KAKO MONETIZOVATI BLOG POSTAVLJANJEM REKLAMA (može lako, evo kako!)

Postavljanje reklama na blog može biti način na unovčite svoje pisanje i da vam se blogovanje isplati. I ne, ne mislim na sponzore. Oni neće kod svakog. Ali ovo može (skoro) svako!



Verovatno ste primetili da neki sajtovi i blogovi imaju reklame. Možda i niste, negde su super uklopljeni u sadržaj. Možda jednostavno niste ni obraćali pažnju na to. Posle ovog teksta verovatno će vam više upadati u oči.

Kako sajt ili blog zarađuje od tih reklama?

Uglavnom po kliku. Kada neko klikne na reklamu na vašem sajtu, u vaš virtuelni novčanik kapne neka parica.

Pažnja!
Sigurno ste nekad čuli za zaradu kliktanjem na reklame! OVO NIJE TO! U tom slučaju, vi klikćete na reklame pola dana kako biste zaradili 1$. Teško zarađen novac, verujte mi. U svom uvrnutom, malom, smušenom životu probala sam i to i odustala gotovo odmah.

U ovom slučaju, kada postavite reklame na blog, drugi klikću na njih (vi i ne smete). I tako, kao što rekoh, dolazite do novca. Dakle, malo je obrnuta situacija. Pasivnija je vaša uloga.

A kako da je dobijete?

Sve što treba da uradite jeste da nađete reklamnu mrežu koja će prihvatiti vaš blog nakon što se registrujete. Posle toga, po uputstvu, postavite kod na sajt i vaša reklama je tu i vaš blog zarađuje. Prosto i lako.

Vama ostaje samo da pišete... Milina jel'da?

via GIPHY

Gde naći te mreže i kako postaviti reklamu na blog?


U Srbiji je ograničen broj mreža koje plasiraju reklame na našem jeziku. Ako imate blog na engleskom, onda vam je izbor veći.

Ja ću se zadržati na ovim što imaju mogućnost reklama na srpskom jer pretpostavljam da vas to najviše zanima. Mislim, ako pišete na srpskom, mizeran je procenat onih koji će kliknuti na reklamu na engleskom.

Neke od native advertising mreža koje ću pomenuti traže da za odobrenje ispunite neke uslove, dok će vas neke prihvatiti bezuslovno. 

Pa krenimo redom.

Google Adsense



Google Adsense reklame su najpopularniji oblik ovih reklama. Ukoliko blogujete na Blogger platformi kao ja, onda ste sigurno primetili da na svojo kontrolnoj tabli imate opciju "Zarada".

Blogger je Googlov alat za blogovanje i faktički ima unapred osmišljen taj deo da su u njega ubace adsense reklame.


Prvo, da biste to uspeli, morate da otvorite adsense nalog.



A onda, kada vas odobre, treba da ispratite korake i ubacite kod na blog koji je potreban.

Za Blogger je to pojednostavljeno. Idete na opciju "Izgled teme" pa tamo gde želite da se reklama prikazuje idete na "dodaj gadžet" i izaberete "Adsense". Ukoliko su vam reklame odobrene, o čemu ćete prvo biti obavešteni mejlom, prikazivaće se na tom mestu.




Dakle, kada je Adsense zarada u pitanju, bitno je da znate da treba prvo da vam odobre nalog. 

Onda treba da znate da ne morate da budete Bloggeru, idu na bilo koji sajt!

Mada...

Adsense ima svoje uslove za to: neće sadržaj za odrasle, neće nekvalitetan sadržaj, neće blog sa malo poseta, neće blog sa malo tekstova i svašta ima na tom spisku. I nikako neće da sami klikćete na svoje reklame. A ni komšije nemojte terati na to. Samo pustite da stvari idu svojim tokom. (Ne pitajte me kako Google zna. Zaboga, Google sve zna!) 

Uprkos svim zahtevima, ovo je najbolja mreža koja se kod nas može aktivirati jer se ljudi najviše na noj i reklamiraju. Postoji mnoštvo opcija koje možete isprobati, mnoštvo verzija reklama, možete birati koje reklame će se prikazivati koje ne, a pokazuje i one reklame za koje vam se čini da vas opsedaju po netu nakon što ste otišli na neki sajt (ako mi ne verujete, idite na Booking.com Njihove reklame opsedaće vas posle svuda)

U tom smislu, najbolje se prilagođavaju čitaocu (nude mu uporno ono za šta je pokazao interesovanje) ali i vama kao blogeru (jer imate opcije da blokirate i neke reklame i insistirate na nekim drugim. Primera radi, ako imate blog o cveću, bolje je da se na njemu reklamira sredstvo za zaštitu bilja nego kurs o programiranju, jer su veće šanse da posetioci kliknu na tu reklamu) 

Poštujući pravila koja nameće Adsense, nećete naškoditi svom blogu. Kreirajte dobar, zanimljiv, koristan, kvalitetan sadržaj i Google će to nagraditi (malo odobravanjem reklama, malo posetama...)

A onda kada vam odobre pristup, vi možete kreirati još sajtova i blogova gde ćete ih postaviti. Pa onda eto još parica.

Adnow


Adnow reklamna mreža je nešto što ste sigurno viđali na sajtovima, pretežno onim koji se bave zdravljem i mršavljenjem i nekako se najbolje uklapaju svojim sadržajem u takve blogove. No, nije na odmet probati, zar ne.

Ova mreža nema neke posebne uslove koje treba da ispunjavate da biste postavili reklame. Da, možete ih postaviti i ako imate blog na Bloggeru, samo što sada u opciji "Izgled teme" ne birate Adsense kao opciju nego "HTML/Java Script"


Pre toga vam treba HTML kod koji ćete nalepiti, a koji ćete posle registracije i popunjavnja potrebnih polja naći na toj mreži. Prvo treba da dodate url svog bloga ili sajta i napišete na kom je jeziku (jer opet, ne trebaju vam reklame na engleskom ako vam je publika srpska) . Zatim kreirate widget, odnosno kako će se prikazivati vaša reklama. Imate opcije da izabrete veličinu, broj polja, ali i da li ćete dozvoliti erotske slike na blogu, animirane, šokantne... Brljate pa proučite. Klikom na HTML kao što sam zaokružila na slici ispod videćete kod koji treba da kopirate u gore pomenuto "HTML/Java Script" polje na Bloggeru.



To su vam reklame ovog tipa...


Mediavenus



Mediavenus su reklame koje možete postaviti blog ili sajt, slične ovim prethodnim. Postupak je isti. Registrujete se, popunite polja, kreirate widget, postavite kod na sajt.



 Mediavenus ima reklame na srpskom, ali ih je manje pa se uglavnom vrte jedne iste.Poneke i nisu nešto što želite na svom sajtu...

Te reklame izgledaju ovako.


Payclick


Payclick su dobra varijanta u smislu da nemaju neke posebne zahteve pri registraciji i prihvataju svaki sajt ili blog, sa izuzetkom pornografskih. Imaju dobar spektar reklama na srpskom. Ubacuju se kao i ove prethodne gore: registracija, odobrenje, kopirate i nalepite kod. Ovako izgledaju. Vi naravno izaberete da li će biti vertikalne, horizontalne, koliko ovih prozora želite...



MGID


Mgid native advertising mreža je poslednja koju ću navesti. Ona, za razliku od nekih, ima uslov a to je bar 3000 poseta dnevno. Sa druge strane, izbor reklama koje nudi na našem jeziku jeoskudan i često se mešaju sa onim na engleskom.



Ako blogujete i pišete na engleskom, na raspolaganju imate  i neke druge mreže kao što su:


Taboola
Outbrain


Kao što vidite, uz malo truda, i vi možete zarađivati od bloga.

Možda ovo sa kodovima izgleda komplikovano, ali ako ste savladali platformu za blogovanje, i ovo ćete.

Sigurna sam da vas ipak najviše zanima sledeće:

Koliko možete zaraditi od reklama na blogu?


Pa saznajte i to!


Zarađuje vam novac, a 'leba ne traži 



Obično uz ovu priču o reklamama na blogu ide i ta predrasuda. 

E da je tako, bloger milioner bio bi svako. Ali nije!

Reklame na blogu su oblik pasivnog prihoda, kao što to može biti i neki affiliate program. Stavite ih, ljudi dolaze, klikću i super.

Novac koji možete zaraditi od reklama na blogu i njegov iznos zavise od broja posetilaca koji dođu na vaš sajt ili blog, kao i od cene klika konkretne reklame.

Na ovim gore mrežama, koliko sam ja videla, cene variraju, ali svakako ne idu više od jednog dolara po kliku. Zapravo idu od 0,01-0,1 po kliku na reklamu. Adsense vam u nekim užim nišama može ponuditi vrednije i relevantnije reklame pa i veću cenu za klik. Bolju sliku o tome steći ćete ako pročitate ovaj tekst o Adsense zaradi.

Jasno k'o dan.

Da biste zaradili lovu od reklama na blogu treba jako puno posetilaca na dnevnom nivou. 

A opet, ne klikću svi oni na reklame. Naposletku, pođite od sebe - koliko često vi to radite kada vidite reklamu na sajtu?

Svakako, ne škodi da probate. Košta vas malo truda da to postavite, a onda vam ostaje samo da što bolje pišete, što više se trudite da kreirate koristan i zanimljiv sadržaj i privlačite posetioce. A parice će da kaplju. One stoje pa stoje. Zarađuju vam novac, a 'leba ne traže.

Ovo je pasivan način zarade od bloga, ali samo delimično. Jer ako očekujete da će par tekstova koje ste napisali biti večno aktuelni, nemate zdrav i prav odnos prema blogovanju i može se reći da pišete za svoju dušu. U tom slučaju, na ovo i zaboravite. Kao i na bilo koji drugi način zarade od bloga.

Pročitajte: Kako zaraditi od bloga. Ovako provereno nećete!

Sa druge strane,iako ovo možda nije najbolja opcija da unovčite blog, može vas pokrenuti da razmišljate drugačije o blogovanju. Ne da zavidite što neko uspeva da zaradi, nabaci sponzore i saradnje i pitate se kako ćete i kada vi zarađivati od bloga (i kada će zaboga neko prepoznati vaš kvalitet) - već da ukapirate šta treba da pružite na blogu i kako da ga unapredite da bi on bio vredan ulaganja.




8 STVARI KOJE MOŽETE ZARADITI PISANJEM (a neće vam se sve dopasti)

Pisanjem na internetu možete zaraditi novac. Možete i brdo novca. Možete steći i znanje i neke virtuelne prijatelje. Ali ima i nekih stvari koje možete zaraditi, a koje vam se neće dopasti.

Ne znam koliko mi se puta prevrnuo želudac kada mi ljudi kažu. "Blago tebi! Sediš ceo dan kod kuće i radiš"

Pa, probajte vi ceo dan da sedite kući i radite pa da vidite koliko mi je to super.

Nije da ja ne volim ali to uopšte nije jednostavno i bezazleno kako izgleda. Na stranu što je izuzetno stresno svaki dan balansirati između kućnih, roditeljskih i poslovnih obaveza u isto vreme na istom mestu. Tu već imam neke svoje trikove za produktivnost.

Ali samo sedenje za kompom može da učini da zaradite anomalije kojima se nećete ponositi.

Kako možete zaraditi novac pisanjem?

Bilo da pište za druge na Upworku, ili da pišete blog za sebe.

A uz to ćete gratis zaraditi i sledeće:





Kifoza


Ništa egzotično, majke mi! Naime, čak i kada sedite ceo dan na običnoj, neergonomski oblikovanoj stolici, mišići se takođe umaraju. Posebno oni koji treba da drže vaša leđa i vaš vrat pravo. Nema šanse da sedite ceo dan tako osim ako se ne vežete za stolicu. A i tad ćete vremenom klonuti.

Posledice?

Pa, u najmanju ruku,počinjete da ličite na visibabu. Ramena povijena unapred, glava i brada istureni i spušteni, a bolovi u zadnjem delu vrata i ramenima uobičajena stvar sa kojom ste navikli da živite. Malo stručnije, ovaj deformitet naziva se kifoza.

Ramena i mišići vrata su mi nekad toliko napeti da su mi samomasaža i kruženje glavom već postali tikovi - pokreti koje radim gde treba i gde ne treba.

via GIPHY

Glavobolja


Ranije me glava bolela samo na jednoj tački, levo iznad oka. Sada me boli vrat i zadnji deo glave. A sve to zbog malo kretanja i stalnog krivljenja glave na dole.  Iako ja odavno kucam na slepo, jednostavno sam položaj ekrana zahteva da glava bude savijena malo na dole.

Rešenje: Pošto mi skidanje sa neta ide teško, navukla sam se na eterično ulje nane, jer bi previše bilo da svaki dan pijem lekove za bolove. Od koristi može biti postaviti ekran na neki viši nivo.


Gojaznost


Da, čak i kada sedite, morate da jedete.  Ne samo zbog gladi već vam treba energije da bi mozak radio (dodatno kada pokušavate da se fokusirate kada oko vas vrište deca) . Međutim, otkriću vam jednu tajnu:


Rad mozga slabije sagoreva masne naslage nego kretanje.

Zato se sve što pojedete zalepi za vas.

Rešite zadatak i otkrićete koliko kilograma viška imam:

 38(godina starosti) - 8 (sati sedenja ) + prekovremeni rad - slobodno vreme= ?

Rešenje:  Ako vam nije jasno kako se sabiraju i oduzimaju sati sedenja i starost, otkriću vam samo da je rezultat je uvek pozitivan.

Podbradak


Sve i da nemate višak kilograma, konstantno buljenje na niže učiniće da dobijete divan, zaobljeni podbradak koji vam elegantno visi ispod brade i dodaje vam 10 godina više. I isto toliko kilograma vizuelno.


Depresija


Mislim da još nisam došla do ove faze u potpunosti, ali se ona nazire na horizontu. Kada pokušavate da izbalansirate 3 uloge u jednoj i budete multipraktik, na kraju ćete se negde pokvariti. Iz nekog razloga,dobro raspoloženje strada prvo!

Meni se tako dešava da ceo dan ne izađem iz kuće, ne vidim ljude osim moje porodice i članova sa kojima živim u zajednici (a koje baš i ne želim da gledam svaki dan jer, jebi ga,  nisi svaki dan raspoložen za ljude). Zato sam često totalno neraspoložena (čitaj stalno nadrkana)  i uglavnom sam u fazonu " Samo da nikome ne treba ništa od mene". A treba im. Svima.Stalno.

Periodi sedenja ispred ekrana, nedostatka svežeg vazduha i prirode, "in vivo" komunkacije sa normalnim ljudima, svakako će u mozgu napraviti haos.

A da ovo nije lupetanje ni slučajnost, evo i nekih dokaza i tuđih iskustava. Recimo Ivane sa "Mogu ja to sama"  i Jovane Miljanović.

Pričanje ide lošije (i snalaženje sa ljudima takođe)




Ja sam oduvek bila introvertan tip, ali sada sam još više. Pošto puno pišem, a malo pričam, lako zabagujem dok govorim. A osim toga, ljudi me čine sve nervoznijom i sve se teže snalazim sa njima.Iscrpljuju me i ako provedem sat vremena sa nepoznatom osobom, treba mi otprilike četiri sata samoće da se vratim k sebi.

Svesna sam ipak svog problema i to je valjda dobro.

Teram sebe da se družim, koliko toliko, i katkad sama sebe ubacim u potencijalno neprijatne situacije, čisto da načisto ne poludim. Iako ja nisam nikad sama i imam porodicu i decu, dobar deo vremena provodim u virtulenim druženjima. Lepo je to sa svoje strane, ali prosto ne treba da funkcionišemo tako. Čovek je društveno biće, ali ne ovako, veštački.  Treba se družiti sa ljudima uživo. Samo treba birati ljude koji neće isisati onu trunku dobrog rspoloženja koje imate i koji stalno kukaju.

Proširene vene i bolni zglobovi


Već sam pričala nekoliko puta da zahvaljujući celodnevnom sedenju imam proširene vene. I to je prilično bolno iskustvo. Pored toga, bole me zglobovi kada posle dugog sedenja ustanem i počnem da hodam . Cirkulacija u nogama mi je toliko loša da mi ne treba ni ceo minut da urtrnem ako sednem na pod da se igram sa klincima.

Sindrom karpalnog tunela


Kakav tunel? Sindrom... čega?




Ma ako kucate ceo dan i držite ruke na tastaturi, sigurno ćete se naći ovde. Ne u tunelu, nego sa bolovima i anomalijama koje isti izaziva. Možete kucati na slepo , imati super udobnu fotelju, ali ako ne kucate mislima ili rečima, onda su vam ruke neminovno na tastaturi i oslanjaju se na sto. A ivice stola znaju da nanesu bol kada 8 sati držite ruke na njima.I taj sindrom karpalnog tunela gratis.


Izvor slike: http://www.personal.psu.edu/afr3/blogs/siowfa13/2013/10/-we-spend-so-much.html

Ponekad me boli sama pomisao na to da treba da spustim svou podlakticu i ručni zglob negde. Naišla sam na netu na neke podloge koje rešavaju ovaj problem, i podloge za miša sa jastučetom ( ali ja koristim više tastaturu nego miša i totalno mi je beskorisna takva podloga). Zato sam ja improvizovala.






Šivenje na mašini je jedna od stvari od kojih sam operisana, ali je dobro za cirkulaciju u nogama, posebno kada imate mašinu vek staru pa radi na onaj nožni pogon. Inače, da vas prosvetlim - ovo je zmija. Za izradu sam koristila ono što sam našla kod kuće i raščerupala sam nekog starog majmuna, igračku koja se linjala. Naučila sam pride i lekciju da je trebalo prvo da ušijem oči pa da punim zmiju, a ako vas zanima, mogu nekom prilikom da vam serviram post "Kako napuniti zmiju majmunom i to kroz glavu". 

Pored ovoga možete još zaraditi i dioptriju, slom živaca... kako se kome zalomi. Pa me zanima, kakva su vaša iskustva? Šta ste vi zaradili od pisanja? 

KADA JE VREME DA KAŽETE DECI DA DEDA MRAZ NE POSTOJI

Ta priča o Deda Mrazu jedna je od najmagičnijih i baš je teško urušiti je tek tako. I ma koliko se trudili da tu iluziju održite, kada deca porastu zapitate se kada je vreme da kažete deci da Deda Mraz ne postoji  i prestanete da ih lažete?



Moja ćera je bila drugi razred kad je saznala. Deca su joj se podsmevala jer još veruje, ali ona je htela da veruje i tačka. Snove joj je srušila nastavnica veronauke. No dobro, bar nisam ja, jelte.

Lično sam od onih kojima bi bilo lakše da izvedu naučne dokaze da Deda Mraz postoji nego da priznaju da su bezočno godinama lagali svoju decu. 

Mislim, zašto bi leteći irvasi bili nešto nemoguće?  Hej, toliko je izumrlih životinjskih vrsta za koje verujemo da su postajale? Zar možda sada ne zatvarmo oči pred očiglednom činjenicom da postoje irvasi koji lete? Jednorozi? Bilo koje druge još neotkrivene vrste?

Sa druge strane, znam i one roditelje koji se uopšte nisu uplitali u  priču o Deda Mrazu  i ima dana kada mi se čini da je to najbolja varijanta. Takvi se ne muče sa pitanjima kada treba da kažu deci da ne postoji Deda Mraz.Niti muče muku sa nerealnim dečijim željama i nepravdom ( jer je tamo neko ko nije dobar dobio laptop , a njemu je do svih želja zapala glupa društevam igra. Nije fer.)

Ali to cičanje od sreće kada deca vide poklon ispod jelke -  ma ne bih se ja toga nikad odrekla.


Ima tu mnogo začkoljica i pitanje Deda Mraza nije jednostavno i iako sam ovih dana čitala svašta na tu temu ( jer nisam sigurna da dete koje ide u školu treba da veruje u debeljka) , na kraju sam došla do svog zaključka:

Treba reći detetu da Deda Mraz ne postoji onda kada je ono spremno!

Pa, ako se sad pitate kako da znate da je dete spremno, evo reći ću vam stvari iz mog ugla.

Moj dete sada ima 7 godina i do nedavno sve mlečne zube - zdrave, prave i jake i bez ikakve naznake da će skorije ispasti. Pored ove lepe laži o Deda Mrazu, ima znate i ona o Zubić vili i postojala je realna šansa da moj mali preraste tu laž.  I dobro , znam ja da nisu sva deca ista i da nekima zubi rastu pre , a nekima kasnije i da će i njemu to uskoro da se desi. Međutim, kada smo bili u bolnici pre xy vremena, videh da su počela da mu rastu dva reda zuba. Zapravo, prvi zub (a i drugi bogami) niknuo je odmah iza mlečnog. Mlečni je stajao čvrsto na svom mestu i nije se ni klatio. Rekoh ja da imam čudno dete, a vi mi niste verovali?


Na kraju smo morali da vadimo zub i spremili se za Zubić vilu.

Kakve veze ima to sa Deda Mrazom?

Pa ima.

 Oboje su nestvarni, donose poklone  i moj sin jednostavno veruje u to.

 Nije posumnjao u vilu čak ni kada je našao pismo koje joj napisao, a koje smo nemarno samo stavili na neku policu. Pismo smo inače pisali jer je kad je legao, počeo da rida za svojim zubom i plače jer se rastaju. Morali smo da zamolimo vilu da ostavi zub i poklon. Dobro, možda je moj odgovor na pitanje o krajnjoj destinaciji njegovih zuba bio nerazumljiv i strašan.

- Mama, a šta radi Zubić vila sa zubima? - pitao me
- Nosi ih u banku matičnih ćelija. - lupih iz drugog pokušaja razmišljanja

Mislim, to mi je zvučalo manje strašno od ideje da vila pravi ogrlice od njih, koja mi je prva pala na pamet.Mada i reč "banka" zvuči strašno!

Jako je zanimljiva činjenica da klinci prihvate bez problema da ne postoji babaroga, veštica, Slendermen ili tako nešto, a nikako da posumnjaju da postoji Deda mraz ili Zubić vila. Jednostavno jer - ne žele da ne postoje i ne žele istinu! Nisu spremni!

E tu je zapravo čarolija. Ona nestane onda kada mozak sazri dovoljno da počne da logički povezuje stvari i u svemu traži razloge, uzroke, šeme i slično.

Dođe vreme kada deca počnu da sumnjaju, zapitkuju, proveravaju i tada je vreme i da im se kaže da Deda Mraz ne postoji. Dokle god bez pogovora veruju - pa neka ih.

Mom klincu uopšte nije čudno što Deda Mraz viri na svakom ćošku, što donosi poklon i kod tetke i kod strica i babe i dede, i što u paketiću kod dede budu uvek one čokolade što ih deda uvek kupuje, i što dobije one cipele koje pre neki dan probao...


Ne treba upropastiti tu veru. Treba je upotrebiti u prave svrhe!

Kako?

Elem, pošto sam zaključila da moje dete bezglavo veruje u Deda Mraza, rešili smo da mu se isti obrati opomenom pred odrastanje

Ucena od Deda mraza

Designed by Freepik

Kao što mog sina ne zanima da prouči da li postoji Deda Mraz, tako ga ne zanima da priča lepo. Može, ali neće. I onda sam po ko zna koji put pribegla ucenjivanju kao metodi ubeđivanja da počne lepo da priča.

Našla sam na netu template za Word baš u ove svrhe - malo cvreno belih detalja, pečat sa Severnog pola i potpis Deda Mraza (jes' da piše Santa, al '  moj sin ne pravi pitanje) . Plašila sam se da bi mi prepoznao rukopis, te tako odlučim da budem profi i otkucam mu pismo u ime Deda mraza  i odštampam. Sumiraću ga ukratko:"Ovo ti je opomena. Imaš jo par dana da prtičaš lepo ili nema poklona."

 Pismo je našao zadenuto u vrata kad je došao iz škole.

Rezultati 2 dana posle: Ne trudi se da priča lepo. Boli ga uvo. Zaboravi sa lakoćom.

I kakve sad to ima veze sa tim da li mu treba reći da Deda Mraz postoji, kad on veruje da je tako?

Ma šta! Tačno dolazim u iskušenje da mu iz inata pokvarim čaroliju. Ne bih ga ostavila bez paketića, ali bih mu rekla da Deda Mraz ne postoji i da nikad nije postojao. Čisto iz inata! Pa da vidimo ko je tvrdoglaviji!

Možda že biti tužan i razočaran ali tako se ja osećam prilično često kada ga čujem da priča nepravilno. O da , mnogo je napredovao, ali ja bih da priča onako kako to radi kada smo vežbali te stvari.

Ovako bih i ja poentirala u toj igri.

via GIPHY

I bilo bi nerešeno.

A šta vi mislite , kada je vreme da kažete detetu da Deda Mraz ne postoji? 

KAKO NAPRAVITI DOMAĆI MAJONEZ ( i garantovano dobiti visok holesterol)

Rešila sam misteriju - kako jednostavno spremiti domaći majonez i zašto to jeste, a zašto nije dobro! Ranije mi nije uvek uspevao, a onda sam otkrila i neke cake.

I neke mračnije tajne majoneza...

Ako se pitate odakle mi ideja da napišem kako napraviti domaći majonez, pojasniću. Pre svega, lako je. Nakon toga, ukusniji je od kupovnog. A nakon toga, odličan je način da dobijete povišen holesterol. Ili bar dobru lekciju o istom. 

No krenimo redom. 

Pošto nam se bliži Nova godina, a ona je nezamisliva bez ruske salate, koja je pak nezamisliva bez majoneza, sasvim sam sigurna da će vam trebati ovaj recept za domaći majonez. Uostalom, sačuvajte ga i za slave, a i za bilo koji dan posle. Nigde ne piše da se ruska jede samo za praznike. Kao ni majnonez, jelte.



Stara mudra Blaženkina poslovica: 
Tek kad probaš da napraviš neke prehrambene industrijske proizvode, shvatiš zapravo šta u njima ima i šta nema. 

Tako je bilo i čipsom, tako je i sada sa  majonezom.

Recept za domaći majonez


Od sastojaka vam treba:

- 1 celo sveže jaje
- suncokretovo ulje (najmanje pola litra)
- so
- sirće
- senf 


Od opreme vam treba: 

- staklena tegla (1 litar) 
- mikser (štapni ili upotrebite samo jednu mešalicu ako nemate štapni nastavak)

Postupak je jednostavan ali ima svojih caka koje ja do skoro nisam znala.

U teglu stavite jedno jaje i malo ulja . Otprilike koliku zapreminu zauzima jaje, toliko stavite ulja. Umutite u homogenu smesu. Biće retka, tamno žuta i bljutava, ali ne brinite. Sve to dođe na svoje. Mikser odvrnite na najjaču brzinu.




Dodajte još prst debljine ulja. Umutite opet.

Vidite kako je potencijalni majonez posvetleo?

Super!

Nastavite tako da dodajete po malo ulja. 

Tužna ali istinita činjenica: 
Što više ulja dodajete, vaš majonez je sve svetliji i gušći, lepši i dobija sjajan volumen! 



Vi u suštini možete dodati i više od pola litra ulja, ali onda uzmite veću teglu. Od gore pomenute količine ja uspem da napunim litarsku teglu. 

Ali pazite! Iz nekog razloga majonez je nemoguće umutiti u plastičnoj činiji, kao i u tegli koja je preširoka. Bar meni nije uspevalo...(to vam je k'o ono kad vam kažu da belance za puslice mora da se umuti ručno, sa dve viljuške i u porcelanskoj posudi ili tanjiru) 

Kada ste napunili teglu uljano-jajnom smesom, dodajte so, sirće i senf po ukusu. Ja volim začinjeno da jedem, pa stavim unutra celu čašicu senfa, dva poklopca sirćeta i soli otprilike. Posebno kada shvatim da je ono što jedem samo zgusnuto suncokretovo ulje (pa da ipak ne bude samo to) 

Rusku salatu znate kako da spremite, jel da?

Glavni sastojak se spremili. Strpajte u njega kuvano povrće, kisele krastavce, šunku i šta god vam padne na pamet...



Rezultat holesterola u krvi 


Kao što sam obećala, redovnim konzumiranjem majoneza vaš loš holesterol će uspešno da skoči. Da se razumemo, to uopšte nije dobro po zdravlje.

Moj rezultat lošeg holesterola nakon višemesečnog uživanja u domaćem majonezu? 

Holesterol 6,3.

Normalne vrednosti 1,55-4,53 mmol/L


Salmonela i višak kilograma gratis!


Pored povišenog holesterola, ovako spremljen majonez dušu dao da se zarazite salmonelom. To mi nije pošlo za rukom, i nadam se i da neće. 

Višak kilograma nabacila sam zahvaljući i nekim drugim gurmanlucima. Ne, neću da vam kažem rezultat koji je pokazala vaga. 

Ali da volim ovakav majonez - volim! Šta ću!

Zaključak ekspermenta: majonez ima mnooooooogo ulja!

Eto, sad ste spremni za Novu godinu. A posle i za dijetu. 



KAKO SE ORGANIZOVATI KAD RADIŠ OD KUĆE (saveti za bolju produktivnost)

Svi oni koji rade bilo šta od kuće, znaju kako je to teško organizovati i kako je teško razdvojiti svakodnevne obaveze od posla. I mada zvuči sjajno "ne ići na posao" a zarađivati, onda kada krenete u realizaciju te ideje shvatite da je organizacija istog čisto iživljavanje na sopstvenim živcima.




E ovom prilikom želim da podelim sa vama kako ja uspevam u tome i korisne savete za organizaciju rada od kuće i bolju produktivnost.

Od kuće možete raditi svašta: Od pravljenja nakita, ukrasa, pisanja, vođenja FB stranica, virtuelnih asistencija pa do spremanja sitnih kolača za slavu ( na crno dabome, jer na belo vam treba i HACCP i prohormski sto i milion peripetija jer biste inače potrovali ljude i pravo je čudo kako vam gosti sa slave izlaze živi, zdravi i naždrani iako ste sve umesili na običnom kuhinjskom stolu).

Ideja je najmanje bitna, ako je relaizacija nemoguća i organizacija posla nezamisliva.

A organizacija jeste napor, jer oko vas su uvek deca i ukućani i komšije i rođaci i niko ne kapira da vi zapravo radite!





Da biste u tome uspeli i da biste zaista radili od kuće i bili uspešni, od izuzetnog je značaja da budete:

- samodisciplinovani
- organizovani
- bezobrazni


Samodisciplina 


Ovo podrazumeva da sebi dodelite dnevni zadatak i isti pošto-poto ispunite.  Moj zadatak je da dnevno napišem jedan tekst. Za sebe ili za druge, za ovaj ili onaj sajt - nebitno je. Ali jedan mora, pa tačka!

Samodisciplina podrazumeva i to da ne fermate 5% što je neko došao da ćaska sa vama, sedi sa vama i pije kafu sa vama. Kako zaboga? Vi ste na poslu, iako ste kod kuće!

Što nad dovodi do sledeće stavke.

Bezobrazluk


Bezobrazluk podrazumeva da naučite da kažete "ne" onima koji misle da mogu da tek tako da računaju na vas jer ste kod kuće. Jeste vi tu, to je neosporno, i to uglavnom zato jer nemate bolji izbor, kancelariju ili niste našli način da vam neko čuva decu. Ali to ne znači da ste zaludni. Jedini način da ljudima oko sebe dokažete to, jeste da budete bezobrazni, da ponekad ignorišete i imate ispade nepristojnosti umesto ispada predusretljivosti i ljubaznosti. Vremenom naviknete pa vam ovo drugo negde i ispari!

Ni jedno od ova dva nije vam garancija da će vam rad od kuće ići glatko. Uprkos mojim naporima da budem disciplinovana i totalni idiot prema svima koji mi uđu u kuću, ja 60% svog radnog vremena provedem kuvajući, čisteći, radeći domaći u isto vreme. I ok, to nekako isplaniram. Ali van moje moći je izboriti se sa koncentracijom, jer najveći deo tog vremena oko moje glave pište deca (što moja, što tuđa) , svađaju se, šutiraju lopte (što stvarne,što zamišljene) ili urla onaj histerični Nikelodeon kanal. A ukućani nikako da ukapiraju da se ja ne zezam!

I tako, s vremena na vreme, patim za kancelarijom i radnim vremenom. Coworking prostori su dobra stvar, ali niko tu ne čuva decu.

Međutim, ima onih koji misle o tome pa su pokrenuli projekat "Mama biznis klub". Taj projkat bukvalno ispunjava karijene snove svih mama koje pokušavaju da privređuju i doprinose kućnom budžetu iako su kod kuće. A da li će u tome uspeti, zavisi od toga koliko glasova prikupi.

Moj cilj je ovom prilikom da ih podržim jer čvrsto verujem da ova ideja treba da se širi.

Ovom prilikom bih ujedno zamolila da kliknete da date svoj glas za ovo. Obećavam da će vam oduzeti celih 5 sekundi dragocenog vremena. Sa druge strane, pomoći ćete da neke mame itekako bolje organizuju svoje trenutke . Dakle, glasajte klikom na ovaj link. https://www.generator.rs/mama-biznis-klub/

Elem, u ovako neidelanim uslovima rada od kuće, važna je organizacija posla pa bi moji saveti svima koji rade od kuće zvučali ovako:

Organizacija


1. Napravite raspored. I držite ga se. Za ovo je jako važno da imate na umu navike svojih ukućana pa da raspored pravite po tome.

 - Ustanite pre dece. Ovo je bolje varijanta od posla do kasno u noć jer je mozak ujutru odmorniji i orniji za rad. Ja leti ustanem ranije, oko 6, ali zimi mi je ovo teško jer je napolju još mračno. Tada ustajem u 7 otprilike, ali dobar deo jutra potrošim na bezuspešne pokušaje da založim vatru.

- Kućne poslove obavljajte kad su deca kod kuće. Poslovne ostavite za vreme kad su u školi.

- Raspored treba da uključuje i odmor. ( Ovo ne umem. Moji odmori su uglavnom spremanje ručka, higijena doma, domaći zadaci, a to baš i ne regeneriše) Nije dobro ni da sedite ceo dan. Valja ustati s vremena na vreme, idealno na pola sata. Napravite krug oko stola. Popijte čašu vode. Možete naviti sat na telefonu ili podesiti dekstop da vas obavštava kada je vreme za odmor. Za ovo koristite recimo Tomato timer.

Moj radni dan obavezno završava u 20. Idealno ako može i pre toga. S obzirom da su moje dnevne obaveze ćušpajz napravljen od kućnih i poslovnih obaveza, ovo je sasvim normalno. Legnem najkasnije u 23. Zaspim u roku od minut. (osim ako mi nije hladno za noge, jer im je cirkulacija otprilike nikakva. Još jedan razlog da navijete sat da ustanete na pola sata. Onda moram da ustanem da obujem čarape i uspavljivanje potraje. Ili kada ne mogu da isključim mozak koji stalno nešto razmišlja).


via GIPHY

2. Napravite zalihe ručka za dva dana. Ručak, istini za volju, oduzima puno vremena. Ipak,na ovaj način ćete jedan dan vreme namenjeno kuvanju moći da provedete radeći produktivnije. Možete i vikendom skuvate nekoliko ručkova za nedelju dana zamrznete i odmrzavate po potrebi. Ja to ne volim. Moji ručkovi nisu dangubni i ponekad mi više vremena treba da odmrznem hranu nego da je spremim.

3. Uvedite rutinu u radne zadatke. Stvari idu kao podmazane kada ih svaki dan ponavljate. Ja ujutru skuvam ogromnu dozu kafe, sipam u šolju sa tri krave balerine i prelistam blogove (vesti ne pratim. Ako je počeo Treći svetski - obavstite me u komentaru! Većina stvari na vestima nema blage veze sa mojim malim životom. Na blogovima nađem malo dobrih saveta, malo lepih reči, malo smeha, malo suza, a to je sve za ljude. Obične, poput mene.)

 Nakon toga proveravam mail i odgovaram na poruke. Objavim neke tekstove na sajtu, podelim neke stvari po društvenim mrežama. Time završavam kafu.I da, ponekad se zanesem i ovo ume da potraje...

Posle doručkujem, bacim veš da se pere, frljnem sudove, zamolim Boga da mi nekako doturi mašinu za sudove i orna započnem sa pisanjem.

Pisanje je organizacija za sebe! Zato pribegavam sledećem

4. Podelite veliki zdatak  na nekoliko manjih. Pisanje za sajt uzima mnogo vremena i ogroman je zalogaj koji ja podelim na manje. Generalno, ceo moj dan je jako konfuzan ako nemam plan. A njega napišem na desktopu. Ide ovako otprilike:

- napiši uvod
- završi ručak
- napiši prvi podnaslov
- okači veš
-napiši drugi podnaslov
- uradi domaći sa detetom, operi sudove
-napiši podnaslov
- vodi decu na rođendan, trening...
-završi tekst
- operi sudove



5. Ne kačite se na net ako ne morate. Ja sam pacijent po vom pitanju pa čim uključim brovser, prsti sami tipkaju Gmail i Facebook. Ostanem tamo zaglavljena satima. Zato uglavnom pokupim i kopiram sve resurse koji mi trebaju u jedan dokument kako ne bih morala da istražujem po netu.

6. Ne radite u pidžami. Verujte mi, jako je depresivno i jadno nemati razlog da se obučeš i izađeš. Kažu i da, kada se obuečte za posao, imate i drugačiji stav prema poslu koji obavljate kod kuće i bacite se u onaj "business mood". Onako, ostajete u tom neobaveznom i lenjom pidžama raspoloženju. Da ne pominjemo one koji moraju da pričaju preko Skype. Zaista treba da izgledaju pristojno.

8. Isključite vrištanje dece oko sebe i ostale bučne ometače. Zapravo, zamaskirajte. Recimo, tako što ćete staviti slušalice i pustiti neku opuštajuću muziku ili zvukove priropde. Rainy mood je moj favorit. Primetila sam da čak i mnogo manje slovnih grešaka pravim kada slušam ovu kišu. Dobro zamaskira i ostale zvukove.

9. Stavite naočare. Ili nađite neki trip koji vama pomaže da se fokusirate. Ja sam malo čudna, ali se bolje koncentrišem kad stavim naočare.


I sve je ovo na kraju uspe, iako je jako iscprljujuće. Raditi od kuće, kada oko vas pričaju ukućani ili je upaljen televizor, kada vam non-stop upadaju u "kanceariju" da vas nešto pitaju, da nešto pozajme, pogledaju, kada neko stalno viče "mama" i ospice dobijete zato što stalno nekome treba nešto od vas ravno je ludilu.  I znam mnogo mama koje rade u ovakvim uslovima i ne predaju se. A umesto u ludnicu, bolje je da idu u Mama biznis klub! 

Ne razmišljajte kako to vama trenutno ne treba. Možda već sutra nađete u poziciji da ostanete kući sa decom, da ne možete naći posao i pokrenete nešto svoje od kuće. Pu, pu, pu, daleko bilo i da kucnem u drvo i ostalo što može da se uradi po tom pitanju - ali život je nepredvidljiv. U Srbiji posebno.  A možda već znate neke mame koje su sad u takvoj situaciji.

U to ime, podržite projekat "Mama biznis klub" tako što ćete glasati za njih klikom na ovaj link. https://www.generator.rs/mama-biznis-klub/

Šta vam teško?!

U njihovo ime, sa nadom da će se ideja širiti, hvala!

IZAZIVAM VAS DA USVOJITE NOV OBIČAJ ZA SVETSKI DAN DETETA!

Jeste li znali da SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja? Evo kako drugi pomažu i kako i vi možete pomoći da ova deca imaju srećnije detinjstvo! Izazivam vas da probate!





Novembar je vreme kada se u jednom mesecu naniže mnoštvo porodičnih slava, okupljanja i običaja. Ona nisu svima tako lepa i topla uspomena. Zato, ove godine predlažem da usvojite i jedan nov običaj i ponavljate ga što češće!

O čemu se radi? 

20. novembar je Svetski dan deteta. Vezano za decu, usvojili smo mnoge glupave trendove. Jedan od njih je da proslavljamo dečije rođendane kao svadbu u najmanju ruku. A ja predlažem novi trend - da pomognete odrastanje mnogo druge dece koja su ostala bez roditelja na ovaj ili onaj način. 

Podržite akciju pokrenutu širom sveta #NoChildAlone. Potomognite rad SOS dečijih sela Srbije.

Svetski dan deteta je pravo vreme da uvedete ovaj trend!

Šta su SOS Dečija sela? 


Verovatno ste tu i tamo naleteli na reportaže i informacije o SOS Dečijim selima Srbije.

A koliko ste se puta zaista zamislili šta oni zapravo rade i čemu ta sela služe?

SVAKO DESETO DETE U SVETU raste bez roditeljskog staranja! Da, tooooooliko mnogo dece pojma nema šta je topli zagrljaj, maženje, istinska briga i toplina!





Možda sad mislite kako vi nemate ništa sa tim i kako ništa ne možete da učinite po tom pitanju. To je veliki problem i velika brojka i kako bi uopšte običan,mali čovek bez nekog posebnog uticaja mogao da promeni svetu tolikoj meri?

E pa može!


Za bilo kakve promene, nije potrebno da menjate svet, nego je potrebno da menjate sebe! Odatle počnite!

SOS dečija sela imaju za cilj da pomognu da što više dece odraste u porodičnom okruženju. I mada ove organizacije ne mogu da stvore biološkog roditelja, mogu da pomognu da se i deci bez roditeljskog staranja pruže ljubav,nega, pažnja, krov nad glavom i porodična toplina,obrazovanje. Za to su zaslužne nesebične SOS mame, deo ove organizacije, super-žene koje su odlučile da svoj život posvete tome da deca koju čuvaju imaju srećnije detinjstvo. Pored ove dece koja nemaju roditelje, one neretko imaju i svoju sopstvenu decu i porodicu. Svi zajedno žive u Dečijim selima. Kod nas se SOS Dečije selo nalazi u Kraljevu.

Želim da se za trenutak zamislite nad ovim:


- Koliko mora je strašno kad si mali, a nema ko da ti pruži ljubav, zaštitu, zagrljaj, toplinu? Možete li se staviti u položaj takve dece?

- Možete li zamisliti koliko bi strašno bilo da se vaše dete nađe u istoj situaciji ako se vama i vama bliskim osobama nešto desi?

Stresam se od same pomisli!


Suvišno je i da pominjem kako ovakvo surovo odrastanje bez roditeljskog staranja i porodične topline može ostaviti trajne emotivne, mentalne i fizičke posledice  . 

U SOS selima pružaju priliku za normalno odrastanje. Biološku braću i sestre, ukoliko su zajedno u ovoj životnoj neprilici, ne razdvajaju. I toliko je dece kojima bi ovakav dom bio više nego potreban!A naša pomoć im je itekako potrebna!

Razumem da nismo svi u stanju da pružimo ono što su spremne da pruže SOS mame. To je pravi gest humanosti! Njima skidam kapu! Ali i mi, mali, obični ljudi, možemo da učinimo nešto da doprinesemo da nijedno dete ne odrasta samo!

Usvojite nov običaj! Podržite akciju "Nijedno dete ne treba da odrasta samo" i rad SOS dečijih sela Srbije. I radite to bar jednom mesečno i pretvorite u rutinu!


To je najmanje što možemo!


Kako se priključiti akciji? 


- Sigurna sam da vam je najlakše da pustite SMS poruku. To možete uraditi na broj 6323 i time donirate 100 dinara.

- Uplatu možete izvršiti i online, u tom slučaju je minimum 500 dinara.  ( kad smo kod trendova sa početka priče, budite trendseter. Danas se sve snima i slika, pa možete i da napravite screenshot svoje donacije i objavite na društvenim mrežama uz hashtag #NoChildAlone - može biti i korisno,  neki će slediti vaš primer.)

- Drugi načini su novčana pomoć uplatom na račun ove organizacije u banci ( recimo onda kada odete da uplatite neki račun, usput uvek možete uraditi i ovo, a ako imate neki e-banking nalog i ovo možete uraditi online) kao i pomoć u proizvodima. 


Više o tome informišite se na sajtu SOS dečijih sela Srbije.


Naspram posla ove organizacije, njihovog truda i naspram onog truda koji u zdravo odrastanje i srećnije detinjstvo dece bez roditelja ulože SOS porodice - ovo gore deluje zaista malo. 


Zvuči kao kliše kada kažemo da je i to malo njima mnogo! Pa neka zvuči! Samo nemojte da kažete da vi tu ne možete ništa!


Zaista, nijedno dete ne zaslužuje da odrasta samo!

Izazivam vas zato da podržite akciju  #NoChildAlone! 

Podelite ovaj tekst, podelite video iz teksta i bar jednom mesečno makar malom donacijom pomozite napore SOS Dečijih sela da uspeju u svojoj misiji!






Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa SOS DEČIJIM SELIMA SRBIJE i moj doprinos akciji "NIJEDNO DETE NE TREBA DA ODRASTA SAMO" .  Više o svemu pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu sos-decijasela.rs  , kao i na njihovoj Facebook strani i You tube kanalu.  A onda širite priču dalje!

AFFILIATE PROGRAMI KAO NAČIN ZARADE OD BLOGA (smernice za totalne početnike)

Jedan od načina zarade od  bloga jeste i affiliate, odnosno partnerski program. U redovima koji slede, pokušaću da objasnim šta je affiliate i dati neke primere i linkove.

affiliate program


Odmah da vam kažem i da je ovo samo sfera koju sam svojevremeno izučavala i zagrebala po površini,  ali ne i supešno sprovela u delo, iz prostog razloga što nisam u to dovoljno zagrizla. Ipak, često u nekim diskusijama sa blogerima dođem do zaključka da mnogi za ovaj način zarade od bloga nisu ni čuli i da pojma nemaju šta je affiliate uopšte.

Pročitajte za početak Kako zaraditi od bloga - ovako provereno nećete!

A onda nastavite sa osnovnim upoznavanjem sa affiliate programom kao načinom zarade od bloga.

Šta je affiliate program? 


Na našem govornom području, ovaj pojam se često koristi i kao "partnerski program". Suština i jeste neka vrsta partnerstva ili saradnje. Zapravo:

Affiliate nije ništa drugo nego poredovanje u prodaji.

Na internetu, ili hajde da se uhvatim bloga kada sam već o blogu počela, to radi ovako:

Recimo, ja sam postala zaluđenik za zumbu. I recimo, otvorim blog na kojem pišem baš na tu temu. Sa druge strane neko ima sajt na kojem prodaje opremu za zumbu i na njemu affiliate program (a ima, majke mi, samo ne funkcioniše van SAD).

Jednostavnom registracijom u taj njihov program, ja dobijem svoj jedinstveni link i pristup banerima koji imaju neki moj kod. Postavljanjem linkova i banera na moj zumba blog (u najvećem broju slučajeva jednostavna copy-paste metoda)  ja bih mogla da prodajem njihovu opremu. Za uzvrat, oni meni daju recimo 5% od prodaje koja je došla preko mene.

Affiliate program radi za vas i dok spavate i stvara vam tzv. pasivni prihod. Baner stoji na sajtu, pa stoji. Na vama je najviše da nađete formulu po kojoj ćete imati veliku čitanost bloga, kako bi ga ljudi uopšte videli i kliknuli na njega. U suprotom, nema svrhu. 


Kako oni znaju da je neko došao preko mog sajta baš?


affiliate program


Pa lepo, onoga ko klikne na moj baner prati "kolačić" izvestan period (recimo 30 dana, 6 meseci - zavisi od programa do programa). Ukoliko neko u tom periodu od mesec dana kupi recimo zumba patike, sistem na sajtu registruje da je ta prodaja došla preko mene i mog bloga, i meni se upisuje procenat zarade.Ista se kasnije isplaćuje na već neki način. (zavisi od programa do programa)

E sad, ako vam je blog na srpskom, logična je varijanta da partnerski program radite sa nekim domaćim sajtovima. To nije pravilo ni moranje. Sve zavisi od vaše niše, od toga čime se bavite, o čemu pišete, kakva su interesovanja vaše publike i koliko su voljni da kupuju online (a ako imaju naviku online kupovine, koliko su voljni da to rade sa stranih sajtova) Recimo, modni blogovi mogu sasvim lepo da funkcionišu i ako promovišu asortiman stranih sajtova (ovde ću se opet uhvatiti za Zoranu za koju sam se hvatala u brojnim prethodnim primerima, koja na svom blogu recimo ima Shein baner. ) Isto tako, blogovi o putovanjima mogu da stave Booking banere , jer je to sajt koji se kod nas koristi za rezervisanje smeštaja.

Generalno Srbija je mala zemlja i mnogo su veće šanse na ovom polju ako imate blog na engleskom i ako prodajete nešto sa nekih stranih sajtova. Osim toga, u tom slučaju vam je i izbor affiliate programa velik i ima baš dosta niša u kojima bi mogli da se nađete. 

U nastavku ću dati primer nekih domaćih i nekih stranih affiliate programa sa linkovima, pa vi izvolte i razmatrajte!


Primer domaćih affiliate programa


(Linkovi koji slede vode direktno na sajt na mesto gde treba da se registrujete, pa klikom na njih imate više informacija. Ja ću samo u jednoj rečenici da ih opišem) 


- Korisna knjiga  je primer partnerstva za one koji imaju blogove o knjigama. Isplatu vrše na tekući račun.

- Eparhija je sajt koji daje 3% od prodaje njihovih proizvoda - od ikona, manastirskih melema, vladičanskih štapova... iznenadiće vas ponuda svega i svačega, a vezanog za crkvu. Ako vam se uklapa u blog, eto prilike.

- Kavanali affiliate program  je varijanta pogodna za blogove koji se bave prirodnim zdravljem. Imate 20% od prodaje melema za hemeroide, štitnu žlezdu, dijabetes,visok pritisak, prostatu ...

- Adria host  je partnerski program koji manje-više može da se uklopi u svaki dobar blog. Prosto preporučite dobar hosting onima koji žele da imaju super blog i super sajt poput vašeg :-) Provizija je čak 50% a "kolačić" se čuva 6 meseci!

Serbiana art je sajt koji prodaje umetnička dela i rukotvorine. Ukoliko je vaš blog iz tog nekog domena, možete zaraditi 600 dinara po prodaji koja je došla preko vašeg sajta ili banera. Kolačić se čuva 3 meseca.

- Lepotica i zver je sajt za upoznavanje koji nudi 20% od prve uplate i 0,1 % od registracije člana . Ukoliko mislite da bi vaš blog dobro provodadžisao, probajte!

- Garden.rs je sajt koji nudi 10% od prodaje njihovog asortimana, a u njemu imate sve što je potrebno za lepo dvorište - od kojekavih sadnica do ukrasnog kamena. Ukoliko je baštovanstvo ili uređenje dvorište vaša niša, onda je ovo za vas.

- Flixbus je prevoznik čiju reklamu možete uključiti ukoliko imate sajt o putovanjima

 - Purity box  je affiliate program za vlasnike beauty blogova. Nije mi najjasnije da li nude i novčanu nadoknadu ili samo nagradu. No, nije na odmet probati!

- Agrožiken  je partnerski program za one koji imaju blogove ili sajtove o poljoprivredi. Daju samo 1% provizije, ali ne dajte se obeshrabriti! 1% od prodaje kombajna nije uopšte malo!

- Poker pik je affiliate za pokeraše! Ima sve što vam treba za taj hobi!

- Limundo naš najpoznatiji sajt za online aukcije i Kupindo  (njegov rođeni brat koji se ne cenjka) , takođe imaju svoje partnerske programe. Postoji varijnata da zaradite 150 dinara od svakoga ko se registruje preko vas, ili procenat od prodaje konkretne stvari ili grupe proizvoda  tako što ćete reklamirati aukciju na vašem blogu. Pogledajte, kod njih je to baš lepo i detaljno objašnjeno.

- Petbox nudi 10% od prodaje njihovih proizvoda, a varijanta je za one koji imaju blog koji neposredno ili posredno govori o ljubimcima. Isplata kada sakupite 3000 dinara a kolačić ima rok trajanja 3 meseca.

- Imperijal majice  nude zaradu od prodaje štampanih majica, samo ne znam koliku.

- Serbian adventures je partnerski program koji možete inkomplementirati u vaš blog o putovanjima, a radi se o izletima po Srbiji.

Ovo su samo neki primeri. Ja ih nisam sve isprobavala, ali sam birala one koji deluju verodostojno. U suštini, affiiliate program je oblik saradnje nudi mnogo sajtova, ali se dešava i to da kada se registrujete od njih ne dobijete nikakvog glasa niti povratnu informaciju. Naime , dosta sajtova to prosto ima kao opciju na sajtu koju su možda imali u planu u dalekoj budućnosti. U većini slučajeva, kada kliknete na link Affiliate videćete poruku koja nije ni prevedena:

Affiliate program is free and enables members to earn revenue by placing a link or links on their web site which advertises ,.........  or specific products on it. Any sales made to customers who have clicked on those links will earn the affiliate commission. The standard commission rate is currently 5%.

Primer stranih affiliate programa


Što se stranih sajtova tiče, samo vam je nebo granica. Ja ću navesti samo najpoznatije. Ideja ima manogo, ali neki vam se možda neće uklopiti zbog načina plaćanja, neki neće da vas odobre zbog xy razloga, neki će da vas prihvate bezuslovno. Moje je da predložim, na vama je da brljate dalje.

Dobar deo stranih sajtova odvešće vas na neku veću affiliate marketing mrežu preko koje možete pratiti rezultate i statistike i sve ostalo.

1. Za putovanja: 

Tripadvisor koji nudi 50% provizije

Booking gde isto dobijate dobar procenat od rezervisanog i plaćenog smeštaja

2. Par modnih: 

Vans 

Dressliliy

3. Velike internet trgovine (koje imaju sve što vam pada i ne pada na pamet, a vi se zakačite za jedan proizvod ili par proizvoda u skladu sa svojom nišom. Znači, ako ste u baštovanstvu, onda prodajete fontane ili baštenske patuljke ili tako nešto )

Ebay koji se meni nešto nije pokazao voljan za saradnju u dva navrata

Amazon koji je najpoznatiji po ovom načinu saradnje

Aliexpres  za koji još nisam čula da neko kod nas radi

Alibaba 


4. A ima i onih intenet sajtova za prodaju sa malo užom nišom:


Clickbank  koji nudi 75% od prodaje njihovih digitalnih proizvoda

Udemy  gde posredujete u prodaju kurseva i Coursera koja nudi za sličnu stvar 20-45% provizije



5. I specijalizovanih affiliate mreža koje pod svoji okriljem okupljaju mnoštvo većih ili manjih sajtova

Shareasale

Rakuten linkshare

CJ affiliate


Dovoljno je postaviti baner? Ili nije? 


Ne, nije, osim ako nemate neki dnevni milionski auditorijum.

A da biste ga imali, morate da znate da :

- kreirate zanimljiv i pre svega koristan sadržaj
- kreirate sadržaj u koji kontekstualno možete ubaciti banere ili linkove koji zovu na kupovinu
- imate nišu
- delite sadržaj na društvenim mrežama
- budete zaluđeni za temu o kojoj pišete i proizvod koji preporučujete (jer neiskrenost se itekako prepoznaje u blogovima, oni su ipak web mesto sa ličnim pečatom. Negde čak i lično iskustvo. Recimo ne bih preporučila kompaniju za prevoz putnika ukoliko se istom nisam vozila.)
- uložite u marketing i promovišete proizvod u čijoj prodaji posredujete
-a pre svega da sve dobro isplanirate i napravite plan blogovanja. Mnogo je stvari koje bih ja volela da sam znala pre nego što sam započela blog.

Kako pronaći affiliate program za sebe i svoj blog? 




Možete na nekom od linkova, a možete i sami.

Razmislite koji bi to proizvod vaš blog mogao da preproučuje. Onda bukvalno možete da kucate u Google nešto kao "oprema za pecanje" + affiliate . Ako to ne da rezultate, pojam "Affiliate zamenite sa "Partnerski program" ili "program za saradnike"

Možete isto tako potražiti i neke konkretne brendove nekih proizvoda. Recimo, pišete o fitnesu, možete promovisati patike, nađete sajtove i brendove koji ih proizvode i prodaju .Obično na samom dnu sajta ima opcija Affiliate. Nekad je bolja opcija da kucate u Google "neki brend" + affiliate" (lupam, Adidas)  pa pratite taj link u Google i ne tražite taj po dnu sajta. Verujte mi, nisu svi sajtovi savršeno funkcionalni i intuitivni, niti su im opcije očigledne.

Ja sama nisam imala nekog uspeha u ovome jer nisam ispoštovala mnoge potrebne stavke, jer je moj blog svaštarski i jer u nekim užim nišama nisam bila istrajna.

Ali to nije razlog da blogerima početnicima predočim da oavko nešto postoji, zar ne?

Ako ste imali iskustva sa affiliate programima , nije na odmet da ga podelite u komentaru.
 A ako mislite da bi ovo bilo od koristi nekome, slobodno podelite tekst.




ISTRAŽIVALA SAM: POMAŽU LI TATE OKO BEBE (i zašto bi trebalo to da rade)

Da li i koliko tate učestvuju u prvim danima života deteta? U stvari, žene to češće pitaju ovako: "Pomaže li vam muž oko bebe?

Za potrebe ovog teksta napravila sam jednu malu anketu u nekoliko Facebook grupa koje pretežno okupljaju mame, da budem sigurna da pričam pravu stvar pravim ljudima. 





Rezultati su ohrabrujući!

Od 37 žena, koliko mi se odazvalo, 9 je izjavilo da tate ne učustvuju uopšte u brizi oko bebe ( i to samo dve javno, ostale anonimno). Ostale su izjavile da podjednako sa partnerom dele roditeljske uloge (sem dojenja, jelte).

A zašto sam uradila anketu i da li je ona relevantna? I zašto uopšte mislim da je ohrabrujuća? 


Zato jer u okruženju u kojem ja živim, stanje nije takvo. Najsvežiji primer jedna izjava na skorašnjem okupljanju kojom se opravdavalo to što je jedna članica društva otišla kući ranije: " Morala je da požuri kući. Gre'ota! Dete je samo kući sa ocem"

Sva sam se naježila. Ospice dobila. Za jezik ugrizla! 




via GIPHY

Pa šta?! Oni su neposobni, šta li? Ili mi samo mislimo da smo sposobnije i namećemo sebi neke obaveze koje nam nisu nužne? Podržavamo svojim prihvatanjem tog stanja njihov nerad , umesto da ih podržimo u tome da budu tate u pravom smislu te reči.

Većina žena sa kojima sam ja u konkatu, a koje imaju bebe i malu decu, žale se da tate ne učestvuju, da nalaze izgovore, dodatne poslove i obaveze i da im je sve preče od deteta. Bebu pridrže samo ako moraju i ako se to od njih traži. Kao da čine usluge i čuvaju nešto tuđe. Ne sete se toga baš sami i ne misle da je baš normalno da to rade. Misle valjda da su papučari i da će ih okolina ismevati jer brinu o bebi! 

To šta će sutra o njima misliti rođena deca, nevažno je! Važno da su se apetiti komšiluka zadovoljili i da on nije papučar. Ali nije ni tata! Na temu šta razlikuje tatu i oca  pročitajte ovaj savršen tekst!

I kao što je jedna žena u anketi primetila - to je stvar onog pogrešno shvaćenog patrijarhalnog vaspitanja koje je imalo smisla onda kada su muškarci išli u lov na životinje, radili teške poslove, a žene brinule o deci, pećini i eventualno brale bobice u okruženju.
E pa imam novost - iz pećina smo, odavno izašli i žene danas imaju karijeru, posao i doprinose prihodima u kući kao i muškarci.


Tate nemaju istu ulogu kao mame, to je sigurno. Priroda je donekle uredila tako. Oni rade stvari na svoj način. Ali i ti načini imaju jaku bitnu ulogu u razvoju deteta i to od najranijih dana!

Sa druge strane, kao kontraargument, imam i drugačiju situaciju u kojoj jedan moj poznanik izjavljuje: " Slabo sam spavao, beba se budila noću pa sam je nosio" . Istu bebu često čujem kada razgovaramo telefonom. Tu je u blizini ili u naručju čak, što je dokaz da anketa možda ima smisla i da je relevantna, samo ja živim u nekoj drugoj dimenziji. 


Nema veze. Moj problem! 

U tom slučaju, ovaj tekst namenjujem onima koji žive u mojoj dimenziji, pomalo ograničenoj kada je očinstvo u pitanju. 



Znate li UOPŠTE koliko je važno da tate učestvuju u bebinom životu, a posebno u prvih 1000 dana?



Unicef Srbija pokrenuo je nedavno akciju o važnosti značaja prvih 1000 dana u životu deteta za njegov razvoj. Mama je tu nekako "po defaultu" baš od prvog trenutka, ali tate ne uvek. I iako danas tate sve više učestvuju u toj priči i dalje je veliki broj onih tata koji ne učestvuju u dovoljnoj meri. 

Od svih izgovora za ovakvo ponašanje posebno ospice dobijem od onog da su očevi zaboga "preplašeni" novom ulogom. A ovamo sve hrabri borci, jaki momci i alfa primerci.  Uplašili se bebe? Nije nego! Razmaženost i izgovor, a i neznanje u ogromnoj meri!


Možda deluje da bebe ne razumeju ništa, da su tate tu suvišne i da bebe i ne znaju učestvuju li oni ili ne pa je svejedno. Ali one uče i upijaju svet oko sebe - a najviše u te prve tri godine života. 





Cenim da je majka priroda iz nekog razloga predvidela da je za ljudsko potomstvo potrebno da se spoje muško i žensko. Ako oboje učestvuju u pravljenju novog ljudskog bića, onda su oboje potrebni i za vaspitanje i zdravo i normalno odrasatanje malog čoveka. Da su žene dovoljne u toj ulozi, verovatno bi prirodno bilo uređeno i da mogu da se samooplode parteogenezom. Ali nije tako, zar ne?



Evo zbog čega su tate važne!




- Učestvovanje tate u roditeljstvu ne utiče samo na bebu , već i na celu porodicu. Briga oko bebe je lepa, ali i naporna. Umorna mama je nervozna, nesrećna, prenosi to na bebu, i to je celo klupko zamršenih loših uzroka u posledica.Da i ne govorim da svojim ponašanjem tate treba da budu uzor i da će tako sutra i njihova deca biti brižni i dobri roditelji.

- Druženje sa tatama od najranijih dana kod dece podstiče zdrav psihički i fizički razvoj, pomaže deci da razviju samopouzdanje. Mame su, znate, ponekad previše brižne. Tate ponekad malo i rizikuju, puste decu u avanturu i ne strepe stalno da li će dete da padne, ogrebe se... sve je to za ljude i deca sve to treba da iskuse ne bi li razvila svoje samopouzdanje.

- Tate koriste drugačiji vokabular u komunikaciji sa decom, i drugačiji smisao za humor. Mame se uglavnom trude da se maksimalno prilagode detetu.  Ponekad su tate komplikovane sa rečima i postupcima, ali to može da pomogne detetu da ima širi rečnik (i širi smisao za humor - provereno) 

- Studije su pokazale da se deca (odnosno ljudi) koji su imali u ranom detinsjtvu dobar kontakt sa ocem bolje nose sa stresom, akademnski su uspešnija, imaju bolje ocene u školi,  bolje se snalaze u društvu i manje su šanse da učestvuju u kriminalnim aktivnostima i odaju porocima. 

- Povezanost sa ocem u najranijem detinjstvu kod devojčica oblikuje predstavu o tome kakav treba da bude njihov životni partner-nekad na nesvesnom nivou. Kod dečaka, tate su jednostavno muški uzor na koji se ugledaju. 

Ovo su samo neke  stavke i nisu nimalo nebitne! 

Saveti kako provesti zajedničke trenutke sa bebom



Ponekad tate i ne stignu od "prepametnih mama" da bilo šta urade i mrsko im je, jer sve što urade ispadne pogrešno.

Za one "uplašene" tate, koje ne znaju šta bi i kako bi provodili vreme sa bebom, evo par predloga:


- Kreveljite se i pravite face. Ako izazovete dečiji smeh, onaj iskreni, nećete moći da prestanete to da radite. Verujte, od tog smeha nema ništa lepše.

- Šetajte zajedno

- Uspavljujete se

- Menjajte pelene. Ako znate da promenite gumu na automobilu, svećicu ili tako neko čudo, pelenu ćete sigurno savladati!


- Mazite se i nosite, ležite i ostvarite kontakt kože na kožu

- Čitajte pred spavanje - Istraživanja na Harvard univerzitetu pokazala su da deca čak imaju više koristi od tatinog čitanja slikovnica nego od maminog. Tate često improvizuju, zapitkuju pa podstiču drugačije na razmišljanje. Mame to prečesto rutinski odrade kao još jednu ulogu.






Šta mame da rade da bi do toga došlo?


Iz mog iskustva, ovo:


- Da se opuste i prihvate da tate ne rade stvari na isti način kao mame, ali da to nije strašno. Strašno je ako ne rade ništa!

- Da se povremeno prave lude i ne mrdnu prstom oko deteta. Tata će se na kraju ipak uključiti i preuzeti inicijativu. 


Priča iz mog ugla nije počela sjajno, ali ide u sjajnom pravcu. Život u zajednici je uglavnom u prvim trenucima učinio da "vreme sa tatom" brzo pređe u "vreme sa babom". Parovi koji žive sami, jednostavno su osuđeni na tu ravnopravnu ulogu.


Ali sve to može doći na svoje, samo ako širimo svest o tome koliki je značaj očeva u životu njihove dece, posebno u njihovim prvim danima.



Zato, tate, ne propustite priliku da ostavite svoj pečat u njihovim životima. Nisu bebe suviše male za to. Svaki trenutak se računa i svaki je važan! A ne možete ga premotati unazad! 



Ovaj tekst je moj lični stav, ali i deo saradnje sa UNCEF-om Srbije i moj doprinos akciji "Svaki trenutak je važan" i širenju važnosti značaja prvih 1000 dana za razvoj dece! Više o ranom razvoju deteta i vašem značaju u toj priči  pročitajte na njihovom zvaničnom sajtu www.unicef.rs , kao i na njihovoj Facebook strani!  A onda širite priču dalje!