NOVI ILI POLOVNI UDŽBENICI? JA NEMAM DILEMU

17:29 Blaženka Vesić 6 Comments

 Da li ste od onih roditelja koji nove knjige kupe na rate još u februaru, da bi ih otplatili do septembra, ne bi li od septemebra kupili deci (na rate, čekove i administrativne zabrane)  nove patike  i nove farmerke i dukseve?

Ja nisam i (sram me bilo) uvek čekam zadnji čas  za kupovinu udžbenika. Zapravo, čekam da na ulice izađu prodavci polovnih knjiga i da tako rešim taj životni  problem.

Školovanje dece odavno nije besplatno, već je bezmalo pravi luksuz. Mislim, 15000 dinara za komplet knjiga za sedmi razred je po meni mnogo, posebno kad znam da mogu da kupim 3 takva kompleta polovnih knjiga. Srećom, moju ćerku je zakačio onaj zakon  po kom su udžbenici bili besplatni od prvog do četvrtog razreda. Ne govorim to samo zbog džepa, već i zbog mojih živaca koji bi garant popustili da sam dala 15000 na nove knjige, a dete mi zbog silnih štrajkova u to vreme pola knjiga nije upotrebilo, kao i zbog toga što je navikla na polovne knjige na vreme!



Pošto je po zakonu mogla 4 godine da koristi polovne udžbenike koje je obezbeđivala škola, država ili ko već,  i pošto ni "ko već"  nije bio  lud da deci nove knjige, a što bih bila luda ja? 

Može se sa polovnim knjigama i nardenih godina. Nikakve razlike nema, osim što su ono bili besplatni udžbenici  koje smo morali da vratimo da bi ih druga deca koristila, dok ovi polovni koje sad nabavljam ipak nešto koštaju. Ali toliko manje koštaju, da glat mogu detetu da kupim solidne patike i farmerke za školu (istina, ovaj korak preskačem jer smatram da se to kupuje po potrebi, a ne po polasku u školu . Ni odeća ni knjige ne kvare se preko leta, imaju rok trajanja po par godina i nije nužno da budu novi)

Pravo na besplatne knjige nemam jer nisam socijalno ugrožena. Doduše, to je danas teško i dokazati. Pre par godina pokušavala sam da dokažem da mi treba dečiji dodatak iako sam preduzetnik i od tada se više nisam trudila da bilo šta pokušavam.Srećom, nemam ni potrebe!

U svakom slučaju, komplet udžbenika za jedan razred nije besplatan, već država sufinasira nabavku udžbenika, a radne sveske i zbirke nabavljate sami. Teorijski, to jesu besplatni udžbenici. Po mojoj teoriji, besplatni udžbenici bili su ono što je moje dete imalo od prvog do četvrtog - i knjige i radne sveske i zbrike. I to je velika pomoć za roditelje.

Zašto ne naručujem knjige preko škole? 


Em su skupe, jer su nove , em su neke suvišne.

Recimo, knjige iz likovnog i informatike moja ćerka jedva da je upotrebila. Osim toga, dala sam dve godine za redom preko 2000 dinara za didaktički materijal potreban za tehničko obrazovanje, u kojem pored materijala postoji i radna sveska. Te radne sveske nikad nisu otvorene, a od didaktičkog materijala već dve godine za redom koristili su samo karton. Bolje da sam detetu kupila bombonjeru. Em jeftinije, em bi se zasladila, a kutiju bi mogla da upotrebi u te edukativne svrhe.

 Razumem ja da bi glupo bilo da jedan nastavnik  izjavi da za njegov čas nije potrebna knjiga kad knjiga i udžbenik postoje,  i to od nekoliko izdavača. Ali eto, ja neću da ih kupim!Neke ni polovne!

Polovne knjige koštaju duplo manje od novih i mogu se nabaviti po ceni od 250-400 dinara - zavisi koliko su očuvane. Teorijski, postoiji šansa da napravite i trampu, pa da date stare knjige za jedan razred i uzmete  polovne knjige za drugi razred uz neku doplatu. Ali to je samo teorija. U praksi i međ' uličnim prodavcima nikome ne trebaju vaše polovne knjige. Da li je to interni dogovor ili istina, pojma nemam. Nećete ih uvaliti čak ni sledećoj generaciji u istoj školi.Njima odjednom trebaju knjige drugih izdavača.

Sistemski problem


Već dve godine sam pasivni član saveta roditelja u mojoj školi (prijavila se, debil, jer niko nije hteo, a bilo mi nešto žao razrednog) .  Sednem, slušam, dignem ruku da izglasam nešto i bežim glavom bez obzira. Znate, na tom skupu ima ljudi koji su u stanju da traže dlaku u jajetu kada je neka nebitna stvar u pitanju i da tri sata razvlače k'o sline pitanje " Ko će da izvodi radove na uvođenju video nadzora", a da pri tom ni na jednom sledećem savetu ne pitaju da li je taj posao odrađen uopšte.  Bilo kakav ozbiljniji predlog ( tipa: zašto se štrajkuje ili zašto moje dete mora da ide baš na plivanje, a ne na drugi sport   - pobogu, devojčice imaju menstruaciju, a o zimi i hladnoći i preferiranju nekog drugog sporta da ne govorim)  uglavnom  dobija jedinstven odgovor: "Sistemski je problem".

Kada su udžbenici u pitanju, sistem je besprekoran i nema problem. 

Napravljen je tako da u okviru iste škole dve generacije za redom ni u kom slučaju nemaju iste izadavače za iste predmete kako, ne daj Bože, prodaja polovnih udžbenika ne bi bila laka i jednostavna. Pa pobogu, to vam je siva ekonomija. O tome da ćete ceo komplet udžbenika uvaliti detetu iz neke druge škole, ne maštajte uopšte. Sistem je, kažem vam, matematički besprekoran!

Prodaćete 4 knjige, kupiti dve, a po ostatak ćete morati na ulicu. Ili u knjižaru po nove - kako ko!

Zašto su polovni udžbenici bolji od novih?


Onako u poverenju, ne samo da kupujem polovne udžbenike, nego ni radne sveske koje kupim nisu nove. A to ima svojih prednosti (pored jeftinoće, jelte):

- Dete ima sva rešenja gotova, ne mora da se muči za dobru ocenu, a  i ja ne moram da potežem u školu da se uvlačim nekome u te svrhe. Moja ćerka je odličan učenik bez moje intervencije!

- Zanimljivije je. Znam iz iskustva. Pročitaš neki stih koji nije predviđen planom i programom ( recimo  Cecin hit od pre 10 godina)  i saznaš da se neki  Marko zaljubio u neku  Ivanu (ili ona u njega).

- Nateraš dete da stekne nova poznanstva u višim razredima, ne bi li se uštekala za neku knjigu. Manje posla na ulici kod preprodavaca i više druženja i novih poznanstava. Ja sam u svoje vreme cimala koga sam stigla. Sada mogu da vam tvrdim da sam knjige uzimala od nekih ljudi koji se danas mogu pohvaliti zavidnom mafijaškom karijerom, ala Kristijan Golubović.

- Naučiš dete osnovama ekonomije i trgovine - od formiranja cene, pa nadalje. Recimo,  ako vide da je tražnja za  nekom knjigom ogromna i da je nema ni u knjižarama, čak i polovnu mogu da zacepe 700 kinti.(onaj k'o ume da prenese ovakvo znanje deci. Ja sam debil i ovca po tom pitanju)

Znam , znam!  Sad ćete reći kako je strašno nemoralno i nenormalno da kukam zbog cene knjiga, a ne kukam na cene novih patika. Ja nisam u tom košu. Moje dete ne ide ni na rekreativnu nastavu jer je precenjena (i to košta koliko komplet udžebnika + gaće, čarape, peškiri i neka gotovina koju  mora da ponese) , a nosim se sa mišlju da preskočim i ekskurziju.  Za 2000 dinara možemo svi porodično da odemo na izlet na isto mesto, a da mi dete pri tom ne dođe kući sa konstatacijom da se smorila 2 sata u Mataruškoj Banji u zaraslom parku oko zapuštenog hotela i izložila sebe opasnosti da na'vata krpelje, te da joj je najzamljivije bilo u autobusu.Da ne govorim da mogu i da joj platim  mesečnu kartu za gradski bus, pa nek uživa u busu mesec dana za iste pare!

 Ok, znam, skrenula sam sa teme.Ovo sam vam htela reći:


Time što imamo bezbroj izdavača udžebnika  i savršen sistem koji sprečava da tek tako prodate polovne knjige,  država valjda pokušava da podstakne rast privrede i spreči sivu ekonomiju, smanji monopol na tržištu, šta li. Elem, isto to se može uraditi podsticanjem domaće proizvodnje i poljoprivrede i ulaganjem u neke druge privredne grane, umesto u štamparije. Recimo u zarasle banje, poput Mataruške.  Bolje nego da izvore savršene, zdrave, pitke vode prodajemo šeicima i drugim strancima za sitne pare.

Ali, najlakše je odrati po džepu roditelja, jer ni jedan normalan roditelj ne želi da mu dete ispašta - bilo sa polovnim knjigama, bilo zbog neodlaska na ekskurziju. Ja nikad nisam bila normalna.

A ispaštaju li deca sa polovnim knjigama?

Ne mislilm tako. Ispaštaju zato što i pored završenih škola sa novim knjigama neće imati gde da se zaposle. Osim ako nemaju vezu u štampariji udžbenika. Moraće da nauče da se snalaze. Nabavka polovnih knjiga uči ih tome na vreme.

Da li ste vi spremili dete za novu školsku godinu? Kupujete li nove ili polovne knjige?



6 коментара: