Decembar je vreme poklanjanja i svođenja računa. Bar je kod mene tako.  Počevši od činjenice da mi je početkom decembra rođendan kada dobijam poklone, do činjenice da je blizu kraj godine, kada treba da glumim Deda Mraza i poklanjam poklone umesto njega, jer je on zaboga rešio da ne postoji tamo negde kad sam ja krenula u školu.

O svođenju računa sam pisala prošle godine. To mi nikako ne ide. I znam, ovo je vreme kad svi pišu o Novim godinama, novogodišnjim željama i odlukama, ukrasima, boljem sutra i šta ja znam o čemu još. Ja volim ponekad da teram inat, pa ću shodno tome u inat Novoj godini (koja uvek ispadne ista kao stara, nekad i gora) sada da pišem o rođendanima i rođendanskim poklonima. Posebno onim dečijim koji su mi noćna mora.

Šta kupiti za rođendan? 

Kad god mi ćerka kaže da je pozvana na neki rođendan, ja prevrnem očima. Pojma nemam šta da kupimo detetu. A kad ode u kupovinu istog i dođe sa šoljom i kupkom - uvenem.

Dečiji rođendani su danas postali fenomen za sebe. I uopšte nemaju onu neku pravu prijateljsku  vrednost. Uglavnom klinci zovu u igraonice ceo razred  ili celu vrtićku grupu, (punoletsva se prave k'o svadbe jebote), a pokloni su mahom isti. I bezlični i bezdušni .

Možda poklon ne mora da bude takav? Jeste li ikada razmišljali o tome da je emocija ono što se pamti, a ne stvar? U nastavku ću izređati neke poklone koji su mene emotivno čačnuli. A pogledajte i ideje za poklon koje mogu emotivno da čačnu svakoga i u svakoj prilici.

Idu od ranga "Terranova" majici sa popusta,  do kupki, kozmetičkih setova i šolja, eventualno zaluta neki  ram za slike.  Nimalo originalno. Ali nije ni čudo, kada pozoveš na rođendan nekoga ko te ne poznaje dobro jer ti nije dobar prijatelj. Ili kada pozoveš i one koje čak ne podnosiš samo da bi popunio neku kvotu u igraonici ili broj zacrtanih poklona.
Naravno, ovo važi sa školsku decu, onu u pubertetu koja imaju neke svoje bubice.

A šta sa predškolcima? 

E pa otkud znam! Izvol'te, dajte neke pametene ideje,ostavite kometar ili linkove ukoliko ste se zamarali ovom tematikom,  počevši od rešenja ovih problema:

• Šta napraviti i čime oduševiti dete predškolskog uzrasta? Ili možda ipak roditelje?
• Kako preživeti dečiji rođendan u igraonici i razmenu roditeljskih iskustava sa drugim mamama, a pri tom ne umreti od dosade jer već 101 put žvaćete temu sa koliko godina je dete prestalo da vam nosi pelene i šta vam jedu deca.

Često me mailom kontaktiraju ljudi koji žele da zarade preko interneta, naiđu na moj tekst o Upworku i ohrabre se činjenicom da engleski ne treba da bude na nekom akademskom nivou da biste radili za strane klijente. Jer ja sam priznala - nisam nikad u životu učila engleski kroz školovanje, ali to ne znači da baš ništa ne znam.

Nisam učila naposletku ništa ni o odgajanju dece (srećom, samo dvoje klinaca me trpe), kuvanju, preživljavanju u koži odraslog čoveka... pa plivam i snalazim se! Probaš pa možda uspeš. 

4 alata za proveru engleske gramatike

Hajde, ruke gore sve devojke i žene koje se pretvaraju u monstrume kada ih drma PMS! Evo ja dižem obe - ja sam kreten na kvadrat. 






I malo mi je dojadilo da se ljudi (pretežno muškog roda)  sprdaju na račun PMS-a, jer kod mene je to ozbiljno stanje koje jedva kontrolišem. 

Nervi su mi napeti, jede mi se slatko, jede mi se slano, treba mi pažnja, treba mi pusto ostrvo, hvataju me grčevi, živčana sam, urlam i konstantno namrštena, smetaju mi zvukovi (jedne večeri sam ustajala da vadim bateriju iz zidnog sata - to kucka po živcima), smetaju mi mirisi, smeta mi hladnoća i voda, svadljiva sam i za sve imam argumente, najpametnija sam na svetu, mrzim ceo svet, naduvena sam, ružna sam, grudi su mi tri broja veće, nemam šta da obučem, smotana sam, ne umem da pričam i nisam za ljude, stvari mi ispadaju iz ruku... 

Jednostavno, ništa  nije kako treba. Prosto se osećam k'o kocka u okruglom kalupu. I pouzdano znam da nisam jedina. 

Ne bih li olakšala sebi te dane, napravih ovo uputstvo za upotrebu same sebe. Cenim da će i drugima biti od koristi. 

10 stvari koje treba da izbegavaš u PMS-u

 Ne gledati televizor

Ovo je generalno gubljenje vremena i zadnji put sam gledala TV ceo dan kad sam bila mrtva-bolesna, pa pri tom i u PMS-u. Otplakala sam "S Tamarom u akciji", epizodu od pre 4 godine, da bih se svega nekoliko minuta posle živcirala gledajući "Praktičnu ženu" na Prvoj - uvek ukapiram kako nisam ženstvena. Otkud mi onda ovaj PMS i gde baš to od svih "ženstvenosti" da na'vatam? Što ne dobih ljubav prema veštačkim noktima ili šminkanju?!

Sve je veći broj onih koji su čuli za blogovanje i kreću u ovu avanturu koja im "može doneti 5000 evra mesečno" . A da li je ovo u Srbiji moguće i kako zaraditi od bloga? E, o tome ću da solim pamet ovaj put.



Ukoliko krenete da tražite informacije o tome  kako zaraditi od bloga, garantovano ćete u jednom momentu ukucati u Google "koliko zarađuju blogeri"  (mislim, ima li išta slađe nego zaviriti u tu život, tuđ novčanik, tuđ prljav ili čist  veš). Štaviše, verujem da većina prvo traži podatak o tome koliko može da se zaradi, a tek posle traži način kako (ili još gore - ne  traži već misle da unapred sve znaju).

 Tom prilikom izaći će vam podaci u kojima se tvrdi kako pojedini zarađuju do 5000 evra mesečno. I tu će vam se od cifre realnost totalno zamagliti.  Mnogi  neće ni ići dalje od naslova vodeći se logikom: " Pih, šta je blog. Čitao/la sam ja to. I ja to mogu" . Ovo je razmišljanje posebno popularno među mlađom populacijom (čitaj tinejdžerima), a blogovi su među njima svi isti , modni ili beauty,  jer su oni koji zarađuju te vrtoglave cifre uglavnom u toj niši.  Istina, postoji tu način da se blogom i pričom o proizvodu dođe do besplatnog karmina ili vaučera od 15 dolara za koji treba da naručite nešto sa nekog modnog sajta o kojem ćete kasnije ispevati hvalospev. Ali to je način kako nabaviti besplatnu krpicu i uzorak proizvoda, a ne kako zaraditi od bloga. (I to je ok, razvijamo određene taktike i načine razmišljanja umesto izgovora na vreme)

Priča o 5000 evra mesečno zarade od bloga  stara je već nekoliko godina. I desila se jednoj poznatoj blogerki. Jednom.

Inače, to je totalno neprecizan podatak. Generalno, i za prosečnu platu u Srbiji možemo reći da je "do 5000 evra" Ali od nule do ovog "do" ima ohoho!

Kako provereno NEĆETE zaraditi od blogovanja?

1. Pišete iz ljubavi. Mnogi blogeri koji danas zarađuju reći će vam da treba da pišete prvenstveno iz ljubavi.  Uz to ide i nastavak tipa:" Ako krenete da pišete sa namerom samo da zaradite, sigurno to nećete uspeti." A nije baš sasvim tako. Blogovanje kao vid zarade je posao koji zahteva posvećenost i puno radno vreme pa i prekovremeni rad. Možda izgleda da je neka tamo modna blogerka izašla u šetnju i spontano se slikala tako da joj se outfit slaže sa jesenjim lišćem. U stvarnosti je tu jako malo spontanosti i mnogo promišljanja, planiranja, biranja slika, mesta, dešavanja, reči. Naravno, modni blog nije jedini način da se zaradi na ovaj način. Možete nepraviti dobru blog priču iz heklanja, kuvanja, učenja engleskog jezika, krečenja, pčelarstva... šta god umete i volite da radite. A da biste uspeli u tome, potrebno je ipak malo više od same ljubavi. Treba da imate plan i cilj šta želite svojim blogom da uradite. Prodate nešto? Ponudite usluge? Dovučete gomilu čitalaca pa na konto toga izdajete "deo stranice" reklamne svrhe? Preporučujete tuđe proizvode? U skladu sa tim ide i pristup blogu. Pisanje iz ljubavi i zarada od bloga su  slučajnost. Može se desiti i dešava se, ali zašto lutati ako možete prečicom?

Svi koji mene znaju uživo, a bogami i virtuelno, znaju da ja imam užasnu i retku kosu. Realno, viđala sam i gore primere, ali sa tuđom glavom ne moram da živim, dok sa svojom moram.



 I dok sam od mame nasledila duge noge (sa sve proširenim venama, ali to je mana dugih nogu - treba da krv da putuje i putuje nazad do srca), dugačak jezik (spektar psovki mi  je poseban dragulj), od tate sam nasledila kosu. Sreća pa nije ćelav. Al' mu je kosa tanka i retka... ma kao dečija.  Kad na sve to nasleđeno kosa počne da vam opada, postanete duboko nesrećni svojom frizurom, što je zeznuto kad si žensko (makar i žensko u pokušaju kao ja).

Zašto opada kosa?

Postoje brojni uzroci opadanja kose i to je ono od čega treba da krenete ako želite da nađete pravi način kako sprečiti opadanje kose. A ovo su moji u kojima se možda možete naći.

Dojenje

Ja sam majka dvoje dece i iz mog ugla mogu da potvrdim da je dojenje uzrok opadanja kose kod žena. Tokom trudnoće kosa mi je prosto bujala na  glavi bila je lepa, sjajna . A kad je krenulo dojenje, mojih dlaka bilo je po svuda, samo ne na mojoj glavi. Na podu, u ručku, a kad krenem da izvlačim dlake iz slivnika prosto sam strepila da u jednom trenutku ne izvadim i celu svoju glavu. Kao i za mnoge druge stvari  i ovde sam čula brojna sujeverja kada su trudnoća i bebe u pitanju.Na primer, da kosa opada dok i bebi opada prva kosa, a kad nova počne da raste, počne da raste i tvoja (mislim, ja znam da su majke na specifičan način povezane sa svojom decom, od pupčane vrpce u stomaku preko intuicije i koječega, ali nisam baš znala za ovu povezanost folikula dlake.)

Da su se tu stvari popravile posle dojenja, i nisu mnogo. Ko zna koliko treba da čekam. Možda do detetovog punoletsva?  Biće da je pre u pitanju hormonsko ludilo. Ipak, zahvaljujući ovom iskustvu, ženu koja doji mogu prepoznati na prvu loptu.

Vezivanje kose

 Naravno, kada vaše kose ima po svuda, pokušaćete da je pokupite, makar gumicom za kosu jer sasvim sigurno niko od vaših ukućana neće uživati da na viljušku namotava vaše dlake kao špagete. Vremenom to postane navika i vremenom kosa navikne da raste u tom glupom položaju. Nameštanje frizure postaje nemoguća misija, pa onda i u vankućnim situacijama vi nastavite da furate ovaj trend. Kosa vremenom prestane da pruža otpor i počne da opada. Kod mene je ovo vidljivo posebno na prednjem delu glave. Tu ujedno i najviše smeta. Ono što je pozadi i ne vidim.

Pokušaj da napravite "posao"

Već sam pisala o tome kako su prošli moji i suprugovi pokušaji da uradimo nešto pametno u životu i započnemo neki biznis. To je bio takav stres u mom životu, da mi danas kad vidim da je neko iznajmio lokal u svrhe prodaje ili pravljenja nečega (osim ako nije nešto krajnje originalno i posebno, ili ako ne služi kao maska za pranje novca od nekih nelegalnih aktivnosti) momentalno padne mrak na oči.
Svojevremeno su i meni i suprugu opadale dlake s glave. Ajd' meni, ja već na to i navikla usled prethodna dva faktora, al' on je odjednom dobio potpuno novi izgled - visoko čelo (čitaj ogormni zalisci jer ga napustila kosa) i veliki cvet na temenu. Tu je nekad imao dva cveta, usled kojeg su ga ubeđivali da će dva puta da se ženi (sujeverja, jelte). Cenim da se cvet na kosi proredio jer je upoznao ženu svog života (mislim stvarno, ko bi mene još menjao za neku drugu.) Zalisci su mu garant i isključivo od stresa.

Pokušaj da objasnite nekim ljudima svoj prethodni okršaj

 I ne samo to, već stanje na tržištu rada danas generalno. Pod "nekim ljudima" prvenstveno mislim na svoje roditelje, one koji su živeli u ono sjajno doba gde si odmah posle škole mogao da nađeš posao. I to državni. Moja mama je kao nastavnik istorije i geografije ceo radni vek provela u banci. Danas to jedva možeš i sa adekvatnom školom, iako je banaka sve više. Svaki put kad me roditelji pitaju da li ima posla u opštini , pošti ili na nekom sličnom mestu i kad probam da im objasnim kako se do tog posla dolazi danas, opadne mi 200 vlasi sa glave. A tek kad probam da im objasnim da radim od kuće...

Nedovoljan unos vode

 Ma koji zdravstveni ili esteski problem da imate, 2 l vode dnevno može pomoći da se toga rešite. Ima to smisla, a  posebno kada je voda u pitanju. Tek pišući o zdravoj hrani i zdravom životu počela sam više da vodim računa o tome. Do tada sam pila čašu vode dnevno. Ponekad dve, recimo posle dobre četvrtine bureka s mesom ili ultra-slanog roštilja.

Ovo su moji uzroci, a generalno sve što vas poremeti može da dovede do toga, uključujući i neke bolesti, od anemije do dijabetesa i još koječega.

Kako sprečiti opadanje kose

 Igrice za decu su vid zabave koji će mnogi roditelji osuditi, premda ima i onih koji tvrde da je ovaj vid zabave dobar jer pospešuje logiku, uči decu da prate instrukcije, da strateški planiraju, da se koncentrišu, pamte i ostalo. Ja nisam oduševljenja idejom da mi deca igraju igrice, posebno kada zavape da im pomognem u vožnji kola ili preksakanju nekih prepreka. U tome nisam dobra ni u realnom životu, svetu i vremenu. Osim toga, ja sam internet zavisnik i znam kako je to opaka bolest. Neki njeni pokazatelji mogu se naći u ovom tekstu.

Istina, ima edukativnih igrica iz kojih klinci zasita mogu da nauče lepe i korisne stvari (od bojanki, preko osnovnih pojmova, kuvanja i koječega ), a ima i onih pogubnih za dečiji mozak.

Da li su igrice zaista toliko opasne za decu?

Ma koliko mi smatrali da je to samo igra i da klinci brane neki virtuleni svet, neke studije su pokazale da postoji povezanost između nasilnih igrica i nasilnog ponašanja. Nije da postoji dokaz da će vam dete postati kriminalac, ali se pokazalo da su skloniji da udare, viču, urlaju, guraju i ispoljavaju druge znake agresije. I naravno, ako vam dete provede ceo dan gledajući takve scene, kakve su šanse da se ne ugleda na to čemu je celo dan izloženo?

Hajde, priznajte, sigurno ste i vi ponekad ćušnuli dete ispred računara i rekli " Igraj igrice, samo me pusti da... (spremim ručak, slavu, zimnicu,  očistim kuću, završim članak....dopuniti po želji)"  Po svemu sudeći, nije tako dramatično ako dete ponekad odigra igrice, ali je strašno ako to uopšte ne otpratite i ne znate šta vam rade deca.

Nije da sam ja sad neki psiholog ni stručnjak, nego eto, da podelim malo mudrosti naučene iz sopstvene gluposti iskustva.

Ja sam prvo dobijala ospice od toga što moj sin voli da igra igrice za devojčice. Dakle, od lakiranja noktiju, oblačenja, spremanja kolača  - u svemu tome je uživao. Zato sam sugerisala da igra one za dečake. Pustila sam da igra neke ratne sa bratom od strica, da nađu neke dečije na netu (jedna od veština koju deca savladavaju igrajući igrice jeste surfovanje netom čak i ako veze nemaju da ukucaju termine koje žele. Verujte, poznaju sve tajne internet browsera, od istorije do kolačića i vizuelno pamte svašta) a onda jednom  zavirla da vidim koje su to tako lude igrice koje ih teraju da oni umiru od smeha igrajući ih. Ostala sam šokirana sadržajem pojedinih!

5 bolesnijih igrica na koje vam mogu naleteti deca na netu

U suštini, ako baš krenete da tražite bizarnosti po netu, nije da nećete naći ništa. Ja sam slučajno pronašla neke, a ni ove baš nisam svećom tražila. Tako da, između ostalog, možete očekivati primere kao što su:

Load up and kill - "Jeee, naučio sas da uključim testeru" uralali su klinci igrajući je, a ja jadna mislila kako seku drva za zimu ili nešto slično. U stvari, to je jedino oružje iz ove igrice koje nisu isprobali jer nisu znali da ga uključe. Svrha ove bajne igrice je ubiti čoveka. I da, znam da se to radi u mnogim igricama, ali obično to ubijanje ima neku svrhu i priču, tipa jurite kriminalca ili bilo kakvog suparnika. Ovo je ubijanje radi ubijanja. Jes' da je lik kojeg treba ubiti neki zatvorenik, al' nasilje je nasilje.

Whack your ex je igrica u kojoj treba da se na jedan od ponuđenih načina  osvetite bivšoj ili bivšem (pod uslovom da jedno dete kapira da se radi o romatičnom paru i da je crtana kreatura malo maštovitija od Čiča Gliše zapravo neko ko ima tu ulogu. Za jedno dete su to ipak samo muškarac i žena). Jedan od načina je recimo uzeti lap top i uz puno krvi koja pljušti na sve strane, olupati ga devojci o glavu.Drugi imate na slici. I ostali su, pretpostavljam, maštoviti.




Twisted cooking mama . Igrica kuvanja, pomalo morbidna. Prvo koljete i čerupate pile, vadite unutrašnje organe, punite nekom smesom.... posle sve ostalo.  Da i ste znali da koliki procenat ptica je dalje u svesnom stanju dok im je prerezan vrat? Ove i slične podtake dobićete ako pređete nivo ove dečije igrice čiji je cilj očigledno da postanete vegan.

Perry the perv je perverznjačka igrica iz koje će vaše dete  naučiti da špijunira kroz tuđe prozore ili viri u kupatilo kroz ključaonicu. Perry je perverznjak koji voajeriše devojke, a poene skuplja kad otegne jezik i zabalavi jer je video dupe, sise ili nešto slično. U realnom životu, vremenu i mestu u kom živimo,ova igrica je  jednostavno primenjiva. Dete ne mora da se izlaže opasnosti i penje na prozore. Dovoljno je da okrene TV Pink ili još bolje "Happy" u po' bela dana i nagledaće se svega toga.

Dont whack your teacher je po meni pogubna igrica, posebno za prvake one koji kreću  u predškolsko kao što su ova dva klinca o kojima vam pričam. Jednom sam čula tok njihove ( nekompjuterske)  igre koji je išao ovako. " Nisi dobio peticu? Sad ću ja da ubijem učuteljicu!". Malo mi je bio čudan i bolestan taj stav i nije mi bilo jasno odakle to. Kada sam videla ovu igricu, sve mi se iskristalisalo. Jedan od načina da ubijete učitelja u ovoj zanimaciji jeste da pokupite makaze sa stola ispred njega i zakoljete ga njima.Ostale istražite sami, ako baš želite.



Sve ove igrice i linkovi su sa istog sajta, premda ih ima i po drugim stranicama.   Ima i normalnijih . Recimo operacija mozga ili popravljanje zuba bez anestezije. Dobro, ima i šminkanja i lakiranja noktiju.

A utiče li to zaista na decu?

Naravno da utiče, i ne treba vam studija koja to dokazuje.

Aktivnost u kojoj dete provede dosta vremena svakako će uticati na njegova interesovanja. 

Moj sin je rastao (i raste) uz sestru plesačicu. Imao je nepuna 3 meseca kada sam ga vodila na plesno takmičenje. Prvi crtani kojim je bio opsednut kao mali bio je - pogađate "Anđelina Balerina". Danas ima 6 godina, po ceo Božiji dan peva i igra, a nije retkost ni da mi odgovori na pitanje kroz neku pesmu. Njega je izloženost muzici i plesu učinila takvim.

Izloženost nasilnim igricama sigurno neće roditi ljubav prema poeziji. Eventualno prema programiranju i animaciji.

Suština ove priče je  - sajt  koji sam pomenula ima opciju roditeljske kontrole. Imaju to i svi račanuari i većina televizora i moraš biti stručnjak da to podesiš. Ok, bar kompjuterski pismen. Ja znam gomilu ljudi koji ne znaju da napišu CV, molbu ili izjavu, ne koriste mail, a još manje umeju da podese ove opcije.

Zato u se' i u svoje kljuse i nadzirite!

Hoču reći, nije tako srašno kada vam deca igraju igrice, koliko je strašno kad ne obratite pažnju na njihov sadržaj koji je često neprimeren, nasilan i seksualan.Nisu sve kompjuterske igrice namenjene deci!

 Da li znate šta vam rade deca kad su ispred računara?

Jer ako ne znate šta rade tu, ispred vašeg nosa, kako ćete znati šta rade kada su u školi, društvu, gradu?

 Da li ste od onih roditelja koji nove knjige kupe na rate još u februaru, da bi ih otplatili do septembra, ne bi li od septemebra kupili deci (na rate, čekove i administrativne zabrane)  nove patike  i nove farmerke i dukseve?

Ja nisam i (sram me bilo) uvek čekam zadnji čas  za kupovinu udžbenika. Zapravo, čekam da na ulice izađu prodavci polovnih knjiga i da tako rešim taj životni  problem.

Školovanje dece odavno nije besplatno, već je bezmalo pravi luksuz. Mislim, 15000 dinara za komplet knjiga za sedmi razred je po meni mnogo, posebno kad znam da mogu da kupim 3 takva kompleta polovnih knjiga. Srećom, moju ćerku je zakačio onaj zakon  po kom su udžbenici bili besplatni od prvog do četvrtog razreda. Ne govorim to samo zbog džepa, već i zbog mojih živaca koji bi garant popustili da sam dala 15000 na nove knjige, a dete mi zbog silnih štrajkova u to vreme pola knjiga nije upotrebilo, kao i zbog toga što je navikla na polovne knjige na vreme!

Pošto je po zakonu mogla 4 godine da koristi polovne udžbenike koje je obezbeđivala škola, država ili ko već,  i pošto ni "ko već"  nije bio  lud da deci nove knjige, a što bih bila luda ja? 

Može se sa polovnim knjigama i nardenih godina. Nikakve razlike nema, osim što su ono bili besplatni udžbenici  koje smo morali da vratimo da bi ih druga deca koristila, dok ovi polovni koje sad nabavljam ipak nešto koštaju. Ali toliko manje koštaju, da glat mogu detetu da kupim solidne patike i farmerke za školu (istina, ovaj korak preskačem jer smatram da se to kupuje po potrebi, a ne po polasku u školu . Ni odeća ni knjige ne kvare se preko leta, imaju rok trajanja po par godina i nije nužno da budu novi)

Pravo na besplatne knjige nemam jer nisam socijalno ugrožena. Doduše, to je danas teško i dokazati. Pre par godina pokušavala sam da dokažem da mi treba dečiji dodatak iako sam preduzetnik i od tada se više nisam trudila da bilo šta pokušavam.Srećom, nemam ni potrebe!

U svakom slučaju, komplet udžbenika za jedan razred nije besplatan, već država sufinasira nabavku udžbenika, a radne sveske i zbirke nabavljate sami. Teorijski, to jesu besplatni udžbenici. Po mojoj teoriji, besplatni udžbenici bili su ono što je moje dete imalo od prvog do četvrtog - i knjige i radne sveske i zbrike. I to je velika pomoć za roditelje.

Zašto ne naručujem knjige preko škole? 

Em su skupe, jer su nove , em su neke suvišne.

Recimo, knjige iz likovnog i informatike moja ćerka jedva da je upotrebila. Osim toga, dala sam dve godine za redom preko 2000 dinara za didaktički materijal potreban za tehničko obrazovanje, u kojem pored materijala postoji i radna sveska. Te radne sveske nikad nisu otvorene, a od didaktičkog materijala već dve godine za redom koristili su samo karton. Bolje da sam detetu kupila bombonjeru. Em jeftinije, em bi se zasladila, a kutiju bi mogla da upotrebi u te edukativne svrhe.

 Razumem ja da bi glupo bilo da jedan nastavnik  izjavi da za njegov čas nije potrebna knjiga kad knjiga i udžbenik postoje,  i to od nekoliko izdavača. Ali eto, ja neću da ih kupim!Neke ni polovne!

Polovne knjige koštaju duplo manje od novih i mogu se nabaviti po ceni od 250-400 dinara - zavisi koliko su očuvane. Teorijski, postoiji šansa da napravite i trampu, pa da date stare knjige za jedan razred i uzmete  polovne knjige za drugi razred uz neku doplatu. Ali to je samo teorija. U praksi i međ' uličnim prodavcima nikome ne trebaju vaše polovne knjige. Da li je to interni dogovor ili istina, pojma nemam. Nećete ih uvaliti čak ni sledećoj generaciji u istoj školi.Njima odjednom trebaju knjige drugih izdavača.

Sistemski problem

Već dve godine sam pasivni član saveta roditelja u mojoj školi (prijavila se, debil, jer niko nije hteo, a bilo mi nešto žao razrednog) .  Sednem, slušam, dignem ruku da izglasam nešto i bežim glavom bez obzira. Znate, na tom skupu ima ljudi koji su u stanju da traže dlaku u jajetu kada je neka nebitna stvar u pitanju i da tri sata razvlače k'o sline pitanje " Ko će da izvodi radove na uvođenju video nadzora", a da pri tom ni na jednom sledećem savetu ne pitaju da li je taj posao odrađen uopšte.  Bilo kakav ozbiljniji predlog ( tipa: zašto se štrajkuje ili zašto moje dete mora da ide baš na plivanje, a ne na drugi sport   - pobogu, devojčice imaju menstruaciju, a o zimi i hladnoći i preferiranju nekog drugog sporta da ne govorim)  uglavnom  dobija jedinstven odgovor: "Sistemski je problem".

Kada su udžbenici u pitanju, sistem je besprekoran i nema problem. 

Napravljen je tako da u okviru iste škole dve generacije za redom ni u kom slučaju nemaju iste izadavače za iste predmete kako, ne daj Bože, prodaja polovnih udžbenika ne bi bila laka i jednostavna. Pa pobogu, to vam je siva ekonomija. O tome da ćete ceo komplet udžbenika uvaliti detetu iz neke druge škole, ne maštajte uopšte. Sistem je, kažem vam, matematički besprekoran!

Prodaćete 4 knjige, kupiti dve, a po ostatak ćete morati na ulicu. Ili u knjižaru po nove - kako ko!

Zašto su polovni udžbenici bolji od novih?

Onako u poverenju, ne samo da kupujem polovne udžbenike, nego ni radne sveske koje kupim nisu nove. A to ima svojih prednosti (pored jeftinoće, jelte):

- Dete ima sva rešenja gotova, ne mora da se muči za dobru ocenu, a  i ja ne moram da potežem u školu da se uvlačim nekome u te svrhe. Moja ćerka je odličan učenik bez moje intervencije!

- Zanimljivije je. Znam iz iskustva. Pročitaš neki stih koji nije predviđen planom i programom ( recimo  Cecin hit od pre 10 godina)  i saznaš da se neki  Marko zaljubio u neku  Ivanu (ili ona u njega).

- Nateraš dete da stekne nova poznanstva u višim razredima, ne bi li se uštekala za neku knjigu. Manje posla na ulici kod preprodavaca i više druženja i novih poznanstava. Ja sam u svoje vreme cimala koga sam stigla. Sada mogu da vam tvrdim da sam knjige uzimala od nekih ljudi koji se danas mogu pohvaliti zavidnom mafijaškom karijerom, ala Kristijan Golubović.

- Naučiš dete osnovama ekonomije i trgovine - od formiranja cene, pa nadalje. Recimo,  ako vide da je tražnja za  nekom knjigom ogromna i da je nema ni u knjižarama, čak i polovnu mogu da zacepe 700 kinti.(onaj k'o ume da prenese ovakvo znanje deci. Ja sam debil i ovca po tom pitanju)

Znam , znam!  Sad ćete reći kako je strašno nemoralno i nenormalno da kukam zbog cene knjiga, a ne kukam na cene novih patika. Ja nisam u tom košu. Moje dete ne ide ni na rekreativnu nastavu jer je precenjena (i to košta koliko komplet udžebnika + gaće, čarape, peškiri i neka gotovina koju  mora da ponese) , a nosim se sa mišlju da preskočim i ekskurziju.  Za 2000 dinara možemo svi porodično da odemo na izlet na isto mesto, a da mi dete pri tom ne dođe kući sa konstatacijom da se smorila 2 sata u Mataruškoj Banji u zaraslom parku oko zapuštenog hotela i izložila sebe opasnosti da na'vata krpelje, te da joj je najzamljivije bilo u autobusu.Da ne govorim da mogu i da joj platim  mesečnu kartu za gradski bus, pa nek uživa u busu mesec dana za iste pare!

 Ok, znam, skrenula sam sa teme.Ovo sam vam htela reći:


Time što imamo bezbroj izdavača udžebnika  i savršen sistem koji sprečava da tek tako prodate polovne knjige,  država valjda pokušava da podstakne rast privrede i spreči sivu ekonomiju, smanji monopol na tržištu, šta li. Elem, isto to se može uraditi podsticanjem domaće proizvodnje i poljoprivrede i ulaganjem u neke druge privredne grane, umesto u štamparije. Recimo u zarasle banje, poput Mataruške.  Bolje nego da izvore savršene, zdrave, pitke vode prodajemo šeicima i drugim strancima za sitne pare.

Ali, najlakše je odrati po džepu roditelja, jer ni jedan normalan roditelj ne želi da mu dete ispašta - bilo sa polovnim knjigama, bilo zbog neodlaska na ekskurziju. Ja nikad nisam bila normalna.

A ispaštaju li deca sa polovnim knjigama?

Ne mislilm tako. Ispaštaju zato što i pored završenih škola sa novim knjigama neće imati gde da se zaposle. Osim ako nemaju vezu u štampariji udžbenika. Moraće da nauče da se snalaze. Nabavka polovnih knjiga uči ih tome na vreme.

Da li ste vi spremili dete za novu školsku godinu? Kupujete li nove ili polovne knjige?

Maštate da imate posao od kuće? Ili o onoj slici - vi na plaži, laptop u vašem krilu, sucobran  i limunada?

E baš svašta!  Ja recimo maštam da sam na moru i da ne radim uopšte, a da mi novac pada s neba.

Mada, i tada bih našla šta da radim jer ne mogu baš da budem dokona danima. Ali svakako ne maštam da radim sa plaže!

(slika preuzeta sa sajta http://affiliate-101.com/ - slobodno bacite pogled - affiliate je jedan od načina da ostvarite svoj san.)

Postoji samo jedan razlog  zbog čega vam se posao od kuće ili sa plaže čini idealnim - zato to nikad niste iskusili njegove čari!

Ja sam manje-više na to bila prinuđena. Ostala sam bez posla, svi moji pokušaji da nešto započnem bili su samo vredna lekcija o neuspehu, a i sina nisam mogla da upišem u obdanište jer je to u Kragujevcu privilegija. Jebi ga, tamo traže nemoguće uslove  - da radiš ( i to na belo, jer ako nisi prijavljen to ti je kao i da ne radiš)  Samo što niko ne pita kako da ideš na posao ako nemaš gde da ostaviš decu.

 Kažem, manje-više sam bila prinuđena, jer sam svakako mogla da izaberem i onu opciju da sedim kod kuće besposlena i kukam kako nema posla. Ali ne - ja sam morala da čeprkam po internetu i tražim ideje za posao . Tako sam došla do Upworka i upala u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj sam već skoro 3 godine. Od tada sam svašta naučila o pisanju i o blogovanju uopšte!

Nekako je mene uvek pratila ta "rad od kuće" karma.

Sa svojih 19 počela sam da pravim neke kese, kao dodatni posao dok studiram (da ne mislite da sam sa 19 imala neki preduzetnički duh. Jok ja! To sam radila za druge).

Sada pišem od kuće .

Kad me ljudi pitaju šta i gde radim, obično na moj odgovor (koji zvuči pretenciozno "ja sam pisac" )  imaju komentar:


Važi, kako da ne!

Posao od kuće je (da izvinete sad) totalno sranje! 

6 razloga protiv rada od kuće

"Superštatebriga" posao je pravi posao za prave ljude