očekivanja:

Moja - sasvim realna. Vidim da nema materijal, pa ni nade da ispadne to što on hoće.
Njegova - da uspe i da ga obaspem hvalospevima!

Realnost:

Kako nemamo silikon, vruć lepak i taj pištolj, on je uzeo običan lepak i kesu. Kesu je  napunio lepkom i ta-da! To je to!

Pretpostavila sam da je bio kreativan kada sam ušla u dečiju sobu koja bazdi na lepak. Da je malo stariji, a ne klinja od 8 godina, tačno bih se zabrinula da nije snifao možda. Jer svi dokazi ukazuju na to. Kesa, lepak...uključujući i često čudno ponašanje.

O tome koliko je sve bilo nepraktično i neupotrebljivo kao maska za telefon ili bilo šta drugo neću ni da govorim.


Pošto moj sin ima svoj telefon ali mu je otet jer ne mislim da dete od 8 godina treba da gleda ceo dan u ekran, zapusti školu i slično (kad smo lepo nabavili  kokoške i psa i može da ih juri po dvorištu) , onda je on svoju kreativnost usmerio na drugi način.

Dakle, opsednutost maskama za telefon part II

- Uzeo je sasvim solidan i ceo novčanik i zamislio da je telefon.
- Ofarbao ga plavim markerom (pa kad god ga uzme u ruke pomislim da je teško bolestan, da mu je cirkulacija u rukama stala i da se smr'zo jer su mu ruke modre i ofarbane)
- Uzeo staklarski kit (jer rekoh, obično nemam neke stvari za te kreativluke pa bude daj šta daš) i obložio njime novčanik i napravio masku za telefon.

Tu se nije završilo.

Opsednutost maskama za telefon part III - praviti maske za telefon drugima!

Prekjuče je pravio futrolu za moj telefon, a danas masku od šmirgle ( vodene i one malo krupnije) i kartona.


A šta mislite da sad radi?

Pogađate. Nije da baš radi domaći!

Obrni-okreni, gde god se okrene, moj sin vidi način da napravi masku za telefon (čitaj nered) k'o ja mesto da posadim crvene muškatle.



Očekivanja: Moje dete izrašće u jedno sposobno i praktično, kretivno stvorenje
Realnost: Kada si drugi razred i imaš trojku iz likovnog, diskutabilno je koliko si uopšte kreativan.


Dobra vest je da to ipak ne traje večno! Kvazikreativnost se jednog dana preraste i evoluira eventualno u onu pravu. 

Do tad, ako ne odeš sa živcima u out - dobro je!

Moja ćerka je imala dve faze kreativnosti:

- Prva: sve se može napraviti od toalet papira
- Druga; sve se može napraviti od plastelina

I uglavnom sam ludela od papira i papirića koje je stalno trebalo sklanjati, usisavati, skupljati....Da ne pričam o hroničnom nedostatku toalet papira u kupatilu kada ti najviše zatreba.Sad uzme tu i tamo nacrta nešto, malo ređe pravi.

Recimo, letos je iscepala farmerke i izvezla na njima "Pink floyd" znak i naziv benda. (ok, ovo je kasnije doterano, ja sam ukrala ovu fotku iz naših poruka)



E sad, ne ide da decu sputavaš direktno i kažeš: "Nemoj bre molim te više ništa da praviš!" (mada sam imala slične rečenice) jer zaboga, moraće nekad nešto da naprave za školu... možda.

O životu van škole da i ne govorim.

Na kraju krajeva - i sama uživam u pravljenju nekih stvari iako sam operisana od praktičnosti! A roditelji su uzor svoji deci. Osim kada nisu.

Zato suptilno uradite sledeće:

Evo kako preživeti dečiju kreativnost



-Sakriti toalet papir van domašaja dece. Dati im isključivo kada treba da idu u toalet. Možete i da naplatite kao što rade u javnim WC-ima. Vajdica!

- Naučiti kako meditirati. Kažu da to pomaže da regulišeš stres.

- Oduševiti se neredom u sobi, slikati ga za Instagram uz hešteg  #kreativninered. Čista kuća je ionako san i precenjen cilj!

via GIPHY

- Insistirajte da počiste nered. Dobre su šanse da im kreativnost ispari! (o tome kako naterati decu da počiste da izgleda čisto, neki drugi put.... jednom.... kad to otkrijem)

A ako vas pitaju za podršku?


Okrenite se ka zidu, zakolutajte očima, udahnite duboko 10 puta

via GIPHY

a onda:


- Podržite, posavetujte, usmerite - ali ne radite umesto njih. Vaša očekivanja šta se može napraviti i realnost koju ćete dobiti se mimoilaze. Ne mešajte se! Dečija mašta je ipak dečija mašta!

- Ucenjujte kreativnim materijalom. Tipa: kupiću ti tempere, ali samo ako nakon svega pokupiš i počistiš za sobom (kasnije tu ubacite pranje sudova, usisavanje)

- Iskoriste kreativni potencijal. Recimo: "Vidi sine, kupila ti mama velike tempere i magičan valjak" pa uvališ detetu da kreči

- Ne hvalite kreativni rad, ali nemojte ga ni ignorisati. Pitajte šta je to i kako se pravi (kada je kreativnost moje dece u pitanju, ovo vrlo često nije jasno na prvi pogled), ali nemojte hvaliti. Cilj je da dete uživa u kreativnosti jer ono to voli, a ne da bi udovoljilo vama. Osim toga, ako vidi da vam se dopada nešto što baš i nije "sjajno", bićete pretrpani kreativnim radom k'o ja maskama za telefon.


Kako vi preživljavate dečiju kreativnost?

Ja onako, al' imam novu futrolu za telefon.




KAKO MI JE POLJOPRIVREDNI SAJAM U KRAGUJEVCU DONEO KOKE ( i šta možete videti na sajmu)


Da ste me pre neku godinu predložili da odem na Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, verovatno bih vas samo bledo pogledala, zakolutala očima ili eventualno izignorisala. Ali ove godine su se stvarčice malo promenile, pa u skladu sa tim i moja interesovanja. Sa istima ću vas zamarati na mom ćušpajz blogu na kojem svega ima - od kuvanja , preko zarade na internetu pa do poljoprivrede! Na kraju krajeva, ovo je blog za obične žene i sve to što pišem običnoj ženi i zatreba! Kad-tad. Pa čak i poseta sajmu poljoprivrede!

Šta se može videti na sajmu poljoprivrede u Kragujevcu?

Svašta!

Ali da pojasnim sebe:

Meni kad kažeš poljoprivreda, onda mislim na povrće, voće, baštu, njivu, kukuruz...

Ovo "poljo" me asocira na polje, njivu, baštu , livadu - komad zemlje, a "privreda" na privređivanje i stvarenje nečeg na tom polju. I kako sam se ove godine obrela u nekom baštovanstvu, odlazak na sajam poljoprivrede u Kragujevcu je ispao još i normalna stvar.

Šta sam videla na sajmu poljoprivrede u Kragujevcu?


Svinje, ovce, raznoraznu perad i ukrasne ptice, papagaje, konje, zečeve, koze... kao što je priloženo na slikama










Videh i krave sa puta kada smo dolazili, ali mi nekako na samom sajmu nije pošlo za rukom da ih nađem.

Ovo je sve bilo zanimljivo, ali se nekako ne uklapa u moje poimanje "poljoprivrede" nego u stočarstvo. Ali dobro de, ide to jedno sa drugim i imalo je šta da se vidi. Zanimljivo.

Poseta ovakvom sajmu super je za klince iz grada koji nemaju baš često prilike da vide domaće životinje, a o korisnosti istih uče u školi ili čuju u svakodnevnom životu. 

Pored toga, videla sam sijaset traktora, kombajna, freza i sličnih mašina za obradu zemlje. To je ono što je bilo izloženo spolja. 





U unutrašnjosti sajma videh:

- par gajbi voća - toliko od mog poimanja "poljoprivrede".
- malo promocije seoskih domaćinstava, kozijih sireva i slično.
- neke stvari koje veze nemaju sa poljoprivredom na prvi pogled. Recimo oprema za grejanje. Taman sam se ponadala da ću kupiti neke radijatore sa sajamskim popustom, ali konkretnog popusta nije bilo. Visio je u magli kao "dođite i uvek možemo da se dogovorimo o popustu". Kasnije sam  povezala da materijal za grejanje može recimo da se koristi i za plastenike, pa eto logike otkud to na sajmu.

Naravno da je najbolja stvar koju sam videla na sajmu nastup folklornog društva u kojem igra moje dete. Taj doživljaj ipak nema premca na sajmu ni van njega. 

O prednostima folklora za decu, neki drugi put, sad ću se ipak vratiti sporednim stvarima na sajmu (razume se da je moj sin bio glavna stvar)

Šta nisam videla, a htela sam?


Kao neko ko se zainteresovao za baštovanstvo, očekivala sam nastup nekih proizvođača semenske robe. Takođe, ima i onih kompanija koje ti navodno obezbede seme i otkup kornišona, jagoda i tako koječega - tvoje da obezbediš zemlju,deo ulaganja i da radiš. Ni to nešto nisam našla. Ne promovišu se. Valjda zato jer kasno leto nije vreme setve i sadnje, a baš bi glupo bilo misliti malo unapred. Možda ih je i bilo. Može biti i da je meni promaklo.Recimo, ovi iz Borovnica kluba nam nisu promakli.

Nisam nešto videla ni plastenike i sličnu opremu, a htela sam. Nekako mi ide to uz poljoprivredu. No kao što rekoh , moje poimanje stvari i tuđe - vazda dva različita sveta!

Kada sam videla ptice, pomislila sam kako bismo mogli da nađemo možda baš tu koke nosilje po nekoj sajamskoj ceni. Ili bilo kakvoj. Samo da ih ima. Takođe, suprug i ja pominjasmo svojevremeno kako bismo čuvali jednu-dve ćurke za nas. Od ćurki ne videh ni "ć" za ukras. A ni od običnih klasičnih koka nosilja! 

Bilo je raznih šarenih i čudnih ptica.




Ove ptice su lepe, ali sa njima jednostavno ne znam šta bih. Za ukras bih radije nešto što ne moram da hranim. Recimo baštenske patuljke.  Već imam morke i to mi je dosta. Jedva sam ih isterala iz kokošinjca, hranim ih a nisu baš za ukras - ružne su sačuvaj Bože. To neka mešavina kornjače i ptice, šta li?

Kako mi je Sajam poljoprivrede u Kragujevcu doneo koke


Znate onu da treba da pazite šta želite - možda vam se ostvari.

Kad odete na sajam izgleda radi duplo brže! 

Isti dan je Univerzum namestio kockice,kuglice, karte, magnete  ili šta već namešta kad radi onaj zakon privlačenja. I već istog dana uveče dobili smo koku i pevca na poklon! Doneo ih suprug sa sela. Dobio ih je od rođaka, ne na sajmu  ( i da vam sad ne objašnjavam ko je kome šta, jelte - komplikovano to!)

I tako...Ovo su Sofronije i Persa!



A ovo smo i mi na sajmu. Nismo izloženi - samo poziramo! Da ne bude posle da lupetam, a da nisam bila!



Šta sam zaključila na kraju i zašto se ova poseta isplatila? 


Tri stvari:

- Svinje smrde. Baš dosta.  Iako sam i to negde razmatrala kao mogućnost, jer mesta da ih držim imam, apsolutno sam se podsetila zašto je zabranjeno držati ih na gradskom području. I prigradskom takođe.
- Definitivno moram da poradim na kapiranju pojmova oko sebe. Previše sam bukvalac pa se iznenadim kad na sajmu poljoprivrede nađem papagaje, stolice i stolove od drveta, radijatore, igračke, bombone i slično. Ovo što sam ja očekivala, možda nađem na sajmu hortikulture sledeće godine.Možda...
- Definitvno počinjem da pazim šta želim i da želim mnogo više. Recimo, plastenik bi mogao da pi padne s neba, kuća na moru isti tako , a ne bunim se ni lova da mi tako pljušti! Zapravo , može i samo lova - za ove druge materijalne stvari snaći ću se sa njom!

 U međuvremenu se možda i unormalim pa posetim, k'o svaka normalna žena, sajam mode ili kozmetike i napišem vam recenziju tako nečeg. Ali toga ima dosta i bez mene. Verujte mi, tek ne želite da znate kakvo je moje poimanje mode!



KAKO POSADITI NEVIDLJIVI KUPUS ( i druge lekcije o baštovanstvu koje vam niko nikad neće otkriti)

Ovo je vodič o baštovanstvu za početnike, odnosno za totalne duduke kao što sam ja, a koji imaju parče zemlje i planiraju od nje da naprave baštu. Kao započeti baštu i ubrati prve plodove? I kako posaditi nevidljivi kupus? (ako ga ne vidite na ovoj slici -do vas je, nije do mene)




Istini za volju, svi oni koji imaju baštu a pitate ih za savet, negde podrazumevaju da vi imate nekog pojma o tome, čim imate i želju.

E, ali želje i pojmovi su dva različita sveta.

Ove godine ja sam rešila da se ozbiljnije pozabavim baštovanstvom, pošto se nekako Univerzum smilovao ( Zakon privlačenja izgleda radi)  i sklopio mi kockice da se preselim u drugu kuću i ostavim iza sebe život u zajednici.


via GIPHY


A u novoj kući je i pregršt mesta za baštu !

Dakle, rodila se želja i volja da se istom bavim,  i još samo pojam o tome kako započeti baštu da rodim i pobedila sam. A pojma nemam!

via GIPHY

 Moja bašta faktički nije baš moja prva bašta, jer sam pokušaje da se ovim bavim već imala malo u svom starom dvorištu,a malo u obližnjem selu. E, ali ove godine sam ja htela da to bude malo veća bašta, da imam svega u njoj i da bude neprskana i pažena. I da - da bude moja!

Pošto sve u životu najbolje učim glavom kroz zid, (već sam vam pisala kako naučiti engleski ) tako sam počela i sa ozbiljnim baštovanstvom. Organskim i neprskanim. Dok nisam skontala da organsko nije samo neprskano, nego i seme treba da je takvo.

Nešto u mojoj bašti jeste organsko (vukljam neko seme paradajza već nekoliko sezona unazad, i neke boranije i tikvice i krastavce)  a  nešto nije i shvatila sam da ne mogu baš toliko da sitničarim. "Neprskano" je dosta od mene.

Ovom prilikom podeliću sa vama mudrosti za totalne duduke i savete o baštovanstvu koje sam naučila i koje vam niko nikada neće reći (jer može se desiti da vam bašta bude bolja nego njegova i onda to nema smisla)

Recimo, ja sam naučila kako da posadim nevidljivi kupus! Niko nema takav kao ja u kraju! Glavice ogromne! A sada ćete naučiti i vi!

Cela ta priča sa baštovanstvom valjda mi je neka trauma iz detinjstva. Moj otac je imao baštu i dok sam bila klinka stalno sam išla sa njim da pravim supu od trave i šnicle od blata. Valjda deo mene prosto voli to crno ispod noktiju.

"Moji noktići"  što bi neke žene na društvenim mrežama rekle u dubokumnim statusima.




O tome kako očistiti nokte od blata i crno što se zavuklo u pore kada imate neku svadbu na vidiku, možda neki drugi put.

Sada ide ovo:

Saveti za započinjanje bašte koje ste nestrpljivo čekali


Ako vam se ne podrazumeva da baštu na jesen treba da pripremite i poorete da bi se zemlja regenerisala za proleće - onda neka vam to bude prva lekcija. Izriljate ručno eventualno, zavisi od veličine bašte. Ima tu i ono baštovanstvo bez kopanja. Birajte!

A pošto smo to pojasnili, idemo dalje.

KAKO FORMIRATI GREDICE I LEJE



Prvi problem sa kojim sam se susrela bio je odakle započeti baštu. Moja bašta je trouglastog oblika, a ja sam žensko i koordinacija, snalaženje u prostoru, merenje i geomaterija su mi slaba strana. A bašta, onako kako je ja pojmim, je brate mili u obliku kvadrata. Sa malim kvadratastim lejama unutra.

Elem, ja sam mislila da ću ja to lako da isparcelišem pa sam počela nekom svojom odokativnom metodom. Sve je dobro bilo dok posejane kulture nisu porasle. Tako se krompir na nekim mestima prožimao sa lukom, a da i ne pričam da su rasli na sred zamišljene staze.

Da se ovo ne bi desilo, lepo koristite kanap. Vežite na dva kolca krajeve i razapnite između dve tačke, odredite dužinu, širinu i oko njih okopajte stazicu po kojoj ćete gaziti. Ako ovo radite redom, postoje šanse da vam bašta na kraju na nešto i liči, sve i daj je okrugla pa na ćoše, a ne trouglasta kao moja.

Ako vidite da ste totalni duduk za ovo , posadite oko bašte gustu živu ogradu. Lovor višnja je dobar izbor. Da se bar ne vidi i da vam se komšiluk ne smeje! (mada mene baš i zabole, ali ja da kažem)

A kad smo kod komšiluka, evo super saveta kako da im izazovete zavist!

PARADAJZ VEŽITE ŽUTIM TRAKAMA


Paradajz je  visoka a poptuno nesposobna biljka koja nije razvila sposobnost da se sama veže parazitski za nešto što bi je držalo, nego to vi morate uraditi umesto nje. Tako nije dovoljno da samo postavite pritke i kanape (što će recimo intelignetni krastvaci iskoristiti) nego treba i da je vežete. Pri tom je dobro da koristite žute trake.

Zašto?

- Paradajz ima žute cvetove. Prolaznicima sa slabijim vidom iz daljine može da izgleda kao da je vaš paradajz već procvetao (iako nije)

- Pošto ste uspeli da zeznete komšiluk, možda se zeznu i pčele. Nisam bila u prilici da gledam oprašivanje, ali od svih kultura u bašti, paradajz mi je najbolje napredovao.




KAKO RASPOREDITI KULTURE U BAŠTI



Ukoliko vam je bašta pored puta, ovo je jako bitna stvar.


Korenaste stvari rastu pod zemljom pa njih uvek posadite bliže putu. Prašina i ostale gluposti će im manje smetati. (cvekla, šargarepa, krompir, celer...). Biljke koje imaju nadzemne plodove, posadite u unutrašnjosti bašte.


DVA PUTA RAZMISLITE O SADNJI KROMPIRA AKO...


-  imate rovce u bašti.U mojoj ih ima pregršt i više sam krompira posejala nego izvadila.
-  imate bube zlatice,  a niste ljubitelj ručnog skidanja istih. Takođe, ne stiskajte ih u nadi da će ih miris smrti oterati i nemojte da vam prsnu na lice. Za razliku od puževa, razmazane zlatice u onom crvastom obliku i nisu nešto za kožu. Ne škode, ali i ne koriste. Ne pitajte kako znam.
-  ne znate kako i čime da ih suzbijete.

Zlatice će vam pojesti krompirovo lišće, do cveta neće ni stići, a rovci će se počastiti korenom tj. plodom. Uzalud vam trud svirači! 


Onako usput: Krompirove bube zlatice vole i plavi patlidžan pa ako vam i dune da ga sadite, nemojte blizu krompira! 


PSIHIČKI SE PRIPREMITE NA KOROV




Za razliku od paradajza koji je jedna nesposobna biljka, korov je izuzetno sposban i otporan. A kada je godina slinava i kišna kao ova, sve su šanse da će bujati bolje od vaše povrtlarske kulture. U pojedinim delovima bašte se voda toliko zadržavala da je pravo čudo kako žabe nisu počele da niču.

Dakle, odmah se naviknite na "čupam pa sadim " moto, da bi vam kasnije bilo lakše. Istina, negde možete i motikom okopati korov, ali do same biljke svakako morate rukom. 

Kako ja radim od kuće, buljim u računar i koristim mozak po ceo dan, čupanje trave mi dođe kao kontakt sa prirodom i odmor za mozak. Ma zen pravi,  idealna aktivnost za nas introvertne.


KAKO POSADITI NEVIDLJIVI KUPUS


Sa kupusom, kao i sa mnogim drugim kulturama, sam zakasnila sa sadnjom, a izgleda sam mu i mesto promašila. Tuga je gledati ga. To onaj vidljivi. 

Onaj nevidljivi kupus mi odlično uspeva i ima glavice kakve nema niko. Ako ga ne vidite na ovoj slici - do vas je, nije do mene :-)





Evo kako da ga posadite. Nevidljivi taj, dabome.


Kupite seme kupusa i posejte da dobijete rasad. Sorta nije bitna, ja sam uzela srpski melez jer je on dobar za kiseljenje.

Kada rasad bude dosta velik (ima bar 3 lista ili dva, ali kvalitetna) presadite ga u baštu. Poranite ujutru da vas ne ubije sunce, to je jun uveliko. Napravite gredice, bušite rupe i pažljivo gurajte rasad da se ne polomi - dosta je krta stabljika.

Polijte kada završite.

Oko podneva navratite u baštu. Vaš kupus je uvenuo od sunca i polako ali sigurno, za nedelju dana najviše, postaje nevidljiv ma koliko ga vi polivali. 

Naravoučenije: Kupus se sadi uveče!


Kako imati sve u bašti?



Od svih mojih snova o bašti i tome da u njoj imam sve, moja bašta ispala je samo "moja".

Pola kutura nisam sitgla da posadim i posejem.
Dobar deo nije uspeo kako sam htela.
Krastavcima je godina kiše prijala, pa mi već i na nos izlaze.Bili su ogromni, za dan prerastu i bilo ih je puno.
Tikvice su uglavom trulele od vode ( ne vidim zašto krastavci nisu, meni to bre ista sorta biljke. Valjda su sposobniji.) 
Nešto od onoga što sam posadila su pojele bube, nešto ubila plamenjača. 
Nešto je i uspelo.

Naučila sam nešto o ekosistemu i lancu ishrane.

Recimo, kada imate svoj kompost, u njemu imate gliste. A njih jedu rovci. A oni vole bogami i krompir. Kojeg jedu i zlatice. A one vole bogami i patlidžan. Jaja rovaca jedu mravi, tako da tamo gde imate pumo mrava garant imate neko gnezdo rovaca. Ako ga izvrnete na površinu i otkOpate, jajašca rovaca jedu i svrake. Bubamare jedu biljne vaši. Smrdibude jedu paradajz. 

Kažu da morke ili misirke jedu bube. I zmije i guštere. Zato su im jaja tvrđa. Proteini brate mili! Videćemo. Nabavili.

Ovo su Kića, Bića, Tića, Mića i Sića.




Nadam se da ne jednu paradajz. Jer paunovi jedu. Srećom, moj nisu. Ne pitajte odakle mi paun. Doleteo ili preskočio jednom. Pojma nemamo odakle. 

 Da bi vam sve lepo krenulo, evo super saveta kako započeti baštu:


KUPITE SEME NA VREME


Kasna zima, a može i pre. Nađite neku dobro snabdevenu poljoprivrednu apoteku. Pogledajte rok trajanja semenu.

Kupite sve što želite gajiti odjednom da vam bude pri ruci. Ako treba kasnije da idete po seme, sva je prilika da ćete sa pola kultura zakasniti kao ja .

Nisam stručnjak, ali i ovo malo baštovanske avanture stavilo mi je do znanja da je Superior seme opcija kojoj mogu verovati. Klijavost odlična, rod super. A imaju i organsko seme.

INSTALIRAJTE BAŠTOVANSKU APLIKACIJU


Ja sam našla neku Grow your own, ali moj telefon je priča za sebe koju vam sada ne bih pričala. Normalni telefoni mogu da podrže verovatno i neke bolje. Evo nekih: Gardentags, GrowIt, Garden answers plant (super kad vam izraste nešto što ne znate šta je pa slikate i identifikujete) , Gardorid, onda Moon and Garden koja vam govori šta sa baštom u zavisnosti od Meseca, što se zove biodinamika.

PRISTUPITE FB GRUPAMA KOJE SE BAVE OVIM TEMAMA


Meni je recimo simpatična "Mala bašta u slami" i ima baš puno korisnih saveta iz praktičnog iskustva, i prilika da učite na tuđim greškama. Naravno, treba da učite i na svojim! 


I tako. Ja zimnicu napravila. Malo džema, malo kečapa, cvekle, brdo krastavaca.

Čekam još da stigne paprika.

I da ukiselim nevidljivi kupus.

A kako vi stojite sa zimnicom i baštovanstvom? 


7 SVAKODNEVNIH IZAZOVA KAD SI INTROVERTAN (i kako ih prevazići)

Biti introvertan nije nimalo lako i najobičnije situacije su ti veliki izazov. A šta je to uopšte i kako se izboriti sa tim? Iz mog ugla - ovako!


Kada sam prvi put pre nekoliko godina čula za introvertnost, ja sam se odmah prepoznala u karakteristikama ovih ljudi. U mojim očima do tada, ja sam jednostavno bila neopuštena i "drvena", asocijalna osoba. Namćor u neku ruku. Introvertnost kao naziv ipak to ne ogoli do te mere, a i nije baš tako. Nisam asocijalna. Samo me ljudi umore.

Za razliku od nas koji ponekad imamo potrebu da se povučemo i ćutimo, postoje i oni ekstrovertni kojima ljudi prijaju i koji u društvu najbolje pune baterije. U svakom od nas je malo ovoga i onoga i niko nije baš sasvim introvertan ili sasvim esktrovertan. Sem mene, čini mi se ponekad. I ponekad mi pozli od običnih stvari u životu.

Designed by Freepik


Introvertni ljudi su okrenuti više sebi i svojim mislima, nekom svojem unutrašnjem "ja".A da li je to prednost ili mana?

Jebi ga, snađeš se sa kartama koje su ti date. Nešto odigraš, nešto izblefiraš pa kako bude.

A da su neke stvari izazov kada si introvertan - jesu. I to ozbiljan.


Kako izgleda biti introvertan i šta je to uopšte?


Intorvertni ljudi deluju kao namćori, stidljivci, čudaci i slično i vole da se povuku u sebe. Više uživaju u vremenu provedenom u samoći nego u gužvi. Ne zato što su stidljivi ili tako nešto, već zato što im smeta gužva, buka, masa, žamor, ljudi, razgovori i sva ta potreba za druženjem ih jednostavno - iscrpljuje.

Introvertni ljudi imaju stalno neki svoj unutrašnji monolog. Da, i ja takođe. Sanjarim, razmišljam, vizualizujem i stalno mi je mozak okupiran nekom pričom i dešavanjima.Moje unutrašnje "ja" non-stop melje.

Ili, ako vam je lepše da to tako kažem:

Ja definitvno nisam sama ni kada to jesam.

Pa zar mi pored toga treba još ljudi i buke? Preosetljiva sam na zvukove i buku, a ljudi me isprazne načisto, ma koliko da ih volim. Imam tačnu meru buke koju mogu da podnesem. Recimo, moj TV treba da bude pojačan na 14. Sve više od toga pomera mi živce i stvara mi užasnu nervozu, otežava mi komunkaciju i remeti moj unutrašnji tok misli.

Živeti sa tim je naporno, ali hej, ljudi žive i sa gorim stvarima u životu, tako da mogu reći da je introvertnost još i blagoslov.

Ovo su najčešći izazovi sa kojima se introvertni bore, a koji su drugim ljudima normalna stvar i praktični saveti kako se izboriti sa tim

1. Druženje


Nije da ja ne volim da se družim. Volim, ali nisam uvek spremna na to. Ja na druženje moram psihički da se pripremim. Šta ću obući, gde ću ići - zabole me!

Meni recimo nikada nisu bili jasni ljudi sa izjavama: "Nisam mogao/la da ručam sam". Istina, ja ponekad kada sam sama i zaboravim da jedem jer se zanesem drugim stvarima. Ali uopšte nemam problem da jedem sama.Naprotiv, poželjno je da je to tako i da mogu da uživam u hrani na miru bez da nekome objašnjavam da li je ukusno, slano, neslano, prepečeno ili da ćaskam o bilo čemu.

Ja jednostavno volim da budem sama nekad. Ok, češće volim da sam sama nego u društvu. I ne samo da volim, nego mi je to ponekad potrebno da bih ostala normalna

Naravno da se i ja družim, ali nemam milion prijatelja. Malo je onih sa kojima ja baš mogu na kafu da izađem. Uglavnom su ti ljudi otvoreni, iskreni do brutalnosti, zanimljivi i mogu sa njima da pretresam mnoge teme, ne samo jednu ili dve. 

Čak i posle super druženja sa dragim mi osobama, treba mi par minuta da popričam sama sa sobom. I to je ok - zaključaš se u kupatilo na kraju krajeva i resetuješ se i sve bude cakum-pakum.

Prijatelji me ne iscrpe mnogo, posebno ako sam druženje planirala. Ali kada sam u kontaktu sa puno novih ljudi, kada treba nešto da obavim recimo u nekim službama, kada sam na bilo kakvom okupljanju gde ljude ne poznajem dobro ili uopšte - iscedim se k'o krpa. Često me od ovoga zaboli glava (ovde gratis reklama za zlatni Caffetin by Alkaloid Skoplje - da ga nema, trebalo bi ga izmisliti) .

 Evo, recimo, jedna svadba  može da me iscrpi do te mere da sam sutradan bukvalno bolesna. I ne zato što sam mamurna ali je stanje vrlo slično.


via GIPHY


Ponekad me ljudi bukvalno bole!

I kako se izboriti sa tim?

Ništa ti ne preostaje nego da:

- Smisliš debelu svesku dobrih izgovora za svake prilike. Po potrebi izdaš je kao knjigu i zaradiš milione od svoje introvertnosti te automatski pretvoriš manu u vrlinu.
- Treniraš sebe i ubacuješ se u glupe i neprijatne situacije i među ljude. Jer i papagaja možeš naučiti da priča ako si uporan, a kamoli čoveka da se druži.
- Prevaziđeš sve to treninzima, zaradiš pare os knjige, pa kreneš da držš TEDx govore o tome kako je introvertnost zapravo sjajna. Vremenom se valjda i "esktovertneš"!
- Prihvatiš floskulu "čovek je društveno biće" i konstatuješ da si ti valjda jednorog na baterije koje se prazne kada si među ljudima i da si baš kurate sreće!


2. Pobediti predrasude


Često mi ljudi  kažu da sam zabavna i otvorena i komunikativna. Zabluda.To na Fejsu možda i na blogu. A uživo - ja k'o vezana vreća.


Studije kažu da su intovertni ljudi skloniji celodnevnom bazanju po internetu. 

Eto me. Prva sam u tome! Mogu da se družim, a da sam pritom ipak sama sa sobom. Naravno da pored mnogobrojnih zanimljivih stvari na netu imam nalog na društvenim mrežama.  Moj Facebook profil stvara ljudima potpuno drugu sliku o meni i pravi je izazov istu preneti i u stvarnost. Ne trudim se. Takva sam - kakva sam, šta ću ja što ljudi imaju predrasude.

 Ako je osoba sa kojom govorim 1 na 1 otvorena i esktovertna, super! Još ispadnem mudra i elokventna i opuštena.Zlo i naopako ako je taj preko puta mene zatvoren i očekuje od mene da budem otvorena. O, mogu ja i to, ali mi uglavnom posle takvog druženja treba rehabilitacija.

3.Snaći se među nepoznatima


Najgore od svega mi je biti među nepoznatim ljudima. Za 8 godina koliko sam išla na roditeljske sastanke mojoj kćerki, ukupno sam sa drugim roditeljima komunicirala... 8 minuta. Minut po godini. A gde su druge situacije u kojima je gužva. Ne malo puta desilo mi da se nađem neki izgovor i pobegnem od ljudi  (a nekad i bez izgovora). Bude mi previše!

Najgora stvar koju neko može da mi priredi jeste da me pozove u nepoznato društvo, a onda ode u WC, izađe da obavi neki razgovor ili me ostavi samu sa ljudima iz drugog razloga!Ja ne znam šta bih tada sama sa sobom, a kamoli sa nepoznatim ljudima. 

O, iskomuniciram ja. Ponekad krenem i prva. Ali dok spolja blefiram da sam ok, u sebi utrnem. Često moji pokušaji da komunicram sa nepoznatim ljudima tada ispadnu propast. Lupim neku glupost i ispadnem čudna. Pitam pitanja koja se ne pitaju. Odvalim neki sarkazam zbog kojeg se ljudi uvrede. Izblamiram se.

Jako cenim ljude sa kojima mogu da prijatno ćutim

Kako se izboriti sa nepoznatim ljudima:

- Stojiš, vrtiš kosu oko prsta, gledaš ispucale krajeve, eventualno pokušaš da ih ih središ tako što ćeš od jedne dlake napraviti dve i praviš se da ti uopšte nije neprijatno. Hej, možda ti i kosa ispadne gušća!
- Gledaš u telefon, jer u suprotnom možda uhvatiš nečiji pogled i neko poželi da komunicira sa tobom
- Proučavaš neravnine na svom laktu, brojiš pore ili nešto slično tome.
- Pogledom potražiš prva vrata da negde izađeš ili uđeš - svejedno.
- Emituješ radioaktivne smrtonosne zrake zbog kojih niko ne sme da ti priđe. Još bolje, zbog kojih svi napuštaju prostoriju u kojoj si.

via GIPHY

- U krajnjem slučaju, pokušaš da komuniciraš. Teme o vremenu jesu dosadne i smaraju , ali ispostavilo se da su ok način da započneš priču. Naučiš to nekako napamet. Bolje nego da probaš da nastaviš nešto što ti se trenutno vrti u glavi.

4.Prihvatiti da si takav


Mislila sam da je to moj problem od kada radim od kuće. Prosto, navikneš da budeš iza ekrana i ne komuniciraš uživo. A onda sam nedavno videla snimak poslednjeg dana srednje škole - dakle od pre 20 godina. Svaki kadar u kojem sam ja, završio se prevrtanjem očiju. Svaki pokušaj da se opustim, zaigram, zapevam - propao je. Ja sam drvena i neoupuštena među ljudima! Ne mogu ja to tako.

Kada sam posle 10 godina prvi put otišla opet u moju rodnu Rijeku i srela se sa najboljom prijateljicom, sve je naizgled bilo super. Dok nismo uveče izašle sa njenim društvom. Neprijatnost je bila opipljiva. Ja - k'o zavezana vreća. Moje rečenice liče na mumlanja - nit' smisla nit' svrhe.

Nekoliko godina potom, u sred ere interneta i brze komunikacije koja je besplatna, ja sam zauvek izgubila kontakt sa mojom prijateljicom. Jednostavno, pravila se mrtva. Ne krivim je. Toliko je otvorenih ljudi na ovom svetu.

Kako se izboriti sa tim:

- Biti svestan da ima još takvih ljudi. Recimo Mama iz magareće klupe.
- Ubediti sebe da si ok, a da su ovi ostali što uživaju u gužvi, pričama i ljudima jednostavno malo uvrnuti. Nije do tebe. Do njih je!

5.Pronaći pravi dom


Kada si intovertan, onda je tvoj dom tvoja sigurna luka u kojoj možeš da se osamiš. Teorijski bi trebalo da bude. Ja već godinama živim u zajednici i te trenutke privatnosti koje jako cenim u životu - nemam. Nekad mi se čini da baš zbog toga imam retku kosu. Stres je to!

Idealna kuća za introvertne treba da ispunjava sledeće uslove:

- Da ima dvorište sa unutrašnje strane ili visok zid koji je okružuje. U suprotomom prolazici zagledaju šta radiš u dvorištu i ljubazno ti se javljaju i pitaju kako si! Šta bre kako sam! U svom sam dvorištu pobogu  i volim da tu budem sama. Ne ćaska mi se ako sam izašla iz kuće.
 - Da bude na nekom brdu i da ima pogled (idelano na more, ali kad nema mora dobro je i kopno)  i da ne gledam kroz prozor u zid druge kuće... U kojoj možda ima ljudi koji bi da pričaju sa mnom kada mi se ne priča
-  Da se dvorište ne graniči blisko sa nekim drugim dvorištem... U kojem možda ima ljudi koji bi da pričaju sa mnom kada mi se ne priča
- Da bude dovoljno blizu gradu zbog dece, školskih i vanškolskih obaveza i dovoljno daleko da nema buke i gužve koji mi smetaju.

Sećam se kada sam prošle godine izbacila Na Facebook sliku sa mora da je moj školski drug otkomentarisao da je smeštaj baš daleko od plaže. Pa naravno da jeste! Da je sreće da mogu da priuštim sebi put na neko pusto ostrvo, super bi bilo. Ovako, mi je bitno da ne bude blizu plaže, jer tu ima puno ljudi i buke. A bitno da se vidi more. Poslednje što želim je da gledam drugi apartman preko puta i kako ljudi suše svoje plažne peškire i kupaće kostime.

6.Pronaći posao


Timski rad nije za introvertne. O, uklopim se ja super u kolektiv i u društvo - ali  iscrpljuje to jer ja jednostavno mrzim da radim u društvu. Ako se već jedan veliki posao deli na više manjih, te manje zaista ne moramo da radimo zajedno. Ne volim da ono što radim zavisi od nekoga. U se' i u svoje kljuse, što bi se reklo.

Mojim ukućanima je dugo trebalo da ukapiraju da sam takva, ali na kraju jesu. Nisu imali izbor. Na početku našeg braka, suprug i ja nismo imali neki komfor i nismo imali televizor. Ne znam da li sam jednom otišla kod njegovih roditelja da gledam Tv i tako provedem vreme. Radije sam čitala. Spremanje slave je poseban izazov. To rade žene. I to zajedno. Ja ne mogu tako. Ja mogu da zavijam sarmu u toplini svoje kuhinje, a ti spremaj kolače u toplini svoje. I sve super!

Moj suprug je skontao tu moju potrebu. Pa i ako recimo čeprkamo po bašti zajedno - uglavnom ćutimo, svako u svom svetu. On kopa, ja sadim. Taj rad. Svako svoje.

I kako pronaći posao ako si introvertan i timski rad ti ne ide?

Ima izmišljenih poslova za intovertne. Uglavnom su kreativni i zahtevaju mir i tišinu i rad sa samim sobom:

- Pisac, bloger, menadžer društvenih mreža. Sediš kod kuće sam sa svojim računarom. Blokiraš onoga ko ti smeta. Lajkuješ ono što to sviđa. Reaguješ kad si spreman da reaguješ i odradiš to kako treba. 
Vozač kamiona u internacionalnom saobraćaju. Sati i sati sa kamionom i drumom. Ni jedno od ta dva ne govori. Milina!
- Računovođa. Ti, papiri, računar, podaci...Šta ti još treba za sreću?
- Grafički dizajner
- Programer
- Šnajder
- Kuvar
- Sudski izvršitelj. Garant nećeš imati prijatelje!

7.Pronaći par minuta za sebe - najveći izazov od svih!


Potreba da se osamiš može te preplaviti iznenada, kao potreba da zapališ cigaretu, pojedeš nešto slatko ili tako nešto.  Jako volim moju porodicu, ali ponekad mi treba da se odmorim i od njih.O tome koliki je izazov biti malo sam sa sobom kada živiš u zajednici da i ne govorim.

Moji već znaju da sam žena sa posebnim potrebama. Ja im samo kažem da idem da popričam sa sobom 5 minuta i zatvorim se u sobu. Posle budem kao nova.



A šta kada to ne upali?

- Proglasiš da imaš galopirajući super prelazni stomačni virus. Nadaš se da niko neće sa tobom u wc da ti proverava gustinu stolice. Legneš, žmuriš i foliraš, praviš se mrtav.
- Pobegneš od kuće. U šetnju na neko glupo mesto gde niko neće poželeti da ide sa tobom
- Pobegneš u baštu. Niko nije preterano lud da ide sa tobom da mu ne uvališ motiku u ruke.
- Zaključaš se u kupatilo. Kad ti bude dosadno i očistiš ga.



Znam - zvuči kao da ne volim ljude. Volim, ali samo one koji mi kliknu. I kad mi kliknu.

 Ne bih baš mogla da živim sasvim sama, ali mi previše druženja, pričanja, ćaskanja i konstantna potreba za pažnjom i komunikacijom smetaju. Zauzeta sam ja iznutra! Imam ja šta da popričam i sama sa sobom i to ohoho koliko. A ako i imam višak - prebacim ga ovde na blog. Ko zna kome može da zatreba. 

KAKO NAPRAVITI ASIMETRIČNU TUTU SUKNJU OD TILA (lako može svako)

Nisam ekspert u šivenju pa kad vam ja kažem da je lako napraviti tutu suknju od tila - verujte mi da je tako. Znate zašto? Zato što se ona i ne šije!



Aha! Napraviti sukunju bez šivenja!

Zar ne zvuči sjajno?

Pa još detetu za malu maturu? Ili neko drugo slavlje?


Verovatno mislite da sam luda. Posebno ako uzmemo u obzir da matura možda jeste mala, al' moje dete nije baš sitno.  No, možete misliti šta hoćete, al' moja kćerka izdominirala na proslavi male mature. E sad, dal' je zbog patika jer štikle za malu maturu nisu njen stil. Ili zbog ogromne crvene suknje koja je sve samo ne neupadljiva. Ili zato što je dete moje, pa mi je najbolje i najlepše na svetu...ne znam.

Znam samo da sam videla 6 devojčica koje su došle da gledaju malu maturu ili isprate nekog koje su odreagovale ovako kad su je videle!


via GIPHY

Pa dobro, kako napraviti tutu suknju?



Čekajte prvo da vam kažem odakle mi ideja da to pravim uopšte.

Videla sam na blogu Život van grada  kako je Tamara to pravila za svoje dete i kako je lako!  Beskrajno joj hvala na ideji.

 A onda sam tražila kako izgledaju asimetične suknje i kako bih mogla da i ja napravim jednu za moje veliko dete. Tutorijali koje sam našla uglavnom su za simetrične suknje, pa sam se dovijala kako sam znala.

Druga stvar zbog koje sam dobila ideju da pravim sama tutu suknju je bila poseta šnajderki. Pokazala sam joj sliku, a onda je rekla: " Jao tu ima mnogo da se seče i vezuje! Ceo dan!" i za to je tražila "najmanje 2000 dinara".

Što je ok ako se šije. Al' bre i ja umem da sečem i vezujem!

Tako lepo odem u radnju prekoputa nje i kupim jedan metar crvenog KRISTALNOG TILA (to mu neka vrsta, da se razumemo. Ima i obični, on je krući i jeftiniji). Da probam. Ako ne napravim za moje veliko dete, ima male dece kojima svoj ručni rad mogu pokloniti.


Za početak sam isekla til na trake širine 10 cm.

Dužinu sam merila da bude otprilike od struka do kolena , pa to duplo (dakle ako je željena dužina suknje 75 cm, treba da sečete 150cm)

Trake koje isečete preklapaju se na pola i vezuju za struk. Ja sam za probu koristila običan kaiš. Nanizala sam na njega metar traka. Pošto je to ličilo na uspešan poduhvat, kupila sam još 4 metra tila. Dakle, potrošila sam ukupno 5 metara.

Kristalni til nije skup i ja sam ga našla za 300 dinara po metru. Pošto sam skontala da će suknja biti providna, kupih i pola metra crvenog materijala za podsuknju i jedan lastiš na koji sam vezala sav taj til.

Naša tutu suknja imala je trake tri dužine.


- Najkraće su išle napred
- One do kolena sa strane
- Najduže (do pola lista noge) pozadi.


Po 20-ak traka za svaku stranu (po 10 sa strane podelite na dva mesta) .


Sam postupak vezivanja izgleda ovako:



Kada sam to završila, onda sam na mojoj šivaćoj mašini (a može i ručno) spojila dva kraja onog materijala za podstavu da dobijem podsuknju. Nju sam kasnije ručno sa unutrašnje strane prišila na lastiš sa tilom.

Ta da!




Sve ukupno, za nekoga ko je vičan ručnim radovima ( ja baš i nisam, ali volim da petljam pa to ti je) ovo je uvrh glave 2 sata posla! 

Toliko na temu "ima da se seče i vezuje ceo dan"

Ova suknja svakako ima i svoje mane:

- til malo bocka, nije baš sinonim za celodnevnu udobnost
-  suknja j e ogromna i ruši sve oko sebe ako ne paziš
- zauzima pola ormara
- nije nosiva svaki dan 

A ima i prednosti: 

- ako dodate dovoljno tila, ova suknja biće još šira pa vam nepoželjni ljudi ne mogu prići previše blizu i uvek imate dovoljno prostora za igranje oko sebe!
- kada sve prođe, suknju možete jednostavno rastaviti i razvezati i napraviti tri manje suknje i pokloniti nekim devojčicama (da nisam sekla taj til, mogao bi ladno da posluži i kao komarnik, ali šta sad!)




KAKO PREŽIVETI MAMURLUK PORED DECE ( i isfolirati ih šta ti je zapravo)

Da li vam je poznat scenario: Prethodno veče ste sa prijateljima ili rođacima (sa nekim povodom ili bez njega) popili više alkohola nego što treba. Probudili ste se mamurni (ako ste uopšte i spavali jer, gle čuda, niste mogli da siđete sa ringišpila) , a imate decu.

Pojma nemate:

a) šta vas je snašlo i odakle vam deca uopšte (niste se ni otreznili verovatno)
b) svesni ste da imate decu, ali ne i kako da se snađete sa njima (mamurluk prvog reda)
c) razmišljate  kako da im objasnite šta vam je i da vam se skinu s grbače jer niste sposobni da funkcionišete kako treba. (trežnjenje ili mamurluk drugog reda)


mamurluk


Evo kratkog ali nadsve korisnog uputstva koje vam ni jedna mama ovako javno neće dati (jer se podrazumeva da kad si roditelj, onda si bre i svetac, baviš se samo decom i odličan si im uzor).

Ja savršena nisam. Ja sam savršeno nesavršena!

A da se razumemo, nisam ni alkoholičar. Samo ponekad volim da se opustim. Ne često i ne sa svima. Ne volim gužve. Štaviše, od mnogo ljudi i druženja (pa čak i sa onim najmilijima) budem mamurna sutradan kao i od pića i treba mi ceo dan da se resetujem. Tako je to kad si malo introvertan. To ne znači da se ne družim i da ne volim ljude. A u tom druženju, ponekad se i potegne.Sa drugim mamama. Ok i sa tatama. Dakle, da se razumemo - nisam jedina i roditelji to ponekad rade.


via GIPHY

Tada sam u stanju da pevam karaoke, pričam koješta i sve mi ima cvetiće i leptiriće. Šta da vam kažem kad smo se drugarica (majka dvoje dece takođe)  i ja zadnji put dogovorile da idemo u Hrvatsku kolima sa decom (jer muški deo porodičnog ansambla nešto nije za tu avanturu). E, i troškove smo isplanirali i gde ćemo spavati i šta obići.

Sa druge strane, znam neke moje prijateljice koja par piva ponese tako da zaigraju čudan ples, dok deca u čudu gledaju šta im se dešava sa mamom i odakle joj odjednom plesni talenat.
Imam i video dokaz. Ali vama je dovoljno da vam kažem da to izgleda ovako.

via GIPHY


E sad, pošto sam se oprala i objasnila da pouzdano znam da normalni ljudi i roditelji ponekad popiju , red je da pređem na stvar.

Šta sa mamurlukom i kako preživeti dan posle uz dvoje dece?

Elem, kad sam bila mlađa , to sa mamurlukom je nekako išlo lakše. Mlad organizam, brže se oporavlja. Transformisala sam se za par sati od polusvesnog stanja do "totalno sam normalna i sve je cool i sve je super" .

Ali pobogu, zadnjih par puta sam uspela da se razvalim 4 piva toliko da sam ispuštala dušu dva dana posle, a deca su me u čudu gledala. Nisam izašla iz kreveta do 13h, povraćala sam i svaki pokušaj da pojedem nešto završio se novim rigoletom.

Ovih dana predamnom su neki povodi koji će se potencijalno zalivati alkoholom, uključujući 20 godina mature. Pojma nemam otkud toliko mnogo, garant sam zaglavila u nekoj Zoni Sumraka u kojoj vreme teče prebrzo i tolerancija alkohola se drastično smanjuje.

Kontam kako bi dobro bilo imati uputstvo kako, u slučaju mamurluka, isfolirati decu da ste ok, bez da objašnjavate činjenično stanje u detalje i kako preživati dan sa njima. Posebno ako vam je muka i povraćate ceo dan.

Evo nekih proverenih taktika:

Stomačni virus


Ovo je verovatno najboji izgovor koji možete smisliti. Simptomi totalno liče. Ja sam jednom do uveče uspela čak i da naguram temperaturu 37.1 koliko sam se uživela u ulogu. Ovo je posebno dobro ako živite u zajednici kao ja.

Odličan način da vas se svi ukućani klone je da proglasite da ste bolesni i zarazni.

Vreme je za maženje!


Svi znamo koliko je maženje važno za decu, zar ne? Jutro posle lude noći pravo je vreme za ogromnu dozu maženja. Ušuškajte se zajedno u krevet sa decom i razvlačite se u njemu što duže pod izgovorom da vam se mazi. Prvo, odložićete ustajanje za dobrih par sati. Drugo, ništa ne leči kao dečiji zagrljaj. Sve boljke odlaze, pa i mamurluk.

Ako to ne uspe...

Proglasite dan gledanja televizije


Ja ne gledam televizor, osim kada me nešto zakuca za krevet. Bilo da je virus, 4 piva ili par čašica rakije mešane sa par čaša vina (jer rakija je zakon i od nje mi nikad ništa nije, ali zato mešanje pića ne podnosim).Ako je kod vas slična situacija, proglasite dan gledanja televizije. Zavalite se na kauč, otvorite deci čips i pravite se da gledate nešto zajedno.

Ako program ne uspeva da im održi pažnju...

Promišljeno birajte igre sa decom


Ako ste mislili da ih razvalite u kartama dok vam puca glava, a nos vam je osetljiv na mirise toliko da osežate i miris znoja onog Kineza koji je pravio karte sa kojima se igrate - batalite.

 Zašto se lepo ne bi igrali nečeg prikladnijeg?  Recimo lekara.

Podrazumeva se da ste vi pacijent u urgentnom stanju (jer u suprotnom vam se može desiti da čekate satima u čekaonici dok lutke završe pregled). Prilika da zakuretate, tražite vodu, masažu, lavor za povraćanje, a u izvesnim situacijama to možete i realno da dočarate.

Verujte mi, deci će biti nezaboravno!

Niste sposobni da se igrate?

Ništa zato!

Trebalo bi da umeju to i sami, ali iskreno,  najbolje ćete proći ako uradite sledeće:

Dozvolite mobilne telefone


preživeti mamurluk sa decom


Ako ne želite da vam se decu penju po  glavi i traže od vas pažnju koju niste u stanju da im pružite, onda samo napunite dobro mobilne telefone i dozvolite pristup računaru. Dozvolite celodnevno igranje igrica. Ok, neka mera treba da postoji jer neke igrice nisu za decu. Uz dobar izbor, Zaboravićete da su klinci tu. Verovatno neće tražiti ni da jedu.


Budite iskreni



E sad, ako imate dete koje će sad u srednju školu i koje nije nimalo naivno i glupo da padne na ove fore i ne može se isfolirati tako lako, onda vam preostaje samo da budete iskreni.

Stavite do znanja da nije dobro piti i objasnite uzroke, te realno demonstrirajte posledice. Bolju lekciju o alkoholisanju teško da možete dati!

Naoružani ovim znanjem, možete slobodno dozvoliti sebi da se opustite ponekad. Hej, pa i vi imate dušu!


A ako imate neku svoju super foru kako preživeti mamurluk sa decom, ostavite u kometaru!

Aj' živeli!

via GIPHY

KAKO PREŽIVETI UPIS U SREDNJU ŠKOLU I OSTATI ZDRAVOG RAZUMA (vodič za roditelje)

Upis u srednju školu je samo jedan u nizu izazova roditeljstva na koje naiđeš kako deca rastu. Manji je izazov ako deca znaju šta hoće. Ali, budimo realni - sa 15 godina malo ko ima pojma o tome.




E, a nije upis u srednju školu samo to! Tu je čitav niz bisera nanizanih na ogrlicu problema. Zato u ovom tekstu tupim o tome:

- Kako pomoći detetu kod upisa srednje škole? Kako ga usmeriti?
- Kako ga naterati da počne konačno da uči za maturu?
- I šta ako ne upiše ono što želi?

Dobro de, i maturska proslava je tu, i problemi da li obuti štikle za malu maturu da bi se u njima slikali pa obuli baletanke.  I šta je najbolje da piše na majicama za kraj godine.

Ok, treba i sve to isfinansirati, ali to na kraju ispadne i najmanji problem. O tome kako ne bankrotirati za malu maturu ipak ne bih sada.

Najveći je problem kako izabrati srednju školu?






Da li smo sa 15 godina dovoljno zreli za izbor srednje škole?


Hajde sad, vratite se lepo u ono vreme kada ste imali po 14-15 godina i kada je trebalo da izaberete "svoju budućnost" izborom srednje škole.

Živo me zanima  koliko je vas uopšte znalo šta hoće da upiše?

Da li smo sa 15 godina uopšte zreli za ovu odluku?

Ne bih rekla!

Evo, ja ću prva da vam kažem - pojma nisam imala šta želim od života. I to do svoje tridesete!

Ja sam upisala ekonomsku jer je neko mojima rekao da za ekonomiste uvek ima posla (i možda eto uspem da nasledim mamino radno mesto službenika u jednoj banci.  Kontam da sam mojima donela totalno razočarenje u životu, pa žive sa tim. Tako ću valjda i ja preživeti upis u srednju školu i sve ostale izbore.).

Nisam birala baš ja moju srednju školu. Uticali su na moju odluku.

Al' danas mu to dođe lutrija, samo se umesto brojeva izvlači škola sa liste želja. Dobro, znam da nije sve to do sreće i da za one sa super uspehom i super prolaskom na maturi ima mesta u svim školama. No, treba to objasniti detetu.

E tu mi škripi!

Sa popunjavanjem te liste želja videla sam takve apsurdne rezultate da je to strašno. Na primer, dete koje voli medicinu, na kraju upadne recimo u neku tehničku školu da bude, šta znam, građevisnki tehničar ili nešto tako.

Niđe veze!

U listi želja navode se sve moguće škole, pa ako je izbor solidan ( a u Kragujevcu jeste) zaista treba da se zapitaš je li to u redu.

Ima li u nekom pojedincu toliko različitih sklonosti i talenata da je svejedno gde upadne?

E zato sam sve živce pogubila pričajuči kćerki da treba da se sprema, popravi ocene i uči za maturu koja je heeeej za mesec dana. A probni je uradila užasno. No, nikako da doprem do nje!

Pravi se kao da me razume, a zapravo ne dela na taj način. Klimne glavom, kaže "u pravu si", kol'ko da mi bude lakše. Ali ne uči!

I pričamo o nekoj zrelosti i donošenju odluka?

Kako da ne!

Kako naterati dete da uči za maturu? 


Pojma nemam.

Oduzela sam telefon. Gledala je televizor.

Zabranim televizor - ona slaže Rubikovu kocku ili svira gitaru. Čita knjigu eventualno. Ne lektiru, ni slučajno.

Pomislim da je otišla u sobu da uči jer je nema u mojoj blizini. Odem da proverim kad se zabrinem jer dugo ne izlazi. Mislim, hej, treba ponekad i u WC da se ode i voda da se popije, ne treba baš preterivati sa učenjem.  Ona spava sve u šesnaest!

via GIPHY

Prisila dakle ne radi.

Pokušala sam i da razgovaram i da pričam. Ne vidim da mi polazi za rukom!

Ostaje mi da se uzdam u njenu inteligenciju. I tu sreću i lutriju gore pomenutu, jelte!

A onda, kad malo bolje razmislim - džabe se i nerviram!

I tu dolazim do poente!

Kako preživeti upis u srednju školu? 


Utešiti se sledećim rečima:

"Ok. Pa šta i ako omane sa izborom škole!"

Koristiti 3 puta dnevno!


via GIPHY


Naposletku, kad sve saberem i oduzmem,  mogu da nabrojim tek par onih koji su nastavili da se bave onim za šta ih je srednja škola osposobila (koliko nas srednje škole uopšte osposbljavaju ako nema prakse, to je tema za sebe)

Ali zato znam ljude koji su završili ekonomsku ili medicinsku, a sada predaju engleski u školi.

Niđe veze!

I znam štrebere koji ostali na srednjoj školi, i neke Vukovce koji čak i ne rade nigde.

I znam one koji su ponavljali, pa su se super snašli u nekoj desetoj profesiji za koju su završili samo kurs.

I one koji nikad nisu bili neki kapacitet u učenju, a koji su sada super uspešni preduzetnici.

I znam da ja sad pišem, iako sam završila ekonomiju na nekom višem nivou (što pomaže kad treba da pišem o istoj, ali onako na mišiće)

I znam da je moj muž bravar, a da već godinama radi kao majstor za burek. O bravama verovatno ne zna ništa (osim što ume da otvori vrata na našem autu. Ja ne umem ni to)

I da je moja mama nastavnik istorije i geografije, a da je ceo radni vek provela radeći u banci.

I da život piše romane. Nepredvidljive! Što bih se ja nervirala zbog toga!


Kako onda usmeriti dete? 



Moja kćerka , sva sreća, zna šta hoće da upiše i šta voli.

Za one koji ne znaju i koji nisu imali priliku da odrade u školi test za profesionalnu orijentaciju evo par saveta:

- Odličan vodič može biti ovaj sajt: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/ 
- Pričajte sa detetom i poslušajte njegove želje i predstavite prednosti i mane određenih smerova u školama. 
Informišite se dobro o tome koja se misterija krije iza naziva zanimanja za koji se učenik osposbljava. Primera radi, elektrotehničar multimedija ne kreira multimedilajlni sadržaj (kako bi klinci to voleli) , već popravlja kamere i slično. O tome se možete informisati na ovom sajtu: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja
- Pričajte sa drugom decom koja idu u srednje škole i saznajte šta se od dece tu očekuje.
- Pričajte sa onima koji obavljaju određena zanimanja. Garant će vam otkriti mane posla koje i ne slutite!
- Bacite pogled na Infostud i pogledajte šta se od zanimanja najviše traži (osim da poznajete engleski k'o maternji da biste uopšte razumeli većinu radnih pozicija).


I tako ćete shvatiti da je cela ta buka oko srednje škole malo precenjena.


Za mnoga danas zanimljiva zanimanja i nema adekvatne škole. 

Recimo, može se zaraditi i od blogovanja, ali vas studije novinarstva neće naučiti tome. I od Facebook-a, You tube-a i Instagrama, ali ni za to nema škole.

Snalažljivost je bitna. A ona se  u školi baš i ne uči i ne podstiče.


I , kao što rekoh, živo me zanima sledeće:

Jeste li vi lično napravili dobar izbor srednje ( i fakulteta) .

Radite li ono za šta ste školovali? Ili se snalazite?

Da li ste zadovoljni svojim konačnim izborom?

Jer, na kraju krajeva, raditi ono što voliš i što te čini srećnim i zadovoljnim je jedna od bitnijih stvari u životu, zar ne?