Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kurse...

5 UOBIČAJENIH VEŠTINA KOJE SU MI MISTERIJA (a za koje nekim čudom još nije osmišljen kurs)

11:05 Blaženka Vesić 6 Comments

Postoje neke stvari u životu koje ja nikako ne umem sprovesti u delo onako kako treba. Apsurdno, jer danas postoje obuke i raznorazni kursevi za sve i svašta - što online, što radionice, što 1 na 1 konsultacije. Od  prepoznavanja nijansi bebine kake, preko toga kako da ostvarite snove tapkanjem po glavi, pa do toga kako da budete neki Instagram marketing genije ili tako nešto. I sve nešto isto, niko da se razlikuje malo.

Čini mi se da se kursevi organizuju za svaku sitnicu i svi su gurui za nešto, samo ja nisam.

I dok gurui za ovo i ono, radionice, kursevi i vebinari bukvalno iskaču i iz paštete i dalje su mi neke stvari misterija u žvotu.



Pa eto prilike da neki razmisle da naprave kurs ili radionicu koja će se razlikovati od drugih i tako zarade za život.

Šta meni nikako (ali ama baš nikako) ne ide?

Peglanje rukava na košulji


Sa daskom ili bez daske, sa dodatkom za rukave ili bez njega, sa peglom na paru ili običnom - meni je totalna misterija kako opeglati rukave na košulji da nemaju crtu. I ajd' onda je to jedna crta, onako savršena, prava pa i nekako. Nego, jok! To na sve liči samo ne na opeglano. Obično bude i gore negošto je bilo pre peglanja.

via GIPHY

Sreća pa mi je muž buregdžija pa to ne zahteva ovu veštinu, jer košulje ne nosi. A i kad je u prilikama da ih nosi, verovatno ga blam pojede zbog rukava. (veštinu "kako oprati masno radno odelo buregdžije" još savladavam i prvom prilikom kada otkrijem kako da bude savršeno belo i mirisno, spremam kurs). Deca i ja nismo fanovi košuljaol. Ospice dobijem jedino kada sinu treba da ispeglam nošnju za folklor.

Nije da nema kurseva za peglanje. Recimo, po stranim zemljama ako planirate otvaranje perionice veša,  treba vam ovakav neki sertifikat.I nije da ne treba. Peglanje je veština. Treba znati šta se pegla, šta se ne pegla, koja temperatura je potrebna za koji materijal, šta će se 100% zalepiti za peglu i kako očistiti istu posle toga.No, kod nas nije u trendu i reklama za ovakav kurs mi još nigde nije iskočila.

Pranje prozora bez tragova brisanja


Sa ovom ili onom krpom, sa papirom od novina, sa ovom ili onom tečnošću ili čistom vodom ili sirćetom...- meni je totalna misterija kako oprati prozore da se ne vide tragovi brisanja.

Kursevi perača prozora takođe negde postoje, ali kako na svakih 10 sekundi jedan perač prozora pogine u Americi, i ne pomišljam na isti.

via GIPHY

Neka ih fleke! To je tako živopisno!

Spakovati neke stvari u kutiju onako kako su stajale (ili bilo kako)


Ok, sa ovim imam ozbiljan problem i iskreno se nadam da nisam jedina. Znate ono, otpakujete, koristite neko vreme i onda poželite da spakujete u kutiju. Recimo, veštačku novogodišnju jelku. Majku mu, moja kao da je prava pa je uspela malo i da poraste od sastavljanja do rasturanja. To nikako godinama ne staje u svoju kutiju.

A lampioni? Ma ono što kupim u maloj kutijici kod mene eventualno posle stane u poveću kesu. I tu se umrsi. Kako oni Kinezi to pakuju - to samo oni znaju. Verovatno neka posebna veština manastira Šaolin.

Tom spisku iz ovog momenta sad mogu dodati razne kuhinjske uređaje kao što je recimo aparat za galete (aha, deluje prosto, ali kabal neće u kutiju pa to ti je) , dečiji bazen, dečiji šator (ova dva su posebno frustrirajuća - k'o da pokušavaš da spakuješ metar drva u kutiju šibica.) . I za ovo nema kurs.

Imati spakovan ormar


Letos smo se preselili. Tri dana sam sređivala sve da bude na svom mestu jer "ovo mesto ima drugačiji fehg shui". Prosto vidiš da su ljudi pre nas bili domaćini i da je sve imalo mesto i smisao.Tako sam htela i ja.

Zato sam svima lepo spakovala ormare, iako niko od mojih ukućana nije hendikepiran i mogu i sami to da urade. Pa sam odvojila: ovde letnje, ovde zimsko,ovde ono "za po kući" , ovde ono "paradno" , ovde deblje, ovde tanje ....Bilo tako 2 dana. Onda se desilo pranje veša. Jednu sobu sam očas posla napravila u sobu za smeštaj nespakovanog mesta sa žice. A ormari... otvoriš i sve ti padne na glavu.

via GIPHY

Ne, nisu samo dečiji takvi. I moj je!

Kako ponuditi mito a da se ne osećaš k'o šupak


Hajde, priznajte da je ovo kod nas veština koju svi treba da imamo u malom prstu. Šta god da treba da završiš, bilo da je u pitanju opština, lekar, karta za autobus, popravka kola... za sve ti bre treba veza ili asortiman naoružanja da vezu stvoriš sam ( koji podrazumeva: koverat, novac, flaša viskija i Milka od 300g. )

I tu dolazimo do problematike:
- kako suptilno ponuditi mito da ne budeš očigledan, ni uvredljiv
- kako prepoznati momenat u kojem je prikladno ponuditi mito
- kako prepoznati osobu koju možeš podmititi, a koja ujedno može da ti završi posao
- šta je prikladno ponuditi kome i koliko i gde je granica između mita i znaka pažnje.
- i još mnogo toga

Sve što sam završavala u životu, radila sam bez ovog ili nisam uradila (upisala dete u obdanište).  Ovde nije toliko do onih koji traže mito, koliko je do nas samih - nude ljudi i kad im se traži i kada ne.

Elem, ako krenete da tražite ideje za posao kojim biste se bavili, onda ćete sigurno naići na savet da radite ono u čemu ste dobri pa čak i da učite druge tome za neku lovu i da napravite kurs. I svi se navrzli na onu samopomoć i da nauče druge kako da budu srećni i uspešni ovom ili onom tehnikom. Profitabilna je to niša, ali već pretrpana. A tu su i kursevi stranih jezika, marketing veština, pisanja, programiranja, fotografije, crtanja, sviranja...sve bre nešto jedno te isto.

A eto, toliko prostora još je nepokriveno!

Evo, Sanja je bila je krajnje kreativna  i osmislila kurs za preživljavanje života.

Pa ako umete - ponudite svetu svoje znanje!

Recimo, Udemy je mesto gde očas posla možete postati instruktor i zarađivati od toga. Možete i van toga, naravno.

 Blog Može i ovako pomoći će vam mnogo na tom putu. Jelena je vrlo poseban i inspirativan lik (najozbiljnije ovo govorim) i upravo radi na suštini ovoga što pričam:- napravi kurs koji se razlikuje!


Mogla bih i ja o ponečemu sa solim pamet po kursevima i radonicama ali definitivno ne o ovom gore. A i nije to baš za introvertne ljude.

Moje veštine su manje fensi- neke već viđene, neke jok:

- kako preživeti sa malo para i sačuvati zdravu pamet
- kako preživeti PMS na najbezbolniji način (odvojeno za muškarce i žene)
- kako pokrenuti blog i blogovati (i kako to ne raditi)
- veštine copywritinga
- kako deci objasniti matematiku u prostoru
- kako preživeti život u zajednici


i taj o pranju ultra masne pekarske odeće koji usavršavam.


Šta mislite o čemu biste vi mogli držati kurs?
Napišite mi u komentaru ;-)

.................

Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 

6 comments:

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne os...

6 NAČINA DA UNOVČIŠ SVOJ DAR PISANJA

20:22 Blaženka Vesić 13 Comments

Umeš da pišeš i dobro ti ide sa rečima? Još bolje - voliš da pišeš i sanjaš da ti to bude izvor prihoda? Dosta sanjanja! Zašto da to i ne ostvariš! Evo nekoliko načina da unovčiš svoj dar pisanja.




Pre svega treba znati da i pisaca ima raznih i posebno se u današnje vreme svako i svašta naziva piscem.

Čak i oni koji ne umeju sa rečima možda kao ti, nađu način da izdaju knjigu, a ti držiš svoj talenat po strani da ucrvlja. Ako mogu oni, mo'š i ti. Samo je bitno da se prvo svrstaš negde.

Pisci u digitalnom svetu ne dele samo na poete, romanopisce, pripovedače, noveliste...Ima tu mesta i za novinare, copywritere, blogere, marketare...Svi oni pišu nešto pa ćemo ih u tom kontekstu nadalje smatrati piscima.

I gde je tu tvoje mesto?

Kod mene stvari stoje ovako:

Kada kažem ljudima da se bavim pisanjem, oni odmah pomisle na knjigu, roman ili tako nešto. No, iskrena da budem, ja ni priču ne bih mogla da napišem, a kamoli ceo roman. Nedostaje mi mašte, nedostaje mi možda i poetičnosti i nemam priču koju bih pričala niti neki dar da pričam priče. Nije da nisam probala...Ima onih koji od sitnice neke razviju ceo roman . Ja jedino umem da preuveličam probleme do te mere .

Sva sreća, pa postoji blog i ja sam zaista našla da je to način izražavanja i pisanja koji meni potpuno godi, omogućava mi da brljavim o čemu ja hoću i na koji god hoću način.

Sva sreća, te u isto vreme postoje i oni koji to čitaju (poljubac za vas) inače bih odustala od bloga i pisanja odavno.

Kako god da pišeš tj. kojim stilom barataš, možeš zaraditi od pisanja. Čak i kada nemaš neku lovu za ulaganje.

Evo kako zaraditi od pisanja u zavisnosti od stila pisanja koji ti leži!

Izdaj knjigu


Ako si od onih tipova pisaca koji pisanje shvataju kao umetničku formu i imaš u glavi priču, roman, radnju, glavnog junaka,poeziju... jedan od načina da to unovčiš jeste da izdaš knjigu. Papirnu, normalnu knjigu.





Na pomen izdavanja knjige verovatno pomišljaš odmah na celu svitu lektora, izdavača, bibilioteka, ustanova i ostalih ljudi koji treba knjigu da prečešljaju i odobre i onda se ona štampa u nekom tiražu zbog kojeg ti planiraš da prodaš levi bubreg.

Bilo nekad. Danas, brate mili i sestro slatka, možeš da odšatmpaš bilo šta i bilo koliko. Samo treba nađeš nekoga ko radi digitalnu štampu. I ovde je pravilo što više primeraka, manja cena. Na nekim sajtovima možeš naći i kalkulator koliko bi te koštao primerak knjige, pa ti izvoli, uskladi sa svojim ambicijama i finansijkim sposobnostima.

Ovde treba imati na umu da za zaradu od pisanja nije dovoljno odštampati knjige, već morate sami i da ih prodate. No, dobro je što možete napraviti malo primeraka i videti na manjem uzroku da li to vama ide ili ne.

Skupo?

Možda možeš naći novac za to na crowdfunding sajtovima.

Komplikovano?

Možda ti je ovo jednostavnije.


Objavi elektronsku knjigu



Ovakav vid knjige možeš izdati za vrlo kratko vreme. Sajtovi koji to rade, obećavaju da to možeš za 5 minuta. Ja se uvek zapitam da li sam nešto dobro uradila kada je tako brzo. Neka je i jedan dan u pitanju, pa je ok rok.

Elektronska knjiga nije papirna i čita se sa ekrana, a izrada iste košta te jedino truda.
Verovatno najpoznatije mesto na kojem možeš besplatno da izdaš knjigu ovog formata jeste Amazon Kindle. Mana je što ovde knjiga ne može biti objavljena na srpskom, ali eto razloga više da naučiš engleski (ili daš nekome da vm prevede tekst). Cenu određujete sami, ostvarujete 70% prihoda od prodaje.

Ako napraviš super popularnu knjigu i bestseller ovo je odličan način da imaš pasivan prihod ko zna koliko vremena...



Ako ti  je baš zapelo da to uradiš na srpskom, onda prouči kako to izdavanje elektronskih knjiga funkcioniše na iTunes . Da napraviš knjigu, pomoći će ti aplikacje kao iBooks Author ili iTunes Producer. Uz malo proučavanja i strpljenja (a sigurno za više od 5 minuta) možeš imati sopstvenu knjigu u ponudi na iTunes-u širokom auditorijumu.

Još jedno mesto na kojem možeš objaviti knjigu u elektronoskom obliku je Smashwords  ili pak Kobo. I ovde elektronske knjige mogu biti na srpskom.

Nije dovoljno samo napisati knjigu. Potrebno je to prelomiti, formatirati, urediti pa tek onda izdati knjigu i to nije uvek lako.Ukoliko ti deluje komplikovano da ispoštuješ sve te zahteve koji se traže (format, prelom, da napravite naslovnu stranu itd.) i to drugi mogu da ti urade, a ti samo pošalješ knjigu u wordu. Takve usluge naći ćeš na našem jeziku i naravno, odreći se dela prihoda.

Da biste zaradili od pisanja elektronskih knjiga , na vama je posle da iste maksimalno reklamirate online, kako bi ih ljudi skidali i čitali. Cenu knjige određujete sami.  Deo prihoda ide vama, a deo naravno servisu koju je knjigu objavio.


Postani freelance pisac ili copywriter



E sad, ovo je širok pojam jer potreba za pisanim sadržajem ima raznih, pa tako i freelance pisaca.

Poenta zarade od pisanja ovde bi se možda najpre mogla opisati kao pisanje za druge, a ne za sebe. Ovde prodaješ svoj dar pisanja kao uslugu.

U masi slučajeva, ovo ne znači samo talenat za pisanje, već zahteva i neka dodatna znanja i veštine koje treba da se nauče, kao što je SEO optimizacija teksta, marketing, psihologija potrošača, smisao za lepo, kombinovanje reči i slika i slično.Tada faktički postaješ copywriter - unapređena verzija pisca. U čemu je razlika?

Kada se bavite copywritngom, onda svaka vaša reč treba da ima neku prodaju na umu, dok pisanje zarad pisanja ne mora da prodaje ništa. 

Ako tražiš posao pisanja članaka na internetu, dobro je da ovo imaš u vidu. Retki su oni kojima  treba pisac da bi samo pisao lepo na njegovom blogu, sajtu, FB strani... ali verujem da mnogima trebaju tekstovi na sajtovima, blogovima, FB stranama koji imaju svrhu (prodaju). Kada to uklaviriš i imaš na umu, onda ćeš i lakše zaraditi od pisanja.

Ja sam svoj dar pisanja unovčila upravo ovako.

Kako postati freelancer i gde da tražim posao kao copywriter?

Rešiš da to budeš, malo proučavaš šta se traži i kako ti to možeš da ponudiš pa onda:

- napravi profil na nekoj freelance platformi kao što je recimo Upwork ili neka druga platforma za frilensere
- radi bez platforme dirketno sa klijentima (recimo nađeš neku cool firmu koja baš na netu i nema neki nastup, pa ponudi da vodiš njihov blog na sajtu i pomažeš na taj način da njihovi kupci budu bolje upoznati i bliskiji sa njihovim brendom )
- vodiš  naloge na društvenim mrežama ili kreiraj sadržaj za email marketing za neku firmu. 

Piši blog



Kada je zarada od bloga u pitanju, onda kod nas nekako kao da svi uglavnom imaju na pameti te neke modne i kozmetičke blogove na kojima se rade recenzije i na kojima je reklama očigledna kao guranje prsta u oko. Zato je bljak. Naravno, čast izuzecima.

Druga krajnost u blogosferi su oni koji misle da su samo ta neka mišljenja, promišljanja i lični stavovi, priče i slično prikladne teme za blog i da tu nema mesta za reklamu, preporuku i slično. Jer onda si se, jelte, prodao! Za sitne pare. Ako si tu, onda nemoj ni razmišljati o tome da na ovaj način zaradiš od pisanja.

 Interesovanja ljudi dosežu mnogo dalje od šminke i mode. Nađi neko koje je blisko tebi, pa piši o tome na svom blogu. To je ono kada ti kažu da nađeš nišu.O tome treba dobro promisliti, a ovde sam dala mali vodič kako naći nišu za blog.

Uostalom, baci oko i na ove savete kako započeti blog.

I ne moraš. Možeš da svaštariš kao ja.

Ali šta god da radite, budite autentični i drugačiji .

Kada nađeš publiku za svoj blog, onda razmisli ko bi mogao da ti bude saradnik i kome bi ti svojim blogom mogao da pomogneš u marketinškom smislu. Ali pre svega imaj na umu da li bi tvoja preporuka nekog proizvoda bila od koristi tvojoj publici. Tipa, ako imaš blog o kuvanju, ok je da preporučiš novu čokoladu za kuvanje, ali je potpuna besmislica da preporučiš... šta znam.... higijenske uloške.

Moj savet?

Počni od prijatelja i poznanika i probaj njih da plasiraš svojoj publici bez naknade. Sigurno znaš nekoga ko se bavi nečim.  A ako vidiš da uspevaš - počni da se širiš sa ponudama k'o epidemija i šalji ih svuda. To što si uradio-la za prijatelje i poznanike besplatno, sada  je dobar portfolio koji možeš ponuditi kao dokaz uspeha.

Blog možeš koristiti i da prodaješ nešto svoje. Recimo, gore pomenutu knjigu ili na kraju krajeva usluge pisanja.


Napravi sajt


Pronaći nekoga za koga ćete pisati nije uvek lako, a najmanje što možete da očekujete da neko vas vuče za rukav da to radite samo zato što postojite. Pisanje članaka za druge sajtove je super, ali u međuvremenu,  zašto ne biste razmislili o tome da pokrenete neki svoj sajt? Pa da drugi vremenom pišu za vas?

Ovo radi slično kao blog, samo je možda manje lično. Nađeš nišu pa teraš tom linijom.

Ili ne moraš. Otvorite neki portal sa vestima iz raznih sfera pa pišite o tome. Recimo, možda grad u kojem živiš nema neki info portal, pa možeš da uskočiš tu.

Napravite neki super zanimljiv sajt koji će rado posećivati mnogi. A gde su ljudi - tu je i mesto za reklamu i prodaju i eto prilike da unovčite svoj dar pisanja.

Recimo, tako su ove blogerke pokrenule Grčki kutak. Ili tako moja blog-drugarica Snežana ima sjajan portal o alergijama - Alergija i ja


via GIPHY


I sajt i blog mogu biti mesto u koje možeš uglaviti neku affiliate priču ili postaviti reklame.

Piši sastave


U pojednim školama (a plašim da je to prosto deo nastavnog plana i programa) pojedine teme za pismene zadatke ponavljaju se dve decenije unazad (ne pitajte kako znam). Saznaj koje su, a onda  napravit xy varijanti pismenih zadataka na temu: Motiv lepote u pesmi "Devojka brža od konja" ili nešto tako.

E sad, pošto sam ti rekla kako da zaradiš od pisanja umesto da samo sanjaš o tome, onda izvoli - uposli prste i tastastaturu.

Pa kad zaradiš prvu lovu, da častiš!


Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 

13 comments:

Lepo je to kada ti je dete kreativno i kada ga zanima da pravi ovo i ono. A šta kada nije? I kada je jedina stvar koju pravi - nered? ...

KREATIVNOST KOD DECE: očekivanja vs.realnost

16:11 Blaženka Vesić 4 Comments


Lepo je to kada ti je dete kreativno i kada ga zanima da pravi ovo i ono. A šta kada nije? I kada je jedina stvar koju pravi - nered?

Sputavati? Ili podsticati?

Evo kako preživeti dečiju kreativnost!


Dečija kreativnost na delu!


Dok su neka deca istinski kreativna, i imaju neke svoje zamisli kako da urade nešto poptuno novo i drugačije, neka samo pokušavaju da to budu. Pristup internetu, You tube-u i mogućnost da sve odgovore na svoja pitanja dobiju prostim ukucavanjem u Google, definitivno može probuditi kreativnost. Međutim, to nije kreativnost u pravom smislu te reči. Više je kopiranje tuđe kreativnosti. No nema veze, nećemo da cepidlačimo! Svaki ručni rad je unikat, jel' da? I trud je trud!

E sad, neki rad je koristan, neki baš i nije...

Kod mene uglavnom bude ovo drugo.

U najvećem broju slučajeva, u mojoj kući fali pola tih stvari koje su potrebne za kreativni napad dece. Mislim da definitvno treba da investiram u onaj pištolj za silikon  - bez njega je nemoguće bilo šta napraviti!

A kako pola toga nema - onda kreće improvizacija i izmišljanje i dovijanje.

E tu kreće sukob očekivanja i realnosti!



Očekivanja:

Trebalo bi da se radujem jer moje dete koristi mozak i ne odustaje - nego ipak nalazi način da nešto napravi. Moglo bi samo da kaže: "E pa ne mogu ja to da napravim, nemam čime!" i da upali televizor ili krene da igra igrice

Realnost:

U najvećem broju slučajeva mi se smrkne jer umesto remek dela kreativnosti , krajnji rezultat je... smeće

Primer:

Moj sin je opsednut mobilnim telefonom i pravljenjem maske za isti. Tako je, pored pokušaja da istu napravi od papira, pokušao i da napravi masku od vrućeg lepka.


Očekivanja:

Moja - sasvim realna. Vidim da nema materijal, pa ni nade da ispadne to što on hoće.
Njegova - da uspe i da ga obaspem hvalospevima!

Realnost:

Kako nemamo silikon, vruć lepak i taj pištolj, on je uzeo običan lepak i kesu. Kesu je  napunio lepkom i ta-da! To je to!

Pretpostavila sam da je bio kreativan kada sam ušla u dečiju sobu koja bazdi na lepak. Da je malo stariji, a ne klinja od 8 godina, tačno bih se zabrinula da nije snifao možda. Jer svi dokazi ukazuju na to. Kesa, lepak...uključujući i često čudno ponašanje.

O tome koliko je sve bilo nepraktično i neupotrebljivo kao maska za telefon ili bilo šta drugo neću ni da govorim.


Pošto moj sin ima svoj telefon ali mu je otet jer ne mislim da dete od 8 godina treba da gleda ceo dan u ekran, zapusti školu i slično (kad smo lepo nabavili  kokoške i psa i može da ih juri po dvorištu) , onda je on svoju kreativnost usmerio na drugi način.

Dakle, opsednutost maskama za telefon part II

- Uzeo je sasvim solidan i ceo novčanik i zamislio da je telefon.
- Ofarbao ga plavim markerom (pa kad god ga uzme u ruke pomislim da je teško bolestan, da mu je cirkulacija u rukama stala i da se smr'zo jer su mu ruke modre i ofarbane)
- Uzeo staklarski kit (jer rekoh, obično nemam neke stvari za te kreativluke pa bude daj šta daš) i obložio njime novčanik i napravio masku za telefon.

Tu se nije završilo.

Opsednutost maskama za telefon part III - praviti maske za telefon drugima!

Prekjuče je pravio futrolu za moj telefon, a danas masku od šmirgle ( vodene i one malo krupnije) i kartona.


A šta mislite da sad radi?

Pogađate. Nije da baš radi domaći!

Obrni-okreni, gde god se okrene, moj sin vidi način da napravi masku za telefon (čitaj nered) k'o ja mesto da posadim crvene muškatle.



Očekivanja: Moje dete izrašće u jedno sposobno i praktično, kretivno stvorenje
Realnost: Kada si drugi razred i imaš trojku iz likovnog, diskutabilno je koliko si uopšte kreativan.


Dobra vest je da to ipak ne traje večno! Kvazikreativnost se jednog dana preraste i evoluira eventualno u onu pravu. 

Do tad, ako ne odeš sa živcima u out - dobro je!

Moja ćerka je imala dve faze kreativnosti:

- Prva: sve se može napraviti od toalet papira
- Druga; sve se može napraviti od plastelina

I uglavnom sam ludela od papira i papirića koje je stalno trebalo sklanjati, usisavati, skupljati....Da ne pričam o hroničnom nedostatku toalet papira u kupatilu kada ti najviše zatreba.Sad uzme tu i tamo nacrta nešto, malo ređe pravi.

Recimo, letos je iscepala farmerke i izvezla na njima "Pink floyd" znak i naziv benda. (ok, ovo je kasnije doterano, ja sam ukrala ovu fotku iz naših poruka)



E sad, ne ide da decu sputavaš direktno i kažeš: "Nemoj bre molim te više ništa da praviš!" (mada sam imala slične rečenice) jer zaboga, moraće nekad nešto da naprave za školu... možda.

O životu van škole da i ne govorim.

Na kraju krajeva - i sama uživam u pravljenju nekih stvari iako sam operisana od praktičnosti! A roditelji su uzor svoji deci. Osim kada nisu.

Zato suptilno uradite sledeće:

Evo kako preživeti dečiju kreativnost



-Sakriti toalet papir van domašaja dece. Dati im isključivo kada treba da idu u toalet. Možete i da naplatite kao što rade u javnim WC-ima. Vajdica!

- Naučiti kako meditirati. Kažu da to pomaže da regulišeš stres.

- Oduševiti se neredom u sobi, slikati ga za Instagram uz hešteg  #kreativninered. Čista kuća je ionako san i precenjen cilj!

via GIPHY

- Insistirajte da počiste nered. Dobre su šanse da im kreativnost ispari! (o tome kako naterati decu da počiste da izgleda čisto, neki drugi put.... jednom.... kad to otkrijem)

A ako vas pitaju za podršku?


Okrenite se ka zidu, zakolutajte očima, udahnite duboko 10 puta

via GIPHY

a onda:


- Podržite, posavetujte, usmerite - ali ne radite umesto njih. Vaša očekivanja šta se može napraviti i realnost koju ćete dobiti se mimoilaze. Ne mešajte se! Dečija mašta je ipak dečija mašta!

- Ucenjujte kreativnim materijalom. Tipa: kupiću ti tempere, ali samo ako nakon svega pokupiš i počistiš za sobom (kasnije tu ubacite pranje sudova, usisavanje)

- Iskoriste kreativni potencijal. Recimo: "Vidi sine, kupila ti mama velike tempere i magičan valjak" pa uvališ detetu da kreči

- Ne hvalite kreativni rad, ali nemojte ga ni ignorisati. Pitajte šta je to i kako se pravi (kada je kreativnost moje dece u pitanju, ovo vrlo često nije jasno na prvi pogled), ali nemojte hvaliti. Cilj je da dete uživa u kreativnosti jer ono to voli, a ne da bi udovoljilo vama. Osim toga, ako vidi da vam se dopada nešto što baš i nije "sjajno", bićete pretrpani kreativnim radom k'o ja maskama za telefon.


Kako vi preživljavate dečiju kreativnost?

Ja onako, al' imam novu futrolu za telefon.


Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 


4 comments:

Biti introvertan nije nimalo lako i najobičnije situacije su ti veliki izazov. A šta je to uopšte i kako se izboriti sa tim? Iz mog ugla - ...

7 SVAKODNEVNIH IZAZOVA KAD SI INTROVERTAN (i kako ih prevazići)

19:12 Blaženka Vesić 19 Comments

Biti introvertan nije nimalo lako i najobičnije situacije su ti veliki izazov. A šta je to uopšte i kako se izboriti sa tim? Iz mog ugla - ovako!

Kada sam prvi put pre nekoliko godina čula za introvertnost, ja sam se odmah prepoznala u karakteristikama ovih ljudi. U mojim očima do tada, ja sam jednostavno bila neopuštena i "drvena", asocijalna osoba. Namćor u neku ruku. Introvertnost kao naziv ipak to ne ogoli do te mere, a i nije baš tako. Nisam asocijalna. Samo me ljudi umore.

Za razliku od nas koji ponekad imamo potrebu da se povučemo i ćutimo, postoje i oni ekstrovertni kojima ljudi prijaju i koji u društvu najbolje pune baterije. U svakom od nas je malo ovoga i onoga i niko nije baš sasvim introvertan ili sasvim esktrovertan. Sem mene, čini mi se ponekad. I ponekad mi pozli od običnih stvari u životu.


Introvertni ljudi su okrenuti više sebi i svojim mislima, nekom svojem unutrašnjem "ja".A da li je to prednost ili mana?

Jebi ga, snađeš se sa kartama koje su ti date. Nešto odigraš, nešto izblefiraš pa kako bude.
A da su neke stvari izazov kada si introvertan - jesu. I to ozbiljan.

Kako izgleda biti introvertan i šta je to uopšte?


Intorvertni ljudi deluju kao namćori, stidljivci, čudaci i slično i vole da se povuku u sebe. Više uživaju u vremenu provedenom u samoći nego u gužvi. Ne zato što su stidljivi ili tako nešto, već zato što im smeta gužva, buka, masa, žamor, ljudi, razgovori i sva ta potreba za druženjem ih jednostavno - iscrpljuje.

Introvertni ljudi imaju stalno neki svoj unutrašnji monolog. Da, i ja takođe. Sanjarim, razmišljam, vizualizujem i stalno mi je mozak okupiran nekom pričom i dešavanjima.Moje unutrašnje "ja" non-stop melje.
Ili, ako vam je lepše da to tako kažem:

Ja definitvno nisam sama ni kada to jesam.
Pa zar mi pored toga treba još ljudi i buke? Preosetljiva sam na zvukove i buku, a ljudi me isprazne načisto, ma koliko da ih volim. Imam tačnu meru buke koju mogu da podnesem. Recimo, moj TV treba da bude pojačan na 14. Sve više od toga pomera mi živce i stvara mi užasnu nervozu, otežava mi komunkaciju i remeti moj unutrašnji tok misli.

Živeti sa tim je naporno, ali hej, ljudi žive i sa gorim stvarima u životu, tako da mogu reći da je introvertnost još i blagoslov.

Slede najčešći izazovi sa kojima se introvertni bore, a koji su drugim ljudima normalna stvar i praktični saveti kako se izboriti sa tim.

1. Druženje


Nije da ja ne volim da se družim. Volim, ali nisam uvek spremna na to. Ja na druženje moram psihički da se pripremim. Šta ću obući, gde ću ići - zabole me!

Meni recimo nikada nisu bili jasni ljudi sa izjavama: "Nisam mogao/la da ručam sam". Istina, ja ponekad kada sam sama i zaboravim da jedem jer se zanesem drugim stvarima. Ali uopšte nemam problem da jedem sama.Naprotiv, poželjno je da je to tako i da mogu da uživam u hrani na miru bez da nekome objašnjavam da li je ukusno, slano, neslano, prepečeno ili da ćaskam o bilo čemu.

Ja jednostavno volim da budem sama nekad. Ok, češće volim da sam sama nego u društvu. I ne samo da volim, nego mi je to ponekad potrebno da bih ostala normalna
Naravno da se i ja družim, ali nemam milion prijatelja. Malo je onih sa kojima ja mogu na kafu da izađem. Uglavnom su ti ljudi otvoreni, iskreni do brutalnosti, zanimljivi i mogu sa njima da pretresam mnoge teme, ne samo jednu ili dve. Najteže mi je sa onima koji drže monologe i puno pričaju, zato jer ja jebote imam potrebu da slušam sa pažnjom. Ne mogu da se isključim kao što mnogi rade. 

Čak i posle super druženja sa dragim mi osobama, treba mi par minuta da popričam sama sa sobom. I to je ok - zaključaš se u kupatilo na kraju krajeva i resetuješ se i sve bude cakum-pakum.

Prijatelji me ne iscrpe mnogo, posebno ako sam druženje planirala. Ali kada sam u kontaktu sa puno novih ljudi, kada treba nešto da obavim recimo u nekim službama, kada sam na bilo kakvom okupljanju gde ljude ne poznajem dobro ili uopšte - iscedim se k'o krpa. Često me od ovoga zaboli glava (ovde gratis reklama za zlatni Caffetin by Alkaloid Skoplje - da ga nema, trebalo bi ga izmisliti)

Ponekad me ljudi bukvalno bole.

 Evo, recimo, jedna svadba  može da me iscrpi do te mere da sam sutradan bukvalno bolesna. I ne zato što sam mamurna ali je stanje vrlo slično.


I kako se izboriti sa tim?


Ništa ti ne preostaje nego da:

- Smisliš debelu svesku dobrih izgovora za svake prilike. Po potrebi izdaš je kao knjigu i zaradiš milione od svoje introvertnosti te automatski pretvoriš manu u vrlinu.
- Treniraš sebe i ubacuješ se u glupe i neprijatne situacije i među ljude - jer i papagaja možeš naučiti da priča ako si uporan, a kamoli čoveka da se druži.
- Prevaziđeš sve to treninzima, zaradiš pare os knjige, pa kreneš da držš TEDx govore o tome kako je introvertnost zapravo sjajna. Vremenom se valjda i "esktovertneš"!
- Prihvatiš floskulu "čovek je društveno biće" i konstatuješ da si ti valjda jednorog na baterije koje se prazne kada si među ljudima i da si baš kurate sreće!

2. Pobediti predrasude


Često mi ljudi  kažu da sam zabavna i otvorena i komunikativna. Zabluda.To na Fejsu možda i na blogu. A uživo - zavisi od okolnosti. Nekad k'o vezana vreća.

Studije kažu da su intovertni ljudi skloniji celodnevnom bazanju po internetu. 
Eto me. Prva sam u tome! Mogu da se družim, a da sam pritom ipak sama sa sobom. Naravno da pored mnogobrojnih zanimljivih stvari na netu imam naloge na društvenim mrežama.  Moj  profil stvara ljudima potpuno drugu sliku o meni i pravi je izazov istu preneti i u stvarnost. Ne trudim se. Takva sam - kakva sam! Šta ću ja što ljudi imaju predrasude.

 Ako je osoba sa kojom govorim 1 na 1 otvorena i esktovertna, super! Još ispadnem mudra i elokventna i opuštena. Zlo i naopako ako je taj preko puta mene zatvoren i očekuje od mene da budem otvorena. O, mogu ja i to, ali mi uglavnom posle takvog druženja treba rehabilitacija.

3.Snaći se među nepoznatima


Najgore od svega mi je biti među nepoznatim ljudima. Za 8 godina koliko sam išla na roditeljske sastanke mojoj kćerki, ukupno sam sa drugim roditeljima komunicirala... 8 minuta. Minut po godini. A gde su druge situacije u kojima je gužva. Ne malo puta desilo mi da se nađem neki izgovor i pobegnem od ljudi  (a nekad i bez izgovora). Bude mi previše!

Najgora stvar koju neko može da mi priredi jeste da me pozove u nepoznato društvo, a onda ode u WC, izađe da obavi neki razgovor ili me ostavi samu sa ljudima iz drugog razloga!Ja ne znam šta bih tada sama sa sobom, a kamoli sa nepoznatim ljudima. 
O, iskomuniciram ja. Ponekad krenem i prva. Ali dok spolja blefiram da sam ok, u sebi utrnem. Često moji pokušaji da komunicram sa nepoznatim ljudima tada ispadnu propast. Lupim neku glupost i ispadnem čudna. Pitam pitanja koja se ne pitaju. Odvalim neki sarkazam zbog kojeg se ljudi uvrede. Izblamiram se.

Jako cenim ljude sa kojima mogu da prijatno ćutim

Kako se izboriti sa nepoznatim ljudima?


- Stojiš, vrtiš kosu oko prsta, gledaš ispucale krajeve, eventualno pokušaš da ih ih središ tako što ćeš od jedne dlake napraviti dve i praviš se da ti uopšte nije neprijatno. Hej, možda ti i kosa ispadne gušća!
- Gledaš u telefon, jer u suprotnom možda uhvatiš nečiji pogled i neko poželi da komunicira sa tobom
- Proučavaš neravnine na svom laktu, brojiš pore ili nešto slično tome.
- Pogledom potražiš prva vrata da negde izađeš ili uđeš - svejedno.
- Emituješ radioaktivne smrtonosne zrake zbog kojih niko ne sme da ti priđe. Još bolje -zbog kojih svi napuštaju prostoriju u kojoj si.


- U krajnjem slučaju, pokušaš da komuniciraš. Teme o vremenu jesu dosadne i smaraju , ali ispostavilo se da su ok način da započneš priču. Naučiš to nekako napamet. Bolje nego da probaš da nastaviš nešto što ti se trenutno vrti u glavi.

4.Prihvatiti da si takav


Mislila sam da je to moj problem od kada radim od kuće. Prosto, navikneš da budeš iza ekrana i ne komuniciraš uživo. A onda sam nedavno videla snimak poslednjeg dana srednje škole - dakle od pre 20 godina. Svaki kadar u kojem sam ja, završio se prevrtanjem očiju. Svaki pokušaj da se opustim, zaigram, zapevam - propao je. Ja sam drvena i neoupuštena među ljudima! Ne mogu ja to tako.

Kada sam posle 10 godina prvi put otišla opet u moju rodnu Rijeku i srela se sa najboljom prijateljicom, sve je naizgled bilo super. Dok nismo uveče izašle sa njenim društvom. Neprijatnost je bila opipljiva. Ja - k'o zavezana vreća. Moje rečenice liče na mumlanja - nit' smisla nit' svrhe.

Nekoliko godina potom, u sred ere interneta i brze komunikacije koja je besplatna, ja sam zauvek izgubila kontakt sa mojom prijateljicom. Jednostavno, pravila se mrtva. Ne krivim je. Toliko je otvorenih ljudi na ovom svetu.

Kako se izboriti sa tim:

- Biti svestan da ima još takvih ljudi. O tome možete čitati i u knjizi "Tihi ljudi" Suzan Kejn.
- Ubediti sebe da si ok,  a da su ovi ostali što uživaju u gužvi, pričama i ljudima jednostavno malo uvrnuti. Nije do tebe. Do njih je! 

5.Pronaći pravi dom


Kada si intovertan, onda je tvoj dom tvoja sigurna luka u kojoj možeš da se osamiš. Teorijski bi trebalo da bude. Ja već godinama živim u zajednici i te trenutke privatnosti koje jako cenim u životu - nemam. Nekad mi se čini da baš zbog toga imam retku kosu. Stres je to!

Idealna kuća za introvertne treba da ispunjava sledeće uslove:

- Da ima dvorište sa unutrašnje strane ili visok zid koji je okružuje. U suprotomom prolazici zagledaju šta radiš u dvorištu i ljubazno ti se javljaju i pitaju kako si! Šta bre kako sam! U svom sam dvorištu pobogu  i volim da tu budem sama. Ne ćaska mi se ako sam izašla iz kuće.
 - Da bude na nekom brdu i da ima pogled (idelano na more, ali kad nema mora dobro je i kopno)  i da ne gledam kroz prozor u zid druge kuće... U kojoj možda ima ljudi koji bi da pričaju sa mnom kada mi se ne priča
-  Da se dvorište ne graniči blisko sa nekim drugim dvorištem... U kojem možda ima ljudi koji bi da pričaju sa mnom kada mi se ne priča
- Da bude dovoljno blizu gradu zbog dece, školskih i vanškolskih obaveza i dovoljno daleko da nema buke i gužve koji mi smetaju.

Sećam se kada sam prošle godine izbacila Na Facebook sliku sa mora da je moj školski drug otkomentarisao da je smeštaj baš daleko od plaže. Pa naravno da jeste! Da je sreće da mogu da priuštim sebi put na neko pusto ostrvo, super bi bilo. Ovako, mi je bitno da ne bude blizu plaže, jer tu ima puno ljudi i buke. A bitno da se vidi more. Poslednje što želim je da gledam drugi apartman preko puta i kako ljudi suše svoje plažne peškire i kupaće kostime.

6.Pronaći posao


Timski rad nije za introvertne. O, uklopim se ja super u kolektiv i u društvo - ali  iscrpljuje to jer ja jednostavno mrzim da radim u društvu. Ako se već jedan veliki posao deli na više manjih, te manje zaista ne moramo da radimo zajedno. Ne volim da ono što radim zavisi od nekoga. U se' i u svoje kljuse, što bi se reklo.

Mojim ukućanima je dugo trebalo da ukapiraju da sam takva, ali na kraju jesu. Nisu imali izbor. Na početku našeg braka, suprug i ja nismo imali neki komfor i nismo imali televizor. Ne znam da li sam jednom otišla kod njegovih roditelja da gledam Tv i tako provedem vreme. Radije sam čitala. Spremanje slave je poseban izazov. To rade žene. I to zajedno. Ja ne mogu tako. Ja mogu da zavijam sarmu u toplini svoje kuhinje, a ti spremaj kolače u toplini svoje. I sve super!

Moj suprug je skontao tu moju potrebu. Pa i ako recimo čeprkamo po bašti zajedno - uglavnom ćutimo, svako u svom svetu. On kopa, ja sadim. Taj rad. Svako svoje.

I kako pronaći posao ako si introvertan i timski rad ti ne ide?

Ima izmišljenih poslova za intovertne. Uglavnom su kreativni i zahtevaju mir i tišinu i rad sa samim sobom:

- Pisac, bloger, menadžer društvenih mreža. Sediš kod kuće sam sa svojim računarom. Blokiraš onoga ko ti smeta. Lajkuješ ono što to sviđa. Reaguješ kad si spreman da reaguješ i odradiš to kako treba. 
Vozač kamiona u internacionalnom saobraćaju. Sati i sati sa kamionom i drumom. Ni jedno od ta dva ne govori. Milina!
- Računovođa. Ti, papiri, računar, podaci...Šta ti još treba za sreću?
- Grafički dizajner
- Programer
- Šnajder
- Kuvar
- Sudski izvršitelj. Garant nećeš imati prijatelje!

7.Pronaći par minuta za sebe - najveći izazov od svih!


Potreba da se osamiš može te preplaviti iznenada, kao potreba da zapališ cigaretu, pojedeš nešto slatko ili tako nešto.  Jako volim moju porodicu, ali ponekad mi treba da se odmorim i od njih.O tome koliki je izazov biti malo sam sa sobom kada živiš u zajednici da i ne govorim.

Moji već znaju da sam žena sa posebnim potrebama. Ja im samo kažem da idem da popričam sa sobom 5 minuta i zatvorim se u sobu. Posle budem kao nova. Živim za trenutke kad su svi ista smena, što oni koji idu na posao, što ovi koji idu u školu. O, pa takve nedelje u životu su blagoslov.



A šta kada to ne upali?


- Proglasiš da imaš galopirajući super prelazni stomačni virus. Nadaš se da niko neće sa tobom u wc da ti proverava gustinu stolice. Legneš, žmuriš i foliraš, praviš se mrtav.
- Pobegneš od kuće. U šetnju na neko glupo mesto gde niko neće poželeti da ide sa tobom
- Pobegneš u baštu. Niko nije preterano lud da ide sa tobom da mu ne uvališ motiku u ruke.
- Zaključaš se u kupatilo. Kad ti bude dosadno i očistiš ga.

Znam - zvuči kao da ne volim ljude. Volim, ali samo one koji mi kliknu. I kad mi kliknu.

 Ne bih baš mogla da živim sasvim sama, ali mi previše druženja, pričanja, ćaskanja i konstantna potreba za pažnjom i komunikacijom smetaju. Zauzeta sam ja iznutra! Imam ja šta da popričam i sama sa sobom i to ohoho koliko. A ako i imam višak - prebacim ga ovde na blog. Ko zna kome može da zatreba. 


-----------------

Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možete se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upišite ovde:

 
 

19 comments:

Nisam ekspert u šivenju pa kad vam ja kažem da je lako napraviti tutu suknju od tila - verujte mi da je tako. Znate zašto? Zato što se ona ...

KAKO NAPRAVITI ASIMETRIČNU TUTU SUKNJU OD TILA (lako može svako)

12:56 Blaženka Vesić 6 Comments

Nisam ekspert u šivenju pa kad vam ja kažem da je lako napraviti tutu suknju od tila - verujte mi da je tako. Znate zašto? Zato što se ona i ne šije!



Aha! Napraviti sukunju bez šivenja!

Zar ne zvuči sjajno?

Pa još detetu za malu maturu? Ili neko drugo slavlje?


Verovatno mislite da sam luda. Posebno ako uzmemo u obzir da matura možda jeste mala, al' moje dete nije baš sitno.  No, možete misliti šta hoćete, al' moja kćerka izdominirala na proslavi male mature. E sad, dal' je zbog patika jer štikle za malu maturu nisu njen stil. Ili zbog ogromne crvene suknje koja je sve samo ne neupadljiva. Ili zato što je dete moje, pa mi je najbolje i najlepše na svetu...ne znam.

Znam samo da sam videla 6 devojčica koje su došle da gledaju malu maturu ili isprate nekog koje su odreagovale ovako kad su je videle!


via GIPHY

Pa dobro, kako napraviti tutu suknju?



Čekajte prvo da vam kažem odakle mi ideja da to pravim uopšte.

Videla sam na blogu Život van grada  kako je Tamara to pravila za svoje dete i kako je lako!  Beskrajno joj hvala na ideji.

 A onda sam tražila kako izgledaju asimetične suknje i kako bih mogla da i ja napravim jednu za moje veliko dete. Tutorijali koje sam našla uglavnom su za simetrične suknje, pa sam se dovijala kako sam znala.

Druga stvar zbog koje sam dobila ideju da pravim sama tutu suknju je bila poseta šnajderki. Pokazala sam joj sliku, a onda je rekla: " Jao tu ima mnogo da se seče i vezuje! Ceo dan!" i za to je tražila "najmanje 2000 dinara".

Što je ok ako se šije. Al' bre i ja umem da sečem i vezujem!

Tako lepo odem u radnju prekoputa nje i kupim jedan metar crvenog KRISTALNOG TILA (to mu neka vrsta, da se razumemo. Ima i obični, on je krući i jeftiniji). Da probam. Ako ne napravim za moje veliko dete, ima male dece kojima svoj ručni rad mogu pokloniti.


Za početak sam isekla til na trake širine 10 cm.

Dužinu sam merila da bude otprilike od struka do kolena , pa to duplo (dakle ako je željena dužina suknje 75 cm, treba da sečete 150cm)

Trake koje isečete preklapaju se na pola i vezuju za struk. Ja sam za probu koristila običan kaiš. Nanizala sam na njega metar traka. Pošto je to ličilo na uspešan poduhvat, kupila sam još 4 metra tila. Dakle, potrošila sam ukupno 5 metara.

Kristalni til nije skup i ja sam ga našla za 300 dinara po metru. Pošto sam skontala da će suknja biti providna, kupih i pola metra crvenog materijala za podsuknju i jedan lastiš na koji sam vezala sav taj til.

Naša tutu suknja imala je trake tri dužine.


- Najkraće su išle napred
- One do kolena sa strane
- Najduže (do pola lista noge) pozadi.


Po 20-ak traka za svaku stranu (po 10 sa strane podelite na dva mesta) .


Sam postupak vezivanja izgleda ovako:



Kada sam to završila, onda sam na mojoj šivaćoj mašini (a može i ručno) spojila dva kraja onog materijala za podstavu da dobijem podsuknju. Nju sam kasnije ručno sa unutrašnje strane prišila na lastiš sa tilom.

Ta da!




Sve ukupno, za nekoga ko je vičan ručnim radovima ( ja baš i nisam, ali volim da petljam pa to ti je) ovo je uvrh glave 2 sata posla! 

Toliko na temu "ima da se seče i vezuje ceo dan"

Ova suknja svakako ima i svoje mane:

- til malo bocka, nije baš sinonim za celodnevnu udobnost
-  suknja j e ogromna i ruši sve oko sebe ako ne paziš
- zauzima pola ormara
- nije nosiva svaki dan 

A ima i prednosti: 

- ako dodate dovoljno tila, ova suknja biće još šira pa vam nepoželjni ljudi ne mogu prići previše blizu i uvek imate dovoljno prostora za igranje oko sebe!
- kada sve prođe, suknju možete jednostavno rastaviti i razvezati i napraviti tri manje suknje i pokloniti nekim devojčicama (da nisam sekla taj til, mogao bi ladno da posluži i kao komarnik, ali šta sad!)


-------------
Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 

6 comments:

Da li vam je poznat scenario: Prethodno veče ste sa prijateljima ili rođacima (sa nekim povodom ili bez njega) popili više alkohola nego š...

KAKO PREŽIVETI MAMURLUK PORED DECE ( i isfolirati ih šta ti je zapravo)

12:49 Blaženka Vesić 6 Comments

Da li vam je poznat scenario: Prethodno veče ste sa prijateljima ili rođacima (sa nekim povodom ili bez njega) popili više alkohola nego što treba. Probudili ste se mamurni (ako ste uopšte i spavali jer, gle čuda, niste mogli da siđete sa ringišpila) , a imate decu.

Pojma nemate:

a) šta vas je snašlo i odakle vam deca uopšte (niste se ni otreznili verovatno)
b) svesni ste da imate decu, ali ne i kako da se snađete sa njima (mamurluk prvog reda)
c) razmišljate  kako da im objasnite šta vam je i da vam se skinu s grbače jer niste sposobni da funkcionišete kako treba. (trežnjenje ili mamurluk drugog reda)


mamurluk


Evo kratkog ali nadsve korisnog uputstva koje vam ni jedna mama ovako javno neće dati (jer se podrazumeva da kad si roditelj, onda si bre i svetac, baviš se samo decom i odličan si im uzor).

Ja savršena nisam. Ja sam savršeno nesavršena!

A da se razumemo, nisam ni alkoholičar. Samo ponekad volim da se opustim. Ne često i ne sa svima. Ne volim gužve. Štaviše, od mnogo ljudi i druženja (pa čak i sa onim najmilijima) budem mamurna sutradan kao i od pića i treba mi ceo dan da se resetujem. Tako je to kad si malo introvertan. To ne znači da se ne družim i da ne volim ljude. A u tom druženju, ponekad se i potegne.Sa drugim mamama. Ok i sa tatama. Dakle, da se razumemo - nisam jedina i roditelji to ponekad rade.


via GIPHY

Tada sam u stanju da pevam karaoke, pričam koješta i sve mi ima cvetiće i leptiriće. Šta da vam kažem kad smo se drugarica (majka dvoje dece takođe)  i ja zadnji put dogovorile da idemo u Hrvatsku kolima sa decom (jer muški deo porodičnog ansambla nešto nije za tu avanturu). E, i troškove smo isplanirali i gde ćemo spavati i šta obići.

Sa druge strane, znam neke moje prijateljice koja par piva ponese tako da zaigraju čudan ples, dok deca u čudu gledaju šta im se dešava sa mamom i odakle joj odjednom plesni talenat.
Imam i video dokaz. Ali vama je dovoljno da vam kažem da to izgleda ovako.

via GIPHY


E sad, pošto sam se oprala i objasnila da pouzdano znam da normalni ljudi i roditelji ponekad popiju , red je da pređem na stvar.

Šta sa mamurlukom i kako preživeti dan posle uz dvoje dece?

Elem, kad sam bila mlađa , to sa mamurlukom je nekako išlo lakše. Mlad organizam, brže se oporavlja. Transformisala sam se za par sati od polusvesnog stanja do "totalno sam normalna i sve je cool i sve je super" .

Ali pobogu, zadnjih par puta sam uspela da se razvalim 4 piva toliko da sam ispuštala dušu dva dana posle, a deca su me u čudu gledala. Nisam izašla iz kreveta do 13h, povraćala sam i svaki pokušaj da pojedem nešto završio se novim rigoletom.

Ovih dana predamnom su neki povodi koji će se potencijalno zalivati alkoholom, uključujući 20 godina mature. Pojma nemam otkud toliko mnogo, garant sam zaglavila u nekoj Zoni Sumraka u kojoj vreme teče prebrzo i tolerancija alkohola se drastično smanjuje.

Kontam kako bi dobro bilo imati uputstvo kako, u slučaju mamurluka, isfolirati decu da ste ok, bez da objašnjavate činjenično stanje u detalje i kako preživati dan sa njima. Posebno ako vam je muka i povraćate ceo dan.

Evo nekih proverenih taktika:

Stomačni virus


Ovo je verovatno najboji izgovor koji možete smisliti. Simptomi totalno liče. Ja sam jednom do uveče uspela čak i da naguram temperaturu 37.1 koliko sam se uživela u ulogu. Ovo je posebno dobro ako živite u zajednici kao ja.

Odličan način da vas se svi ukućani klone je da proglasite da ste bolesni i zarazni.

Vreme je za maženje!


Svi znamo koliko je maženje važno za decu, zar ne? Jutro posle lude noći pravo je vreme za ogromnu dozu maženja. Ušuškajte se zajedno u krevet sa decom i razvlačite se u njemu što duže pod izgovorom da vam se mazi. Prvo, odložićete ustajanje za dobrih par sati. Drugo, ništa ne leči kao dečiji zagrljaj. Sve boljke odlaze, pa i mamurluk.

Ako to ne uspe...

Proglasite dan gledanja televizije


Ja ne gledam televizor, osim kada me nešto zakuca za krevet. Bilo da je virus, 4 piva ili par čašica rakije mešane sa par čaša vina (jer rakija je zakon i od nje mi nikad ništa nije, ali zato mešanje pića ne podnosim).Ako je kod vas slična situacija, proglasite dan gledanja televizije. Zavalite se na kauč, otvorite deci čips i pravite se da gledate nešto zajedno.

Ako program ne uspeva da im održi pažnju...

Promišljeno birajte igre sa decom


Ako ste mislili da ih razvalite u kartama dok vam puca glava, a nos vam je osetljiv na mirise toliko da osežate i miris znoja onog Kineza koji je pravio karte sa kojima se igrate - batalite.

 Zašto se lepo ne bi igrali nečeg prikladnijeg?  Recimo lekara.

Podrazumeva se da ste vi pacijent u urgentnom stanju (jer u suprotnom vam se može desiti da čekate satima u čekaonici dok lutke završe pregled). Prilika da zakuretate, tražite vodu, masažu, lavor za povraćanje, a u izvesnim situacijama to možete i realno da dočarate.

Verujte mi, deci će biti nezaboravno!

Niste sposobni da se igrate?

Ništa zato!

Trebalo bi da umeju to i sami, ali iskreno,  najbolje ćete proći ako uradite sledeće:

Dozvolite mobilne telefone


preživeti mamurluk sa decom


Ako ne želite da vam se decu penju po  glavi i traže od vas pažnju koju niste u stanju da im pružite, onda samo napunite dobro mobilne telefone i dozvolite pristup računaru. Dozvolite celodnevno igranje igrica. Ok, neka mera treba da postoji jer neke igrice nisu za decu. Uz dobar izbor, Zaboravićete da su klinci tu. Verovatno neće tražiti ni da jedu.


Budite iskreni



E sad, ako imate dete koje će sad u srednju školu i koje nije nimalo naivno i glupo da padne na ove fore i ne može se isfolirati tako lako, onda vam preostaje samo da budete iskreni.

Stavite do znanja da nije dobro piti i objasnite uzroke, te realno demonstrirajte posledice. Bolju lekciju o alkoholisanju teško da možete dati!

Naoružani ovim znanjem, možete slobodno dozvoliti sebi da se opustite ponekad. Hej, pa i vi imate dušu!


A ako imate neku svoju super foru kako preživeti mamurluk sa decom, ostavite u kometaru!

Aj' živeli!

via GIPHY

Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 

6 comments:

Upis u srednju školu je samo jedan u nizu izazova roditeljstva na koje naiđeš kako deca rastu. Manji je izazov ako deca znaju šta hoće. Ali...

KAKO PREŽIVETI UPIS U SREDNJU ŠKOLU I OSTATI ZDRAVOG RAZUMA (vodič za roditelje)

06:48 Blaženka Vesić 15 Comments

Upis u srednju školu je samo jedan u nizu izazova roditeljstva na koje naiđeš kako deca rastu. Manji je izazov ako deca znaju šta hoće. Ali, budimo realni - sa 15 godina malo ko ima pojma o tome.




E, a nije upis u srednju školu samo to! Tu je čitav niz bisera nanizanih na ogrlicu problema. Zato u ovom tekstu tupim o tome:

- Kako pomoći detetu kod upisa srednje škole? Kako ga usmeriti?
- Kako ga naterati da počne konačno da uči za maturu?
- I šta ako ne upiše ono što želi?

Dobro de, i maturska proslava je tu, i problemi da li obuti štikle za malu maturu da bi se u njima slikali pa obuli baletanke.  I šta je najbolje da piše na majicama za kraj godine.

Ok, treba i sve to isfinansirati, ali to na kraju ispadne i najmanji problem. O tome kako ne bankrotirati za malu maturu ipak ne bih sada.

Najveći je problem kako izabrati srednju školu?






Da li smo sa 15 godina dovoljno zreli za izbor srednje škole?


Hajde sad, vratite se lepo u ono vreme kada ste imali po 14-15 godina i kada je trebalo da izaberete "svoju budućnost" izborom srednje škole.

Živo me zanima  koliko je vas uopšte znalo šta hoće da upiše?

Da li smo sa 15 godina uopšte zreli za ovu odluku?

Ne bih rekla!

Evo, ja ću prva da vam kažem - pojma nisam imala šta želim od života. I to do svoje tridesete!

Ja sam upisala ekonomsku jer je neko mojima rekao da za ekonomiste uvek ima posla (i možda eto uspem da nasledim mamino radno mesto službenika u jednoj banci.  Kontam da sam mojima donela totalno razočarenje u životu, pa žive sa tim. Tako ću valjda i ja preživeti upis u srednju školu i sve ostale izbore.).

Nisam birala baš ja moju srednju školu. Uticali su na moju odluku.

Al' danas mu to dođe lutrija, samo se umesto brojeva izvlači škola sa liste želja. Dobro, znam da nije sve to do sreće i da za one sa super uspehom i super prolaskom na maturi ima mesta u svim školama. No, treba to objasniti detetu.

E tu mi škripi!

Sa popunjavanjem te liste želja videla sam takve apsurdne rezultate da je to strašno. Na primer, dete koje voli medicinu, na kraju upadne recimo u neku tehničku školu da bude, šta znam, građevisnki tehničar ili nešto tako.

Niđe veze!

U listi želja navode se sve moguće škole, pa ako je izbor solidan ( a u Kragujevcu jeste) zaista treba da se zapitaš je li to u redu.

Ima li u nekom pojedincu toliko različitih sklonosti i talenata da je svejedno gde upadne?

E zato sam sve živce pogubila pričajuči kćerki da treba da se sprema, popravi ocene i uči za maturu koja je heeeej za mesec dana. A probni je uradila užasno. No, nikako da doprem do nje!

Pravi se kao da me razume, a zapravo ne dela na taj način. Klimne glavom, kaže "u pravu si", kol'ko da mi bude lakše. Ali ne uči!

I pričamo o nekoj zrelosti i donošenju odluka?

Kako da ne!

Kako naterati dete da uči za maturu? 


Pojma nemam.

Oduzela sam telefon. Gledala je televizor.

Zabranim televizor - ona slaže Rubikovu kocku ili svira gitaru. Čita knjigu eventualno. Ne lektiru, ni slučajno.

Pomislim da je otišla u sobu da uči jer je nema u mojoj blizini. Odem da proverim kad se zabrinem jer dugo ne izlazi. Mislim, hej, treba ponekad i u WC da se ode i voda da se popije, ne treba baš preterivati sa učenjem.  Ona spava sve u šesnaest!

via GIPHY

Prisila dakle ne radi.

Pokušala sam i da razgovaram i da pričam. Ne vidim da mi polazi za rukom!

Ostaje mi da se uzdam u njenu inteligenciju. I tu sreću i lutriju gore pomenutu, jelte!

A onda, kad malo bolje razmislim - džabe se i nerviram!

I tu dolazim do poente!

Kako preživeti upis u srednju školu? 


Utešiti se sledećim rečima:

"Ok. Pa šta i ako omane sa izborom škole!"

Koristiti 3 puta dnevno!


via GIPHY


Naposletku, kad sve saberem i oduzmem,  mogu da nabrojim tek par onih koji su nastavili da se bave onim za šta ih je srednja škola osposobila (koliko nas srednje škole uopšte osposbljavaju ako nema prakse, to je tema za sebe)

Ali zato znam ljude koji su završili ekonomsku ili medicinsku, a sada predaju engleski u školi.

Niđe veze!

I znam štrebere koji ostali na srednjoj školi, i neke Vukovce koji čak i ne rade nigde.

I znam one koji su ponavljali, pa su se super snašli u nekoj desetoj profesiji za koju su završili samo kurs.

I one koji nikad nisu bili neki kapacitet u učenju, a koji su sada super uspešni preduzetnici.

I znam da ja sad pišem, iako sam završila ekonomiju na nekom višem nivou (što pomaže kad treba da pišem o istoj, ali onako na mišiće)

I znam da je moj muž bravar, a da već godinama radi kao majstor za burek. O bravama verovatno ne zna ništa (osim što ume da otvori vrata na našem autu. Ja ne umem ni to)

I da je moja mama nastavnik istorije i geografije, a da je ceo radni vek provela radeći u banci.

I da život piše romane. Nepredvidljive! Što bih se ja nervirala zbog toga!


Kako onda usmeriti dete? 



Moja kćerka , sva sreća, zna šta hoće da upiše i šta voli.

Za one koji ne znaju i koji nisu imali priliku da odrade u školi test za profesionalnu orijentaciju evo par saveta:

- Odličan vodič može biti ovaj sajt: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/ 
- Pričajte sa detetom i poslušajte njegove želje i predstavite prednosti i mane određenih smerova u školama. 
Informišite se dobro o tome koja se misterija krije iza naziva zanimanja za koji se učenik osposbljava. Primera radi, elektrotehničar multimedija ne kreira multimedilajlni sadržaj (kako bi klinci to voleli) , već popravlja kamere i slično. O tome se možete informisati na ovom sajtu: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja
- Pričajte sa drugom decom koja idu u srednje škole i saznajte šta se od dece tu očekuje.
- Pričajte sa onima koji obavljaju određena zanimanja. Garant će vam otkriti mane posla koje i ne slutite!
- Bacite pogled na Infostud i pogledajte šta se od zanimanja najviše traži (osim da poznajete engleski k'o maternji da biste uopšte razumeli većinu radnih pozicija).


I tako ćete shvatiti da je cela ta buka oko srednje škole malo precenjena.


Za mnoga danas zanimljiva zanimanja i nema adekvatne škole. 

Recimo, može se zaraditi i od blogovanja, ali vas studije novinarstva neće naučiti tome. I od Facebook-a, You tube-a i Instagrama, ali ni za to nema škole.

Snalažljivost je bitna. A ona se  u školi baš i ne uči i ne podstiče.


I , kao što rekoh, živo me zanima sledeće:

Jeste li vi lično napravili dobar izbor srednje ( i fakulteta) .

Radite li ono za šta ste školovali? Ili se snalazite?

Da li ste zadovoljni svojim konačnim izborom?

Jer, na kraju krajeva, raditi ono što voliš i što te čini srećnim i zadovoljnim je jedna od bitnijih stvari u životu, zar ne?



Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu? 

Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.

Svoju email adresu upiši ovde:

 
 

15 comments:

Imam sjajnu vest za vas koje volite da učite i koje želite da napredujete, a niste načisto sa engleskim jezikom. Zadovoljstvo mi je da mogu...

NAGRADA ZA ČITATELJKE: BESPLATNI ONLINE KURSEVI ENGLESKOG JEZIKA POVODOM 8. MARTA

06:48 Blaženka Vesić 17 Comments

Imam sjajnu vest za vas koje volite da učite i koje želite da napredujete, a niste načisto sa engleskim jezikom. Zadovoljstvo mi je da mogu da posredujem u poklanjanju 3 BESPLATNA ONLINE KURSA ENGLESKOG JEZIKA koja organizuje Business Acadamy.

Zainteresovane?

Super! Čitajte dalje!

Niste baš?

Ma samo čitajte, objasniću vam i zašto zaista treba da naučite taj engleski jezik već jednom!






Kako do besplatnog online kursa engleskog jezika? 


Lako!

Ukoliko želite da dobijete besplatan kurs engleskog jezika potrebno je da mi ostavite komentar ISPOD OVOG TEKSTA ili NA FB STRANI  (može ime i prezime ako nemate inspiraciju za komentar).  Igramo se do 10.marta u 17h kada ću izabrati 3 dame nasumično. Rezultate ću objaviti na FB strani . Ko još nije, istu može zapratiti ovde Skitarnik - FB strana



Business Academy vam pruža ovu ponudu koja se ne propušta!

Prenosim vam zato i  njihove reči:

" Povodom Međunarodnog dana žena u saradnji sa kompanijom LINK group obezbedili besplatne online kurseve engleskog jezika. 

Business Academy kao deo kompanije LINK group ovim kursevima pruža odličnu priliku svim damama koje žele da usavrše i unaprede svoje znanje engleskog jezika kako bi postale što uspešnije na privatnom i profesionalnom planu.


Ukoliko budete bili jedna od dobitnica, dobićete poklon kod sa kojim ostvarujete pravo na besplatan online kurs. Nakon što dobijeni kod unesete na strani prijave dobićete na mejl sva potrebna uputstva za pohađanje izabranog online kursa.

Nakon logovanja na platformu biće potrebno uraditi uvodni test kako bi se dodelio kurs u skladu sa trenutnim znanjem polaznice.

Ovo je samo jedan od načina na koji želimo da pokažemo koliko cenimo pripadnice lepšeg pola i koliko je bitno kontinuirano ulagati u svoje obrazovanje."


4 razloga da naučite engleski



Oni koji su pratili moj blog, znaju moju avanturu sa engleskim jezikom koja ukratko ide ovako:

Prvo sam ostavila sebe bez posla koji nije donosio nikavu korist i iz čistog očaja, rešila da unovčim ono što znam da radim - pisanje. Kako kod nas tada još nisam našla priliku za to, odlučih da se isprobam na engleskom govornom području radeći preko Upworka.

Moj nivo znanja engleskog u to vreme - tarzanski. Razumem puno, a ne znam da beknem. Moja upornost u to vreme - na zavidnom nivou! Da mi je svaki dan takva...

No dobro, nađoh ljude kojima je trebala moja upornost i posvećenost poslu, a tarzanski engleski su oni editovali.

Umesto da idem lakšim putem i završim kurs engleskog k'o svaki normalan čovek, ja sam tekstove prevodila pomoću Google prevodioca i korigovala gramatiku talentom i alatima za proveru engleske gramatike.

Mislim da mi engleski sad nije loš, no mogla sam to i pametnije da odradim u životu.

Nedavno sam sa drugaricom na kafi pričala koliko je važno danas znati engleski i koliko ti samo znanje engleskog vrata otvara. I zato mi je beskrajno drago što sam dobila priliku da damama za 8. mart podelim besplatne online kursve engleskog.




A ako vam treba ubeđivanje da ga naučite, evo nekih razloga koje bih ja izdvojila.


1. Engleski je svetski jezik i zato ga deca i uče danas od prvog razreda. Mi malo stariji, zakinuti smo za to iskustvo, pa nam treba nadogradnja znanja. Što znači - treba vam kurs. Engleski je jezik interneta, a istini za volju, sve će manje stvari funkcionisati bez njega. Što nas dovodi do sledećeg:

2. Poznavanje engleskog jezika pruža vam više prilika za zaposelnje i napredak. Nije da posla nema - svako ko hoće može da se snađe. Poznavanje engleskog jezika otvoriće vam mnoga vrata. Primera radi, možete kao ja, da pišete na engleskom. Ili da osmislite nešto drugo. Čak i ako pogledate oglase za posao danas, videćete da su mnogi od njih napisani na engleskom. Ako vam je cilj u životu da radite u prodavnici i ne mrdnete dalje od toga - onda ništa! Ali kad naučite engleski, tek će onda biti pregršt poslovnih prilika i poslovnih ideja pred vama.Što nas dovodi do sledećeg

3. Engleski vam treba da se dalje usavršavate i učite! Internet je prepun korisnih informacija, koliko i gluposti. Na vama je da birate šta konzumirate. Neke stvari možete savladati na online kursevima, neke od običnih ljudi koji pišu blogove na engleskom, neke na stranim sajtovima. Čak i ako rešite da naučite programiranje i kodiranje, znanje engleskog jezika će pomoći da te stvari kapirate logično, a ne da učite napamet. Dakle, kada znate engleski, možete unaprediti svoje znanje dodatno.

Znate kako za Novu godinu donosimo odluke da smršamo, vežbamo....Ja sam ovde godine rešila da naučim dva jezika preko nekih aplikacija - onako, po 5 minuta dnevno. Zrno po zrno - pogača. Odlučila sam se za rumunski i španski (počela sam da ih brkam, pa sam od rumunskog odustala, a sa španskim se borim) Ali ne bih kontala aplikaciju ni šta se traži od mene, da ne znam engleski.

Za razliku od rumunskog recimo, engleski može lako da se vežba kroz filmove i pesme. Nije da je danas nemoguće naći sajt ili film na rumunskom, ali ove na engleskom i ne morate tražiti. Sami se nameću!

4. Možeš pričati pred decom o stvarima koje ne smeju da čuju. Mi smo ovo redovno koristili. Jes' okrnjen, ali nema veze. Pa , primera radi, da ne provale da Deda Mraz ne postoji, mi se dogovaramo da odemo da kupimo poklone ovako:

" Jel' hoćeš da idemo popodne to buy presents for New year?"

Ćerku više ne mogu da prevarim na ovaj način, ona engleski prosto obožava i zna ga bolje nego maternji. Ali sina još uvek mogu!

5.Kada znaš engleski, posao možeš naći i od kuće. Meni je oduvek bilo jasno koliko je važno imati svoj dinar i ne zavisiti od mame, tate, muža... i da niko nema priliku da me ucenjuje za dinar. Zato se trudim da još uvek učim. Na žalost, znam žene koje nisu svesne koliko im znanje i učenje mogu pomoći u životu da se izbore za svoju ravnopravnost. Za sebe, na kraju krajeva.I mnoge koje se, zbog majčinske uloge, odreknu posla i karijere. A to ne mora tako!

Pa ima li onda boljeg poklona za Dan žena od kursa engleskog jezika?

Cveće uvene, kozmetiku potrošite i materijalne stvari su samo stvari. A znanje? Ono je vaše zauvek i niko vam ga ne može uzeti, potrošiti, razbiti i neće beskorisno stajati na polici!

Napravite najbolji deal sa samom sobom!



via GIPHY


A sada drage moje - vaš je red. 

Ostavite mi komentar i besplatan online kurs je možda vaš! 

I srećan vam 8. mart!

17 comments: