NACRTAJ SVOJU MANDALU I PROTUMAČI NJENO ZNAČENJE!

Verovatno znate da dečiji crteži govore puno o deci. A šta kad odrastete? Tada o vama mnogo mogu reći mandale . Izazivam vas da nacrtate i protumačite svoju!


Šta je mandala? 




mandala značenje




Površno gledano, to je samo jedan šareni, kičasti krug. Na Sanskritu baš to i znači. Ali  to vam je tako kad gledate samo površinu i ne zavirite u dubinu - kao i kod ljudi. 

Ako pogledate ispod površine, mandala je tada mnogo više od crteža, a nekim psiholozima može otkriti svašta o vama! 

Slutite verovatno šta simbolizuje jedan krug - jedinstvo duha, tela, beskonačnost, univerzum

A šta znače ostali simboli? 

E to je ono po čemu se one tumače.

Mandale se koriste kao metoda meditacije.I uopšte nisu loše za takvu vrstu opuštanja i resetovanja. Ne znam da li ste nekada pokušavali  da meditirate. Ja jesam! I smatram da je to neizvodljivo, jer uopšte ne znam kako da se isključim. 

U mom mozgu non-stop nešto tandrlja i okreće se bezbroj misli u centrifugi. Štaviše, u poslednje vreme mi se to dešava i noću i nekad imam problem da zaspim kad se probudim. On stalno nešto radi i obrađuje. Znam, to je sve zbog ove internet zavisnosti i mnogo informacija koje prima. 


Izrada mandala je odličan način da se fokusirate se na crtanje i malo odmorite mozak. To zaista donosi olakšanje i opušta, i zato su sve popularnije one bojanke za odrasle za eliminaciju stresa. 


Ovi crteži su česta pojava u Budizmu, Hinduizmu, a imaju i svoje mesto u psihologiji. Njima se bavio Karl Jung kada je proučavao (prvo na sebi)  na koji način se onaj naš nesvesni deo manifestuje kroz umetnost. 

Izrada mandala omogućava da se povežete sami sa sobom (ili sa onim unutrašnjim bićem) .

Uhvatih se crtanja ne bih li nekako ućutkala te misli što se vrte po mozgu, jer me ponekad mnogo ometaju,umaraju i narušavaju mi koncentraciju. Postaju bučne i mislim da polako ali sigurno postajem šizik,pored toga što sam delimično i sinesteta.  

E sad, vi možete kupiti bojanku ili odštampati šeme koje se mogu skinuti sa neta, ali TO NIJE TO!

Da biste otkrili značenje mandale (i da bi ga ona imala uopšte i bila vezana za vas na neki način) treba da je nacrtate


Kako se crta mandala? 



Možda vam ove slike gore izgledaju komplikovano, ali crtanje uopšte nije teško. Prvenstveno iz ovog razloga:

Ne postoji dobra ili loša mandala i nema pravila po kom se ona crta. Svaka je unikat, baš kao što je i svaki čovek na ovom svetu priča za sebe.

Sve što vam treba za crtanje je:

- Beli papir, poželjno kvadratnog oblika 
- Bojice ili flomasteri
- Šestar (mada se možete snaći i bez njega)
- Olovka

1. Počnite tako što ćete naći na papiru centar i nacrtati dve pave linije koje se seku u njemu.

izrada mandale



2. Zatim ćete nacrtati još dve linije koje prolaze kroz centar, a koje seku ove dobijene malopre dobijene kvadrante na pola ( za ljubitelje bureka, to je kao kad od četvrtina bureka sečete osmine) 

izrada mandale

3. Zatim crtate krugove. Prvi je najmanji, onda ide par većih. 


izrada mandale


To je osnova.

4.  Sad u sve to ubacujte neke simbole koje vam vaša podsvest diktira. Ako vas baš nešto muči u životu, a vi crtajte mandalu sa namerom. Prvo se dobro koncentrišite na taj svoj problem, a onda probajte da vidite šta vam podsvest govori o tome. 

Crtanje mandale počinjete od najmanjeg kruga, pa idete ka većem

Crtate prvo veće detalje, pa dodajete manje. 

 Poželjno je da ona bude simetrična i da ono što crtate levo, crtate i desno (krug će vas već sam navuči na to, kao kad crtate latice oko cveta). Naravno, ručno to ide lakše, ovom kompjuterskom crtanju nisam vična, ali shvatili ste poentu. 

crtanje mandale


Ne brinite mnogo o tome šta crtate. Pustite ruku i misli da vas vode!

Mandala se ne ispravlja i ne briše. Ako ste negde pogrešili, samo bez griže savesti nastavite dalje.

Na kraju vam ostaje da sve to lepo obojite i dobijete nešto ovako:

tumačenje mandale


Ona treba da bude vizuelno privlačna, harmonična, ne mnogo smislena i više hipnotička slika. Crtajući je treba da aktivirate desni mozak, onaj kreativni, i ućutkate onaj levi , analitični i razumni. 


Ostaje vam sada da protumačite svoje remek-delo!

Značenje mandale


Ja ne znam da li vi sanjate i tumačite svoje snove. Kod mene je sa snovima kao sa mislima. Rade k'o dragstor non-stop! Sanjam kad god zatvorim oči. Ok, ponekad i budna. 

Bila sam još osnovna škola kada sam skontala da nemaju snovi svima isto značenje. Tada sam trenirala streljaštvo. Kada ja sanjam pušku, to nije isto kao kad pucanje sanja neko ko trenira folklor, zar ne?

Neki veruju da  postoje  univerzalna značenja simbola i boja koji se koriste za crtanje ovog kruga. Drugi tvrde da ne možeš protumačiti značenje tuđe mandale, već samo svoje. Ja sam od ovih drugih i verujem da crveno ne budi iste asocijacije meni i nekoj drugoj osobi. 

Da protumačite značenje mandale treba da:


- napravite spisak svih elemenata koje ste koristili pri crtanju (krugovi, krstići, cvetići, kvadrati...) i pored svakog napišete šta on VAMA predstavlja i na šta vas asocira.
- napravite spisak boja koje ste koristili i pored svake napišete na šta VAS ta boja asocira
- odredte vrh svog crteža (kao sever  na mapi) i date mu neki naziv. Lupite, šta god vam je na pameti.(zapišite, a možete zapisati i datum) 

Sad sedite, opustite se i gledajte u svoj crtež. 

Da li neka boja dominira? Šta ste napisali da vam ta boja znači? 
Jeste li radili mandalu sa namerom? Da li ste recimo pokušavali da rešite neku nedoumicu vezanu za svoju karijeru, ljubav, školu, preselenje? Možete li onda naći vezu između boja, njihovog značenja, simbola koji su ucrtani i vašeg problema? 

Na taj način probajte da odgonetne šta vaša podsvest govori o vašem problemu ili trenutnom stanju.

Ako želite, možete probati da protumačite značenje mandale univerzalnim tumačenjima boja: 

Crvena boja znači snagu, energiju, strast
Žuta - učenje, sreću, mudorst
Zelena - zdravlje, psihičke sposobnosti
Plava - emotivni mir
Bela - duhovni mir
Narandžasta - transformaciju, kreativnost, intuiciju
Crna - misteriju, duboke misli
Ljubičasta - duhovne stvari


Naposletku, evo da vam pokažem kako sam ja to odradila!



Vidite i sami koliko je zbijena,  nesimetrična, kič, konfuzna, puna detalja i puna boja i  totalno amaterska, kao da su je deca crtala (razumite me, ja više kucam nego što bilo šta radim olovkom). Sve sam boje htela da probam, svaki sam detalj htela da nacrtam i na kraju nisam znala šta bih sa njima.  Takvo mi je i stanje uma. Sve bih probala, svašta bih nešto bila, svašta naučila i svašta me sputava, a najviše se spotičem na svoje noge. 

Kapirate kako je to sa tim mislima u mojoj glavi koje non-stop tandrljaju?  Eto, nacrtala sam vam!

Sada je na vas red! 


Nacrtajte i protumačite svoju mandalu! I javite mi šta ste otkrili!

ZAŠTO ŽELIM DA UČESTVUJEM NA SPARK.ME 2017 KONFERENCIJI

Ja na nekoj konferenciji i skupu ljudi? Pa zašto da ne! Mislim da je vreme da obrnem neke svoje stavove, ma koliko ih se tvrdoglavo držala i Spark.me 2017 je prvi zalogaj koji želim da zagrizem. Pa nek je i najveći! 

Ja nisam od onih blogera koji idu po konferencijama, okupljanjima, seminarima i networking mi je stran, jer se u domenu blogovanja još uvek tražim. I svesna sam da mi je to greška. 




Da vam i ne pričam svoje razloge za to - sramota me . Uglavnom su iz domena : "Ja ne znam nikoga tamo, šta ću zaboga da radim među tolikim nepoznatim ljudima". Već sam ukapirala da nisam jedina sa tim filmom u glavi!

Osim toga, već neko vreme mi se čini da na takvim skupovima okupljaju stalno jedni te isti ljudi i isti govornici. Nisam ih čula uživo, ne kažem da nemaju šta da ispričaju. Ali postaje mi nekako izlizano pa takve stvari sve manje privlače moju pažnju. 

Spark.me mi se učinio drugačijim.

Onako iskreno, iz istog razloga (izlizanosti, jelte)  nisam gledala filmove i čitala knjige koje svi jesu. Da, čak i kad su totalni klasici u pitanju. Neće duša, pa to ti je... I baš isto tako mi je i taj film "Ja ne znam nikoga tamo, šta ću zaboga da radim među tolikim ljudima" postao dosadan.


Hoću nešto novo!


Koliko strašno može biti ako budem nesnađena među ljudima?


Eleonor Ruzvelt bi rekla:





(Slučajnost ili ne, ali baš ovaj citat gledala sam sada dok sam skidala ovo svoje Canva remek delo!) 



Ok, dok ne dođete do nivoa "svaki dan", trenirajte "strah" bar jednom mesečno.


Više puta sam se uverila u životu da se glupost i hrabrost isplate. Recimo, onda kada sam bez savršenog znanja engleskog jezika rešila da postanem pisac za strane klijente i pišem na istom. Ili onda kada sam izašla na takmičenje sa ženama i devojkama koje treniraju zumbu samnom i dobila zlatnu medalju. Dva puta. I opet ću - to mi je izazivanje straha u planu za jun.

Pokušaj da postanem zvanični bloger Spark.me konferencije mi je "strašni" izazov za mesec april! Odlazak tamo idelano bi se uklopio u moje strašne izazove za maj

Dakle, april, maj i jun su popunjeni. Ako u julu vidite da mi opada kosa i da sam osedela - prestavila sam se! Ali sam uspela da odem na Spark.me!



Imam "profi" razloge u rukavu!


Zadnje 2-3 godine radim od kuće. I učim. Naučila sam mnogo o copywritingu, blogovanju i koječemu, ali mi marketing baš ne ide baš glatko. Gledajući ko će biti zvezde Spark.me konferencije, videla sam da bi ovo zapravo bilo sjajno mesto za mene - ne samo za inspiraciju, već i za dodatno znanje vezano za marketing kroz kreiranje sadržaja. Iako verujem da će svi učesnici imati isnpirativne i poučne priče, lično bih najviše volela da čujem šta ima da kaže Jon Burkhart.



Ne mogu da odolim moru!


4 dana u hotelu sa 4 zvezdice na moru?

Pojma nemam kako odoleti ovom izazovu! Počeo je da me opseda i okupira mi misli, posebno kada sam videla slike.

Otrkriću vam jednu tajnu o sebi, onako, gratis. Pored toga što sam malo introvertan tip i što nekad ne znam šta bih sa ljudima, ja sam i sanjar. I život na moru, u Rijeci, je san koji sam živela kao dete. Potajno odavno sanjam o kući sa pogledom na more. Apsurd je što sam zadnjih 5 godina, zbog raznoraznih razloga, od mora sam osetila samo one kapi za nos na bazi slane vode. Vreme je da prekinem taj ružni niz!







Želim da budem dobar primer


Svom detetu pre svega, naravno. Nedavno sam pisala o jednom projektu za devojčice i provela sam dane nagovarajući kćerku da učestvuje u toj priči. Imala je (i još uvek ima) milion izgovora da stvar ne realizuje, i ja već sada znam da od toga neće biti ništa i da neće učestvovati u tom projektu.

Bože, koliko sam joj samo zvocala pre neko veče zbog toga, jadno dete!

Besna sam.

Ali ne na nju, nego na sebe!

U jednom momentu nađoh se nekom monologu sama sa sobom, pa vam ga ovom prilikom prenosim u celini:
"Sa kojim pravom bre ti guraš druge van zone komfora i soliš im  pamet, kada sama imaš milion izgovora da ne uradiš neke stvari? Pa do pre tri dana imala si ceo spisak izgovora da se ne prijaviš na Spark.me - od gore pomenutog, "šta ću među ljudima", do toga da planiramo da idemo porodično na more (i da je ovo krajnje sebično iskustvo i neplaniran trošak) i da zaboga planiramo da uradimo izolaciju na kući."

 Kao da sam ja glavni majstor, bokte! I kao da kad postaneš roditelj sasvim treba da izgubiš sebe!

" E pa nećeš Blaženka!
Pokaži detetu kako treba da se ponašaš ako želiš da ostvariš neku svoju želju. Pokreni se! Nemoj samo da lupetaš u prazno!"



Eto, kao posledica svih razloga i razgovora sa sobom, sada javno priznajem:



Želim da učestvujem na Spark.me 2017 konferenciji i budem oficijelni bloger. Da, baš ja, takva kava sam! Šta mi fali?!

Elem, da ne bih bila sama među nepoznatima i zavezala se i pogubila sasvim, molim drugare blogere da u što većem broju konkurišu OVDE

Čak i ako niste štreberski tip (kao što sam ja sa godinama postala), more će vam prijati, a sigurna sam da će konferencija probuditi mnogo dobrih ideja i motivacije da krenete u realizaciju istih. Mislim, džabe sve ako samo ostanete na idejama!

Vreme je da promenim loš film u glavi nekim boljim, da naučim nešto novo, promenim ugao gledanja, razmenim iskustva sa drugim blogerima i budem malo sebična.

A majke mi, sve što vidim i čujem, nesebično ću podeliti sa čitaocima mog bloga

Časna pionirska.

Obećavam!





KAKO POMOĆI DEVOJČICI DA IZABERE SREDNJU ŠKOLU? TAKMIČENJE „UHVATI IDEJU“ ĆE VAS SIGURNO MOTIVISATI

Ako želite da znate na koji način da pomognete svojoj devojčici da izabere buduće zanimanje i kako odabrati pravu srednju školu, ovo je post koji vas može usmeriti. Namenjen je mamama koje su u sličnom rebusu kao i ja koja imam devojčicu koja je sedmi razred. I ne samo njima, već i svim devojčicama koje se nalaze pred tom teškom odlukom.


Designed by Freepik


Zašto baš mamama i zašto baš devojčicama i gde je tu mesto za pripadnike muškog pola?

Zato što ovom prilikom želim da vam predstavim jedan sjajan projekat koji organizuje "Udruženje poslovnih žena Srbije", a baš povodom Dana devojčica u IKT sektoru (informaciono komunikacione tehnologije, za one koji su nevešti sa skraćenicama) .

U pitanju je takmičenje za osnovce "Uhvati ideju" u kojem devojčice završnih razreda osnovne škole treba da pošalju video tutorijal na temu "Kako da znanje pretvorim u preduzetništvo" i eventualno osvoje vredne nagrade, ali pre svega otvore vrata jednog sveta koji može da ih usmeri u daljem školovanju.

Dan devojčica u IKT sektoru obeležava se širom sveta, svake poslednje sedmice u aprilu. Kod nas se već 7. godinu po redu obeležava u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i ovaj projekat praćen je brojnim akcijama koje imaju za cilj da ohrabre devojčice da se prilikom izbora budućeg zanimanja vode svojom željom, voljom, talentima i inspiracijama, a ne društevno nametnutim normama.


Koliko su devojčice i žene generalno u drugačijem položaju u odnosu na pripadnike suprotnog pola govori i činjenica da postoje: Međunarodni dan žena (8, mart), Međunarodni dan devojčica (11. oktobra) , Dan devojčica u IKT sektoru (poslednjeg četvrtka u aprilu) . Svi ovi dani su tu da se skrene pažnja javnosti na njihov lošiji položaj u društvu, porodici i potencijalima za karijeru, a ne da bi se tek tako pričalo o ženstvenosti i njenoj bajnosti.


Šta je takmičenje "Uhvati ideju" 






Cilj ovog takmičenja je da se devojčice bolje upoznaju sa svim onim zanimanjima i karijerama koje su im dostupne i koje bi mogle da rade (a koje možda zaobilaze jer nisu tipično ženska), kao i da pri izboru zanimanja ne robuju stereotipima i predrasudama.

Pitanje kako izabrati srednju školu i šta upisati posle osnovne nije nimalo lako, posebno u tim godinama kada možda baš i nisi zreo da donosiš odluke, i dodatno u okolnostima gde se zanimanja dele na muška i ženska. Ja sam prva tu napravila potpuno pogrešan izbor u životu i slušala savet roditelja koje je savetovao komšija koji je bio ekonomista. Pored tog saveta, dodatne nisu baš ni tražili. Tako sam završila ekonomiju, a nije da me baš preterano zanimala. Bila sam zapravo potpuno ravnodušna.Nije da mi danas to znanje nije od koristi - ekonomija je naša svakodnevica i treba da bude stvar opšte kulture,  ali ja se u tome baš i nisam pronašla.

E zato smatram da je takmičenje  "Uhvati ideju" dobra priča koju treba predstaviti što većem broju devojčica i omogućiti im da se upoznaju sa što više mogućnosti koje im se pružaju. I to ne samo teorijski, već im se u okviru projekta "Dan devojčica"  pruža prilika da obiđu neka preduzeća i vide žene koje rade na konkretnim radnim pozicijima koja im možda u celoj toj priči o izboru škole nisu ni padala na pamet.

Negde na Facebooku nabasala sam slučajno na ovu ideju i totalno me oduševila. A kako mi neke stvari nisu bile najjasnije, odlučila sam da kontaktiram osobe iz Udruženja poslovnih žena Srbije zadužene za organizaciju ovog projekta putem mejla i dobijem detaljnije informacije. Oni su bili divni i odgovorili su na sve moje nedoumice i složili se da podelim priču o Danu devojčica na mom blogu, jer ja zaista mislim da o ovome treba više da se čuje.

Za sve vas koji ste zainteresovani da učestvujete ili znate nekoga ko bi ovde mogao da briljira, evo detalja.

Kako učestvovati u takmičenju "Uhvati ideju"?


Potrebno je da devojčice  starosti od 12-15 godina (3 u timu) odaberu ideju koja bi mogla predstavljati zanimljiv odgovor na pitanje "Kako da znanje pretvorim u preduzetništvo" . Valjalo bi da u tome imaju podršku nastavnika koji će ih usmeriti, podržati, proceniti njihovu ideju i pomoći im da na najbolji način predstave suštinu, premda nije sporno ni ako se same ili uz pomoć roditelja organizuju da snime i izlože svoje zamisli. 

Video koji treba da snime mora da bude dužine do 90 sekundi. 

Snimljeni materijal se, uz formular, šalje elektronski na email adresu UPŽ Srbije dan-devojcica@poslovnezene.org.rs

Nakon isteka vremenskog roka predviđenog za slanje materijala, vrši se selekcija naboljih video tutorijala. Nakon selekcije, radovi koji uđu u uži izbor, biće postavljeni na You tube kanalu Udruženja poslovnih žena Srbije. Finalisti će imati priliku da svoju ideju obrazlože u petominutnom predstavljanju na radionici koja je deo projekta "Dan devojčica", a koja će se održati 27. aprila 2017 godine U Beogradu.  Tada će se doneti odluka koji tim je pobedio i dodeliti nagrade.


SVE DETALJE O TOME ŠTA SE ŠALJE I KAKO SE ŠALJE KAO I SAM FORMULAR KOJI TREBA POPUNITI  MOŽETE PRONAĆI KLIKOM OVDE.


Da bi vam bilo jasnije kako treba da izgleda jedno ovako predstavljanje pogledajte pobedničku ideju od prošle godine. 



Kako takmičenje "Uhvati ideju" i Dan devojčica mogu da pomognu u izboru daljeg zanimanja?


Snimanje video materijala i ideja i njihovo predstavljanje finalnog dana 27.04 2017  su samo jedan deo slagalice. Devojčice koje budu izabrane imaće organizovanu posetu kompanijama koje prihvate da budu deo projekta, gde će biti u prilici da se upoznaju sa zanimanjima koja nisu tipčna za devojčice (ili barem gde one ne dominiraju) i tako možda sebi otvore neke nove vidike i dobiju nove ideje koju školu izabrati posle osnovne. Vrlo često smo i mi odrasli sputavani strahovima i predrasudama tipa "Nije to za mene. Tu su uglavnom muškarci i ja tu neću uspeti".

Istina je da se sve može ako ima volje i interesovanja prema nečemu - nema prepreka, a ponajmanje polnih razlika.

I to je ono što ja u zadnje vreme stalno pitam svoju kćerku (pored toga da li ima ideju koju će srednju školu upisati)

-  Jel' ima nešto da bi baš baš volela da radiš?
-  Šta bi baš baš volela da budeš?
-   U čemu bi dala sve od sebe?
-  Zamišljaš li nekad sebe na nekom radnom mestu i kojem?


Tako pokušavam da je usmerim na prave škole koje će joj olakšati put do to tog cilja. Trenutno smo na ljubavi ka engleskom jeziku.  Za tako nešto, potpuno je besmisleno usmeriti je na hemiju ili medicinu, zar ne? A ko zna koliko mogućnosti još nismo ni razmotrili!

I sama znam koliko bi mi lakše bilo da sam odmah znala šta želim da radim. Sigurna sam da bih se manje bavila ekonomijom, a više jezikom, pisanjem i čitanjem. A posebno znam koliko je lakše raditi posao koji voliš, jer to onda nije teret i obaveza u životu, već prosto - život.

Dobro, a nagrade? 


Rekoh da su za Dan devojčica najuspešnijima u ovom takmičenju  namenjene i neke nagrade. Nisu mi otkrili tajnu koje su, a nije ni važno.

Ako uspeš da probudiš ovog crva preduzetništva u detetu i odgonetneš odgovor na pitanje šta posle osnovne škole - treba li ti još neka nagrada? 

Mamama je i ovo dosta.

A deca će, sigurna sam, biti zadovoljna onim što dobiju pored nezaboravnog iskustva i druženja!

Dopada vam se ideja?

 Podelite ovo svim devojčicama ili roditeljima devojčica i podstaknite ih da pošalju svoj video!


PRAVA ISTINA O TOME KAKO ZAPOČETI BLOG - 6 stvari koje bih volela da sam znala na vreme!

Kako započeti blog  - pitate se? Jeste, kreativno je i zabavno i neki i žive od toga, pa valjda ima neka tajna uspešnog početka.  Podeliću sa vama savete koje niste tražili (ili jeste, ali možda još i niste svesni da je su baš ovi saveti ono što vam treba). Mislim da će vam biti korisni bez obzira da li ste na samom početku ove avanture ili blogujete već neko vreme i mislite da je vreme za promene i novi početak.

Kako i odakle započeti blog?




Kada krenete da tražite informacije o tome kako pokrenuti blog i započeti pisanje, naići ćete na gomilu saveta tipa: Izaberi nišu, izaberi platformu, izaberi naziv koji je kratak i lako pamtljiv (jer ko još može da zapamti jednomsamhtelaneštodavamkažemalinisamznalašta.blogspot.com....)  I to je OK , samo napred - pročitajte jedan takav tekst sa tim tehničkim detaljima, nije da ne treba!

Ali ja ne bih o tome, nego da vam odgovrim na sledeća pitanja:


- Šta je to što treba znati pre nego što započnete blog?
- Pokrenuli ste blog i šta sad? Odakle početi i šta možete očekivati od blogovanja.


Prvo se zapitajte šta želite od bloga? Da li će on biti mirna luka za vaše misli i vaš kutak, ili želite da zaradite od bloga?


Od koristi će vam biti ovaj tekst: Kako zaraditi od bloga. Ovako provereno nećete!


U ovom prvom slučaju, nebitno je kako počnete. Vaš blog ćete čitati vi i nekoliko vaših rođaka i prijatelja. Eventualno nekoliko blogera koje vi pratite i komentarišete  redovno (ali tu ćete se već uplesti u mrežu misli da li ste čitani, da li i oni vas posećuju i da li ste imali više ili manje poseta... i kako neko može da zaradi od bloga... i zašto ne i vi)


Ako je blog kutak za vaše misli, nije važno kako ćete ga početi. Samo počnite. 


U ovom drugom slučaju, ako želite da zaradite od bloga,  pitanje dobija drugačiju dubinu.

E o tome sam htela da vam pišem!


Šta bih volela da sam znala o blogovanju pre nego što sam počela


Blogovanje i kod nas sve više ima potencijala da postane ozbiljan posao. Da sada počinjem, drugačije bih to uradila, a ovo je 6 stvari koje bih imala na umu (a nisam ih imala blagovremeno, jelte)


BLOGOVANJE ZAHTEVA PLAN



Ma kako glupo zvučalo, nećete pogrešiti ni ako ga nazovete biznis plan, ukoliko želite da vam pisanje bloga bude karijera. Ovaj biznis plan možda još uvek nećete moći da podnesete kao koristan dokument za podizanje  kredita ili nekih besprovratnih novčanih sredstava. Mada, nisam probala. Možda i može. Za početak, neka ga samo vama, da znate u kom pravcu idete i na koji način.

Šta vaš plan treba da sadrži? 

- Nišu iliti temu blogovanja. Da, znam, prežvakano već, ali niša bloga je važna jer oko nje se skupljaju vaši potencijalni čitaoci - oni kojima ćete sutra moći da ponudite neki vaš proizvod ili uslugu. ILi reklamirati neki tuđ proizvod, kako god.

A kako da je izaberete?

Razmislite, šta je to što naj, naj, najviše volite da radite? U čemu ste stručni ili barem dovoljno dobri? Recimo ako uživate u jelu i kuvanju, onda je to vaša niša. Ako ste mama i domaćica, ne znači da ste zbog toga manje vredni i da nemate šta da ponudite - od praktičnih saveta za održavanje kuće (jedna niša) do roditeljstva (druga niša). 

Ne ide vam? 

Znam, ima vas koji ste previše skromni i nemate dovoljno samopouzdanja da se predstavite kao stručnjak za nešto tako. Hajde onda razmislite šta je to u čemu vas drugi smatraju dobrim (ili pitajte nekoga)? Šta je ono za šta najčešće traže savet od vas? Recimo, ja sam udajom dobila status osobe koja baš i nije neka domaćica ali je pismena (mislim da ima ljudi koji se i danas čude kad ja nešto skuvam, iako to radim već 15 godina svaki dan. Duga priča...) I dugo sam sviti rođaka, prijatelja i komšija zbog toga popunjavala obrasce, pisala molbe, žalbe, prijave, a pisanje CV-a mi je bila specijalnost. Zanimljivo je da sam ljudima kojima sam napisala CV zaista prokrčila put do posla.
    I dalje vam ne ide?

    A šta je to što biste voleli da savaladate?  Nečemu da se posvetite? Recimo, žarko želite  da smršate, ali zaboga niste nutricionoista. Pa šta? Pisanje bloga je odličan način da podelite svoje napore iskreno sa drugim ljudima koji žele isto. Proučavate šta, kako i zašto mršavimo i neformalno se obrazujete i isprobate nutricionističke veštine na sebi.

    Taj žar ka nečemu treba da vam bude vodič. 


    -  Poslovnu ideju.   Kako ćete zaraditi od bloga? Hoćete li nuditi neki proizvod ili uslugu i kako? Recimo želite za započnete kulinarski blog kako biste na njemu svojim vernim čitaocima prodali svoj kuvar. Ok, može i neku posebnu kolekciju šerpi.  Možda blog bude način da reklamirate svoj restoran u kojem nudite jela o kojima pišete ili ponudite nekom proizvođaču šporeta da se reklamira kod vas... Kapirate poentu?

    Sa mojim darom da napišem CV ja sam imala ideju da pišem ljudima isti - za pare. O jesam, napravila sam i neki sajt pre xy godina i vrlo brzo odustala jer sam shvatila da nisam imala dobar plan. Danas imam milion ideja u glavi. I gomilu izgovora takođe.


    -  Plan sadržaja. Već ste verovatno čuli da je za uspeh bloga i sajta važno da budete vidljivi na Google pretraživaču i da budete na prvoj strani kako bi ljudi prostom pretragom nekih svojih nedoumica došli na vaš sajt. A to zahteva (između mnogo toga ostalog)  da vaš blog bude razumljiv jednoj mašini kao što je Google.  A da bi bio razumljiv, treba da bude povezan na razuman način i lak za navigaciju.  Dakle, treba isplanirati  kako ćete svoj blog podeliti na kategorije i kako ćete ih međusobno povezati tako da surfovanje sajtom ide glatko i da se teme lepo nadovezuju i dopunjuju čineći jedan kompletan i konkretan, koristan  sadržaj (ako planirate da trabunjate o blogovanju kao ja sada, onda  ovakva tema započinjanja bloga treba da vam bude pre one o zaradi od blogovanja. O tome vam pričam!)


    BLOGOVANJE NIJE BESPLATNO


     Mislim, može biti, ali ako baš baš želite da  vam to bude posao i da se pozabavite time profesionalno, onda ćete morati da date neki dinar. Možete početi blogovanje na besplatnoj platformi sa besplatnim domenom, ali  kada jednom izgradite neko prepoznatljivo ime ipak kupite domen - bolje nego da vam neko ukrade već dobro razrađenu ideju.  

    Ok je ako niste spremni odmah da platite i hosting - naučite kako da povežete Blogger platformu sa kupljenim domenom. 


    Kasnije, svakako uložite i u hosting. Na početku,  tema  odnosno izgled bloga mogu biti besplatni. Ima mnogo dobrih tema  za Blogger platformu kojima možete da nadogradite izgled svog bloga. Međutim, sve što je besplatno ima neku falinku, pa će i ove teme imati neke svoje bagove. Računajte onda da treba da kupite i to. 

    I na kraju, promocija košta. Ako već promovišete nešto svojim blogom (proizvod, uslugu, kurs ) ili ako želte da zaradite tako što će potencijalni sponzori da vas podrže jer okupljate gomilu ljudi, moraćete da doprete do publike. Odnosno, treba vam novac za marketing. Recimo, da platite Facebook reklamu da proširite priču o svom blogu. Ili da platite reklamu na radiju, ako idemo dalje od interneta. 

    U zavisnosti od niše, treba vam novac za dobre fotografije,  jer ako slikate hranu koju spremate ona ne može da izgleda kao da ste je slikali digitronom. Nevezano za hranu, trebaju vam dobre fotke i ne možete tek tako uzeti bilo koju sa interneta i ne narušite nečija autorska prava. A ponekad i dobra fotografija košta. Ako se bavite kozmetikom ili modom, trebaće vam novac za krpice i kremice koje predstavljate. Nešto ćete dobiti kao kompnezaciju za saradnju kada ostvarite reputaciju, ali do reputacije... ima vremena.Do tada ste prepušteni sebi.  

    To nije razlog da odustanete, već odmah treba da imate to na umu. Iznos koji uložite u blog ne mora da bude veliki, ali imajte na umu da dobra reklama i dobar post mogu doneti i dobre rezultate.


    BLOGOVANJE ZAHTEVA STALNO UČENJE


    Nije to samo napisati i objaviti.  Ko će to videti? Ok, podelićete na društevnim mrežama i ako ste napravili super-unikatan post koji rešava neku životu misteriju, verovatno će postati viralan i za vas će da se čuje brzinom munje. U ostalim slučajevima ( a i u ovom jer ni svetlost munje nije večna) , treba da naučte recimo:
    -  šta je i kako se korsiti FB reklamiranje,
    -  kako se koristi Adwords i da li uopšte treba da ga koristite,
    kako da povežete Google analitiku,
    - šta je i čemu služi Google konzola za pretragu i kako vam ona može pomoći da radite bolje.
    - šta je HTML, koje su njegove osnove i kako da sami promenite detalje u izgledu svog bloga.
    -  kako da uopšte prezentirate poslovnu ideju koju imate i kako da na kraju krajeva prodate sebe (ma kako vam to zvučalo, kad ste bloger baš to radite).

    U mnogim  slučajevima, znanje koje naučite za vrlo katko vreme postaće  beskorisno i prevaziđeno i moraćete da učite nešto novo. 

    USPEŠAN BLOG ZAHTEVA PUNO RADNO VREME


     I prekovremeni rad. Jedan tekst mesečno jednostavano nije dvoljan da biste zadržali svoju publiku i čim proredite pisanje i objavljivanje i vaša posećenost opada, a time i šanse da vaš biznis model uspe. Dakle, ako želite da znate kako započeti blog, imajte na umu da je to 8 sati posla. Svaki dan. Što pisanje, što planiraje novih postova i ideja, što učenje. Verujte mi, samo širenje vaše priče na društvenim mrežama može vam oduzeti 2 sata vremena dnevno.

    Fokusiranost i doslednost su od ključnog značaja za uspeh. Ako krenete da se rasipate na više strana, nećete se pohvatati.

    USPEH NE DOLAZI PREKO NOĆI


    Zato ne očekujte odmah slavu i uspeh. Razočaraćete se. Kao i svakom drugom biznisu, i blogu treba neko vreme da se razradi.  A ni pratioci ni sponzori neće doći sami. Reputacija se ne gradi preko noći i jednim tekstom.  Ima da se naradite k'o konj da ih privučete.  Redom - prvo pratioce pa sponzore. Da privučete ove prve, moraćete da pratite druge blogove. I da komentarišete smisleno. I da komunicirate sa ljudima koji vam ostave komentare ili  postave pitanja. Da  li treba da vam pomenem koliko to može uzeti vremena tokom dana? 

    Isto je i sa sponzorima. Niko neće da vas juri da se reklamra kod vas, osim ako niste "Blic"i nemate milionske preglede svaki dan. Moraćete da zavrnete rukave i da krenete da jurite sponzore sami.(jesam vam rekla da treba da načite da se prodate?) 


    BLOG NA ENGLESKOM SE VIŠE ISPLATI


    Veća je konkurencija, ali i više prilika da zaradite. Engleski je svetski jezik (još jedna stvar koju treba da naučite) i na taj način predstavljate se mnogo široj publici nego kada ste ograničeni na naše govorno područje. Ako vam engleski ne ide baš najsjajnije, ovi alati vam mogu pomoći oko engleske gramatike. Iskreno, ni naše kupovne moći nisu neke.  Ali to ne znači da ste na srpskom jeziku osuđeni na neuspeh. Sve je moguće samo ako odmah na umu imate dobar plan, poslovni model i sve ovo gore navedeno. 

    Inače, neki blogovi na engleskom lepo javno obaveštavaju o tome koliko su i kako zaradili putem bloga, što vam može biti dodatna motivacija da pre započinjanja blogovanja napravite dobar plan i naučite engleski.



    Evo nekih nasumičnih, čisto primera radi:



    Ima li naših blogova na koje se možete ugledati kada započinjete blog?


    Ako vam sve ovo izgleda besmisleno i mislite da preterujem, evo nekoliko uspešnih blogova na našem jeziku koji mogu biti dobar putokaz ka tome kako pokrenuti blog i započeti sa pisanjem na njemu, kako se fokusirati na jednu nišu i briljirati u tome.



    Nije nimalo lako, zar ne? 


    Zato dobro mućnite glavom i na vreme. Kasnije je mnogo teže da popravite stvari .

    Blogovanje bez plana  vam je kao kad nafilujete i lepo ukrasite tortu šlagom i tek onda rešite da zabodete prst u nju i vidite da li je ukusna. I sve pokvarite. I što više pokušavate da popravite, ona izgleda sve gore i gore. 

     Ja bih  danas sve uradila mnogo drugačije. No dobro, sad barem znam kako započeti blog . A nadam se da će i vama ovo iskustvo biti od koristi (da, čak i ovo sa tortom) 


    KAKO NAHRANITI PMS AŽDAJU? NAPRAVITE PMS KOLAČ LAKO I JEDNOSTAVNO

    Znate ono kad menstruaciju nazivaju "oni dani" kao da je nešto neprirodno, nenormalno i zarazno? Koja besmislica!  Kao i kad neki kancer nazivaju "ono najgore", ne pominjući mu ime, jer od izgovaranja tih reči valjda raste, šta li? Ne znam za vas,ali kod mene "oni dani" podrazumevaju isključivo PMS, stanje nervnog sloma pred menstruaciju. A da  su samo nervi u pitanju, dobro bi bilo. Ma koji hormoni. Istina je sledeća!

    Moj PMS je aždaja! I to ne bilo kakva, nego ona u drugom stanju! Vi pojma nemate šta to može da pojede!


    Napomena: PMS aždaja nije ja. Ja nisam trudna, čim je moguće da sam u PMS-u!

    Pročitajte i kojih 10 stvari ne treba raditi u PMS-u!

    Januar je bio veoma hladan i uprkos mojim naporima da založim dobru vatru, uglavnom sam se po kući kretala troslojno obučena i izgledala k'o trokrilni ormar. Pravo iznenađenje usledilo je početkom februara kada je malo otoplilo i kad sam se vratila na jedan sloj odeće. (Ok, nek' vam bude - dva, ako računamo da nosim i veš) Tada sam ustanovila da i dalje izgledam kao trokrilni ormar, samo sam umesto odeće imala slojeve sala. I tako sam početkom februara rešila da idem na dijetu i ne jedem slatkiše i hleb. 

    I sve je to lepo išlo po planu dok nije došla gladna PMS aždaja!

    Ma sve znam, hranila sam je zdravo - semenkama, maslinama,  (jer sam ustanovila da mi pružaju isti onaj osećaj zadovoljstva golicanja iza ušiju kao i čokolada, a imaju manje kalorija) ribom, voćem - sve jede, ali prosto vapi za slatkišima. (Kako to mislite vas ništa ne golica iza ušiju kad uživate u hrani? E svašta!)

    I tako sam jedno veče, u nedostatku čokolade, napravila PMS kolač. Tačnije mafin!


    PMS kolač - recept koji radi provereno!


    Iskreno, mafini su jedno takvo foliranje na koje ne vredi bacati vreme ni sastojke. Običan ili malo manje običan patišpanj. Big deal! 

    Kalup za mafine nemam, ali sam svojevremeno gledala u nekoj svojoj bolesti "Praktičnu ženu" pa videla savet da oni mogu da se peku u onim aluminijumskim posudicama od paštete. I tako sam ih skupljala neko vreme (da budem i ja malo praktična, pa uz to i žensko) ,  pa rešila da ih eto, po prvi put upotrebim.

    Našla sam  recept za neke čokoladne mafine na netu, ali je u momentu nadahnuća i potrebe da nahranim PMS aždaju, računar bio zauzet, pa sam morala da se oslonim na svoje kulinarske sposobnosti. Koje su by the way, tokom PMS-a prilično osakaćene. No,postoji jedno nezaobilazno pravilo u životu !

    Kada praviš kolače za svoj gušt, oni ispadnu sjajno. Kada ih spremaš za goste, sva je šansa da će ispasti tako da ćeš morati da lažeš da su ih deca pravila. I to ona najmlađa!

    Tako sam iz glave i od raspoloživih sastojaka umesila sledeće:

    - 3 žumanca
    - 8 kašika šećera
    - 3 šolje od kafe brašna (one male šolje - uvek se pitam da li još neko koristi to zaista za kafu)
    - prašak za pecivo

    Onda sam skontala da mi za čokoladne mafine treba kakao. Koji ja nisam imala kod kuće. Jebi ga, može i puding od čokolade. Dakle, sipajte jedan puding.

    Onda sam skontala da nemam šolju mleka. Voda mi se nije dopala kao izbor. Jebi ga, može valjda jogurt! Nema cela čaša! Do đavola! Daj šta daš! Bilo valjda pola čaše. Za svaki slučaj, dodala sam i pola šolje vode.

    Hm, valja tome dodati i malo masnoće. Dodala sam šestinu margarina koji je ko zna od kad stajao u frižideru i čekao svoj trenutak slave.

    Belance sam umutila posebno, jer to kažu daje izdašnost testu. Osim što nisam bila sigurna da li treba da se doda šećer ili ne. Ja dodala. Aždaji neće smetati višak šećera! 4 kašike! Pa to sunula u smesu od jaja, brašna i pudinga... Ručno promešala, da ne ubijem izdašnost, i sipala u kalupe za mafine.

    Onda sam skontala da nemam čokoladu za kuvanje. Jebi ga, može eurokrem! Dakle, dodati umesto komadića čokolade po malo krema. Očekujte da tokom pečenja  padne na dno mafina.

    Koliko se to peče i na kojoj temperaturi, pojma nemam. Moja rerna ima samo dva moda: peče ili ne peče! Ako primetite da je počelo da crni odozgo, a da su unutra još živahni, prekrijte ih alufolijom.

    Pečeni su, znate već, kad ih ubodete čačkalicom, a na njoj nema tragova testa.


    Kako nahraniti aždaju? 


    Ohladiti malo mafine, koliko da se ne opečete. PMS aždaja nema strpljenja, znate! Pošto je moja još i trudna verovatno (jer ima neke prohteve sačuvajmebožeisakloni) , servirala sam ih uz majonez i masline! Sve je to kombinovano poždrala!

    Kako to mislite hoćete sliku?

    Pa pojela sam ih! Samo vam pričam...

    A valjda znate kako izgledaju glupi mafini. Običan patišpanj u manjem okruglom kalupu. Big deal! Toliko je boljih načina da se potroše gore navedeni sastojci!

    Nego, stvarno,   golicaju li i vas neki trnci iza ušiju kad jedete nešto u čemu baaaaaaš uživate?











    IMATE ČUDNO DETE? EVO ŠTA ĆETE OTKRITI IZ NJEGOVE IGRE (a šta ako o tome istražujete po internetu)

    Deca mogu mnogo da nauče iz igre. A možemo li mi naučiti nešto posmatrajući ih kako se igraju? Kakvo je ponašanje čudnog deteta?


    Ja sam vam bar od onih koji u svemu traže lekcije.  Premda ponekad ništa ne naučim i uvek ponavljam iste greške, to je jače od mene. Već sam pisala o tome šta deca mogu da nauče iz današnjih igračaka. A posmatrajući svoje dete (koje se igračkama i ne igra), ja sam otkrila da je - čudak i da ima neke dijagnoze. Samoprocena, jelte.

    I bar jednom u deset minuta vičem "Ne trči sine!". Već mi je prešlo i u tikove!

    I sasvim sigurno barem dva puta dnevno kažem: " Hajde normalno (hodaj, igraj se, jedi,sedi...) . Bar se pravi da si normalan!".

    Što on u suštini i jeste.

    Samo me ponekad dovodi do ludila svojim specifičnim ponašanjem. I ne, to nije nešto što ja umišljam. ("Ne trči sine!")  Ima još ljudi ,uključujući i neke njegove lekare, koji su ustanovili i priznali mi  da su primetili da je  mali malo "specifičan karakter".


    Kako se igra "čudno" dete?




    Ne, ne sa igračkama. Moj sin se igra sa drugim ljudima i sam sa sobom .("Ne trči sine!") Doduše, "sam sa sobom" je retko bio, jer smo jedno vreme imali čak i izmišljenog prijatelja.

    Igranje sa ljudima omogućilo mu je da  jako vešto manipuliše ljudima. Tako svog oca bez problema natera u 10 sati uveče da idu da kupe onu tamnu "Štark" krem bananicu (jer je mnoooogo dobra, a tata je nije probao) ili u sred memljivog, dosadnog nedeljnog popodneva koje je dušu dalo za razvlačenje i lenjost, da idu da kupe tempere (koje je prethodno kao ideju za zabavu izvukao iz malog mozga).

    Osim toga, čudno dete još se igra tako što mumla i koristi nemušti jezik, leži i bleji u plafon, trči k'o nenormalno i igra igrice na pametnom telefonu jednom rukom bez imalo napora (iste one koje ja igram uz ogroman mentalni napor samo do prve prepreke).

    Šta sam naučila gledajući ponašanje mog čudnog deteta


    Mogu reći i da je prva lekcija koju sam naučila iz njegovih igara zapravo minimalistčka.

    Kupovina gomile igračaka je bacanje para. Za igru ti treba jedna ili ni jedna!

    Posle par dana i ta jedna dosadi. Može da se baci. I da je to zaista tako, proverila sam tako što sam mu korpu sa igračkama sakrila na terasu i prekrila nekom mušemom. Oplakao je svoje igračke, k'o one babe narikače na sahranama što kukaju za pokojnikom - radi reda. Tri meseca su stajale tamo. Nije ih pomenuo, ni prisetio ih se .("Ne trči sine!")

    Elem, posmatrajući njegove igre, ja sam još naučila i sledeće:

    Pun mesec utiče na našu energiju. Ja sam tada posebno osetljiva i živčana,a on trči po ce dan. Tih dana u krug oko stola (formirajući tako krug punog meseca jelte) .  Ne mora da bude napolju. Recimo, svaki dan trči sa jednog kraja sobokuhinje (soba i kuhinja koje su spojene) na drugi. Tek onako - bez neke igre, uloge, svrhe i cilja. Verujte, pitala sam ga mnogo puta zašto to radi. Nije znao.  To vam je onaj "Run Forest! Run!" fazon.


    via GIPHY

    -  Pevanje i mumlanje su osnova svake igre i komunikacije. Reči su samo imitacija zvukova i nije važno da li znače nešto. Pesmice na srpskom i na engleskom njemu su podjednako besmislene. Važno da imaju ritam.

    -  Mir i tišina u kući znače samo dve stvari: moj sin pravi neko sranje ili ima temperaturu zrelu za "Paracetamol".

    - Plesanje i pokreti su alternativa trčanju . Varijanta kada nema dosta prostora za trčanje, a odlično ide uz pevanje i mumlanje.

    - "Mice" su igra u kojoj ne nemoguće pobediti. Može biti sa sam ja glupa, a može biti i da je on prepametan za neke stvari. Šah nisam imala vremena da objašnjavam. A malo se i plašim šta bih posle prve partije otkrila o svojoj inteligenciji.("Ne trči sine!")

    - "Ne ljuti se čoveče" je neiscrpan izvor životnih lekcija. Između ostalog i one da je za pobedu i uspeh potrebno biti smeo, preskočiti prepreke po cenu da upadnete u opasnost. Biti i pomalo lud i igrati mimo pravila.  

    Kako su "čudna" ponašanja povezana sa dijagnozama



    Elem, poslednja stvar koju treba da radite u životu, kada imate čudno dete, jeste da guglate njegovo ponašanje u potrazi za nekom majkom sapatnicom, savetom, potvrdom da vam je dete specifično ili normalno.  Može vam se desiti, kao meni, da zaključite da vam dete ima dijagnozu. Moje je po svemu sudeći autistično sa primesama ADHD-a.

    Kako sam to saznala? Pa, ne baš kod lekara, već istražujući po internetu. Onako iskreno, kucala sam sledeće:


    "Moje dete stalno ponavlja reči šapučući"- ovo se zove "palilalija" (dijagnoza F95, iliti tikovi). Uzrok može između ostalog biti i autizam. Kasnije sam skontala da on to radi manje-više kod novih reči ili kad nešto treba da upamti. Sa istom dijagnozom sam i ja, ali ne šapućem. Uglavnom vičem "Ne trči sine!"

    "Moje dete ima izmišljenog prijatelja" - otkrila sam da ovo nije neka specijalna retkost,iako sam mislila jedno vreme da je u pitanju šizofrenija. Vremenom se ovi prijatelji prerastu. Naš "prijatelj" se zvao Stasija. Ubili smo onda kada smo njegovo ime dali plišanom medi. Ja sam možda teži slučaj od njega. Ponekad pričam sama sa sobom. On je bar imao nekog!

    Pretrage "Moje dete mumla ceo dan"  "Moje dete trči ceo dan" "Moje dete kasni sa razvojem u govoru"  i "Moje dete me ne gleda u oči" su mi stavili do znanja da imam hiperaktivno dete sa autizmom.

    Po svemu sudeći, ja bi sad trebalo da paničim . Ali naravno, ništa od ovih dijagnoza nije istina. Iako se moji lekari slažu da je malo "specifičan" i iako sam samo tokom pisanja ove rečenice dva puta rekla: "Ne trči sine!"

    Pa dobro, šta sad, možda je malo čudan.

    Možda ga više zanima da muzika, trčanje i neki izmišljeni svetovi nego ovozemaljske stvari. Ali nije glup, nije zloban, nije bezosećajan.

    Za neke stvari za koje sam ja glupa, on je prepametan.

     Pa da, specifičan!

    Ne čudan, teška je to reč!

    Poseban bre!

    Ko zna, možda i nadaren i genijalan.

    Mame imaju običaj svašta da pitaju. Posebno na internetu.  "Briga" je njihovo drugo ime. U nekim "mamećim" FB grupama možete dobiti od drugih mama i dijagnozu i lečenje deteta gratis. Jer neke mame se u sve razumeju.  Sve to u diskusiji, a samo na osnovu slike,objašnjenja, pretpostavki.

    Ja sam se još trudila i da istražujem!

    A znate šta?

    Jedno sam sigurno naučila iz njegovog ponašanja - NIKADA NE TRAŽI OBJAŠNJENJA ZA DETETOVA PONAŠANJA NA INTERNETU.






    POVEZANOST MUZIKE, INTELIGENCIJE I TIPA LIČNOSTI

    Da li muzika i naš muzički ukus utiču na  inteligenciju? Ne možete poreći da ona ima snažan uticaj na nas i naše emocije, ali da li nas čini pametnim ili glupim?


    U ovom tesktu, pozabaviću se time na svoj način, iz svog ugla i pokazati vam do kakvih su zaključaka drugi došli na tom polju.

    Zamoliću vas da mi pomognete da zajedno donesemo neke zaključke na tu temu i popunite anketu, jer istraživanja koja su rađena u svetu nisu uključivala naše područje, kao ni muziku sa naših prostora (a ima svojih specifičnosti).

     Anketa je anonimna. Hoću reći, iako ima polje za ime, upišite Pera, Mika, Žika ili bilo koje ime koje vam padne na pamet - važno mi je zbog lakšeg baratanja podacima. Možete i svoje pravo ime,zašto da ne.

    Pošto ne možemo da merimo koeficijent inteligencije, anketa će se bazirati na stepenu stručne spreme, ali i na zanimanju kojim se bavite (bez obzira da li ste se formalno ili neformalno školovali za njega) .

    Ako ste zainteresovani, molim vas, popunite anketu ovde: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf6TJ5Hq9wuFw8jJOY_lI-9gPvHRiuYhI2GfZCGH4UE30YNgA/viewform?usp=sf_link




    A čemu sve to?

    Verovatno svaki čovek ima neke svoje predrasude. Ja sam u stanju da ljudima pripišem osobine na osnovu znaka u horoskopu, ali i na osnovu muzike koju slušaju.

    U nekim mlađim godinama ja sam bila metalac i povezivala se ljudima na osnovu muzičkih preferencija. Kažu stručnjaci da je tinejdžersko vreme, vreme kada nam se formira muzički ukus i stavovi.  Nije da sam ja tad izbegavala one koji imaju drugačiji ukus, ali nekako nikad nisam volela da se prilagodim trendu, muzičkoj struji koja nosi velike mase i volela sam da budem svoja.

    Sa strane gledano, o metalcima baš i ne možete imati sjajno mišljenje i jedna od predrasuda vezana za njih jeste da su... pa probisveti, mračnjaci, čudaci, glupaci

    E, a ja to nisam videla tako.

    Meni su oni koji se priklanjaju trendovima i prihvataju baš sve što je popularno po svaku cebu bili ...pa apatični, ravnodušni, bez želje i volje da se zapitaju da li je sve u redu - da budu promena.

    I odatle se razvila moja predrasuda da su osobe koje slušaju rok i heavy metal zapravo inteligentnije od onih koji slušaju turbo folk recimo.

    Postoji li veza između muzike i inteligencije


    Kao što rekoh, ako mene pitate - postoji.

    Pametnom čoveku ne može se dopasti hrpa nabacanog seksa, kriminala,alkohola i droge i njihovo veličanje kao ispravnog i normalnog.

    Znam, reći će neki da je to sloboda mišljenja, da mislim da je seks tabu tema i da sam zatucana. Ako je tako, pa baš i neka sam! Takođe, pametnom čoveku ne mogu da se dopadnu ni suicidne pesme i satanizam čega ima u metaku na pretek. I tu se slažem.


    Inače, ovom istom idejom (vezom muzike i inteligencije, ne time da li je trljanje, uvijanje i simuliranje seksa tabu ili jok)  bavio se izvesni Virgil Griffith. On je napravio svojevrsnu mapu na osnovu SAT rezultata studeneta sa  koledža  (već neki rezultat vezan za uspeh i američke koledže) i muzičkih preferencija koje su pojedinci sa tog koledža objavili na FB profilima.

    Tako je napravio ovu šarenu tabelu (levo su gluplji, desno pametniji)


    Još detalja možete naći na sajtu http://musicthatmakesyoudumb.virgil.gr/index.php

    Ono što se može zaključiti jeste da u okviru svakog žanra muzike ima pametnih i glupih i da je moja generalizacija malo bezveze.

    I da su najpametniji oni koji slušaju Betovena, a da su oni koji slušaju Beyonce pomalo plitki.

    I da su možda najgluplji oni koji za većinu likova sa liste nisu čuli i ne zanima ih ništa o njima.


    Ok, dakle, ne može se baš suditi o pameti na osnovu muzike!

    Jer ne možete suditi o nečijoj inteligenciji na osnovu ocena. One su i rezultat truda i učenja.

    Ali o ovome se može pričati!

    Veza muzike i tipa ličnosti


    E ovo već ima više smisla jer naše emocije i naše reakcije na muziku su usko povezani sa izborom iste. Kad smo tužni i želimo da tugujemo (?!!!?- ovo mi nikad nije bilo jasno, ali dešava se ljudima, posebno u osetljivom tinejdžerskom periodu)  pustimo neku ubistvenu baladu, na primer. Kad hoćemo da se razveselimo udarimo po vedrijim notama.

    Većina tinejdžera tvrdi voli neku pesmu jer su se našli u njenom tekstu i jer se slažu sa stavovima i emocijama iskazanim u njoj. 

    Ok....

    A šta je sa podsvesnim porukama koje tekstovi šalju? Utiče li to na naša razmišljanja, stavove?

    Provereno znam da se muzika skladišti i u podsvesti. Recimo, kad je moj sin tresnuo niz stepenice i rasekao čelo na ormar koji mu se našao na putu, moja prva reakcija je bila da uzmem da ga ljuljam, umirim i pevam. U tom trenutku, on ima dve i po godine, pevanje i ljuljanje smo prerasli. A pesmu sam izvukla iz malog mozga. Znala sam je u tom trenu od reči do reči iako sam je čula SAMO JEDNOM, kad je ćerka primala neku nagradu za poeziju. Ali se ona nekako "zapatila". Dečija. Ima neka trava, tj. gaženje trave, igranje... ali evo ja ni sad ne mogu da se setim njenih reči.

    Da nisam jedina koja se pita utiče li muzika na našu pamet, stavove i slično, pokazala su i neka istraživanja sporevedena na tu temu. Studija rađena na Edinburškom univerzitetu Heriot Watt pokazala je da postoji veza između muzike i tipa ličnosti. Pomalo štura i nepotpuna za moj ukus, ali dobro.

    Po njoj su:

    - Fanovi džeza i bluza su otvoreni, kreativni, puni samopouzdanja
    - Ljubitelji klasične muzike su introvertni, kreativni i puni samopouzdanja.
    - Rap fanovi su takođe puni samopouzdanja i otvoreni ljudi
    - Operu vole kreativni, nežni i samouvereni
    - Kantri muziku vole otvoreni ljudi i vredni radnici
    - Rege fanovi su komleksne ličnosti - samouvereni, kreativni, otvoreni, lenji, nežni
    - Fanovi dance muzike su kreativni, ali nisu nežni
    - Metalci imaju slabo samopouzdanje, kretivni su, zatvoreni, ne preterano vredni, nežni.

    Inače, za ove koji slušaju klasiku se tvrdi i da su najinteligentniji. Postoje i tvrdnje sa slušanje određene muzike recimo poboljšava matematičke sposobnosti. Doduše, i one da to traje samo kratko vreme, sat vremena posle slušanja iste.Ali ako slušate stalno...ko zna dokle dogurate!

    Zašto ja sad ovo pišem?

    Zanima me,  kom li tipu ličnosti pripadaju ljudi koji slušaju današnju, najaktuelniju domaću muziku. Tipa Rasta, Mimi Mercedes, MC Sajsi ??? (klikom na ova imena videćete spotove kojima se ponose).

    Kako klinci od 12-13 godina nalaze sebe u ovim pesmama? Ima li to uticaja na njihovu podsvest?




    Moja ćera zna za ove bisere naše muzičke kulture, ali baš i nisu njen izbor. Jer ona zna da ima izbor i dovoljno je velika (i bistra) da ga napravi. Tako ne biramo ni da gledamo Pink ili Parove, Farme i slično.

    Ali šta je sa mlađima?

    Ne mogu sa se ne pitam kako na mozak, inteligenciju jednog predškolskog deteta utiče muzika kojoj su danas izloženi. Jer neke bljuvotine pevaju deca u obdaništu, a puštaju se i po igraonicama.

    Kakav je mozak predškolske dece koja izađu na TV i kažu Rasti da im je idol?

    Zapravo, to je samo dete!

    Kakav je mozak roditelja koji ovakvu muziku puštaju svojoj deci?

    Iako klinci danas bolje barataju internetom nego ljujaškom u parku, postoje ovde samo dve opcije:
    -  ili im roditelji dopuštaju da slušaju idiotsku muziku i ne reaguju, ne obraćaju pažnju na njih jer su zaokupljeni sobom i misle da je nebitno. Deca ionako ne znaju na šta se odnosi pojam "oral"
    - ili im i sami puštaju ove stvari (detaljniji spisak numera imate na ovom blogu rezimiran, ili prosto pogledajte šta je kod nas najgledanije na Youtube)

    I ajde, neka bude da muzika ne utiče na inteligenciju.

     Ali jebote, u kakve će tipove ličnosti izrasti deca koja sa 6 godina pevaju o seksu i alkoholu, jer im roditelji to dopuštaju? 

    Znam, znam, uvek je toga bilo i svi smo na neki način bili izloženi idiotizmu pa izrastosmo pametni i normalni. Ali nisu nam stvari u ovoj meri bile dostupne, i ne sa ovolikom dozom neprikrivene vulgarnosti.

    Moje je da se sekiram. Roditelj sam!