6 NAČINA DA UNOVČIŠ SVOJ DAR PISANJA

20:22 Blaženka Vesić 8 Comments

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne ostvariš! Evo nekoliko načina da unovčiš svoj dar pisanja.




Pre svega treba znati da i pisaca ima raznih i posebno se u današnje vreme svako i svašta naziva piscem.

Čak i oni koji ne umeju sa rečima možda kao ti, nađu način da izdaju knjigu, a ti držiš svoj talenat po strani da ucrvlja. Ako mogu oni, mo'š i ti. Samo je bitno da se prvo svrstaš negde.

Pisci u digitalnom svetu ne dele samo na poete, romanopisce, pripovedače, noveliste...Ima tu mesta i za novinare, copywritere, blogere, marketare...Svi oni pišu nešto pa ćemo ih u tom kontekstu nadalje smatrati piscima.

I gde je tu tvoje mesto?

Kod mene stvari stoje ovako:

Kada kažem ljudima da se bavim pisanjem, oni odmah pomisle na knjigu, roman ili tako nešto. No, iskrena da budem, ja ni priču ne bih mogla da napišem, a kamoli ceo roman. Nedostaje mi mašte, nedostaje mi možda i poetičnosti i nemam priču koju bih pričala niti neki dar da pričam priče. Nije da nisam probala...Ima onih koji od sitnice neke razviju ceo roman . Ja jedino umem da preuveličam probleme do te mere .

Sva sreća, pa postoji blog i ja sam zaista našla da je to način izražavanja i pisanja koji meni potpuno godi, omogućava mi da brljavim o čemu ja hoću i na koji god hoću način.

Sva sreća, te u isto vreme postoje i oni koji to čitaju (poljubac za vas) inače bih odustala od bloga i pisanja odavno.

Kako god da pišeš tj. kojim stilom barataš, možeš zaraditi od pisanja. Čak i kada nemaš neku lovu za ulaganje.

Evo kako zaraditi od pisanja u zavisnosti od stila pisanja koji ti leži!

Izdaj knjigu


Ako si od onih tipova pisaca koji pisanje shvataju kao umetničku formu i imaš u glavi priču, roman, radnju, glavnog junaka,poeziju... jedan od načina da to unovčiš jeste da izdaš knjigu. Papirnu, normalnu knjigu.





Na pomen izdavanja knjige verovatno pomišljaš odmah na celu svitu lektora, izdavača, bibilioteka, ustanova i ostalih ljudi koji treba knjigu da prečešljaju i odobre i onda se ona štampa u nekom tiražu zbog kojeg ti planiraš da prodaš levi bubreg.

Bilo nekad. Danas, brate mili i sestro slatka, možeš da odšatmpaš bilo šta i bilo koliko. Samo treba nađeš nekoga ko radi digitalnu štampu. I ovde je pravilo što više primeraka, manja cena. Na nekim sajtovima možeš naći i kalkulator koliko bi te koštao primerak knjige, pa ti izvoli, uskladi sa svojim ambicijama i finansijkim sposobnostima.

Ovde treba imati na umu da za zaradu od pisanja nije dovoljno odštampati knjige, već morate sami i da ih prodate. No, dobro je što možete napraviti malo primeraka i videti na manjem uzroku da li to vama ide ili ne.

Skupo?

Možda možeš naći novac za to na crowdfunding sajtovima.

Komplikovano?

Možda ti je ovo jednostavnije.


Objavi elektronsku knjigu



Ovakav vid knjige možeš izdati za vrlo kratko vreme. Sajtovi koji to rade, obećavaju da to možeš za 5 minuta. Ja se uvek zapitam da li sam nešto dobro uradila kada je tako brzo. Neka je i jedan dan u pitanju, pa je ok rok.

Elektronska knjiga nije papirna i čita se sa ekrana, a izrada iste košta te jedino truda.
Verovatno najpoznatije mesto na kojem možeš besplatno da izdaš knjigu ovog formata jeste Amazon Kindle. Mana je što ovde knjiga ne može biti objavljena na srpskom, ali eto razloga više da naučiš engleski (ili daš nekome da vm prevede tekst). Cenu određujete sami, ostvarujete 70% prihoda od prodaje.

Ako napraviš super popularnu knjigu i bestseller ovo je odličan način da imaš pasivan prihod ko zna koliko vremena...



Ako ti  je baš zapelo da to uradiš na srpskom, onda prouči kako to izdavanje elektronskih knjiga funkcioniše na iTunes . Da napraviš knjigu, pomoći će ti aplikacje kao iBooks Author ili iTunes Producer. Uz malo proučavanja i strpljenja (a sigurno za više od 5 minuta) možeš imati sopstvenu knjigu u ponudi na iTunes-u širokom auditorijumu.

Još jedno mesto na kojem možeš objaviti knjigu u elektronoskom obliku je Smashwords  ili pak Kobo. I ovde elektronske knjige mogu biti na srpskom.

Nije dovoljno samo napisati knjigu. Potrebno je to prelomiti, formatirati, urediti pa tek onda izdati knjigu i to nije uvek lako.Ukoliko ti deluje komplikovano da ispoštuješ sve te zahteve koji se traže (format, prelom, da napravite naslovnu stranu itd.) i to drugi mogu da ti urade, a ti samo pošalješ knjigu u wordu. Takve usluge naći ćeš na našem jeziku i naravno, odreći se dela prihoda.

Da biste zaradili od pisanja elektronskih knjiga , na vama je posle da iste maksimalno reklamirate online, kako bi ih ljudi skidali i čitali. Cenu knjige određujete sami.  Deo prihoda ide vama, a deo naravno servisu koju je knjigu objavio.


Postani freelance pisac ili copywriter



E sad, ovo je širok pojam jer potreba za pisanim sadržajem ima raznih, pa tako i freelance pisaca.

Poenta zarade od pisanja ovde bi se možda najpre mogla opisati kao pisanje za druge, a ne za sebe. Ovde prodaješ svoj dar pisanja kao uslugu.

U masi slučajeva, ovo ne znači samo talenat za pisanje, već zahteva i neka dodatna znanja i veštine koje treba da se nauče, kao što je SEO optimizacija teksta, marketing, psihologija potrošača, smisao za lepo, kombinovanje reči i slika i slično.Tada faktički postaješ copywriter - unapređena verzija pisca. U čemu je razlika?

Kada se bavite copywritngom, onda svaka vaša reč treba da ima neku prodaju na umu, dok pisanje zarad pisanja ne mora da prodaje ništa. 

Ako tražiš posao pisanja članaka na internetu, dobro je da ovo imaš u vidu. Retki su oni kojima  treba pisac da bi samo pisao lepo na njegovom blogu, sajtu, FB strani... ali verujem da mnogima trebaju tekstovi na sajtovima, blogovima, FB stranama koji imaju svrhu (prodaju). Kada to uklaviriš i imaš na umu, onda ćeš i lakše zaraditi od pisanja.

Ja sam svoj dar pisanja unovčila upravo ovako.

Kako postati freelancer i gde da tražim posao kao copywriter?

Rešiš da to budeš, malo proučavaš šta se traži i kako ti to možeš da ponudiš pa onda:

- napravi profil na nekoj freelance platformi kao što je recimo Upwork ili neka druga platforma za frilensere
- radi bez platforme dirketno sa klijentima (recimo nađeš neku cool firmu koja baš na netu i nema neki nastup, pa ponudi da vodiš njihov blog na sajtu i pomažeš na taj način da njihovi kupci budu bolje upoznati i bliskiji sa njihovim brendom )
- vodiš  naloge na društvenim mrežama ili kreiraj sadržaj za email marketing za neku firmu. 


Ukoliko imate dara i iskustva sa ovako nečim, možete mi se javiti preko kontakt forme. Timu u kojem radim vrlo često trebaju pisci, pa možda baš ti možeš postati deo tog tima. 

Piši blog



Kada je zarada od bloga u pitanju, onda kod nas nekako kao da svi uglavnom imaju na pameti te neke modne i kozmetičke blogove na kojima se rade recenzije i na kojima je reklama očigledna kao guranje prsta u oko. Zato je bljak. Naravno, čast izuzecima.

Druga krajnost u blogosferi su oni koji misle da su samo ta neka mišljenja, promišljanja i lični stavovi, priče i slično prikladne teme za blog i da tu nema mesta za reklamu, preporuku i slično. Jer onda si se, jelte, prodao! Za sitne pare. Ako si tu, onda nemoj ni razmišljati o tome da na ovaj način zaradiš od pisanja.

 Interesovanja ljudi dosežu mnogo dalje od šminke i mode. Nađi neko koje je blisko tebi, pa piši o tome na svom blogu. To je ono kada ti kažu da nađeš nišu.O tome treba dobro promisliti, a ovde sam dala mali vodič kako naći nišu za blog.

Uostalom, baci oko i na ove savete kako započeti blog.

I ne moraš. Možeš da svaštariš kao ja.

Ali šta god da radite, budite autentični i drugačiji .

Kada nađeš publiku za svoj blog, onda razmisli ko bi mogao da ti bude saradnik i kome bi ti svojim blogom mogao da pomogneš u marketinškom smislu. Ali pre svega imaj na umu da li bi tvoja preporuka nekog proizvoda bila od koristi tvojoj publici. Tipa, ako imaš blog o kuvanju, ok je da preporučiš novu čokoladu za kuvanje, ali je potpuna besmislica da preporučiš... šta znam.... higijenske uloške.

Moj savet?

Počni od prijatelja i poznanika i probaj njih da plasiraš svojoj publici bez naknade. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim.  A ako vidiš da uspevaš - počni da se širiš sa ponudama k'o epidemija i šalji ih svuda. To što si uradio-la za prijatelje i poznanike besplatno, sada  je dobar portfolio koji možeš ponuditi kao dokaz uspeha.

Blog možeš koristiti i da prodaješ nešto svoje. Recimo, gore pomenutu knjigu ili na kraju krajeva usluge pisanja.


Napravi sajt


Pronaći nekoga za koga ćete pisati nije uvek lako, a najmanje što možete da očekujete da neko vas vuče za rukav da to radite samo zato što postojite. Pisanje članaka za druge sajtove je super, ali u međuvremenu,  zašto ne biste razmislili o tome da pokrenete neki svoj sajt? Pa da drugi vremenom pišu za vas?

Ovo radi slično kao blog, samo je možda manje lično. Nađeš nišu pa teraš tom linijom.

Ili ne moraš. Otvorite neki portal sa vestima iz raznih sfera pa pišite o tome. Recimo, možda grad u kojem živiš nema neki info portal, pa možeš da uskočiš tu.

Napravite neki super zanimljiv sajt koji će rado posećivati mnogi. A gde su ljudi - tu je i mesto za reklamu i prodaju i eto prilike da unovčite svoj dar pisanja.

Recimo, tako su ove blogerke pokrenule Grčki kutak. Ili tako moja blog-drugarica Snežana ima sjajan portal o alergijama - Alergija i ja


via GIPHY


I sajt i blog mogu biti mesto u koje možeš uglaviti neku affiliate priču ili postaviti reklame.

Piši sastave


U pojednim školama (a plašim da je to prosto deo nastavnog plana i programa) pojedine teme za pismene zadatke ponavljaju se dve decenije unazad (ne pitajte kako znam). Saznaj koje su, a onda  napravit xy varijanti pismenih zadataka na temu: Motiv lepote u pesmi "Devojka brža od konja" ili nešto tako.

E sad, pošto sam ti rekla kako da zaradiš od pisanja umesto da samo sanjaš o tome, onda izvoli - uposli prste i tastastaturu.

Pa kad zaradiš prvu lovu, da častitš!

8 коментара:

KAKO SAM SE SLUČAJNO POPELA NA ŽEŽELJ (jer previše sedenja nije zdravo)

20:46 Blaženka Vesić 2 Comments

Još davno pročitah negde da je celodnevno sedenje štetnije za zdravlje od pušenja. Počinjem da slutim da jeste tako. Do sada sam uspešno dobila proširene vene koje itekako napreduju, salo na stomaku kojem ni 3 treninga zumbe nedeljeno nisu mogli ništa , bolove u vratu i ramenima, atrofiju svih mogućih mišića, nešto lošiji vid, holesterol, a ni raspoloženje mi nije baš neko ( jer celodnevno buljenje u ekran definitivno ostavlja posledice na mozak) .

Tako mi nekako ipak došlo do mozga da treba da se pokrenem. Jer sedenje me ubi, a od pisanja možeš zaraditi i više od novca.

Pre tri meseca preselila sam se u novu kuću koja je na periferiji grada. Prošli vikend krenula sam u istraživanje kraja malo ozbiljnije (čitaj: dalje od prodavnice) .

Prvo sam se oduševila činjenicom da za 10 minuta hoda, mo'š da stigneš u pravu, pravcatu selendru, se sve ovcama, kravama i slično!

Za 20 minuta stigneš do početka neke šume koja, onako iz daljine gledano - obećava.

Za 30 minuta stižeš do vodopada , ljudi moji!  A to je, ako niste znali, najveći vodopad u Šumadiji.

Sve to peške, naravno.

Tako sam rešila da ovo bude vikend kada ćemo posetiti vodopad Buk, kad mi je već tu blizu.

Elem, muža sam bacila u šemu odmah s posla - nije ni ručao.  Sin je u startu bio deo priče, a ćera je u pubertetu - ona mahom radi ono što mi ne radimo.

Spakovala sam u ranac polupraznu flašu vode i telefon i krenuli smo.

Vodopad Duboki potok


Vodopad Duboki potok iliti vodopad Buk kako ga zovu, nalazi se u Ždraljici  - dakle na izlazu iz Kragujevca prema Jagodini. Premda sam ja mislila da ima da teram po šumi do njega, na moje iznenađenje, on je bio vrlo blizu puta Kragujevac- Jagodina. Prvo se stigne do Ćosićkog izvora .



Tu smo napunili flašu hladnom izvorskom bistrom vodom (da ne nosim praznu jelte) i ispozirali ispod stogodišnje bukve.



A onda se malo kasnije stigne do vodopada. Znam, znam, reći ćete da nije neki. S obzirom da je poprilična suša, ja sam sretna što sam ovde uopšte videla vodu. Vodopad je visok 15 metara, a slikaću ga opet u proleće - sigurna sam da će biti bolji!




Pošto mi je to bilo preblizu putu i šetnja bi se prebrzo završila, rešili smo da krenemo naviše. Ja čula da do Žeželja vrha ima 6 km. Sad da li u oba pravca ili jednom pojma nemam, ali sam nekako  kontala da je to blizu i da treba da se popnemo . Samo malo, ne moramo do kraja. Mom čoveku se smrklo. Nije ni odmorio kada je došao s posla. Meni se šetalo jer ja zaboga sedim po ceo dan. Propadoh!

Kad smo jedno 10 minuta išli u jednom pravcu, totalno je bilo glupo vratiti se.
Naoružali smo se štapovima i krenuli u pohod na Žeželj. Tako se nedeljna šetnja po kraju pretvorila u klasičan treking.

Planina Žeželj


Staza do vrha planine je prohodna, obeležena, ali ono što sam definitivno zaključila - ne ide se u šumu i u pentranje po planinama u bilo kakvoj obući! Treba imati adekvatne patike.



Povremeno smo zastali, popili onu vodu što smo sipali u podnožju planine. Okrenuli se prema Kragujevcu i oduševili se pogledom.



Sat i po vremena nakon što smo krenuli od kuće ( i možda sat vremena od vodopada) bili smo na vrhu Žeželja (482 m nadmorske visine) . Tu se vegetacija odjednom promenila - lični na neku tundru.
 I tu se nalazi stari, napušteni, porušeni planinarski dom. Samo jedna u nizu porušenih zaboravljnih zgrada u okolini Kragujevca koje su nekada bile temelj zabave i okupljanja.






A nekad je izgledao ovako: slika sa portala Prvi na skali.


Za silazak smo izabrali drugačiju stazu - put po kojem su očigledno išli traktori, ako ne i kamioni. Samo sam pretpostavljala gde izlazi, ali sam tupila da je ok da idemo tu jer je to put! Izaći ćemo već u neku civilazaciju, jer zaboga ne idu vozila u šumu iz šume, nego iz nekog naselja. Kad dođemo u neko naselje (koje god) posle ćemo se snaći.

Bilo je momenata kada sam posumnjala u ovu svoju teoriju.

Obeleženog drveća više nije bilo. Već sam zamišljala i medvede i lisice kako nas jure jer za sat vremena zalazi sunce, a mi Boga pitaj gde smo. Telefon sam ispraznila slikanjem - naravno. Imamo samo flašu vode.



Srećom, bila sam u pravu.Uskoro videsmo prve bandere i prvo dvorište.

Moj muž se javio čoveku u tvom dvorištu, a kojeg zna iz nekog prošlog života i to samo iz viđenja ( jer taj vam poznaje sve, samo ne neke ljude na dobrim pozicijama od kojih bi čovek mogao imati koristi u životu.No, ko zna zašto je to dobro) ). Ovaj nas oduševljeno pozdravio i svratio na domaći sok i rakiju. On, kaže, ne pije. Moj muž i  ja popismo po  jednu rakijicu, moj sin je popio čašu gustog soka od kruške i sirup od maline i poneo šaku bombona kući. Ja sam se na momenat osećala k'o da sam zalutala u neku pokvarenu verziju Ivice i Marice. Kuća u šumi - sa osveženjem za umorne putnike...

Ispričasmo se sa čovekom, sproveo nas kroz kuću k'o da smo mu rod rođeni, dao nam flašu domaćeg soka od kruške da ponesemo. Oduševila sam se!



Pola čašice rakije popih natenane, pola sasuh naiskap pa smo krenuli kući. Put je uskoro bio poznat. Silazak je,sa sve sedenjem i ispijanjem soka, trajao sat vremena.

 Mene je ona jedna čašica rakije obrljavila načisto. Do kuće sam došla smejući se k'o ludača. Do suza!  Ko zna šta je bilo u njoj! I ko zna zašto ona čovek ne pije.

Al' dobro! Jedna obična nedeljna šetnja ispade nam super avantura!

I redovno ću da ih praktikujem (ok, rakiju ću preskočiti).  Jer sedenje, znate, škodi više nego pušenje. A kada živiš na periferiji, treking staze su ti pred nosom. Šteta je ne iskoristiti ih!


2 коментара: