KAKO BITI RESURSIVAN U 4 KORAKA ( i da li si PETLJALICA ili ČEKALICA)

Šta znači biti resursivan i na koji način vam ova karakteristika i veština može biti od koristi u životu? Kako da je razvijete?  Da li ste čekalice ili petljalice i kakve to veze ima sa resursima? Saznajte! 

resursivnost


Šta znači "biti resursivan"


Ova reč i ne postoji kao takva u našem jeziku i ovo je ,  da tako kažem, slobodan prevod sa engleskog. Mislim, ako može jedna fotografija da bude "instagramična"ako možemo da budemo influenseri zašto ne bi mogli biti i resursivni.  Naš termin bi bio "snalažljiv", ali nekako ovo sa resursima u nazivu bolje opisuje svrhu ove karakteristike.

Ne kapirate o čemu pričam?

Biti resursivan praktično znači imati sposobnost da rešavate probleme sa onim što imate na raspolaganju! Iliti,  maksimalno koristiti resurse koje imate - ma šta oni bili pod krilaticom "gde ima volje ima i načina"



Zašto je dobro biti resrusivan i primer resursivnosti


Zato jer je to odličan način da postigneš svoje ciljeve. Pošto-poto. Ako imaš super ideju za posao, a nemaš novac da započneš njeno sprovođenje, pre nego što kreneš da sastavljaš kraj sa krajem ,treba da se sastaviš sam sa sobom i vidiš čime raspolažeš. Sigurno postoji neka tačka od koje možeš krenuti.

U ono gadno vreme kada sam ja propala kao trgovac, jedno što sam imala je internet i računar. Tako sam započela posao od kuće i pisanje za web. Iskoristila sam ono što sam imala. 

Onako u poverenju, i računar sa kojeg danas radim - nije neki. Ali ono što meni treba sasvim lepo završava. E sad, istina je da ne mogu da pravim one instagramične fotke "ja i moj laptop" pakujem ih po blogu i društvenim mrežama, nabijam vam ih na nos i guram k'o prst u oko da razvijam svoj lični brend. No, ne marim . Zato pišem pa rasturam - nema mi ravne!

via GIPHY


Mi smo danas jedno tipično kupoholičarsko društvo i resursivnost nam je sve lošija. A time i snalažljivost, kreativnost.


Biti resursivan znači biti otvoren za nove mogućnosti.

Pitajte neke uspešne ljude oko sebe, kako su započeli posao? Tako što su uleteli u kredite i kupili sve potrebno pa počeli da rade?

O, ima toga! Najviše u onoj kutiji "propali poslovi".


Dobar deo uspešnih priča nastao je upravo baziran na principu resursivnosti - jer to je način da se sa malo troška postigne puno. A to je dobar recept za uspeh!

No, da se ne lažemo!


Resursivnost sama po sebi nije dovoljna.Treba biti i proaktivan!


Primera radi, letos sam se zanosila idejom da počnem da uzgajam cveće u plasteniku. Imam parče zemlje, seme nije skupo, ni saksije nisu problem. Najveći problem u celoj priči bio je plastenik. Onda same došla na ideju da gajim nešto što nije tako pipavo . Dobro mi ide sa muškatlama, pa rekoh, ajde njih ću. Izračunala sam koliko bi mi saksija muškatli trebalo da kupim plastenik. Ništa neizvodljivo. Ali je problem što sam ja samo na tome i ostala. Na priči! Malo mi je previše multitaskinga, i ovo bi mi bio teret.

I ja tako stalno imam neke ideje za posao od kuće.

Recimo, da gajimo rasad paradajza. Ili da se bavimo restauracijom starog nameštaja....


Čekalice i petljalice - 2 vrste ljudi!


čekalice i petljalice


Resursivnost ti omogućava da startuješ sa onim što imaš. Ako svaki dan napraviš jedan mali napredak - za godinu dana je puno!

Bez ove osobine, ljudi tupkaju u mestu. 

Ima onih koji stalno nešto čekaju:

- resurse (koji treba da padnu s neba verovatno)
- lepo vreme
- Halajevu kometu
- pravi trenutak
- sedmicu na lotou
- otkriće bogatog rođaka u Americi
- Novu godinu
- završetak posta...

To su ljudi čekalice! 

Ako niste resursivni ni proaktivni, nego ste čekalica, ništa nećete postići.

 Zamislite to bukvalno ovako: Otišli ste u ambulantu na pregled, imate overenu zdravstvenu knjižicu, ali je niste predali na šalter. Samo ste seli u čekaonicu i čekate da se desi čudo da vas lekar prozove. Što će se desiti samo ako se u čekaonici onesvestite. I to samo možda....

Ima i onih koji ništa ne mogu da probaju sami, nego im za sve treba majstor. Kojeg će, razume se,  platiti. I kojeg moraju da čekaju. A to baš i nije resursivno. 

Ima i onih koji bi sve sami. Stalno nešto petljaju. To su ljudi petljalice!

Svakako, kada nešto baš ne umeš, bolje da platiš nego da probaš sam pa zapetljaš, pa tražiš nekoga da otpetljava. To bude duplo veći trošak! 

Ja sam petljalica. To nije uvek dobro, ali je bolje nego da si čekalica. Ja moram da probam, da se uverim da ne umem! 

Međutim, nekad to što uradim bude i pun pogodak! Uostalom, da nisam naučila da budem resursivna, da nisam petljala i snalazila se po kući sa onim što sam imala, teško da bi jedan period našeg života moja porodica pregurala sa jednom platom.A teško da bih i sada radila ovo što radim. 

Resursivnost valja primeniti na drugim poljima!

I vreme je resurs. Jako bitan. Ne shvatam ljude koji ga potroše gledajući smešne klipove na društvenim mrežama ili na gledanje televizije. Ne znam kako izgeda kada ti je dosadno.

I ljudi su resurs. Ako birate društvo, birate dobre resurse koji vam nekada mogu biti od koristi.

Kako vežbati resursivnost


Tako što ćete odmah sad uplatiti 200e za moj kurs ... Ma šalim se! Mada ovo jeste veština za koju mnogima treba kurs!

Ne,nećemo tako!  Pošto ste vi svratili na moj blog, vi ste privilegovani. Ja ću moju mudrost sada sa vama podeliti potpuno besplatno! 

1 korak: Postavite sebi neki manji cilj.

2 korak: Promenite perspektivu. Umesto da gledate šta vam nedostaje da biste ga ostvarili, fokusirajte se na ono što imate i možete. Koji su vam resursi? Slobodno vreme da naučite nešto? Prijatelj Pera koji vam može pomoći oko nečega što vam ne ide? 

3 korak: Budite kreativni, improvizujte i slobodno ponekad izađite iz zone komfora. Najčešće ona baš i nije neki komfor. Razvijajte praktičnu inteligenciju

4 korak. Ne plašite se problema. Rešite se perfekcionizma i slobodno pogrešite. Greške računajte kao dobre lekcije.

I gde ćete stići?

Otkud ja znam!

Zavisi od vašeg cilja!

Ali hej -  bar idete negde!

Možda negde gde je bolje nego što ste prvobitno zacrtali!

Zato ne čekajte! Petljajte sa resursima koje imate.

LIČNI BREND ILI NARCIZAM? (gde je granica i kako je postaviti)

Planirate da poradite na svom ličnom brendu? Kako i ne bi! Koliko ste puta u zadnje vreme čuli da treba da razvijate svoj lični brend i da su ovi i oni alati, ovi i oni načini dobri za razvijanjeg istog?

Jeste li se zapitali čemu to? I, ono najvažnije, kako to da uradite kako treba?






Verovatno i znate:

Kada izgradite lični brend, onda ste izgradili autoritet, ljudi vam veruju, a onda ste i uticajni u nekoj niši. 

Postajete influenseri, što bi se reklo.

E sad, činjenica je da mi danas živimo u svetu u kojem su ljudi preoukupirani sobom, svojom ličnošću, svojim slikama, svojim nalozima na društvenim mrežama, "super" karijerama, putovanjima, provodima.... Što se nekada brate mili jednostavno zvalo - narcizam ili narcisoidnost. I pomalo je ljigavo.

Ako hoćete da sebe dobro brendrate kao ličnost, onda nikako ne smete biti ljigavi.

Možda nekome od vas sve te "ja" priče i "ja" slike i "ja" video zapisi deluju mudro i zabavno. Ali mene su pojedini toliko smorili i nisu ni mudrost ni zabava nego čist 100% narcizam. Danas svi sole pamet o nečemu, bez obzira imaju ili ne osnova da to rade. I stvari se otimaju kontroli, a granica između narcizma i ličnog brendiranja kod nekih je nevidljiva.

via GIPHY


U velikom broju slučajeva, kada malo prokopaš tunel iza ličnog brenda (iliti nečijeg imena i prezimena) , ne nađeš baš ništa osim magle.  Obično su to oni koji vam tupe da "budete sad i odmah najbolja verzija sebe jer za vas nema prepreka i možete postati sve što želite". Pri tom te osobe iza sebe nemaju ama baš nikakva posebna, očigledna i opipljiva dostignuća kojma mogu da se pohvale. Ništa u šta bi prstom uprli i rekli: " E ja sam to uradio i sada ću i tebi reći kako da uspeš u tome!" A posebno volim kada mi o biznisu, preduzetništvu i uspehu pričaju neki koji nikakav biznis nikad nisu pokrenuli.  A ima takvih, ohoho! No, neću da navodim.


Šta je lični brend? 


Lični brend nije ono kada si razvio neki proizvod, neku svoju ideju, pa je brendraš na tržištu. Ovde isključivo brendiraš sebe , kao ime i prezime, sa ciljem da nekome prodaš svoje usluge ili naplatiš savete ili kurs.

Reklama dakle!

Građenje ličnog brenda je ozbiljan posao. U suštini podrazumeva da upotrebš xy načina da sebe izdvojiš od drugih i pokažeš da si bolji i posebniji. 

To podrazumeva i dosta eksponiranja. Prilično je teško to uraditi, a da ne počneš da deluješ narcisoidno, zar ne?  Ali, verovali ili ne - ima načina!

Lični brend je možda sada nešto popularniji termin, ali generalno postoji duže vreme. Recimo, sigurno u mestu u kojem živite ima onaj neki "mali običan čovek" koji odlično radi svoj posao i svi u gradu znaju za njega. Takav čovek je izgradio svoj lični brend.

Danas se lični brend malo više gradi online - pojavom na društvenim mrežama, networking dešavanjima i slično. I to eksponiranje nekad ode preko granice.

Šta je potrebno da razviješ dobar lični brend u granicama normale?


Počneš od prostog pitanja - da li želiš da te smatraju stručnjakom ili šarlatanom.

Jedan način je dobar - da živiš ono što radiš!

Pa ako si vegan, imaš blog, instagram nalog , you tube kanal o veganskoj ishrani - to ima smisla. Ako jedeš čvarke čim ugasiš kamere - jedeš g....

Šta kada zavese padnu?  Ko si ili šta si kada nisi na društvenim mrežama? Da li si  u stvarnom svetu ta ličnost koju brendiraš na intenretu?

Ovo je ujedno i razlog zašto se ja ne upinjem da brendiram sebe. Moj blog je najviše živnuo na temu pisanja na internetu. Mogla bih 'ladno sebe da brendiram u tom pravcu. Ali mene ne zanima samo to i ja nisam samo ograničena samo tim interesovanjem. A ja hoću da ja budem - ja. Bez foliranja!

Druga stvar je stav koji imaš i to je ona stvar koja lično brendiranje odvaja od narcizma.

Priča koju prikazujete eksponirajući svoj lični brend ne treba da bude o vama, nego o korisnicma. Pa ako si vegan, onda pomažeš ljudima da se hrane na taj način, a ne ideš sa pričom "Moj tiganj, moj kuvar, i moji recepti su najbolji"

Treća stvar je - biti poseban. Uhvatiću se opet za lekcije kako biti najbolja verzija sebe. Iz šuba mogu da vam nabrojim 10 tih "Sad je vreme! Učini nešto" ličnosti. Toliko su slični sa nastupom da su iritantni i upravo takav jedan lik me je i inspirisao da napišem ovo. Dosadno!!!! Zar to nekoga još zanima!

via GIPHY

Četvrta  stvar je ljudskost, ljubaznost,negovanje dobrih međuljudskih odnosa. Danas ćete olako postati zvezda, ali ako ste kreten, ljudi će olako i da vas zaborave. Osim, ako ne ostavite trag na neki drugi način. Ljudskost pomaže da čačnete u emocije. No, kada postanu brendovi, neki postanu toliko preokupirani sobom i zaborave da budu ljudi...

Ovo sa emocijama generalno se preporučuje i kada se radi o brendiranju proizvoda, a kamoli ličnog brenda.

Ukratko:

Da izgradite dobar, zdrav, prav lični brend potrebno je ovo:

- da radite neki posao odlično
- da pritom budete čovek
- da radite na sebi

Dakle,  umesto da se trudite da sebe u profilima na društevenim mrežama opišete maksimalno naricosidno i pretenciozno, bolje se potrudite da naučite da stvari radite kako treba!



Zasucite rukave, umesto da se pravite da ste zauzeti na slikama u nekim namontiranim scenama.   To je taaaaako očigledna reklama. A ako hoćeš da izbrenidraš sebe, onda treba da budeš u ljubavi sa marketingom. Osnovna lekcija tu je: reklama ne prodaje!

Ne budite očigledna reklama. Budite stručnjak i normalan čovek i eto ličnog brenda!

Jer šta ako se  recimo Instagram i FB ugase? Šta ako sav taj trud da stvorite lažnu sliku o sebi - nestane?!

Jeste li i dalje brend?


DA LI TI JE PAS U MODI? (a koja je rasa)

Imate li psa? Ako nemate, onda jednostavno niste u trendu. A ako imate, a vaš pas nije u modi, onda ste tek promašen slučaj!



Evidentno je da sve više ljudi šeta pse. Ne mislim da je to loše! Ja volim pse i to je divno. Samo moram da primetim da neki psi koje sam volela kao klinka - jednostavno kao da ne postoje!

I shvatim zašto je to tako!

Nisu više u modi!

Mislite da psi ne mogu da budu u modi?

Hajde, priznajte, kada ste zadnji put videli na ulici koker španijela?
Ili škotskog ovčara poznatijeg kao Lesi?
Ili čupavog bobtejla?

Iščezli... Bar kod nas.

Pojma nemam kako je u svetu.

Zato na svakom koraku možete naći male maltezere. To bre epidemija!

I oni mali pljosnati, nađoh malopre da su to bišoni (što mu dođe kao manje čupava i lakša za održavanje varijanta pekinezera) .

I zlatne retrivere i labradore. Haskije i japanske akite. Tu i tamo nađe se neki  staford, francuska pudla. Neki rotvajler u dvorištu. Ok, vučjaci su standard.

I sad se ti psi čuvaju u stanu, vode u tržne centre, pa čak i na slikanje sa Deda Mrazom. Što je po meni već preseravanje, ali ajde. I biraju po modi. Da se slažu uz patike, cipele,kaput, karakter, kosu...

Moj pas nije u modi, evo i zašto!



Kada smo se preselili u novu kuću, dobili smo i veće dvorište i priliku da imamo psa.

Ja vam ne mogu opisati tu moju sreću. Nije što sam sad u trendu konačno!

To je bre živa duša! To se ne bira po modi!

A onako u poverenju: ja i moda - dva sveta!

Jedino što sam htela od psa jeste da bude štene, ali kad poraste da NE bude baš mali. Treba mi čuvar dvorišta, da ne može baš svako da uđe u dvorište - posebno ne noću.

I da me voli. Da mi dotrči u susret kada se vratim odnekud. Da trči u krug i upiški se od sreće!

I da se lepo igra sa decom.

Da prihvati život sa mačkom.

 Eto, to sam htela! ( dobro i da pokupi za sobom kad kaki, i da miriše, ne linja se... ali sam shvatila da mi onda treba plišana igračka, a ne pas. A i one su fantastičan izvor grinja. I linjaju se. Samo ne kake i ne vole. Jbg,nešto izgubiš nešto dobiješ. Ljubav i kaka valjda idu zajedno!)

Išli smo u azil, ali nismo našli ništa krupnije.

A onda je slučajno (ako verujete u slučajnosti) do nas došla vest da neka žena poklanja mešance haskija i labradora. Što svakako neće biti sitno.

Našli smo je i uzeli Srećka.




Pomogli toj ženi da udomi još dve ženke.

I moja zamišljanja su se ostvarila!

Osim što radi sve gore navedeno, Srećko je moja senka. Prati me u stopu i gleda me k'o Boga.

 I moj Kirbi usisivač. Svaku mrvu hrane koja padne, on pojede. I ne živi na psećim granulama i konzervama. Jede naše ostatke, hleb i sve što se jede. I luk, i limun....ne bira. I voli me. I kada me ne vidi dugo trči u krug od sreće! I upiški se!

A ja ga voliiiiiim, ne pitajte koliko!

I savršeno se igra sa decom!


Užasno me bolelo kada se razboleo. Ja sam ga nedelju dana pojila na dva sata kao malo dete i budila ga u trenucima kada je hteo da umre. Nisam mu dala da umre! To bre moj opasan pas! Kad si opasan, onda ne možeš tek tako da umreš od neke glupe boljke protiv koje si još i vakcnisan! Besmisleno je!


U većini slučajeva, kada smo pomenuli da smo ga vodlili na lečenje kod veterinara i to koliko nam je žao što nam bezmalo pred očima umire, dobili bismo pitanje: "A koja je rasa?"

Kako, molim!!?

via GIPHY

A kada kažeš da je džukela, onda otkomentarišu "Ma vi ste ludi!"

 Jer valjda psa koji nije rasan ne treba lečiti ni voleti! To nije u modi!

Pre neki dan izveli smo ga prvi put u malo dalju šetnju po prirodi. Šetača i pasa bilo je na pretek.

 Mi smo bili jedini koji su šetali običnog džukca! I zapravo, baš sam se zato osećala - posebno!

Ja tako i sa ljudima. Prihvatim ih sa njihovim vrlinama i manama!

Ima, naravno, nekih koje baš i ne mogu. Recimo, onog psa što mi je pojeo tri morke, mogla bih golim rukama da zadavim jer je zlo. I neke ljude isto tako ne podnosim i ne mogu sa njima.  Ima i nekih o kojima imam predrasude. Kod pasa su to pitbulovi (koji više nisu u modi) stafordi i kane korso koji je sada baš in. Kod ljudi su to.... dobro, neću da ogovaram. No obično me želudac ne vara.

Ali da biram ljude ili pse oko mene zato što su u modi? To u mom svetu nije kako treba. A vi kako hoćete!

Ja kad volim - ja volim. I to onda niko nema kao ja!

Danas se i ljudi brendiraju i upinju se da stvore svoj lični brend i sve je više kurseva o tome. Pri tom, brend nije proizvod, nego brendiraš sebe i svoje ime, ličnost, znanje, (ne)stručnost, stav, izgled.... Narcisoidno, ali je tako. Pa nije neobično da prijatelje birate po modi!

Ja sam promašen slučaj! Ne marim!

Ovo je moj opasan pas! Porastao je, ali još je mali! Ma koje rase i pičke materine! To bre niko nema kao ja!



 I ako vam slučajno pričam o njemu - nemoj da ste me pitali koja je rasa i ko su mu preci! Odmah ću da krenem da drmam vaše porodično stablo!

A jeste li sigurni da baš sa svima možete da se dičite! Ili će otpasti i neki truli plodovi?

Imate li vi psa? Jel u modi ili jok?


KAKO UBITI PERFEKCIONISTU U SEBI (pre nego što on ubije tebe)

Perfekcionizam ubija! Najozbiljnije i bez šale. U početku to deluje super. Obavljate to što obavljate tako da budete zadovoljni rezultatom. A onda se stvari promene...

Ako vam perfekcionzam pređe u naviku, nadrljali ste!!!




Iako možda deluje da perfekcionisti rade sve perfektno, ne mora biti uvek tako. Evo, ja sam čist primer. Prođite kroz bilo koji moj post na blogu i videćete greške koje su se potkrale. A ja sam zaista vodila računa da do njih ne dođe. Ali ziasta.

Takođe, to što ste nešto perfektno uradili po svojim merilima, ne znači da će biti perfektno i savršeno i po tuđim. Zapravo, najčešće uopšte nije tako jer nemamo svi iste glave, iste mozgove i iste vizije pa je i nemoguće svima ugoditi. Jako frustrirajuće, jer vi znate da ste uložili sav svoj trud.

Zašto onda mučiti sebe?

Radim na tome da se rešim perfekcionizma.

Nije lako, jer kao i svaka navika, i ova se usadila i pustila korenje.A kod mene još i nije neko duboko. Ima ljudi opsednutih perfekcijom. Meni je i ovo malo dosta!

Perfekcionizam nije prednost nego mana!


Biti perfekconista je jako teško. Nekoliko puta teže nego ne biti to! A evo i zašto!

Perfekcionizam je sinonim za gubljenje vremena


O, i te kako! Recimo, ono što neko ko radi stvari "dovoljno dobro" završi za sat-dva, ja radim 7 puta duže. Obrćem, okrećem, probam sa svih strana dok ne budem sigurna da sam baš sve što je u mojoj moći probala. Tako je sa tekstovima koje pišem. Tako je sa običnim stvarima koje radim.

Primera radi, pre neki dan sam kupovala nešto na Aliexpressu. Moja kupovina nije trajala samo taj "pre neki dan" - da se razumemo. Ne! Počela je par dana pre toga, ali je samo tog dana trajala par sati, a prethodnih možda samo po par minuta.

 Perfekcionista u meni prešaltao je milion i jednu verziju istog proizvoda da nađe najbolji odnos cene, kvaliteta, performansi i ocena posetilaca i napravi - perfektan izbor!

Boga pitaj da li sam napravila baš najbolji izbor na kraju. To ću, da bude najcrnje, videti tek kad dotična stvar stigne u moje ruke. U prevodu, izgubila sam sate, a krajni rezultat čak i ne zavisi mnogo od mene.

Ima situacija i kada rezultat zavisi od mene, ali perfekcionizam ne čini da ja to radim najbolje.

Recimo, kada čistim nešto, ja bukvalno tapkam mestu jer mi treba dosta vremena da budem zadovoljna tačkom A da bi prešla na tačku B. Tako je čišćenje podruma za mene posao od 2 dana. Moj muž je istu stvar odradio za 2 sata - samo zato jer nije tapkao u mestu i nije ni očekivao da bude savršeno. I odradio je sve kako treba, da se razumemo!



Odradiš "dovoljno dobro" i napreduješ. Trudiš se da radiš perfektno i zapravo ne ideš nigde!

Što nas dovodi do sledećeg:


Perfekcionista ima prevelika očekivanja od sebe



Podrazumeva se da, kada u nešto uložim maksimum sebe,  to treba na kraju da bude sjajno. Onda kada nije, smrtno se razočaram.

Recimo, ima tih nekih stvari koje volim da radim, a od kojih sam operisana. U stanju sam, na primer,  da se iscrpim pravljenjem fondan torte za decu. No, kad nemaš alata i kad nemaš baš mnogo talenta, krajnji rezultat je:


via GIPHY

A ja očekivala da zadivim sebe, decu i goste i da padnu na nos kakva mi je torta. O da, pohvale oni moj trud i kažu da je torta "dovoljno dobra" ali heeej - nije perfektna! Njima je ok. Meni nije!

Isto je i kada je posao u pitanju. Ako imam zadatak da napišem SEO tekst koji treba da bude prvi na Google, ja stvarno očekujem da to radi. Ipak, to jednostavno ne zavisi uvek od mene pa iako je rezultat jako dobar, nije uvek perfektan. A to ubija u pojam!

što nas dovodi do sledećeg...


Perfekcionizam je stresan!



Kao da nije dovoljno teško da ugodiš drugima i budeš po njihvoj meri, nego se bre još takmičiš i sam sa sobom! Ni sebi nisi dobar! I kako onda da voliš sebe?


Kako da budeš zadovoljan kad se osećaš kao neukiseljeni kupus! Nisi ni za sarmu, ni za svadbarski kupus, ni za salatu!

 Kao posledica toga sve sam češće neraspoložena i nadrkana jer je svet, pa i ja sama, sve manje po mojoj meri!


via GIPHY

Da li treba da vam pišem kako stres utiče na organizam? Razara na svim nivoima. Dokazano je da je stres izvor mnogih bolesti i da bukvalno ubija.

Ako stres ubija, onda i perfekcionizam ubija!Zato treba ubiti perfekcionistu u sebi što pre!

Nekako mi je ovaj blog dosta pomogao da vidim da sam se zaglavila . Postovi koje napišem "onako osrednje" po mom perfekcionističkom mišljenju - super prođu kod publike. Postovi za koje sam mislila da će biti "baš super" - prošli su bezveze!

Jednostavno, ma kako deluje da jeste - nije uvek sve u mojoj moći. Mada, uglavnom imam kormilo svog života u rukama i to je ok osećaj. No, prečesto, perfekcionista u meni poludi, pa me iscrpljuje jer zna da ću tim kormilom okretati kao idiot, onako kao on ditktira. Juče sam, recimo,  pošla sa sinom do grada. Nisam gledala šta je obukao kad smo krenuli. Jakna koju je nosio bila je jako tanka. Kako smo igrom slučaja stigli na autobusku stanicu 10 minuta ranije, skontala sam da imamo vremena da se stanice vratimo kući po deblju jaknu. Imamo vremena, ali knap!

Moj sin, perfekcionista u meni i ja ,trčali smo do kuće i nazad po jaknu. Mislim,  pobogu, kako da omanem tako da pustim dete sa tankom jaknom po hladnoći?!!!

 Crkli smo. Ušli u bus. Uhvatila sam dah i pogledala mog sina na sedištu do mene - pobednosno! A onda sam skontala da je deblja jakna prljava. A eno, ni uši mu nisu čiste! I horor počinje opet!

 Rekla sam perfekcionisti u meni " Umukni konačno! Briga me, briga me, briga me!!!!!" i uživala u ostatku dana.

Koliko sam daleko otišla sa potrebom da sve bude perfektno i pod mojom kontrolom, nekako sam otkrila kada smo pošli na slavu kod rođaka, a na ulici, bezmalo ispred moje kapije, stajalo je mrtvo  kuče. Štene takoreći. Rasno. Prišla sam, videla da ne diše, videla krv i otišla na slavu. A onda celu jebenu noć razmišljala kako je trebalo i da ga pipnem da vidim je li topao i da li možda mogu da mu pomognem. Jer zaboga, sve je pod mojom kontrolom! 

A realno, šta bih radila? Dala veštačko disanje?? Radila masažu srca??!

Perfekcionista u meni je ipak kenjao po savesti!

E to je već bilo malo previše! Tako sam rešila da se uhvatim u koštac sa mojim problemom!

Kako se rešiti perfekcionizma?


Prvo i osnovno je prepoznati problem. Ja jesam.

Nekad je dovoljno da se osvrenete oko sebe i shvatite da vam je sve skockano. Život nikad nije skockan! Ja nemam taj problem tako očigledan. Perfekcionizam se nekad i prikriva.

Kako da prepoznate problem onda?

Ma samo se zapitajte da li previše razmišljate o običnim stvarima. 

Recimo unapred imate ceo repertoar pitanja i odgovora ako idete na razgovor na posao. Onda omanete jer vam postave pitanje koje niste imali u glavi.

Ili provedete sat vremena tražeći nekome savršen poklon za rođendan i nervirate se jer nema ono što ste zamislili.

Ili satima slažete ormar po nekoj logici samo vama znanoj.

Ili je pak sve oko vas u haosu jer imate previše obaveza, a presporo ih radite. Najčešće vam je muka i da počnete!

Prepoznali ste se?

Probajte sada da se rešite perfekcionizma malim koracima.

- Ako tapkate u mestu radeći neki posao predugo, ograničite sebi vreme i napravite jasan plan kojeg ćete se perfektno držati!

- Izbacite "moram" iz svojih rečenica. Odmah je lakše!

Zaserite nekad nešto! I? Šta se desilo? Ste tu? Nije bio smak sveta? Nije, naravno!


via GIPHY

- Osvrnite se oko sebe! Koliko budala znate? Primećujete li da su srećniji od vas? Da, zato jer se i ne trude da budu perfektni. Pa se vi sad zapitajte ko je budala!

- Zaserite opet! Ništa strašno, zar ne! Štaviše, nekako to sad prirodnije izgleda i radite to sa više samopouzdanja!


via GIPHY


- Budite sad iskreni sami sa sobom! Koliko vam je stalo do tuđeg mišljenja? Ja često kažem da me zabole, ali realno - lažem. Niko nije perfekcionista zbog sebe, nego zbog tuđeg mišljenja. Čijeg god...Prihvatili to? Super! Sad tek znate kako treba da vas boli uvo za tuđe mišljenje!

- Prihvatite da perfektno ne postoji. Kao što svakom broju možete dodati još jedan, tako neko i nešto uvek može biti bolji od vas i nečeg vašeg. Mučenje ide u beskraj!


Pa šta i ako započnete nešto,a to nije NAJbolje?

Nekome neće da se svidi? Ne može da bude samo "dobro" ili  možda čak i "osrednje"?

Ma nek' ide s milim Bogom!

Bitno je zdravlje!

Ubijte perfekcionistu u sebi, dok on nije ubio vas!

P.S. Svoje taktike za savladavanje perfekcionizma ostavite mi u komentaru!


ŠTA JE UNUTRAŠNJI DJ (i šta muzika koja ti svira u glavi govori o tebi)


Da li i vama stalno u glavi svira neka pesma? Ona neka zarazna koja se umuvala u moždane ćelije i neće da izađe? Ako je tako, saznajte otkud ovo i šta muzika koja svira u vašoj glavi govori o vama.

Šta svira vaš unutrašnji DJ?


unutrašnji DJ

Ja tu pojavu  zovem unutrašnji DJ.  Na engleskom je to earworm iliti u prevodu nešto kao muzički crv. (dobronameran savet: ne pokušavajte da tražite ušne crve po netu -videćete svašta)

Ne znam za vas ali kod mene je non stop žurka u glavi. Stalno svira neka pesma. Međutim, moram priznati da je muzički izbor mog unutrašnjeg DJ-a ponekad zabrinjavajući. Ima tu svega, "od Silvane do Nirvane" što bi se reklo. Pre neki dan je recimo opičila Jami njenu pesmu "Čoklada". Juče je bio Skid row i " Wasted time". Ni jednu ni drugu nisam čula godinama.

Obično u mojoj glavi sviraju pesme koje sam pokupila negde usput pa tako evo celo popodne svira Metallica i " And justice for all" koju sam pokupila iz nekog njihovog filma. Ponekad se jednostavno probudim recimo sa Tomom Zdravkovićem u glavi. A ima i nekih koji su stalni hitovi...

Kao i većina ljudi danas, i ja sam pod stresom. Kada za eliminaciju stresa vidim savet "Meditirajte" ja dobijem sraćku! Kako, majku mu, kad kod mene non stop svira nešto i stalno je buka? Jel' moguće da je samo meni meditacija ekstremni mentalni izazov?

Da se razumemo - ja ne haluciniram da čujem neku muziku koje nema, kao što neki recimo haluciniraju da čuju glasove. Ta muzika je tu u mojoj glavi kao misao. Ne svira baš stalno. Ako sam mentalno angažovana, nje nema. Ali istog momenta kad prestanem da koristim mozak u svrhe razmišljanja, moj unutrašnji DJ baca se na posao.

Kažu studije da 92% ljudi čuje muziku u glavi jednom do par puta nedeljno. 

Ja sam od onih koji je čuju svaki dan.

Studije takođe kažu da se muzika duže zadržava kod osoba sa neurotičkim i opsesivno kompulzivnim mislima

Ok, ova informacija mi baš i nije trebala, ali možda vama dobro dođe. Ja kontam da to može da ima veze malo sa onom mojom sinestezijom. S obzirom na činjenicu da su mi brojevi poređani u prostoru, a dani u nedelji obojeni, muzika u glavi je još i normalna stvar. A bogami i introvertnost definitivno mom unutrašnjem DJ-u daje vetar u leđa.

Kako god okrenem, mislim da je neki deo mog mozga (a po svemu sudeći neki auditorni korteks) hiperaktivan!

Zašto se javlja muzika u glavi?


Ako ste gledali Sunđer Boba, onda možete da verujete da imate crva koji vam sedi negde tu oko hipofize i pušta ploču sa jednom istom pesmom. Samo treba da ga isterate.







Međutim, ima i logičnije objašnjenje koje mi se više dopada od ideje da sam možda crvljiva.

Pesmice koje su narodski rečeno "zarazne" imaju uglavnom brz tempo, jednostavnu melodiju i specifične intervale po kojima se razlikuju od ostalih pesama. 

Drugim rečima, pesmu možete i iskomponovati tako da bude zarazna. Vrlo namerno. I ovo se sasvim lepo primenjuje u marketingu.


Hajde, priznajte da vam se ponekad muva pesma iz reklame za Noblice po glavi!





A meni je ova za Cipirirpi najzaraznija!



A spisak nekih od najzaraznijih stranih pesama možete naći ovde.


Najzaraznije su pesme sa tekstom, dok su instrumentali drastično manje skloni tome da vam se uvuku u mozak. Takođe, istraživanja su pokazala da retko kome u glavi svira cela pesma. Obično su to delovi pesme u trajanju od 15-30 sekundi.


Najčešći okidači muzike u glavi su:


- izloženost nekoj muzici

- asocijativno povezivanje. Recimo vidite neku reč, pa počnete da pevate pesmu koja ima te reči. Vidite neke ljude pa vam vrate u memoriju neku pesmu koju ste zajedno slušali.

- snovi



Kako izbaciti muzičkog crva iz glave?


Ako je pesma dobra, neka ga. Ali ako vam svira Jami kao meni, sigurno poželite da date otkaz svom unutrašnjem DJ-u.

Evo kako:

- angažujte mozak nečim drugim, recimo čitajte knjigu, rešavajte sudoku, pišite blog
- pustite neku drugu pesmu
- probajte da odslušate pesmu u glavi fokusirano i do kraja
- zamislite svog muzičkog crva kao da je neki lik i vizualizirajte njegov izlazak iz glave (ok, ovo je totalno bolesno)

Šta vaš unutrašnji DJ govori o vama?


Muzika je itekako moćna i ne bi trebalo potceniti njenu sposobnost da nam unese neke podsvesne poruke. Znate, imaju one neke stare pesme koje navodno, kada se puste unazad, prizivaju nečiste sile kao što je "Stairway to heaven" od Led Zeppelin-a. Ja imam neku svoju teoriju da muzički izbor određuje i našu inteligenciju, ili bar karakter. Ovo su ljudi istraživali, nije ovo samo moja teorija, da se pravilnije izrazim.

Mislim, ako snovi znače nešto, ako vaša mandala ima značenje, ako nešto znače žvrljotine koje crtate po papiru, a zašto ne bi i plejlista koju vrtite u glavi?

I?  Šta otkriva vaš unutrašnji DJ?

Ma otkud znam! Ako baš hoćete, a vi vodite evidenciju pesama koje vam se vrte po glavi pa probajte to da izanalizirate.

-Jesu li slučajne ili nešto što ste slušali? pa na osnovu toga zaključite da koliko svesno baratate mozgom, a koliko vas vodi ono nesvesno.
- Jesu li pesme tužne ili srećne? pa na osnovu toga definište svoje mentalno stanje i probajte da mislite pozitivnije.

Ja probala par dana!

Pored Jami, bila je tu Madonna i "Open your heart" onda Martika i "Toy soldier", Nina Badrić i "Čarobno jutro"... samo su neki od muzičkih bisera. Ništa od ovoga ne slušam i ko zna odakle sam to izvukla!

Bilo je i par pesama Električnog orgazma jer sam planirala da idem na njihov koncert pa mi je ta veza nekako i logična.

I šta sam zaključila?

Mislim samo da mom DJ-u treba dobar psihijatar! I odmor!

Nego, svira li vama u glavi?
Stalno ili samo ponekad?
Koja vam je pesma sad na repertoaru?


5 UOBIČAJENIH VEŠTINA KOJE SU MI MISTERIJA (a za koje nekim čudom još nije osmišljen kurs)

Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kursevi za sve i svašta - što online, što radionice, što 1 na 1 konsultacije. Od  prepoznavanja nijansi bebine kake, preko toga kako da ostvarite snove tapkanjem po glavi, pa do toga kako da budete neki Instagram marketing genije ili tako nešto. I sve nešto isto, niko da se razlikuje malo.

Čini mi se da se kursevi organizuju za svaku sitnicu i svi su gurui za nešto, samo ja nisam.

I dok gurui za ovo i ono, radionice, kursevi i vebinari bukvalno iskaču i iz paštete i dalje su mi neke stvari misterija u žvotu.



Pa eto prilike da neki razmisle da naprave kurs ili radionicu koja će se razlikovati od drugih i tako zarade za život.

Šta meni nikako (ali ama baš nikako) ne ide?

Peglanje rukava na košulji


Sa daskom ili bez daske, sa dodatkom za rukave ili bez njega, sa peglom na paru ili običnom - meni je totalna misterija kako opeglati rukave na košulji da nemaju crtu. I ajd' onda je to jedna crta, onako savršena, prava pa i nekako. Nego, jok! To na sve liči samo ne na opeglano. Obično bude i gore negošto je bilo pre peglanja.

via GIPHY

Sreća pa mi je muž buregdžija pa to ne zahteva ovu veštinu, jer košulje ne nosi. A i kad je u prilikama da ih nosi, verovatno ga blam pojede zbog rukava. (veštinu "kako oprati masno radno odelo buregdžije" još savladavam i prvom prilikom kada otkrijem kako da bude savršeno belo i mirisno, spremam kurs). Deca i ja nismo fanovi košuljaol. Ospice dobijem jedino kada sinu treba da ispeglam nošnju za folklor.

Nije da nema kurseva za peglanje. Recimo, po stranim zemljama ako planirate otvaranje perionice veša,  treba vam ovakav neki sertifikat.I nije da ne treba. Peglanje je veština. Treba znati šta se pegla, šta se ne pegla, koja temperatura je potrebna za koji materijal, šta će se 100% zalepiti za peglu i kako očistiti istu posle toga.No, kod nas nije u trendu i reklama za ovakav kurs mi još nigde nije iskočila.

Pranje prozora bez tragova brisanja


Sa ovom ili onom krpom, sa papirom od novina, sa ovom ili onom tečnošću ili čistom vodom ili sirćetom...- meni je totalna misterija kako oprati prozore da se ne vide tragovi brisanja.

Kursevi perača prozora takođe negde postoje, ali kako na svakih 10 sekundi jedan perač prozora pogine u Americi, i ne pomišljam na isti.

via GIPHY

Neka ih fleke! To je tako živopisno!

Spakovati neke stvari u kutiju onako kako su stajale (ili bilo kako)


Ok, sa ovim imam ozbiljan problem i iskreno se nadam da nisam jedina. Znate ono, otpakujete, koristite neko vreme i onda poželite da spakujete u kutiju. Recimo, veštačku novogodišnju jelku. Majku mu, moja kao da je prava pa je uspela malo i da poraste od sastavljanja do rasturanja. To nikako godinama ne staje u svoju kutiju.

A lampioni? Ma ono što kupim u maloj kutijici kod mene eventualno posle stane u poveću kesu. I tu se umrsi. Kako oni Kinezi to pakuju - to samo oni znaju. Verovatno neka posebna veština manastira Šaolin.

Tom spisku iz ovog momenta sad mogu dodati razne kuhinjske uređaje kao što je recimo aparat za galete (aha, deluje prosto, ali kabal neće u kutiju pa to ti je) , dečiji bazen, dečiji šator (ova dva su posebno frustrirajuća - k'o da pokušavaš da spakuješ metar drva u kutiju šibica.) . I za ovo nema kurs.

Imati spakovan ormar


Letos smo se preselili. Tri dana sam sređivala sve da bude na svom mestu jer "ovo mesto ima drugačiji fehg shui". Prosto vidiš da su ljudi pre nas bili domaćini i da je sve imalo mesto i smisao.Tako sam htela i ja.

Zato sam svima lepo spakovala ormare, iako niko od mojih ukućana nije hendikepiran i mogu i sami to da urade. Pa sam odvojila: ovde letnje, ovde zimsko,ovde ono "za po kući" , ovde ono "paradno" , ovde deblje, ovde tanje ....Bilo tako 2 dana. Onda se desilo pranje veša. Jednu sobu sam očas posla napravila u sobu za smeštaj nespakovanog mesta sa žice. A ormari... otvoriš i sve ti padne na glavu.

via GIPHY

Ne, nisu samo dečiji takvi. I moj je!

Kako ponuditi mito a da se ne osećaš k'o šupak


Hajde, priznajte da je ovo kod nas veština koju svi treba da imamo u malom prstu. Šta god da treba da završiš, bilo da je u pitanju opština, lekar, karta za autobus, popravka kola... za sve ti bre treba veza ili asortiman naoružanja da vezu stvoriš sam ( koji podrazumeva: koverat, novac, flaša viskija i Milka od 300g. )

I tu dolazimo do problematike:
- kako suptilno ponuditi mito da ne budeš očigledan, ni uvredljiv
- kako prepoznati momenat u kojem je prikladno ponuditi mito
- kako prepoznati osobu koju možeš podmititi, a koja ujedno može da ti završi posao
- šta je prikladno ponuditi kome i koliko i gde je granica između mita i znaka pažnje.
- i još mnogo toga

Sve što sam završavala u životu, radila sam bez ovog ili nisam uradila (upisala dete u obdanište).  Ovde nije toliko do onih koji traže mito, koliko je do nas samih - nude ljudi i kad im se traži i kada ne.

Elem, ako krenete da tražite ideje za posao kojim biste se bavili, onda ćete sigurno naići na savet da radite ono u čemu ste dobri pa čak i da učite druge tome za neku lovu i da napravite kurs. I svi se navrzli na onu samopomoć i da nauče druge kako da budu srećni i uspešni ovom ili onom tehnikom. Profitabilna je to niša, ali već pretrpana. A tu su i kursevi stranih jezika, marketing veština, pisanja, programiranja, fotografije, crtanja, sviranja...sve bre nešto jedno te isto.

A eto, toliko prostora još je nepokriveno!

Evo, Sanja je bila je krajnje kreativna  i osmislila kurs za preživljavanje života.

Pa ako umete - ponudite svetu svoje znanje!

Recimo, Udemy je mesto gde očas posla možete postati instruktor i zarađivati od toga. Možete i van toga, naravno.

 Blog Može i ovako pomoći će vam mnogo na tom putu. Jelena je vrlo poseban i inspirativan lik (najozbiljnije ovo govorim) i upravo radi na suštini ovoga što pričam:- napravi kurs koji se razlikuje!


Mogla bih i ja o ponečemu sa solim pamet po kursevima i radonicama ali definitivno ne o ovom gore. A i nije to baš za introvertne ljude.

Moje veštine su manje fensi- neke već viđene, neke jok:

- kako preživeti sa malo para i sačuvati zdravu pamet
- kako preživeti PMS na najbezbolniji način (odvojeno za muškarce i žene)
- kako pokrenuti blog i blogovati (i kako to ne raditi)
- veštine copywritinga
- kako deci objasniti matematiku u prostoru
- kako preživeti život u zajednici


i taj o pranju ultra masne pekarske odeće koji usavršavam.


Šta mislite o čemu biste vi mogli držati kurs?
Napišite mi u komentaru ;-)


6 NAČINA DA UNOVČIŠ SVOJ DAR PISANJA

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne ostvariš! Evo nekoliko načina da unovčiš svoj dar pisanja.




Pre svega treba znati da i pisaca ima raznih i posebno se u današnje vreme svako i svašta naziva piscem.

Čak i oni koji ne umeju sa rečima možda kao ti, nađu način da izdaju knjigu, a ti držiš svoj talenat po strani da ucrvlja. Ako mogu oni, mo'š i ti. Samo je bitno da se prvo svrstaš negde.

Pisci u digitalnom svetu ne dele samo na poete, romanopisce, pripovedače, noveliste...Ima tu mesta i za novinare, copywritere, blogere, marketare...Svi oni pišu nešto pa ćemo ih u tom kontekstu nadalje smatrati piscima.

I gde je tu tvoje mesto?

Kod mene stvari stoje ovako:

Kada kažem ljudima da se bavim pisanjem, oni odmah pomisle na knjigu, roman ili tako nešto. No, iskrena da budem, ja ni priču ne bih mogla da napišem, a kamoli ceo roman. Nedostaje mi mašte, nedostaje mi možda i poetičnosti i nemam priču koju bih pričala niti neki dar da pričam priče. Nije da nisam probala...Ima onih koji od sitnice neke razviju ceo roman . Ja jedino umem da preuveličam probleme do te mere .

Sva sreća, pa postoji blog i ja sam zaista našla da je to način izražavanja i pisanja koji meni potpuno godi, omogućava mi da brljavim o čemu ja hoću i na koji god hoću način.

Sva sreća, te u isto vreme postoje i oni koji to čitaju (poljubac za vas) inače bih odustala od bloga i pisanja odavno.

Kako god da pišeš tj. kojim stilom barataš, možeš zaraditi od pisanja. Čak i kada nemaš neku lovu za ulaganje.

Evo kako zaraditi od pisanja u zavisnosti od stila pisanja koji ti leži!

Izdaj knjigu


Ako si od onih tipova pisaca koji pisanje shvataju kao umetničku formu i imaš u glavi priču, roman, radnju, glavnog junaka,poeziju... jedan od načina da to unovčiš jeste da izdaš knjigu. Papirnu, normalnu knjigu.





Na pomen izdavanja knjige verovatno pomišljaš odmah na celu svitu lektora, izdavača, bibilioteka, ustanova i ostalih ljudi koji treba knjigu da prečešljaju i odobre i onda se ona štampa u nekom tiražu zbog kojeg ti planiraš da prodaš levi bubreg.

Bilo nekad. Danas, brate mili i sestro slatka, možeš da odšatmpaš bilo šta i bilo koliko. Samo treba nađeš nekoga ko radi digitalnu štampu. I ovde je pravilo što više primeraka, manja cena. Na nekim sajtovima možeš naći i kalkulator koliko bi te koštao primerak knjige, pa ti izvoli, uskladi sa svojim ambicijama i finansijkim sposobnostima.

Ovde treba imati na umu da za zaradu od pisanja nije dovoljno odštampati knjige, već morate sami i da ih prodate. No, dobro je što možete napraviti malo primeraka i videti na manjem uzroku da li to vama ide ili ne.

Skupo?

Možda možeš naći novac za to na crowdfunding sajtovima.

Komplikovano?

Možda ti je ovo jednostavnije.


Objavi elektronsku knjigu



Ovakav vid knjige možeš izdati za vrlo kratko vreme. Sajtovi koji to rade, obećavaju da to možeš za 5 minuta. Ja se uvek zapitam da li sam nešto dobro uradila kada je tako brzo. Neka je i jedan dan u pitanju, pa je ok rok.

Elektronska knjiga nije papirna i čita se sa ekrana, a izrada iste košta te jedino truda.
Verovatno najpoznatije mesto na kojem možeš besplatno da izdaš knjigu ovog formata jeste Amazon Kindle. Mana je što ovde knjiga ne može biti objavljena na srpskom, ali eto razloga više da naučiš engleski (ili daš nekome da vm prevede tekst). Cenu određujete sami, ostvarujete 70% prihoda od prodaje.

Ako napraviš super popularnu knjigu i bestseller ovo je odličan način da imaš pasivan prihod ko zna koliko vremena...



Ako ti  je baš zapelo da to uradiš na srpskom, onda prouči kako to izdavanje elektronskih knjiga funkcioniše na iTunes . Da napraviš knjigu, pomoći će ti aplikacje kao iBooks Author ili iTunes Producer. Uz malo proučavanja i strpljenja (a sigurno za više od 5 minuta) možeš imati sopstvenu knjigu u ponudi na iTunes-u širokom auditorijumu.

Još jedno mesto na kojem možeš objaviti knjigu u elektronoskom obliku je Smashwords  ili pak Kobo. I ovde elektronske knjige mogu biti na srpskom.

Nije dovoljno samo napisati knjigu. Potrebno je to prelomiti, formatirati, urediti pa tek onda izdati knjigu i to nije uvek lako.Ukoliko ti deluje komplikovano da ispoštuješ sve te zahteve koji se traže (format, prelom, da napravite naslovnu stranu itd.) i to drugi mogu da ti urade, a ti samo pošalješ knjigu u wordu. Takve usluge naći ćeš na našem jeziku i naravno, odreći se dela prihoda.

Da biste zaradili od pisanja elektronskih knjiga , na vama je posle da iste maksimalno reklamirate online, kako bi ih ljudi skidali i čitali. Cenu knjige određujete sami.  Deo prihoda ide vama, a deo naravno servisu koju je knjigu objavio.


Postani freelance pisac ili copywriter



E sad, ovo je širok pojam jer potreba za pisanim sadržajem ima raznih, pa tako i freelance pisaca.

Poenta zarade od pisanja ovde bi se možda najpre mogla opisati kao pisanje za druge, a ne za sebe. Ovde prodaješ svoj dar pisanja kao uslugu.

U masi slučajeva, ovo ne znači samo talenat za pisanje, već zahteva i neka dodatna znanja i veštine koje treba da se nauče, kao što je SEO optimizacija teksta, marketing, psihologija potrošača, smisao za lepo, kombinovanje reči i slika i slično.Tada faktički postaješ copywriter - unapređena verzija pisca. U čemu je razlika?

Kada se bavite copywritngom, onda svaka vaša reč treba da ima neku prodaju na umu, dok pisanje zarad pisanja ne mora da prodaje ništa. 

Ako tražiš posao pisanja članaka na internetu, dobro je da ovo imaš u vidu. Retki su oni kojima  treba pisac da bi samo pisao lepo na njegovom blogu, sajtu, FB strani... ali verujem da mnogima trebaju tekstovi na sajtovima, blogovima, FB stranama koji imaju svrhu (prodaju). Kada to uklaviriš i imaš na umu, onda ćeš i lakše zaraditi od pisanja.

Ja sam svoj dar pisanja unovčila upravo ovako.

Kako postati freelancer i gde da tražim posao kao copywriter?

Rešiš da to budeš, malo proučavaš šta se traži i kako ti to možeš da ponudiš pa onda:

- napravi profil na nekoj freelance platformi kao što je recimo Upwork ili neka druga platforma za frilensere
- radi bez platforme dirketno sa klijentima (recimo nađeš neku cool firmu koja baš na netu i nema neki nastup, pa ponudi da vodiš njihov blog na sajtu i pomažeš na taj način da njihovi kupci budu bolje upoznati i bliskiji sa njihovim brendom )
- vodiš  naloge na društvenim mrežama ili kreiraj sadržaj za email marketing za neku firmu. 


Ukoliko imate dara i iskustva sa ovako nečim, možete mi se javiti preko kontakt forme. Timu u kojem radim vrlo često trebaju pisci, pa možda baš ti možeš postati deo tog tima. 

Piši blog



Kada je zarada od bloga u pitanju, onda kod nas nekako kao da svi uglavnom imaju na pameti te neke modne i kozmetičke blogove na kojima se rade recenzije i na kojima je reklama očigledna kao guranje prsta u oko. Zato je bljak. Naravno, čast izuzecima.

Druga krajnost u blogosferi su oni koji misle da su samo ta neka mišljenja, promišljanja i lični stavovi, priče i slično prikladne teme za blog i da tu nema mesta za reklamu, preporuku i slično. Jer onda si se, jelte, prodao! Za sitne pare. Ako si tu, onda nemoj ni razmišljati o tome da na ovaj način zaradiš od pisanja.

 Interesovanja ljudi dosežu mnogo dalje od šminke i mode. Nađi neko koje je blisko tebi, pa piši o tome na svom blogu. To je ono kada ti kažu da nađeš nišu.Uostalom, baci oko na ove savete kako započeti blog.

I ne moraš. Možeš da svaštariš kao ja.

Ali šta god da radite, budite autentični i drugačiji .

Kada nađeš publiku za svoj blog, onda razmisli ko bi mogao da ti bude saradnik i kome bi ti svojim blogom mogao da pomogneš u marketinškom smislu. Ali pre svega imaj na umu da li bi tvoja preporuka nekog proizvoda bila od koristi tvojoj publici. Tipa, ako imaš blog o kuvanju, ok je da preporučiš novu čokoladu za kuvanje, ali je potpuna besmislica da preporučiš... šta znam.... higijenske uloške.

Moj savet?

Počni od prijatelja i poznanika i probaj njih da plasiraš svojoj publici bez naknade. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim.  A ako vidiš da uspevaš - počni da se širiš sa ponudama k'o epidemija i šalji ih svuda. To što si uradio-la za prijatelje i poznanike besplatno, sada  je dobar portfolio koji možeš ponuditi kao dokaz uspeha.

Blog možeš koristiti i da prodaješ nešto svoje. Recimo, gore pomenutu knjigu ili na kraju krajeva usluge pisanja.


Napravi sajt


Pronaći nekoga za koga ćete pisati nije uvek lako, a najmanje što možete da očekujete da neko vas vuče za rukav da to radite samo zato što postojite. Pisanje članaka za druge sajtove je super, ali u međuvremenu,  zašto ne biste razmislili o tome da pokrenete neki svoj sajt? Pa da drugi vremenom pišu za vas?

Ovo radi slično kao blog, samo je možda manje lično. Nađeš nišu pa teraš tom linijom.

Ili ne moraš. Otvorite neki portal sa vestima iz raznih sfera pa pišite o tome. Recimo, možda grad u kojem živiš nema neki info portal, pa možeš da uskočiš tu.

Napravite neki super zanimljiv sajt koji će rado posećivati mnogi. A gde su ljudi - tu je i mesto za reklamu i prodaju i eto prilike da unovčite svoj dar pisanja.

Recimo, tako su ove blogerke pokrenule Grčki kutak. Ili tako moja blog-drugarica Snežana ima sjajan portal o alergijama - Alergija i ja


via GIPHY


I sajt i blog mogu biti mesto u koje možeš uglaviti neku affiliate priču ili postaviti reklame.

Piši sastave


U pojednim školama (a plašim da je to prosto deo nastavnog plana i programa) pojedine teme za pismene zadatke ponavljaju se dve decenije unazad (ne pitajte kako znam). Saznaj koje su, a onda  napravit xy varijanti pismenih zadataka na temu: Motiv lepote u pesmi "Devojka brža od konja" ili nešto tako.

E sad, pošto sam ti rekla kako da zaradiš od pisanja umesto da samo sanjaš o tome, onda izvoli - uposli prste i tastastaturu.



via GIPHY



Pa kad zaradiš prvu lovu, da častitš!


KAKO SAM SE SLUČAJNO POPELA NA ŽEŽELJ (jer previše sedenja nije zdravo)

Još davno pročitah negde da je celodnevno sedenje štetnije za zdravlje od pušenja. Počinjem da slutim da jeste tako. Do sada sam uspešno dobila proširene vene koje itekako napreduju, salo na stomaku kojem ni 3 treninga zumbe nedeljeno nisu mogli ništa , bolove u vratu i ramenima, atrofiju svih mogućih mišića, nešto lošiji vid, holesterol, a ni raspoloženje mi nije baš neko ( jer celodnevno buljenje u ekran definitivno ostavlja posledice na mozak) .

Tako mi nekako ipak došlo do mozga da treba da se pokrenem. Jer sedenje me ubi, a od pisanja možeš zaraditi i više od novca.

Pre tri meseca preselila sam se u novu kuću koja je na periferiji grada. Prošli vikend krenula sam u istraživanje kraja malo ozbiljnije (čitaj: dalje od prodavnice) .

Prvo sam se oduševila činjenicom da za 10 minuta hoda, mo'š da stigneš u pravu, pravcatu selendru, se sve ovcama, kravama i slično!

Za 20 minuta stigneš do početka neke šume koja, onako iz daljine gledano - obećava.

Za 30 minuta stižeš do vodopada , ljudi moji!  A to je, ako niste znali, najveći vodopad u Šumadiji.

Sve to peške, naravno.

Tako sam rešila da ovo bude vikend kada ćemo posetiti vodopad Buk, kad mi je već tu blizu.

Elem, muža sam bacila u šemu odmah s posla - nije ni ručao.  Sin je u startu bio deo priče, a ćera je u pubertetu - ona mahom radi ono što mi ne radimo.

Spakovala sam u ranac polupraznu flašu vode i telefon i krenuli smo.

Vodopad Duboki potok


Vodopad Duboki potok iliti vodopad Buk kako ga zovu, nalazi se u Ždraljici  - dakle na izlazu iz Kragujevca prema Jagodini. Premda sam ja mislila da ima da teram po šumi do njega, na moje iznenađenje, on je bio vrlo blizu puta Kragujevac- Jagodina. Prvo se stigne do Ćosićkog izvora .



Tu smo napunili flašu hladnom izvorskom bistrom vodom (da ne nosim praznu jelte) i ispozirali ispod stogodišnje bukve.



A onda se malo kasnije stigne do vodopada. Znam, znam, reći ćete da nije neki. S obzirom da je poprilična suša, ja sam sretna što sam ovde uopšte videla vodu. Vodopad je visok 15 metara, a slikaću ga opet u proleće - sigurna sam da će biti bolji!




Pošto mi je to bilo preblizu putu i šetnja bi se prebrzo završila, rešili smo da krenemo naviše. Ja čula da do Žeželja vrha ima 6 km. Sad da li u oba pravca ili jednom pojma nemam, ali sam nekako  kontala da je to blizu i da treba da se popnemo . Samo malo, ne moramo do kraja. Mom čoveku se smrklo. Nije ni odmorio kada je došao s posla. Meni se šetalo jer ja zaboga sedim po ceo dan. Propadoh!

Kad smo jedno 10 minuta išli u jednom pravcu, totalno je bilo glupo vratiti se.
Naoružali smo se štapovima i krenuli u pohod na Žeželj. Tako se nedeljna šetnja po kraju pretvorila u klasičan treking.

Planina Žeželj


Staza do vrha planine je prohodna, obeležena, ali ono što sam definitivno zaključila - ne ide se u šumu i u pentranje po planinama u bilo kakvoj obući! Treba imati adekvatne patike.



Povremeno smo zastali, popili onu vodu što smo sipali u podnožju planine. Okrenuli se prema Kragujevcu i oduševili se pogledom.



Sat i po vremena nakon što smo krenuli od kuće ( i možda sat vremena od vodopada) bili smo na vrhu Žeželja (482 m nadmorske visine) . Tu se vegetacija odjednom promenila - lični na neku tundru.
 I tu se nalazi stari, napušteni, porušeni planinarski dom. Samo jedna u nizu porušenih zaboravljnih zgrada u okolini Kragujevca koje su nekada bile temelj zabave i okupljanja.






A nekad je izgledao ovako: slika sa portala Prvi na skali.


Za silazak smo izabrali drugačiju stazu - put po kojem su očigledno išli traktori, ako ne i kamioni. Samo sam pretpostavljala gde izlazi, ali sam tupila da je ok da idemo tu jer je to put! Izaći ćemo već u neku civilazaciju, jer zaboga ne idu vozila u šumu iz šume, nego iz nekog naselja. Kad dođemo u neko naselje (koje god) posle ćemo se snaći.

Bilo je momenata kada sam posumnjala u ovu svoju teoriju.

Obeleženog drveća više nije bilo. Već sam zamišljala i medvede i lisice kako nas jure jer za sat vremena zalazi sunce, a mi Boga pitaj gde smo. Telefon sam ispraznila slikanjem - naravno. Imamo samo flašu vode.



Srećom, bila sam u pravu.Uskoro videsmo prve bandere i prvo dvorište.

Moj muž se javio čoveku u tvom dvorištu, a kojeg zna iz nekog prošlog života i to samo iz viđenja ( jer taj vam poznaje sve, samo ne neke ljude na dobrim pozicijama od kojih bi čovek mogao imati koristi u životu.No, ko zna zašto je to dobro) ). Ovaj nas oduševljeno pozdravio i svratio na domaći sok i rakiju. On, kaže, ne pije. Moj muž i  ja popismo po  jednu rakijicu, moj sin je popio čašu gustog soka od kruške i sirup od maline i poneo šaku bombona kući. Ja sam se na momenat osećala k'o da sam zalutala u neku pokvarenu verziju Ivice i Marice. Kuća u šumi - sa osveženjem za umorne putnike...

Ispričasmo se sa čovekom, sproveo nas kroz kuću k'o da smo mu rod rođeni, dao nam flašu domaćeg soka od kruške da ponesemo. Oduševila sam se!



Pola čašice rakije popih natenane, pola sasuh naiskap pa smo krenuli kući. Put je uskoro bio poznat. Silazak je,sa sve sedenjem i ispijanjem soka, trajao sat vremena.

 Mene je ona jedna čašica rakije obrljavila načisto. Do kuće sam došla smejući se k'o ludača. Do suza!  Ko zna šta je bilo u njoj! I ko zna zašto ona čovek ne pije.

Al' dobro! Jedna obična nedeljna šetnja ispade nam super avantura!

I redovno ću da ih praktikujem (ok, rakiju ću preskočiti).  Jer sedenje, znate, škodi više nego pušenje. A kada živiš na periferiji, treking staze su ti pred nosom. Šteta je ne iskoristiti ih!



KREATIVNOST KOD DECE: očekivanja vs.realnost


Lepo je to kada ti je dete kreativno i kada ga zanima da pravi ovo i ono. A šta kada nije? I kada je jedina stvar koju pravi - nered?

Sputavati? Ili podsticati?

Evo kako preživeti dečiju kreativnost!


Dečija kreativnost na delu!


Dok su neka deca istinski kreativna, i imaju neke svoje zamisli kako da urade nešto poptuno novo i drugačije, neka samo pokušavaju da to budu. Pristup internetu, You tube-u i mogućnost da sve odgovore na svoja pitanja dobiju prostim ukucavanjem u Google, definitivno može probuditi kreativnost. Međutim, to nije kreativnost u pravom smislu te reči. Više je kopiranje tuđe kreativnosti. No nema veze, nećemo da cepidlačimo! Svaki ručni rad je unikat, jel' da? I trud je trud!

E sad, neki rad je koristan, neki baš i nije...

Kod mene uglavnom bude ovo drugo.

U najvećem broju slučajeva, u mojoj kući fali pola tih stvari koje su potrebne za kreativni napad dece. Mislim da definitvno treba da investiram u onaj pištolj za silikon  - bez njega je nemoguće bilo šta napraviti!

A kako pola toga nema - onda kreće improvizacija i izmišljanje i dovijanje.

E tu kreće sukob očekivanja i realnosti!



Očekivanja:

Trebalo bi da se radujem jer moje dete koristi mozak i ne odustaje - nego ipak nalazi način da nešto napravi. Moglo bi samo da kaže: "E pa ne mogu ja to da napravim, nemam čime!" i da upali televizor ili krene da igra igrice

Realnost:

U najvećem broju slučajeva mi se smrkne jer umesto remek dela kreativnosti , krajnji rezultat je... smeće

Primer:

Moj sin je opsednut mobilnim telefonom i pravljenjem maske za isti. Tako je, pored pokušaja da istu napravi od papira, pokušao i da napravi masku od vrućeg lepka.


Očekivanja:

Moja - sasvim realna. Vidim da nema materijal, pa ni nade da ispadne to što on hoće.
Njegova - da uspe i da ga obaspem hvalospevima!

Realnost:

Kako nemamo silikon, vruć lepak i taj pištolj, on je uzeo običan lepak i kesu. Kesu je  napunio lepkom i ta-da! To je to!

Pretpostavila sam da je bio kreativan kada sam ušla u dečiju sobu koja bazdi na lepak. Da je malo stariji, a ne klinja od 8 godina, tačno bih se zabrinula da nije snifao možda. Jer svi dokazi ukazuju na to. Kesa, lepak...uključujući i često čudno ponašanje.

O tome koliko je sve bilo nepraktično i neupotrebljivo kao maska za telefon ili bilo šta drugo neću ni da govorim.


Pošto moj sin ima svoj telefon ali mu je otet jer ne mislim da dete od 8 godina treba da gleda ceo dan u ekran, zapusti školu i slično (kad smo lepo nabavili  kokoške i psa i može da ih juri po dvorištu) , onda je on svoju kreativnost usmerio na drugi način.

Dakle, opsednutost maskama za telefon part II

- Uzeo je sasvim solidan i ceo novčanik i zamislio da je telefon.
- Ofarbao ga plavim markerom (pa kad god ga uzme u ruke pomislim da je teško bolestan, da mu je cirkulacija u rukama stala i da se smr'zo jer su mu ruke modre i ofarbane)
- Uzeo staklarski kit (jer rekoh, obično nemam neke stvari za te kreativluke pa bude daj šta daš) i obložio njime novčanik i napravio masku za telefon.

Tu se nije završilo.

Opsednutost maskama za telefon part III - praviti maske za telefon drugima!

Prekjuče je pravio futrolu za moj telefon, a danas masku od šmirgle ( vodene i one malo krupnije) i kartona.


A šta mislite da sad radi?

Pogađate. Nije da baš radi domaći!

Obrni-okreni, gde god se okrene, moj sin vidi način da napravi masku za telefon (čitaj nered) k'o ja mesto da posadim crvene muškatle.



Očekivanja: Moje dete izrašće u jedno sposobno i praktično, kretivno stvorenje
Realnost: Kada si drugi razred i imaš trojku iz likovnog, diskutabilno je koliko si uopšte kreativan.


Dobra vest je da to ipak ne traje večno! Kvazikreativnost se jednog dana preraste i evoluira eventualno u onu pravu. 

Do tad, ako ne odeš sa živcima u out - dobro je!

Moja ćerka je imala dve faze kreativnosti:

- Prva: sve se može napraviti od toalet papira
- Druga; sve se može napraviti od plastelina

I uglavnom sam ludela od papira i papirića koje je stalno trebalo sklanjati, usisavati, skupljati....Da ne pričam o hroničnom nedostatku toalet papira u kupatilu kada ti najviše zatreba.Sad uzme tu i tamo nacrta nešto, malo ređe pravi.

Recimo, letos je iscepala farmerke i izvezla na njima "Pink floyd" znak i naziv benda. (ok, ovo je kasnije doterano, ja sam ukrala ovu fotku iz naših poruka)



E sad, ne ide da decu sputavaš direktno i kažeš: "Nemoj bre molim te više ništa da praviš!" (mada sam imala slične rečenice) jer zaboga, moraće nekad nešto da naprave za školu... možda.

O životu van škole da i ne govorim.

Na kraju krajeva - i sama uživam u pravljenju nekih stvari iako sam operisana od praktičnosti! A roditelji su uzor svoji deci. Osim kada nisu.

Zato suptilno uradite sledeće:

Evo kako preživeti dečiju kreativnost



-Sakriti toalet papir van domašaja dece. Dati im isključivo kada treba da idu u toalet. Možete i da naplatite kao što rade u javnim WC-ima. Vajdica!

- Naučiti kako meditirati. Kažu da to pomaže da regulišeš stres.

- Oduševiti se neredom u sobi, slikati ga za Instagram uz hešteg  #kreativninered. Čista kuća je ionako san i precenjen cilj!

via GIPHY

- Insistirajte da počiste nered. Dobre su šanse da im kreativnost ispari! (o tome kako naterati decu da počiste da izgleda čisto, neki drugi put.... jednom.... kad to otkrijem)

A ako vas pitaju za podršku?


Okrenite se ka zidu, zakolutajte očima, udahnite duboko 10 puta

via GIPHY

a onda:


- Podržite, posavetujte, usmerite - ali ne radite umesto njih. Vaša očekivanja šta se može napraviti i realnost koju ćete dobiti se mimoilaze. Ne mešajte se! Dečija mašta je ipak dečija mašta!

- Ucenjujte kreativnim materijalom. Tipa: kupiću ti tempere, ali samo ako nakon svega pokupiš i počistiš za sobom (kasnije tu ubacite pranje sudova, usisavanje)

- Iskoriste kreativni potencijal. Recimo: "Vidi sine, kupila ti mama velike tempere i magičan valjak" pa uvališ detetu da kreči

- Ne hvalite kreativni rad, ali nemojte ga ni ignorisati. Pitajte šta je to i kako se pravi (kada je kreativnost moje dece u pitanju, ovo vrlo često nije jasno na prvi pogled), ali nemojte hvaliti. Cilj je da dete uživa u kreativnosti jer ono to voli, a ne da bi udovoljilo vama. Osim toga, ako vidi da vam se dopada nešto što baš i nije "sjajno", bićete pretrpani kreativnim radom k'o ja maskama za telefon.


Kako vi preživljavate dečiju kreativnost?

Ja onako, al' imam novu futrolu za telefon.